Dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan. Nastavljamo sednicu Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.

Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 115 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Zahvaljujem. Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da postoji kvorum za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Miloš Aligrudić, Gordana Čomić, Esad Džudžević, Vladan Vučićević, Snežana Lakićević-Stojačić, Boško Ristić i tokom prepodneva Velimir Stanojević.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG AMANDMANA NA USTAVNU POVELjU DRŽAVNE ZAJEDNICE SRBIJA I CRNA GORA, SA PREDLOGOM ZAKONA ZA SPROVOĐENjE AMANDMANA I I II NA USTAVNU POVELjU DRŽAVNE ZAJEDNICE SRBIJA I CRNA GORA (nastavak)

Reč ima narodni poslanik Momir Marković, a posle njega narodni poslanici Vojislav Milajić i Nataša Jovanović. Skrećem pažnju da je 15 minuta na raspolaganju, da biste rasporedili vreme.

Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno je nemoguće da u 15 minuta tri govornika kažu šta ima da se kaže o ovoj temi. Srpska radikalna stranka uvek ima probleme sa vremenom, jer malo vremena dobija, za razliku od drugih poslaničkih grupa koje svoje vreme nikada i ne koriste.

Međutim, da požurim u ovih nekoliko minuta, da vas podsetim, pre nego što je krenula ona vaša "buldožer revolucija", da smo mi imali državu i Ustav. Država se zvala Jugoslavija. Ustav se zvao Ustav Savezne Republike Jugoslavije. Onda se desila ta revolucija, onda vam je došao Solana sa rukama krvavim do lakata i vi ste, u skladu sa bojom njegovih ruku, rasprostirali crveni tepih, umesto da ga uhapsite, u skladu sa optužnicom koja je protiv njega bila podignuta. Dozvolili ste mu da nam napravi monstrum državu, državu koja ne liči ni na šta, državu kakva nigde u istoriji nije zabeležena i Ustav kakav nigde i nikada u istoriji nije zabeležen. Država nam se zove državna zajednica Srbija i Crna Gora. Mi kažemo – državna zajednica, Milo Đukanović i vladajuća nomenklatura u Crnoj Gori kaže – zajednica država.

Ustavna povelja i država su vam bile oročene, rok je prošao, došli smo u situaciju da taj parlament državne zajednice nemamo, legitimitet ne postoji. Onda ste opet pozvali tog istog Solanu da vam prikrpi nešto što će se zvati: amandmani na Ustavnu povelju, bukvalno ste državu urnisali – i Srbiju, a i državnu zajednicu.

Šta se dalje dešava? Predsednik države Srbije ide i otvoreno zastupa separatističke tendencije Mila Đukanovića, njegov otac zastupa interese Srba iz Crne Gore i zajedničku državu. Da je tata tukao sina malo ranije, mislim da se možda ovakve stvari ne bi dešavale. Bogdanović, gradonačelnik Beograda, takođe odlazi, podržava secesionističku politiku Crne Gore, a ovde se zalažu za zajedničku državu. Što se tiče G17 plus, Labus je, sećam se, otvoreno izjavljivao da Srbija treba da se odvoji od Crne Gore. Sada G17 plus podržava zajednicu. Koju zajednicu?

Doveli ste onog Davinića za ministra vojske, Davinića koji je u NATO paktu zaradio penziju, dakle, odškolovao se i sada već može da kaže: ja sam završio posao, vojske više nema. Vojska nam gladuje, tehnika iz 50-te i 60-te godine. Jedino što interesuje pojedine odavde iz ove vladajuće strukture je imovina Vojske Jugoslavije.

Srpska radikalna stranka je za jedinstvenu državu Srba, koji su u Crnoj Gori i Srbiji. Dakle, za jedinstvenu državu, a ne za zajednicu država i ne za ovako nešto, što otvara mogućnosti da separatisti završe svoj posao, da razbiju; a da vas podsetim, posle Crne Gore dolazi Kosovo, posle toga Raška, a posle toga Vojvodina. Stvarno nema vremena, a ima još štošta da vam se kaže, ali moram omogućiti i ostalima iz moje poslaničke grupe da izađu i kažu.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić. Imate još 11 minuta na raspolaganju. Izvolite.

Dame i gospodo, ovim amandmanima na Ustavnu povelju pokušano je da se popravi nešto što je uradio predsednik državne zajednice Srbija i Crna Gora Svetozar Marović. On je imao obavezu, prema Ustavnoj povelji, da raspiše neposredne izbore za Skupštinu Srbije i Crne Gore. Iz nepoznatih razloga to nije uradio. Došlo se u jednu situaciju iz koje nije moglo da se izađe drugačije, nego da opet međunarodna zajednica arbitrira, da se pojavljuje Havijer Solana, koji će nam rešavati unutrašnje probleme.
Članom 20. Ustavne povelje, i članom 9. Zakona o sprovođenju Ustavne povelje predviđeno je da se posle dve godine rada Skupštine državne zajednice raspišu neposredni izbori za izbor poslanika u Skupštini državne zajednice. Taj rok je propušten i time je Svetozar Marović direktno prekršio Ustavnu povelju.
Članom 31. Ustavne povelje predviđen je postupak za razrešenje predsednika državne zajednice Srbija i Crna Gora, to je situacija kada predsednik državne zajednice prekrši Ustavnu povelju. Organ koji je nadležan za ocenu da li je prekršena Ustavna povelja je sud državne zajednice, a postupak pokreće Skupština. Niti je Skupština pokrenula postupak, niti je sud državne zajednice raspravljao o tome da li je predsednik državne zajednice prekršio Ustavnu povelju ili nije.
Da bi se izašlo iz ove situacije, krenulo se sa amandmanima na Ustavnu povelju, na član 20. Ustavne povelje, da bi se omogućilo kakvo-takvo legitimno delovanje Savezne skupštine. Međutim, ovim amandmanom nije predviđena retroaktivnost. Znači, ne pokriva se period od marta meseca do dana usvajanja ovih amandmana, tako da je sadašnji status Skupštine državne zajednice potpuno nelegitiman.
Još je veći paradoks taj što je Zakonom o sprovođenju ovih amandmana I i II predviđeno da mandat predsednika državne zajednice traje do neposrednih izbora poslanika iz država članica. Teoretski gledano, moguće je da se u Srbiji sprovedu parlamentarni izbori 2007. godine u oktobru, a predsednik državne zajednice je stupio na dužnost u martu mesecu 2003. godine, što znači da bi mu mandat trajao preko četiri i po godine.
Članom 29. Ustavne povelje predviđeno je da mandat predsednika državne zajednice traje četiri godine. Došli bismo onda u paradoksalnu situaciju da se ovim nemuštim i loše napisanim amandmanima faktički produžava mandat predsednika državne zajednice.
Pored toga, nepostojanjem skupštine apsolutno nema nikakve odgovornosti ni predsednika državne zajednice, ni Saveta ministara, jer je članovima 28. i 37. Ustavne povelje predviđeno da i predsednik državne zajednice i Savet ministara odgovaraju Skupštini državne zajednice.
Ovim je Svetozar Marović, na jedan tih način, nečinjenjem, izvršio državni udar, preuzeo je ingerencije koje mu ne pripadaju prema Ustavnoj povelji i raspustio najvažniji organ državne zajednice, a to je Skupština državne zajednice Srbija i Crna Gora. Hvala.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, prošle godine kada je jedna opoziciona stranka u crnogorskom parlamentu podnela Predlog za izmenu Zakona o izboru poslanika u Skupštinu državne zajednice i kada je u njihovom parlamentu, koji predvodi separatistička bratija, na čelu sa Milom Đukanovićem, uporno govorila da su izbori za Skupštinu državne zajednice besmisleni i ovakav opstanak državne zajednice – u međuvremenu, krenuli su u otvorenu kampanju i razgradnju jedinstvenog kulturnog, istorijskog i nacionalnog prostora, što se sada naziva državna zajednica – nama je bilo jasno, pre svega, nama srpskim radikalima, da će izbori za Skupštinu državne zajednice na neposredan način, kako je to predvidela Ustavna povelja, protiv koje je glasala Srpska radikalna stranka, biti odloženi.
Malo je vremena ostalo, ali ja želim da vas danas podsetim samo na neke od reči koje je sa skupštinske govornice 27. januara 2003. godine uputio predsednik Srpske radikalne stranke prof. dr Vojislav Šešelj. Imam ispred sebe stenogram i reći ću vam samo nekoliko stvari na koje je dr Šešelj upozorio, rekavši da je ovo što mi danas imamo i što se naziva državna zajednica, a nije ni konfederacija, ni realna unija, ni nešto što postoji bilo gde u svetu, zapravo osuđeno unapred na manipulaciju od strane državnog rukovodstva, kako srbijanskog, prethodnog DOS-ovskog, tako i separatističkog iz Crne Gore.
I, svakako je bio u pravu kada je rekao da je način na koji je promenjen i pogažen savezni Ustav, način na koji je doneta Ustavna povelja, bez procedure i dvotrećinske većine i uz činjenicu da je stvoren jedan mongoloid, zapravo, od države, nešto čime će i te kako da manipuliše Milo Đukanović i separatističke vođe u drugoj republici.
Dr Šešelj je ukazao na to da je u članu 3. Ustavne povelje, pre svega, nejasno definisan cilj nove državne zajednice i rekao je da li je državna zajednica država, da li je država i da li ima vojsku. Ispostavilo se da se vojska sistematski uništava, da je to otpočeo Boris Tadić, sada aktuelni predsednik Republike, a da nastavljaju oni koji su danas na kormilu države.
Zatim je dalje rekao da je Ustavna povelja pokušala da odredi ciljeve države, a koja je to država na svetu koja ima svoje ciljeve. Ima li EU ciljeve? Ima li Nemačka, Francuska, Amerika? Država je cilj sama sebi, država se formira da sama sebi bude cilj. Njena dugovečnost je njen jedini cilj. Ona druge ciljeve nema, rekao je tada dr Šešelj.
Ispostavilo se da ni rukovodstvo u Srbiji, baš kao ni ono u Crnoj Gori nije shvatilo cilj postojanja i neophodnost opstanka jedinstvenog prostora na kome vekovima živi srpski narod. Definisani kriterijumi ulaska u članstvo u EU i sve ono na šta ste se i vi pozivali, a naročito prethodna DOS-ovska vlast, govore o tome da smo mi danas kao narod u izuzetno teškoj situaciji zbog pristanka na ovakvo gaženje ionako neustavno donesene Ustavne povelje i na štetu, pre svega, srpskog naroda u Crnoj Gori, svih dobronamernih građana koji žive u Srbiji i u Crnoj Gori i svih onih kojima je otadžbina Srbija i Crna Gora.

Izvolite, ima još dva minuta. Gospodin Jojić je na listi poslanika koji su se prijavili za reč. Narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS-a u toku ove rasprave izneli su svoje stavove i svoje viđenje vezano za ove amandmane i promenu Ustavne povelje. Ono što je potrebno ponoviti i što je potrebno istaći, to je da li je Ustavna povelja, koja je doneta na način kako jeste, ispunila očekivanja i koje rezultate je dala.
To se najbolje može videti na načelu ravnopravnosti, ciljevima koji je trebalo da se ostvare, na ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i građanskih sloboda, na principima tržišne ekonomije, na zajedničkom tržištu, međunarodnom subjektivitetu, uspostavljanju i održavanju međunarodnih odnosa, utvrđivanju nadležnosti državne zajednice Srbija i Crna Gora, finansiranju nadležnosti državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Kada je u pitanju konstituisanje suda državne zajednice Srbija i Crna Gora, može se slobodno reći da se tu nije mnogo uradilo. Teško onoj zemlji u kojoj pravosuđe nije na dostojnoj visini, a to nije slučaj kada je u pitanju državna zajednica Srbija i Crna Gora. Možete imati u jednoj zemlji i rđavu policiju i težak režim, ali ako imate sud na potrebnoj visini, vi onda imate i sigurnost za svoj život, za čast i za imovinu. Nemate li suda, nemate ništa. Proteklo vreme od usvajanja Ustavne povelje pa do danas to je najbolje pokazalo.
Zbog toga poslanici SRS-a, a zbog kratkoće vremena i iskorišćenog od strane poslanika koji su govorili prethodno ispred Srpske radikalne stranke smatram da se nije postupilo u smislu odredaba Ustavne povelje, jer se amandmani usvajaju i donosi ustavni akt, takoreći, koji treba da produži funkcionisanje državne zajednice, ali ne na način kako je predviđeno Ustavnom poveljom.
Ustavnom poveljom je predviđeno da se Ustavna povelja donosi na način takav i takav, ali se i promene Ustavne povelje na isti način usvajaju i donose.
Dakle, ni Odbor za ustavna pitanja, ni Odbor za zakonodavna pitanja nisu raspravljali o ovome i to je veliki propust ovog parlamenta i zbog toga poslanici SRS-a neće glasati za ove amandmane.