Dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan. Nastavljamo sednicu Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.

Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 115 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Zahvaljujem. Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da postoji kvorum za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Miloš Aligrudić, Gordana Čomić, Esad Džudžević, Vladan Vučićević, Snežana Lakićević-Stojačić, Boško Ristić i tokom prepodneva Velimir Stanojević.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG AMANDMANA NA USTAVNU POVELjU DRŽAVNE ZAJEDNICE SRBIJA I CRNA GORA, SA PREDLOGOM ZAKONA ZA SPROVOĐENjE AMANDMANA I I II NA USTAVNU POVELjU DRŽAVNE ZAJEDNICE SRBIJA I CRNA GORA (nastavak)

Reč ima narodni poslanik Momir Marković, a posle njega narodni poslanici Vojislav Milajić i Nataša Jovanović. Skrećem pažnju da je 15 minuta na raspolaganju, da biste rasporedili vreme.

Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno je nemoguće da u 15 minuta tri govornika kažu šta ima da se kaže o ovoj temi. Srpska radikalna stranka uvek ima probleme sa vremenom, jer malo vremena dobija, za razliku od drugih poslaničkih grupa koje svoje vreme nikada i ne koriste.

Međutim, da požurim u ovih nekoliko minuta, da vas podsetim, pre nego što je krenula ona vaša "buldožer revolucija", da smo mi imali državu i Ustav. Država se zvala Jugoslavija. Ustav se zvao Ustav Savezne Republike Jugoslavije. Onda se desila ta revolucija, onda vam je došao Solana sa rukama krvavim do lakata i vi ste, u skladu sa bojom njegovih ruku, rasprostirali crveni tepih, umesto da ga uhapsite, u skladu sa optužnicom koja je protiv njega bila podignuta. Dozvolili ste mu da nam napravi monstrum državu, državu koja ne liči ni na šta, državu kakva nigde u istoriji nije zabeležena i Ustav kakav nigde i nikada u istoriji nije zabeležen. Država nam se zove državna zajednica Srbija i Crna Gora. Mi kažemo – državna zajednica, Milo Đukanović i vladajuća nomenklatura u Crnoj Gori kaže – zajednica država.

Ustavna povelja i država su vam bile oročene, rok je prošao, došli smo u situaciju da taj parlament državne zajednice nemamo, legitimitet ne postoji. Onda ste opet pozvali tog istog Solanu da vam prikrpi nešto što će se zvati: amandmani na Ustavnu povelju, bukvalno ste državu urnisali – i Srbiju, a i državnu zajednicu.

Šta se dalje dešava? Predsednik države Srbije ide i otvoreno zastupa separatističke tendencije Mila Đukanovića, njegov otac zastupa interese Srba iz Crne Gore i zajedničku državu. Da je tata tukao sina malo ranije, mislim da se možda ovakve stvari ne bi dešavale. Bogdanović, gradonačelnik Beograda, takođe odlazi, podržava secesionističku politiku Crne Gore, a ovde se zalažu za zajedničku državu. Što se tiče G17 plus, Labus je, sećam se, otvoreno izjavljivao da Srbija treba da se odvoji od Crne Gore. Sada G17 plus podržava zajednicu. Koju zajednicu?

Doveli ste onog Davinića za ministra vojske, Davinića koji je u NATO paktu zaradio penziju, dakle, odškolovao se i sada već može da kaže: ja sam završio posao, vojske više nema. Vojska nam gladuje, tehnika iz 50-te i 60-te godine. Jedino što interesuje pojedine odavde iz ove vladajuće strukture je imovina Vojske Jugoslavije.

Srpska radikalna stranka je za jedinstvenu državu Srba, koji su u Crnoj Gori i Srbiji. Dakle, za jedinstvenu državu, a ne za zajednicu država i ne za ovako nešto, što otvara mogućnosti da separatisti završe svoj posao, da razbiju; a da vas podsetim, posle Crne Gore dolazi Kosovo, posle toga Raška, a posle toga Vojvodina. Stvarno nema vremena, a ima još štošta da vam se kaže, ali moram omogućiti i ostalima iz moje poslaničke grupe da izađu i kažu.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić. Imate još 11 minuta na raspolaganju. Izvolite.

Dame i gospodo, ovim amandmanima na Ustavnu povelju pokušano je da se popravi nešto što je uradio predsednik državne zajednice Srbija i Crna Gora Svetozar Marović. On je imao obavezu, prema Ustavnoj povelji, da raspiše neposredne izbore za Skupštinu Srbije i Crne Gore. Iz nepoznatih razloga to nije uradio. Došlo se u jednu situaciju iz koje nije moglo da se izađe drugačije, nego da opet međunarodna zajednica arbitrira, da se pojavljuje Havijer Solana, koji će nam rešavati unutrašnje probleme.
Članom 20. Ustavne povelje, i članom 9. Zakona o sprovođenju Ustavne povelje predviđeno je da se posle dve godine rada Skupštine državne zajednice raspišu neposredni izbori za izbor poslanika u Skupštini državne zajednice. Taj rok je propušten i time je Svetozar Marović direktno prekršio Ustavnu povelju.
Članom 31. Ustavne povelje predviđen je postupak za razrešenje predsednika državne zajednice Srbija i Crna Gora, to je situacija kada predsednik državne zajednice prekrši Ustavnu povelju. Organ koji je nadležan za ocenu da li je prekršena Ustavna povelja je sud državne zajednice, a postupak pokreće Skupština. Niti je Skupština pokrenula postupak, niti je sud državne zajednice raspravljao o tome da li je predsednik državne zajednice prekršio Ustavnu povelju ili nije.
Da bi se izašlo iz ove situacije, krenulo se sa amandmanima na Ustavnu povelju, na član 20. Ustavne povelje, da bi se omogućilo kakvo-takvo legitimno delovanje Savezne skupštine. Međutim, ovim amandmanom nije predviđena retroaktivnost. Znači, ne pokriva se period od marta meseca do dana usvajanja ovih amandmana, tako da je sadašnji status Skupštine državne zajednice potpuno nelegitiman.
Još je veći paradoks taj što je Zakonom o sprovođenju ovih amandmana I i II predviđeno da mandat predsednika državne zajednice traje do neposrednih izbora poslanika iz država članica. Teoretski gledano, moguće je da se u Srbiji sprovedu parlamentarni izbori 2007. godine u oktobru, a predsednik državne zajednice je stupio na dužnost u martu mesecu 2003. godine, što znači da bi mu mandat trajao preko četiri i po godine.
Članom 29. Ustavne povelje predviđeno je da mandat predsednika državne zajednice traje četiri godine. Došli bismo onda u paradoksalnu situaciju da se ovim nemuštim i loše napisanim amandmanima faktički produžava mandat predsednika državne zajednice.
Pored toga, nepostojanjem skupštine apsolutno nema nikakve odgovornosti ni predsednika državne zajednice, ni Saveta ministara, jer je članovima 28. i 37. Ustavne povelje predviđeno da i predsednik državne zajednice i Savet ministara odgovaraju Skupštini državne zajednice.
Ovim je Svetozar Marović, na jedan tih način, nečinjenjem, izvršio državni udar, preuzeo je ingerencije koje mu ne pripadaju prema Ustavnoj povelji i raspustio najvažniji organ državne zajednice, a to je Skupština državne zajednice Srbija i Crna Gora. Hvala.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, prošle godine kada je jedna opoziciona stranka u crnogorskom parlamentu podnela Predlog za izmenu Zakona o izboru poslanika u Skupštinu državne zajednice i kada je u njihovom parlamentu, koji predvodi separatistička bratija, na čelu sa Milom Đukanovićem, uporno govorila da su izbori za Skupštinu državne zajednice besmisleni i ovakav opstanak državne zajednice – u međuvremenu, krenuli su u otvorenu kampanju i razgradnju jedinstvenog kulturnog, istorijskog i nacionalnog prostora, što se sada naziva državna zajednica – nama je bilo jasno, pre svega, nama srpskim radikalima, da će izbori za Skupštinu državne zajednice na neposredan način, kako je to predvidela Ustavna povelja, protiv koje je glasala Srpska radikalna stranka, biti odloženi.
Malo je vremena ostalo, ali ja želim da vas danas podsetim samo na neke od reči koje je sa skupštinske govornice 27. januara 2003. godine uputio predsednik Srpske radikalne stranke prof. dr Vojislav Šešelj. Imam ispred sebe stenogram i reći ću vam samo nekoliko stvari na koje je dr Šešelj upozorio, rekavši da je ovo što mi danas imamo i što se naziva državna zajednica, a nije ni konfederacija, ni realna unija, ni nešto što postoji bilo gde u svetu, zapravo osuđeno unapred na manipulaciju od strane državnog rukovodstva, kako srbijanskog, prethodnog DOS-ovskog, tako i separatističkog iz Crne Gore.
I, svakako je bio u pravu kada je rekao da je način na koji je promenjen i pogažen savezni Ustav, način na koji je doneta Ustavna povelja, bez procedure i dvotrećinske većine i uz činjenicu da je stvoren jedan mongoloid, zapravo, od države, nešto čime će i te kako da manipuliše Milo Đukanović i separatističke vođe u drugoj republici.
Dr Šešelj je ukazao na to da je u članu 3. Ustavne povelje, pre svega, nejasno definisan cilj nove državne zajednice i rekao je da li je državna zajednica država, da li je država i da li ima vojsku. Ispostavilo se da se vojska sistematski uništava, da je to otpočeo Boris Tadić, sada aktuelni predsednik Republike, a da nastavljaju oni koji su danas na kormilu države.
Zatim je dalje rekao da je Ustavna povelja pokušala da odredi ciljeve države, a koja je to država na svetu koja ima svoje ciljeve. Ima li EU ciljeve? Ima li Nemačka, Francuska, Amerika? Država je cilj sama sebi, država se formira da sama sebi bude cilj. Njena dugovečnost je njen jedini cilj. Ona druge ciljeve nema, rekao je tada dr Šešelj.
Ispostavilo se da ni rukovodstvo u Srbiji, baš kao ni ono u Crnoj Gori nije shvatilo cilj postojanja i neophodnost opstanka jedinstvenog prostora na kome vekovima živi srpski narod. Definisani kriterijumi ulaska u članstvo u EU i sve ono na šta ste se i vi pozivali, a naročito prethodna DOS-ovska vlast, govore o tome da smo mi danas kao narod u izuzetno teškoj situaciji zbog pristanka na ovakvo gaženje ionako neustavno donesene Ustavne povelje i na štetu, pre svega, srpskog naroda u Crnoj Gori, svih dobronamernih građana koji žive u Srbiji i u Crnoj Gori i svih onih kojima je otadžbina Srbija i Crna Gora.

Izvolite, ima još dva minuta. Gospodin Jojić je na listi poslanika koji su se prijavili za reč. Narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS-a u toku ove rasprave izneli su svoje stavove i svoje viđenje vezano za ove amandmane i promenu Ustavne povelje. Ono što je potrebno ponoviti i što je potrebno istaći, to je da li je Ustavna povelja, koja je doneta na način kako jeste, ispunila očekivanja i koje rezultate je dala.
To se najbolje može videti na načelu ravnopravnosti, ciljevima koji je trebalo da se ostvare, na ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i građanskih sloboda, na principima tržišne ekonomije, na zajedničkom tržištu, međunarodnom subjektivitetu, uspostavljanju i održavanju međunarodnih odnosa, utvrđivanju nadležnosti državne zajednice Srbija i Crna Gora, finansiranju nadležnosti državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Kada je u pitanju konstituisanje suda državne zajednice Srbija i Crna Gora, može se slobodno reći da se tu nije mnogo uradilo. Teško onoj zemlji u kojoj pravosuđe nije na dostojnoj visini, a to nije slučaj kada je u pitanju državna zajednica Srbija i Crna Gora. Možete imati u jednoj zemlji i rđavu policiju i težak režim, ali ako imate sud na potrebnoj visini, vi onda imate i sigurnost za svoj život, za čast i za imovinu. Nemate li suda, nemate ništa. Proteklo vreme od usvajanja Ustavne povelje pa do danas to je najbolje pokazalo.
Zbog toga poslanici SRS-a, a zbog kratkoće vremena i iskorišćenog od strane poslanika koji su govorili prethodno ispred Srpske radikalne stranke smatram da se nije postupilo u smislu odredaba Ustavne povelje, jer se amandmani usvajaju i donosi ustavni akt, takoreći, koji treba da produži funkcionisanje državne zajednice, ali ne na način kako je predviđeno Ustavnom poveljom.
Ustavnom poveljom je predviđeno da se Ustavna povelja donosi na način takav i takav, ali se i promene Ustavne povelje na isti način usvajaju i donose.
Dakle, ni Odbor za ustavna pitanja, ni Odbor za zakonodavna pitanja nisu raspravljali o ovome i to je veliki propust ovog parlamenta i zbog toga poslanici SRS-a neće glasati za ove amandmane.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 89. Poslovnika? (Ne.)
Da li predstavnik predlagača dr Zoran Lončar, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, želi da da završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres.
Pošto smo obavili pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu amandmana na Ustavnu povelju državne zajednice Srbija i Crna Gora i Predlogu zakona za sprovođenje amandmana I i II na Ustavnu povelju državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AKCIZAMA (načela; pojedinosti – )
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Branka Bošnjak, Zoran Krasić, dr Veroljub Arsić, Dragoljub Stamenković, Vjerica Radeta, Nemanja Šarović, Nataša Jovanović, Momir Marković, Goran Cvetanović, Petar Jojić, Božidar Koprivica i Zlatan Jovanović, kao i Vlada Republike Srbije.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Na sednici Odbora za finansije, a nakon toga i pisanim putem, narodni poslanik Branka Bošnjak povukla je amandmane: amandman kojim je predložila da se posle člana 1. doda član 1a, na član 2, na član 4, amandman kojim je predložila da se posle člana 5. doda novi član 5a, amandman kojim je predložila da se posle člana 5a doda član 5b, na član 9. i na član 10.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe, srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka – jedan sat 37 minuta 12 sekundi, Demokratska stranka Srbije – jedan sat tri minuta 36 sekundi, Demokratska stranka-Boris Tadić – 44 minuta 24 sekunde, G17 plus – 37 minuta 12 sekundi, Socijalistička partija Srbije – 26 minuta 24 sekunde, Srpski pokret obnove - Nova Srbija – 21 minut 36 sekundi, i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, četiri poslanika SPO-a, tri poslanika SDP-a i jedan nezavisni poslanik, po pet minuta, na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine.
Istovremeno vas obaveštavam da su ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa za ovu tačku dnevnog reda ispred Srpske radikalne stranke gospodin Zoran Krasić, a ispred Socijalističke partije Srbije Jovan Todorović.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača mr Mlađan Dinkić, ministar finansija, želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, tri su osnovna razloga za izmenu i dopunu Zakona o akcizama. Najpre, kao što znate, u poslednjih godinu dana cena nafte na svetskom tržištu varira i utiče negativno na domaće maloprodajne cene. Mi želimo da omogućimo fleksibilnost u vođenju politike akciza, tako da u slučaju povećanja cene nafte na svetskom tržištu Vlada dobije mogućnost da može da smanji akcizu za određeni procenat, a isto tako, ukoliko dođe do pada cene, da onda može da je vrati na stari nivo.
Ovim zakonom dajemo mogućnost da Vlada Republike Srbije može privremeno da smanji iznose akciza maksimalno do 20% od vrednosti akciza koje su utvrđene zakonom, s tim da ako dođe kasnije do pada cena na svetskom tržištu može da ih poveća, maksimalno do nivoa na kome su bile u prethodnom periodu.
Konkretno, u ovoj situaciji kada imamo rast cena nafte na svetskom tržištu, mi želimo da kroz umanjenje akcize zaštitimo standard građana, kako bi maloprodajne cene ostale približno nepromenjene, i naravno, ako se sutra situacija bude odvijala u obrnutom pravcu, ako cena nafte bude padala, onda možemo ponovo da ih vratimo, ali ne na nivo koji bi bio viši od onoga koji je utvrđen zakonom, već maksimalno do nivoa koji je utvrđen zakonom. To je prva važna stvar koja se predviđa u izmeni Zakona o akcizama.
Takođe, želimo da pospešimo izvoz derivata koji se proizvode u našim rafinerijama u Pančevu i Novom Sadu, na teritoriji Kosova i Metohije i zato predviđamo ovim zakonom da je ukoliko se izvrši prodaja derivata na teritoriji AP Kosova i Metohije moguće izvršiti refakciju akcize u punom iznosu. Drugim rečima, naši derivati mogu biti jeftiniji kada idu na Kosovo i Metohiju i možemo jedan deo viška koji proizvodi Rafinerija Pančevo i Novi Sad da plasiramo na ovo tržište pod konkurentnim uslovima.
Dakle, platila bi se akciza, ali, uz dokaz da je nafta, odnosno da su derivati plaćeni i otpremljeni na teritoriju Kosova i Metohije, onda bi onaj ko je izvršio taj promet dobio nazad akcizu u vidu refakcije, kao što sada imate refakciju jedne trećine cene za dizel gorivo kod poljoprivrednih proizvođača.
Što se tiče oslobađanja od plaćanja akcize, i to ovaj zakon predviđa, pripremamo otvaranje slobodnih carinskih prodavnica na Aerodromu Beograd. I u izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, dakle, takođe ćemo posebno tretirati tzv. fri-šopove koji mogu da se otvore na međunarodnom Aerodromu Beograd. Ovim dajemo mogućnost oslobađanja od plaćanja akciza na robu koja se prodaje u slobodnim carinskim prodavnicama, na vazduhoplovnim pristaništima, a to je Aerodrom Beograd, gde je organizovana pasoška i carinska kontrola, tako da možemo da kontrolišemo ovaj promet.
Takođe, što se tiče derivata nafte, uvodi se jedna nova akciza na ostale derivate nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380 stepeni. Naime, u praksi se pokazalo da postoji zloupotreba kod uvoza određenih destilata nafte, a to su tzv. razređivači i odmašćivači koji se koriste u određenim industrijama, u gumarskoj i nekim drugim. Primećeno je da je znatno veći uvoz ovih proizvoda i da se onda neki od ovih derivata mešaju sa naftom i bez plaćanja akcize se značajne zarade tu mogu u švercu ostvariti.
Na ovaj način, mi dajemo mogućnost da Ministarstvo energetike, zajedno sa Ministarstvom finansija, propiše koji su to destilati na koje će se ubuduće plaćati akciza, ali ukoliko se ti destilati budu koristili u proizvodne svrhe, naravno, uz odgovarajuće dokaze, biće u punom iznosu izvršena refakcija, odnosno povraćaj akcize.
Drugim rečima, industrija koja koristi ove destilate za svoje svrhe, dakle, kao sirovinu ili kao sredstvo rada moći će da povrati celokupnu akcizu koju plaća na taj uvoz, a sprečiće se zloupotrebe koje danas postoje i sa kojima Ministarstvo energetike nije moglo da se izbori na drugi način.
Znate i sami da su bili oni napadi na članove njihove komisije koja utvrđuju ko može, a ko ne može da uvozi. Ovo je najelegantniji način: uvešće se akciza, a ako se koristi za industrijske svrhe, biće vraćena, a ako neko ima nameru da sa time vrši zloupotrebe, na ovaj način će biti ekonomski demotivisan i sprečen.
Konačno, imamo još jednu promenu u Zakonu o akcizama. Dakle, kod duvanskih proizvoda uvodi se koncept minimalne akcize, čime će se naše tržište zaštititi od jeftinih i nekvalitetnih duvanskih proizvoda, a preko toga i zdravlje potrošača duvanskih proizvoda.
Ovaj koncept je prisutan u sve većem broju zemalja Evropske unije, a on podrazumeva da ako je obračunata akciza na duvanske prerađevine, a koja je utvrđena u zakonu manja od minimalne akcize, onda se plaća minimalna akciza. Minimalna akciza se ovim zakonom utvrđuje u iznosu od 70% od ukupne akcize utvrđene za kategoriju cigareta sa najpopularnijom cenom, a najpopularnija cena je maloprodajna cena onih cigareta kod kojih se postigne najveći obim prodaje u proteklom polugodištu tekuće godine.
Naravno, mi predviđamo da posebnim podzakonskim aktom propišemo način i postupak utvrđivanja najpopularnije cene. Na ovaj način, domaći proizvođači i svi koji danas posluju na našem tržištu biće u potpunosti zaštićeni, ali će se sprečiti ulazak dampinških cena i nekog nekvalitetnog duvana iz inostranstva.
Inače, mogu da kažem da je u prvih pet meseci ove godine naplata akciza na domaće duvanske proizvode porasla 85%, što znači da je privatizacija DIN-a i DIV-a dala rezultate, jer se sada strani brendovi proizvode u Srbiji. Time je naplata akciza na domaće cigarete 85% veća, a sa druge strane, uvoz cigareta smanjen je za 30%. Ovaj proces pokazuje da Srbija treba da se usmeri ka privlačenju investitora koji će strane brendove proizvoditi dalje u Srbiji.
Dame i gospodo, radi se o minimalnim i neophodnim izmenama Zakona i nadam se da ćete, imajući u vidu uticaj ovog zakona na poboljšanje standarda građana, svi podržati izmene ovog zakona. Hvala vam.