Po Poslovniku, narodni poslanik Milan Marković.

Znate šta, kada se nešto kaže sa ove govornice na račun DSS-a onda njih više mora da izađe da bi mogli kompetentno da odgovore, a onda moram da iskoristim pravo dato Poslovnikom i da na neki način budemo koliko-toliko ravnopravni.
Gospodine Matiću, kada ste bili opozicija, a mi kada smo bili vlast, isto je čekalo 120.000 strana, ali sam vam pročitao šta ste tada rekli o promenama poslovnika. Dakle, isto je bilo 120.000 strana i meni se čini da ste vi malo promenili politiku, kao gospodin predsednik Vlade, sa onom devetom rupom na svirali, pa je okrenuo sviralu naopačke i sada je prva rupa na svirali. Znači, to je način na koji ste vi vodili vašu politiku.
Reći ću vam još nešto, meni je žao što vi ne razumete jednu stvar. Famozno glasanje iz Bodruma, koje smo mi kao stranka osudili, daleko je manji problem. Znate šta je problem, gospodine Matiću: problem će biti kada vaša stranka bude morala da osudi mnoge stvari koje ste radili, počev od podrške crvenim beretkama za blokadu autoputa, pa nadalje, tako da smo mi srećni što najviše imamo da osudimo jeste upravo to glasanje iz Bodruma, a vi ćete imati mnogo gore stvari da osudite.
Da vam kažem nešto, vi ne razumete parlamentarizam. Mnogo je gora stvar falsifikovati volju parlamenta nego to što su tada uradili neki pojedinci iz DS.
Mnogo je gora stvar ovu volju, ovde izraženu kroz glasanje o amandmanima, prepraviti u nekoj kancelariji ovde ili Ministarstvu za rad i socijalna pitanja i onda to poturiti predsedniku Republike da potpiše.
To je mnogo gora stvar, to je umišljaj i to će vas pratiti kao stranku verovatno dugi niz godina, kao i predsednika Narodne skupštine, protiv koga smo podneli krivičnu prijavu i očekujemo da će sud nakon smene ministra Stojkovića moći slobodno da deluje po toj prijavi.

Samo malo, reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz, pa Dušan Proroković.

Javio sam se za repliku dva puta, direktno sam pomenut. Ali neću, slažem se sa gospodinom Markovićem, spominjati ni Bodrum ni Solun, ni te situacije iz tog perioda rada Narodne skupštine. Hoću da kažem samo jednu stvar, jednu neistinu koju je ovde rekao gospodin Marković, a to je da je i u to vreme čekalo Narodnu skupštinu Republike Srbije 120.000 strana; nije tačno. Možda je bilo 120.000 strana stranputica, jer to je bio veoma loš rad jedne vlade i jedne parlamentarne većine, i niste imali Studiju izvodljivosti.
Vi ste veoma loše vodili državu, Evropska unija nije imala prema vama poverenje i zbog toga nikada niste dobili Studiju izvodljivosti. Za godinu dana rada ovoj vladi to se dogodilo i vi već jednom treba da se odlučite kao stranka, da li želite da Srbija bude deo evropske porodice ili ne želite.
Ako želite, onda treba ne samo deklarativno da se ponašate i da pričate o tome, a da ništa ne radite po tom pitanju, nego da lepo kažete u kom to evropskom parlamentu nije ovako kako predviđa ovaj poslovnik. Da li je tako u parlamentu Evropske unije, u Savetu Evrope, u Strazburu, gde imamo radni kvorum, gde nemamo. Recite konkretne stvari, a ne ovako, pričate demagoški.
Vi imate pravo kao opozicija i nemam ništa protiv. Ali gospodo, recite, jeste li za brži put ka Evropskoj uniji ili niste. A da komentarišete 120.000 stranica koje nas čekaju da uradimo, mislim da nemate pravo, jer vi ste tada udaljili državu od evropske porodice, i to je činjenica, to vam kažu ljudi iz međunarodne zajednice.
Meni je žao što vi gubite te pozicije koje ste nekada imali u međunarodnoj zajednici i žao mi je što kada se god vidite sa bilo kim iz međunarodne zajednice vi opanjkavate ovde jednu parlamentarnu stranku, i to je sve čime se bavite. Umesto da složno radimo na imidžu ove države i da složno radimo na tome da se popravi pozicija Srbije u Evropskoj uniji, u Evropi, u svetu, vi to ne radite, i to je činjenica i to svi ovde znaju.
Vi to radite po ambasadama, svuda. Već jednom recite, da li tih 120.000 stranica, o kojima je pričao gospodin Slavoljub Matić, treba da popravi život građana, svakog pojedinačno. Da li treba da doprinese povećanom investiranju, mislim na našu zemlju, da li treba da doprinese jačem privrednom razvoju ili ne treba.
Ako treba, onda to treba da podržite i da pomognete. Ako niste za to, recite da niste za napredak ove države, da niste za povećanje investicija. Izađite sa tim pred vaše birače.

Reč ima narodni poslanik Dušan Proroković. Izvolite.

Hvala. Mi nismo pre četiri godine bili udaljeni od Evropske unije za 120 hiljada strana, nego za sedam svetlosnih godina, s obzirom na to da je poslove evropskih integracija vodio tadašnji potpredsednik Vlade, Čedomir Jovanović. Složićete se.
Drugo, vidim da opet imate 37 poslanika kao poslanički klub Demokratske stranke. Dakle, Goran Svilanović se vratio u vaš poslanički klub. Sad ne znam da li je Goran Svilanović promenio svoje mišljenje o nezavisnom Kosovu i Metohiji ili je Demokratska stranka promenila svoje mišljenje po pitanju Kosova i Metohije. Koliko sam mogao da vidim iz sredstava javnog informisanja, Svilanović svoje mišljenje nije promenio.
Naravno da je Demokratska stranka Srbije oštro protestovala prilikom promene Poslovnika za vreme mandata Nataše Mićić, jer je on imao isključivo restriktivne odredbe.
Stojim na stanovištu da opoziciji ne sme da se uskrati pravo na opstrukciju. Ako u svim parlamentima u svetu opozicija, osim u onim diktatorskim režimima, ima pravo na opstrukciju donošenja odluka, onda će imati i u našem parlamentu. Opoziciji se kroz rad u skupštinskim odborima ostavlja ta mogućnost.
Takođe, poslanicima opozicije se kroz regulisanje postavljanja poslaničkih pitanja daje jedna nova mogućnost, dakle, poslanička pitanja dobijaju jednu novu dimenziju. Mislim da će to biti pravi test za ministre i Vladu u celini u narednom periodu.
Što se tiče satiranja opozicije i nekih restriktivnih mera prema opoziciji, gospodine Markoviću, mi nemamo koga da satiremo, s obzirom na to da vas je svega šest ili sedam poslanika u sali. Valjda ste zato i hteli da privolite Dragišu Đokovića, falsifikovanjem izborne volje građana, da pređe u Demokratsku stranku, kako bi vam brojno stanje ovde u poslaničkim klupama povećao na sedam do osam poslanika. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Predrag Marković, predlagač. Izvolite.

Zahvaljujem. Da se slučajno ne bi dogodilo da imamo sumnju da je u ovaj predlog poslovnika ubačeno nešto što može da dovede u pitanje ozbiljnost rada, a pri tome je u pitanju pravovremena obaveštenost svih, zbog ovih promena koje slede, a to je, ovoga puta, nepostojanje obaveze da samoj sednici sve vreme prisustvuje određeni broj poslanika.
Dakle, rečeno je da postoji mogućnost po ovom predlogu da se produži rad. Kao što znate, to pitanje nije bilo regulisano prethodnim Poslovnikom, ni Poslovnikom pre toga. Izgleda i ja sam to nasledio kao nešto što se izglasa na osnovu onog stava koji kaže da Skupština može da donosi odluke itd. Ovde se sada to definiše, kao i čitav niz pitanja koji nije bio definisan, a ukazano je od strane poslanika kako može da se definiše.
Definisano je na taj način shodno sistemskom rešenju. Ne možete da pitate 126 poslanika. Ali, zbog toga što ne možete da pitate 126 poslanika za odluku, da nastavite rad posle 18,00 časova, to vam ne daje pravo da to zloupotrebite. Uvek ima ljudi kojima može da padne na pamet, evo, nimalo nisam iznenađen da sam i malopre čuo tu ideju, uzmete pa raspravljate 15 tačaka tokom noći.
Izvinite, molim vas, toliko sam častan čovek da sam odmah intervenisao i u dogovoru predložio da ovo bude mera koja je na korist Skupštine, što znači da postoji jasna restrikcija: može da se produži rad samo do završetka tačke koja je na dnevnom redu i na taj način što se najkasnije do 16,00 časova dakle, dva sata pre završetka rada, Skupština o tome obaveštava.
To znači, ako je to rasprava u pojedinostima, da vam ne promakne mogućnost da predstavite svoje amandmane. Imate dva sata vremena da obavestite svog poslanika da dođe, da bi pojasnio stav koji će da predstavi, jer većina amandmana se podnosi, kao što znate, u ime poslaničke grupe. Ali, ne može rad da se produži za dve tačke dnevnog reda, kao što je to do sada moglo.
Isto tako, i do sada je po Poslovniku bilo moguće i predsednik je samo o tome obaveštavao navodeći razlog, da se radi drugim danima, osim utorka, srede i četvrtka. Dakle, ovo je samo zadržano. Unutra su samo ugrađeni mehanizmi. Mislim da ovo služi da pojasnimo međusobno, meni je žao što je došlo do ovih svađa malopre, šta se želi i da vidimo šta se može.
Moram ponovo da pribegnem jednoj metafori. Kada imate dobar promet u prodavnici, a prodavnica radi do 18,00 časova, kad se završi radno vreme, zar vi mislite da svi odmah zaključaju vrata i odu. Ne, onoliko koliko je ostalo posla, toliko se uradi: da se počisti, da se pripremi obračun, da se to preda, da se plati porez, pa nekada se radi do 19,00, a nekada se radi do 20,00 časova. Svi zaposleni to rade.
Isto tako i ova skupština, ako je ostalo tog dana još nešto da se završi – završiće, radiće do 18,15 časova, radiće do 18,20 časova. Ne pada na pamet nikome da su poslanici nešto drugo nego i ostali građani. Za njih važi isto pravilo: završiće onaj posao koji je na dnevnom redu i sutra ujutru će početi novo radno vreme. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Išpanović Ištvan, a neka se pripremi narodni poslanik Vjerica Radeta.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, želim samo nekoliko napomena da dam o Predlogu odluke o promeni Poslovnika. U dosadašnjoj raspravi uglavnom smo se vrteli oko dva veoma značajna pitanja. To je kvorum, odnosno vreme potrebno za raspravljanje.

Od pojedinih narodnih poslanika već smo čuli da postoji u mnogim zemljama Evrope praksa da nije potreban kvorum, neki poseban kvorum za rad skupštine. Tu su nabrojane zemlje. Mogao bih, takođe, još neke zemlje da nabrojim. Čuli smo primedbe da će, možda, da se desi da osim predsednika Narodne skupštine ne bude niko u sali. Neki smatraju da smo svi ovde, nas 250 poslanika, toliko neozbiljni da zbog toga što nema kvoruma nećemo uopšte više dolaziti. Verovatno ćemo doći u 10,00 sati, u 10,05 sati da podignemo dnevnice i da nestanemo.

Ne mislim tako loše o poslanicima Narodne skupštine. Mislim da nije korektno da se tako nešto uopšte spominje sa ove govornice. Uveren sam da su svi narodni poslanici dovoljno odgovorni i da će Narodna skupština nastaviti da radi i posle ukidanja tog takozvanog radnog kvoruma na isti način kao što smo radili, gospodine Šaroviću, do sada.

Takođe je bilo reči oko vremena potrebnog za raspravljanje po pojedinim tačkama dnevnog reda. Praksa je u najvećem broju evropskih zemalja da je to vreme ograničeno. Ne može drugačije da se radi. Moraju biti na neki način date neke granice u okviru kojih se vodi rasprava.

Iskreno da kažem, imao sam jednu drugu ideju kako da se omogući poslanicima da učestvuju više u raspravi, nego kako je do sada bilo predviđeno, odnosno kako je u novom predlogu. Predlagao sam da se rasprava u pojedinostima prenese u potpunosti na odbore, resorne odbore, da tamo ne bude ograničenja rasprave, a da se tek nakon rasprave u odborima raspravlja po izveštaju odbora ovde na plenumu, naravno opet u nekom ograničenom vremenu.

Oko ograničenja vremena želim još nešto da kažem, mislim da bi trebalo u jednoj narednoj izmeni ili novom poslovniku to uraditi. Naime, u najvećem broju parlamenata vreme se ne deli za raspravu, kao što je to kod nas, nego se vreme deli na dva jednaka dela: na deo za poziciju i deo za opoziciju. Znači, isto vreme imaju stranke koje su na vlasti i stranke koje su u opoziciji, isti obim vremena.

Pored toga, neko je spomenuo da bi, na neki način, trebalo ograničiti i predlagača. U mnogim zemljama u vreme koje pripada vladajućim strankama računa se i izlaganje, recimo, ministra.

Prema tome, u potpunosti su izjednačeni u parlamentarnoj raspravi - i jedna i druga strana. Ministar nema neograničeno vreme, nego se njegovo vreme mora uklopiti u ono vreme koje pripada vladajućim strankama. To je jedan od razloga za dalje razmišljanje.

Ovde je bilo predloga da bi bilo dobro doneti novi poslovnik. Ja sam u trećem mandatu poslanik u ovoj skupštini. Ovaj poslovnik je krpljen više puta.

Nažalost, sasvim je sigurno da je došlo vreme da se napravi novi poslovnik, naravno, ne na brzinu, nego jednim studioznim radom, da pokušamo napraviti jednu radnu grupu od predstavnika svih parlamentarnih stranaka.

Imajući u vidu našu dosadašnju praksu, imajući u vidu evropska iskustva, da se temeljno pripremi jedna reforma našeg poslovnika, jedan drugačiji poslovnik. Ima puno pitanja oko kojih bi trebalo menjati Poslovnik, a ima veoma mnogo pitanja koja nisu poslovnikom regulisana. To bi trebalo uneti u poslovnik.

Takođe, mislim da bi, na neki način, trebalo izbeći zloupotrebu sadašnjeg Poslovnika. Naime, često se dešava da imamo rasprave van okvira dnevnog reda, imamo raspravu prekoračenjem vremena, imamo javljanje po Poslovniku.

Evo, kolega Šarović će se sigurno odmah javiti, i onda kada za to ne postoje uslovi, i to bi trebalo, na neki način, malo drugačije regulisati. U mnogim parlamentima evropskih zemalja kada istekne vreme vama se isključi mikrofon, bez posebne opomene, tako da posle izvesnog vremena ljudi nauče da je pet minuta pet minuta, a ne deset minuta. Hvala.