Sve što kaže gospodin Momir Marković, uvaženi kolega srpski radikal, svakako je i duhovito, a i istinito, ali, što se tiče predloženog zakona o akcizama, ja bih, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, da se vratim na period od pre godinu i više dana, kada je svoj ekspoze o programu Vlade Republike Srbije pred narodnim poslanicima izneo predsednik Vlade Vojislav Koštunica, gde je apsolutno bilo jasno, u martu mesecu 2004. godine, da je neophodno da u narednom periodu, dakle, govorim od tog vremena, pa sve do današnjeg dana, dođe do promene akcizne politike Vlade.
Ali, to nije urađeno na način na koji je to sugerisala Srpska radikalna stranka i ovo je jedna zakasnela, ali ne dobra reakcija Vlade Republike Srbije na sveopšte prisutnu situaciju danas, i uopšte proteklih meseci, kada su u pitanju promet i prodaja naftnih derivata. Jer, uz činjenicu da je Vlada Republike Srbije odbila amandman SRS-a da se za 2004. godinu (ona bi i te kako mogla i na ovu godinu da se primeni) ustanovi akciza, a mi sada takođe i amandmanom predlažemo od 13 dinara za dizel i 16,76 za benzin i da bi to bila stabilna akcizna politika i za prošlu i za ovu godinu, mi sada dolazimo do jednog modela kome Vlada Republike Srbije, kao izvršni organ vlasti, pribegava u svom načinu da reguliše nešto što tržište samo nije u stanju da reguliše.
Kada su u pitanju sve te korenite društvene i ekonomske reforme o kojima nam se često govori i o čemu je danas govorio i ministar Dinkić, naravno da je svakome cilj da se uspostavi moderna, tržišna privreda i ekonomija i da ona krene da funkcioniše i u našoj zemlji.
Ekonomska praksa i razna teorijska i empirijska istraživanja su pokazala ne samo kod nas, i u zemljama koje su u nekoj fazi promena društvene i privredne strukture, već svuda u svetu, da je tržište i njegovo delovanje i tržište kao osnovni regulator svih eventualnih poremećaja jedno od najvećih dostignuća ljudske civilizacije.
Kada tržište nije u stanju da reguliše i kada Vlada treba da interveniše, to je u izuzetnim situacijama, kao što Vlada Republike Srbije smatra da je i ova, ali prilika da ustanovi, rekla bih, fluktuirajuću akcizu, koju će sama da propisuje bez toga da pita Narodnu skupštinu i da to menja osnovnim zakonom o akcizama, to nije dobro.
Svakako da je evidentno da i kroz privrednu i društvenu strukturu kakvu mi imamo i zbog toga što je u pitanju sirovina čija se cena diktira na svetskom tržištu neki regulator mora da postoji, ali mi srpski radikali ne možemo da se složimo sa ovakvim načinom i sa ovakvim zakonom o akcizama, gde će to pravo na sebe da preuzme Republička vlada i da na osnovu onoga kako se stvari kreću na tržištu, na svetskom tržištu pre svega, koje se reflektuje ovde i kod nas, vrši promenu i da tako prilagođava svoju akciznu politiku.
Državna regulativa, aktivna, svakako je potrebna, iako se mi zalažemo za postojanje tržišne privrede, ali ne na ovakav način, i zbog toga vam sugerišemo i kroz amandmane, o čemu ćemo kasnije da govorimo. Jasno se vidi da je definisana akciza po litru dizela i benzina na način na koji to predlaže SRS apsolutno mogućnost da ne dođe do povećanja cene ovih proizvoda, strateški važnih, ne samo za prevoz putnika, nego je to generator koji utiče na celokupnu privredu i na ostale troškove, o čemu su kolege govorile.
Ako je reč o punjenju budžeta i o akciznoj politici kao načinu da se dođe do osnovnih prihoda, pored ostalih poreza, onda bi sada ministar trebalo da izađe i da kaže kako je došlo do stvaranja budžetskog suficita u odnosu na planirani deficit. To je opet jedna situacija koja i te kako pogađa najširi sloj stanovnika u našoj zemlji, jer uzeti od onih koji imaju mnogo, a koji su skloni utaji, odnosno poreskoj evaziji, kao Bogoljub Karić i njemu slični prevaranti i takozvani tajkuni, jeste nešto što svakako odobrava svaki pošteni građanin Srbije.
Kada je u pitanju stvaranje suficita od PDV-a na osnovne životne namirnice, kao što su hleb, mleko i ostali proizvodi, brašno, meso, koji nisu bili na kraju, pod pritiskom SRS-a, uvršteni u bivši porez na promet, onda je to nešto što mi ne možemo da opravdamo, zato što je očigledna situacija, zbog velikog broja siromašnih građana, koji žive ispod minimuma egzistencije, da, kako je jedan naslov u novinama pre neki dan to definisao – prosečnu platu guta hrana.
Ali, pitanje je koliko je ljudi koji imaju prosečnu platu. Ako pogledamo od grada do grada, od Kragujevca, gde je 40.000 ljudi (i to je nedefinisani broj nezaposlenih), preko Zemuna, gde 20.000 ljudi ne radi, i svako će iz svog grada da iznese podatak, dolazimo do neverovatnih 980.000 ljudi koji nemaju posao.
Ako je to bio način da se dođe do stabilnog dinara u budžetu, onda na ovakav predlog zakona o akcizama imamo velike zamerke zato što je to uvođenje nestabilnosti, s jedne strane, i to nije zakonska regulativa. To su ovlašćenja koja mogu da se podvedu pod uredbu, jedan loš način vladanja, koji svakako nije manir Srpske radikalne stranke. Pošto je ovde jedan poslanik, koji za sebe kaže da je glasnogovornik, ali mora da se podseti malo politike koju je on i sam vodio, i njegov kolega koji je bio ministar finansija, kako su građani teško živeli u tom periodu i sada se u jednom delu kontinuitet te politike nastavlja; rečeno je da nema jasne ideje, jasnog koncepta i programa.
Više je nego jasno da su amandmani SRS-a usmereni na to da se dođe do stabilne akcizne politike, koja će, sa jedne strane, da štiti potrošača, odnosno milione ljudi koji koriste te proizvode, a sa druge strane da onemogući stvaranje (o čemu je govorio gospodin Zoran Krasić, naš ovlašćeni predstavnik) nekog monopola, koji i te kako utiče, odnosno indikator je određenih poremećaja na tom tržištu, za koje smatramo da treba da deluje i da tržišna ekonomija i privreda počnu da funkcionišu u našoj zemlji, ali sveukupna ekonomska i privredna situacija nam to onemogućava, a ovakve vladine intervencije nisu dobre.
I, kod promene agencije u organizacije u članu 5. nama srpskim radikalima, pored onog silnog ubeđivanja i od strane bivšeg ministra finansija i gospodina Dinkića, nejasno je kako je došlo do te nagle promene uz onoliko hvaljene agencije i njihovo ustanovljavanje, jer smo imali i Zakon o duvanu i Zakon o agencijama. Šta se to u međuvremenu desilo?
U članu 3. Predloga zakona koji se odnosi na novi tekst člana 10. u stavu 4. u tačkama 2) i 3), kada je u pitanju duvan, procenat 100 zamenili smo procentom 80. Ovaj termin ″najpopularnija cena″, znate, za nas nije prihvatljiv i nije dobro da takav termin uopšte postoji, zato što je najprihvatljivija cena, recimo, za neke lopove, kao što je Bogoljub Karić, 200.000-300.000 evra, jer tolika je njegova mesečna plata, a za običnog građanina, koji danas nema ni dva, ni tri evra da raspolaže u domaćinstvu, to je ogromna cifra.
Prema tome, ta terminologija nije dobra i ne treba da stoji u zakonskom projektu. To treba da se promeni i da se lepo kaže da je to cena onih cigareta sa najvećim obimom prometa u Republici Srbiji, a to su one najjeftinije, koje najveći broj ljudi inače i koristi. Zato smo tražili da se procenat 100 zameni procentom 80.
Ali, svejedno, u ovom konceptu Zakona o akcizama i ovoj novoj indeksaciji iznosa akciza koju nam predlaže Vlada Republike Srbije preko resornog ministra, vidimo mogućnost za nove monopoliste i za određene špekulacije. Pošto je taj sada izražen suficit od 20 milijardi dinara prisutan, pre svega zbog poreza na dodatu vrednost koji je intenzivno naplaćivan, uz veoma restriktivnu politiku koju vodi ministar Dinkić preko svojih poreskih službenika, to je nešto što najviše opterećuje građane i ne možete da se hvalite da nam je prepun budžet, a sa druge strane da znate da niste osnovne životne namirnice oslobodili poreza na dodatu vrednost.
Nije vam čak palo na pamet ni da one budu oporezovane po posebnoj stopi od 8%, jer je 18% na ono što je ljudima potrebno za svakodnevni život mnogo, a akcizna politika koja će na ovakav način, kroz fluktuirajuću akcizu, da vodi Vlada Republike Srbije nije dobra i zbog toga poslanička grupa SRS ne može da podrži ovakav predlog zakona o akcizama. Hvala.
