Hvala.

To je bilo objašnjenje.

Izvinite, razumeo sam da ste završili, pošto je vreme isteklo. Izvolite.

Naravno da nisam završila. Ovo je još jedan dokaz da većina može sve. Može da zloupotrebi demokratiju. Može da dezavuiše Ustav. Može da dezavuiše nadležnosti Skupštine.
Ono što mene čudi je činjenica da nakon ovoliko argumenata, koji su izneti za ovom govornicom, nakon ovoliko činjenica, koje nesporno govore o tome da postoji strah da se uđe u polemiku oko ovih tačaka dnevnog reda, nakon ovoliko optužbi upućenih pojedinačno i ministrima i svakom predstavniku poslaničke grupe, da se zaista niko od poslanika, ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, ni vi gospodine Albijaniću, naravno, gledate me, ne obraćate ili bar malo ne pokušate da odgovorite zbog čega se bojite da uđete u dijalog.
Ni vi, gospodine Anđelkoviću, koji ste juče tokom glasanja ...

Pet minuta, molim vas, završite pojedinačno obraćanje poslanicima...

... umesto da glasate –  čitali knjigu, ni predstavnici poslaničkih grupa SPS – gospodine Dačiću, i vi gospodine Aligrudiću, ne uključite u raspravu i ne pustite nam bar malo mogućnosti da čujemo koji je to razlog zbog čega nam ne dozvoljavate da argumentovano vodimo raspravu.
Naravno, odajemo priznanje Vladi za određene poteze koje je učinila i naravno da smo zadovoljni da je nastavila putem kojim smo mi počeli, i dobili smo Studiju izvodljivosti. Ali, imamo i primedbe, i o tim primedbama želimo da obavestimo i vas, i građane Srbije, i da pokušamo da na osnovu demokratskog kapaciteta koji svaki poslanik ima ubedimo i sve vas i građane Srbije da je najbolje da se o poverenju Vladi u ovom parlamentu raspravlja. Hvala vam.

Hvala vam. Izvolite, gospođo Pop-Lazić. Gospodine Kneževiću, da li to znači da se javljate po Poslovniku? (Da.) Nema problema. Posle gospođe Pop-Lazić, narodni poslanik Gašo Knežević. Izvolite.

Poštovane kolege narodni poslanici, želim još jednom da upozorim predsednika Skupštine na njegovu obavezu poštovanja, pre svega, Ustava. A ako ne razume činjenicu da i Poslovnik predviđa ono što Ustav predviđa, a to je da rasprava mora da počne, to je onda član 199. i 200. Poslovnika.  
U članu 199. stav 3. govori se o tome da se na raspravu o pitanju poverenja Vladi ili pojedinom članu primenjuju odredbe ovog poslovnika, a koje se odnose na krajnje načelne rasprave prilikom razmatranja predloga zakona.
Dakle, samo u tom delu se primenjuju odredbe ovog poslovnika. Sve ostalo regulisano je Ustavom. Predlog je sačinjen u skladu sa Ustavom i rasprava mora da počne.
Simptomatično je to da vi ne želite raspravu u ovom trenutku, kada se pred nama kao državi nalazi zaista rešavanje krupnih problema vezanih i za Kosovo i budućnost naše države. Kao da želite da nekako neprimetno prođe sve ono što ova vlada radi u odnosu na Hag i na haške zatočenike, u odnosu na one koji se nalaze na haškim poternicama.
A da dozvoljavate raspravu, Vojislav Koštunica bi već bio ovde sa svojim članovima Vlade. A da Vojislav Koštunica poštuje parlament i da poštuje narodnu volju, došao bi ovde da pogleda u lice narodnim poslanicima, da sačeka da oni kažu šta imaju, a onda kako narod kaže, jer mi smo narodni predstavnici ovde.
Šta biste čuli u toj raspravi? Čuli biste kakva je uloga i Vatikana, i Nemačke i SAD-a po pitanju svega što se dešavalo u proteklih 15 godina na ovim prostorima. Ko su ti koji i dalje finansiraju Hag, ko su ti koji vas teraju da na ovakav način sa njima sarađujete, jer saradnje u stvari nema.
Ne znam da li ste na sajtu Haškog tribunala mogli da vidite koje sve mogućnosti sada postoje za odvođenje, odnosno prevođenje ljudi u Haški tribunal. Imali ste ranije - dobrovoljno se predao; imali ste – uhapšen; a sada imate – i prenet. Ne znam kako je prenet, valjda kao Sreten Lukić, iz postelje, pa, onako bolestan, sa aparata prenet u Haški tribunal.
Čuli biste šta je to komandna odgovornost; a uvažavajući činjenicu da još uvek nikome ni u jednoj presudi nije dokazan lanac komandne odgovornosti; čuli biste šta je to zločinačko udruženje; a sada su se udruživali u zločinu neki koji ni politički nikada nisu mogli da se udruže.
Ako imate iole političkog talenta shvatićete da je to nemoguće. Pravite na ovaj način, zaista, banana državu koja funkcioniše samo na principu: sve što je u interesu zapada.
Tvrdite, naravno, da je Hag uslov svih uslova i da je to budućnost naše dece i, ako učinimo još ovaj ustupak, da će naša deca bolje živeti. A neće živeti bolje ni naša deca, ni unuci, ni praunuci, jer na ovaj način samo pokušavate, i idete u prilog onima koje treba da amnestirate, i od NATO bombardovanja, da amnestirate i one u državi, koji su odustali od tužbe za ratnu odštetu. Ne zaboravite da imamo tužbu Bosne i Hercegovine, ne zaboravite da imamo tužbu Hrvatske za ratnu odštetu. Ako je to za vas mali problem, generacije koje dolaze imaće ogroman problem, a upravo zbog toga potenciramo pitanje Haga, kao glavnog razloga za izglasavanje nepoverenja ovoj vladi.
Podsećam vas, gospodine predsedniče, da vi snosite odgovornost ako ne poštujete Ustav i Poslovnik. Poslovnik vam omogućava, odnosno on je potpuno u skladu sa Ustavom, i rasprava o ovome mora da počne. Hvala vam.

 Hvala vama. Izvolite, gospodine Kneževiću.

Gospodine predsedniče, poštovane koleginice i kolege, trudiću se da budem kratak. Motivi zbog kojih je SRS stavila i predložila ovu tačku dnevnog reda se razlikuju od motiva zbog kojih istu stvar traži DS. Legitimno je i jedno i drugo. Dakle, legitimno je da oni koji su opozicija traže smenu vlasti.
Mislim da znam šta su motivi vladajuće većine da spreči stavljanje na dnevni red. Verovatno bi hteli da nam ostane vreme da odemo na lekarski pregled prizmom. To je način kako vlada ova vlada. Šalju decu da se snimaju kroz neke prizme. Samo jedno malo objašnjenje, sinoćno glasanje DS je bilo očajničko glasanje ljudi koji su svesni da se, što se prosvete tiče, radi o izgubljenom vremenu. Tako smo glasali.