Samo malo, reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz, pa Dušan Proroković.

Javio sam se za repliku dva puta, direktno sam pomenut. Ali neću, slažem se sa gospodinom Markovićem, spominjati ni Bodrum ni Solun, ni te situacije iz tog perioda rada Narodne skupštine. Hoću da kažem samo jednu stvar, jednu neistinu koju je ovde rekao gospodin Marković, a to je da je i u to vreme čekalo Narodnu skupštinu Republike Srbije 120.000 strana; nije tačno. Možda je bilo 120.000 strana stranputica, jer to je bio veoma loš rad jedne vlade i jedne parlamentarne većine, i niste imali Studiju izvodljivosti.
Vi ste veoma loše vodili državu, Evropska unija nije imala prema vama poverenje i zbog toga nikada niste dobili Studiju izvodljivosti. Za godinu dana rada ovoj vladi to se dogodilo i vi već jednom treba da se odlučite kao stranka, da li želite da Srbija bude deo evropske porodice ili ne želite.
Ako želite, onda treba ne samo deklarativno da se ponašate i da pričate o tome, a da ništa ne radite po tom pitanju, nego da lepo kažete u kom to evropskom parlamentu nije ovako kako predviđa ovaj poslovnik. Da li je tako u parlamentu Evropske unije, u Savetu Evrope, u Strazburu, gde imamo radni kvorum, gde nemamo. Recite konkretne stvari, a ne ovako, pričate demagoški.
Vi imate pravo kao opozicija i nemam ništa protiv. Ali gospodo, recite, jeste li za brži put ka Evropskoj uniji ili niste. A da komentarišete 120.000 stranica koje nas čekaju da uradimo, mislim da nemate pravo, jer vi ste tada udaljili državu od evropske porodice, i to je činjenica, to vam kažu ljudi iz međunarodne zajednice.
Meni je žao što vi gubite te pozicije koje ste nekada imali u međunarodnoj zajednici i žao mi je što kada se god vidite sa bilo kim iz međunarodne zajednice vi opanjkavate ovde jednu parlamentarnu stranku, i to je sve čime se bavite. Umesto da složno radimo na imidžu ove države i da složno radimo na tome da se popravi pozicija Srbije u Evropskoj uniji, u Evropi, u svetu, vi to ne radite, i to je činjenica i to svi ovde znaju.
Vi to radite po ambasadama, svuda. Već jednom recite, da li tih 120.000 stranica, o kojima je pričao gospodin Slavoljub Matić, treba da popravi život građana, svakog pojedinačno. Da li treba da doprinese povećanom investiranju, mislim na našu zemlju, da li treba da doprinese jačem privrednom razvoju ili ne treba.
Ako treba, onda to treba da podržite i da pomognete. Ako niste za to, recite da niste za napredak ove države, da niste za povećanje investicija. Izađite sa tim pred vaše birače.

Reč ima narodni poslanik Dušan Proroković. Izvolite.

Hvala. Mi nismo pre četiri godine bili udaljeni od Evropske unije za 120 hiljada strana, nego za sedam svetlosnih godina, s obzirom na to da je poslove evropskih integracija vodio tadašnji potpredsednik Vlade, Čedomir Jovanović. Složićete se.
Drugo, vidim da opet imate 37 poslanika kao poslanički klub Demokratske stranke. Dakle, Goran Svilanović se vratio u vaš poslanički klub. Sad ne znam da li je Goran Svilanović promenio svoje mišljenje o nezavisnom Kosovu i Metohiji ili je Demokratska stranka promenila svoje mišljenje po pitanju Kosova i Metohije. Koliko sam mogao da vidim iz sredstava javnog informisanja, Svilanović svoje mišljenje nije promenio.
Naravno da je Demokratska stranka Srbije oštro protestovala prilikom promene Poslovnika za vreme mandata Nataše Mićić, jer je on imao isključivo restriktivne odredbe.
Stojim na stanovištu da opoziciji ne sme da se uskrati pravo na opstrukciju. Ako u svim parlamentima u svetu opozicija, osim u onim diktatorskim režimima, ima pravo na opstrukciju donošenja odluka, onda će imati i u našem parlamentu. Opoziciji se kroz rad u skupštinskim odborima ostavlja ta mogućnost.
Takođe, poslanicima opozicije se kroz regulisanje postavljanja poslaničkih pitanja daje jedna nova mogućnost, dakle, poslanička pitanja dobijaju jednu novu dimenziju. Mislim da će to biti pravi test za ministre i Vladu u celini u narednom periodu.
Što se tiče satiranja opozicije i nekih restriktivnih mera prema opoziciji, gospodine Markoviću, mi nemamo koga da satiremo, s obzirom na to da vas je svega šest ili sedam poslanika u sali. Valjda ste zato i hteli da privolite Dragišu Đokovića, falsifikovanjem izborne volje građana, da pređe u Demokratsku stranku, kako bi vam brojno stanje ovde u poslaničkim klupama povećao na sedam do osam poslanika. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Predrag Marković, predlagač. Izvolite.

Zahvaljujem. Da se slučajno ne bi dogodilo da imamo sumnju da je u ovaj predlog poslovnika ubačeno nešto što može da dovede u pitanje ozbiljnost rada, a pri tome je u pitanju pravovremena obaveštenost svih, zbog ovih promena koje slede, a to je, ovoga puta, nepostojanje obaveze da samoj sednici sve vreme prisustvuje određeni broj poslanika.
Dakle, rečeno je da postoji mogućnost po ovom predlogu da se produži rad. Kao što znate, to pitanje nije bilo regulisano prethodnim Poslovnikom, ni Poslovnikom pre toga. Izgleda i ja sam to nasledio kao nešto što se izglasa na osnovu onog stava koji kaže da Skupština može da donosi odluke itd. Ovde se sada to definiše, kao i čitav niz pitanja koji nije bio definisan, a ukazano je od strane poslanika kako može da se definiše.
Definisano je na taj način shodno sistemskom rešenju. Ne možete da pitate 126 poslanika. Ali, zbog toga što ne možete da pitate 126 poslanika za odluku, da nastavite rad posle 18,00 časova, to vam ne daje pravo da to zloupotrebite. Uvek ima ljudi kojima može da padne na pamet, evo, nimalo nisam iznenađen da sam i malopre čuo tu ideju, uzmete pa raspravljate 15 tačaka tokom noći.
Izvinite, molim vas, toliko sam častan čovek da sam odmah intervenisao i u dogovoru predložio da ovo bude mera koja je na korist Skupštine, što znači da postoji jasna restrikcija: može da se produži rad samo do završetka tačke koja je na dnevnom redu i na taj način što se najkasnije do 16,00 časova dakle, dva sata pre završetka rada, Skupština o tome obaveštava.
To znači, ako je to rasprava u pojedinostima, da vam ne promakne mogućnost da predstavite svoje amandmane. Imate dva sata vremena da obavestite svog poslanika da dođe, da bi pojasnio stav koji će da predstavi, jer većina amandmana se podnosi, kao što znate, u ime poslaničke grupe. Ali, ne može rad da se produži za dve tačke dnevnog reda, kao što je to do sada moglo.
Isto tako, i do sada je po Poslovniku bilo moguće i predsednik je samo o tome obaveštavao navodeći razlog, da se radi drugim danima, osim utorka, srede i četvrtka. Dakle, ovo je samo zadržano. Unutra su samo ugrađeni mehanizmi. Mislim da ovo služi da pojasnimo međusobno, meni je žao što je došlo do ovih svađa malopre, šta se želi i da vidimo šta se može.
Moram ponovo da pribegnem jednoj metafori. Kada imate dobar promet u prodavnici, a prodavnica radi do 18,00 časova, kad se završi radno vreme, zar vi mislite da svi odmah zaključaju vrata i odu. Ne, onoliko koliko je ostalo posla, toliko se uradi: da se počisti, da se pripremi obračun, da se to preda, da se plati porez, pa nekada se radi do 19,00, a nekada se radi do 20,00 časova. Svi zaposleni to rade.
Isto tako i ova skupština, ako je ostalo tog dana još nešto da se završi – završiće, radiće do 18,15 časova, radiće do 18,20 časova. Ne pada na pamet nikome da su poslanici nešto drugo nego i ostali građani. Za njih važi isto pravilo: završiće onaj posao koji je na dnevnom redu i sutra ujutru će početi novo radno vreme. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Išpanović Ištvan, a neka se pripremi narodni poslanik Vjerica Radeta.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, želim samo nekoliko napomena da dam o Predlogu odluke o promeni Poslovnika. U dosadašnjoj raspravi uglavnom smo se vrteli oko dva veoma značajna pitanja. To je kvorum, odnosno vreme potrebno za raspravljanje.

Od pojedinih narodnih poslanika već smo čuli da postoji u mnogim zemljama Evrope praksa da nije potreban kvorum, neki poseban kvorum za rad skupštine. Tu su nabrojane zemlje. Mogao bih, takođe, još neke zemlje da nabrojim. Čuli smo primedbe da će, možda, da se desi da osim predsednika Narodne skupštine ne bude niko u sali. Neki smatraju da smo svi ovde, nas 250 poslanika, toliko neozbiljni da zbog toga što nema kvoruma nećemo uopšte više dolaziti. Verovatno ćemo doći u 10,00 sati, u 10,05 sati da podignemo dnevnice i da nestanemo.

Ne mislim tako loše o poslanicima Narodne skupštine. Mislim da nije korektno da se tako nešto uopšte spominje sa ove govornice. Uveren sam da su svi narodni poslanici dovoljno odgovorni i da će Narodna skupština nastaviti da radi i posle ukidanja tog takozvanog radnog kvoruma na isti način kao što smo radili, gospodine Šaroviću, do sada.

Takođe je bilo reči oko vremena potrebnog za raspravljanje po pojedinim tačkama dnevnog reda. Praksa je u najvećem broju evropskih zemalja da je to vreme ograničeno. Ne može drugačije da se radi. Moraju biti na neki način date neke granice u okviru kojih se vodi rasprava.

Iskreno da kažem, imao sam jednu drugu ideju kako da se omogući poslanicima da učestvuju više u raspravi, nego kako je do sada bilo predviđeno, odnosno kako je u novom predlogu. Predlagao sam da se rasprava u pojedinostima prenese u potpunosti na odbore, resorne odbore, da tamo ne bude ograničenja rasprave, a da se tek nakon rasprave u odborima raspravlja po izveštaju odbora ovde na plenumu, naravno opet u nekom ograničenom vremenu.

Oko ograničenja vremena želim još nešto da kažem, mislim da bi trebalo u jednoj narednoj izmeni ili novom poslovniku to uraditi. Naime, u najvećem broju parlamenata vreme se ne deli za raspravu, kao što je to kod nas, nego se vreme deli na dva jednaka dela: na deo za poziciju i deo za opoziciju. Znači, isto vreme imaju stranke koje su na vlasti i stranke koje su u opoziciji, isti obim vremena.

Pored toga, neko je spomenuo da bi, na neki način, trebalo ograničiti i predlagača. U mnogim zemljama u vreme koje pripada vladajućim strankama računa se i izlaganje, recimo, ministra.

Prema tome, u potpunosti su izjednačeni u parlamentarnoj raspravi - i jedna i druga strana. Ministar nema neograničeno vreme, nego se njegovo vreme mora uklopiti u ono vreme koje pripada vladajućim strankama. To je jedan od razloga za dalje razmišljanje.

Ovde je bilo predloga da bi bilo dobro doneti novi poslovnik. Ja sam u trećem mandatu poslanik u ovoj skupštini. Ovaj poslovnik je krpljen više puta.

Nažalost, sasvim je sigurno da je došlo vreme da se napravi novi poslovnik, naravno, ne na brzinu, nego jednim studioznim radom, da pokušamo napraviti jednu radnu grupu od predstavnika svih parlamentarnih stranaka.

Imajući u vidu našu dosadašnju praksu, imajući u vidu evropska iskustva, da se temeljno pripremi jedna reforma našeg poslovnika, jedan drugačiji poslovnik. Ima puno pitanja oko kojih bi trebalo menjati Poslovnik, a ima veoma mnogo pitanja koja nisu poslovnikom regulisana. To bi trebalo uneti u poslovnik.

Takođe, mislim da bi, na neki način, trebalo izbeći zloupotrebu sadašnjeg Poslovnika. Naime, često se dešava da imamo rasprave van okvira dnevnog reda, imamo raspravu prekoračenjem vremena, imamo javljanje po Poslovniku.

Evo, kolega Šarović će se sigurno odmah javiti, i onda kada za to ne postoje uslovi, i to bi trebalo, na neki način, malo drugačije regulisati. U mnogim parlamentima evropskih zemalja kada istekne vreme vama se isključi mikrofon, bez posebne opomene, tako da posle izvesnog vremena ljudi nauče da je pet minuta pet minuta, a ne deset minuta. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Neka se pripremi narodni poslanik Gordana Čomić.

Dame i gospodo narodni poslanici, od kada je SRS na političkoj sceni Srbije, svaki put, kada nezaustavljivo krene rast popularnosti naše stranke, onda naši politički neistomišljenici pribegavaju raznim dozvoljenim i nedozvoljenim vidovima borbe protiv naše političke stranke, odnosno SRS.
Tako je pre nekih desetak dana lansirana ona albanska dilerka droge, patološka lažovčina, Nataša Kandić, sa pričom u koju niko u Srbiji nije poverovao, naravno, osim onaj mali žuti, što ga je Aleksandar Vučić rasturio u jednom televizijskom duelu. Čudi me samo da, kada je potrčao da podrži Natašu Kandić, kako nije Aleksandra Vučića nazvao zločincem, s obzirom na to da ga je u toj emisiji ubio rafalima argumenata.
Naravno, protiv njegovog kriminalnog delovanja i kriminalnog delovanja njegovog šefa – a to je onaj koji najavljuje odlazak u Srebrenicu 11. jula, a ne pada mu na pamet da tamo zanoći, pa da sutradan ode i u Bratunac, s obzirom na to da se i u Bratuncu, dan kasnije, obeležava deset godina od zločina.
Naravno, to je onaj najdrastičniji vid borbe protiv SRS, ali postoji mnogo perfidniji i naizgled finiji vidovi borbe protiv SRS, odnosno pokušaj da se srpskim radikalima umanji značaj u javnosti Srbije.
Nekome je palo na pamet, a to se i ranije dešavalo, da bi bilo dobro da se mi što manje pojavljujemo u javnosti. Naravno, medije imate pod kontrolom, ono što je ostalo van vašeg domašaja jeste Narodna skupština Republike Srbije i onda je bilo najbolje rešenje da se predloži najrestriktivniji mogući poslovnik o radu Narodne skupštine.
To nam je poznato. Radio je to i DOS, pa kada su mislili da mi govorimo za ovom govornicom isključivo da bi nas gledala javnost Srbije, onda su ukinuli televizijske prenose, pa su očekivali da ćemo mi tada manje da se pojavljujemo za ovom govornicom.
Međutim, naša poslanička grupa je i tada, kao i sada (tako će biti i ubuduće), govorila za ovom govornicom, koristila svoje vreme predviđeno Poslovnikom. Govorili smo uvek ono što mislimo i o Vladi Srbije i o skupštinskoj većini. Nemate načina, bez obzira što ćete ovako drastičnim merama, kroz poslovnik, pokušati, da nas sprečite da govorimo, verujte da nećete uspeti. To smo vam pokazali i pokazaćemo i na narednoj skupštinskoj sednici, jer je nedopustivo da ste sednicu Skupštine zakazali tri dana pre njenog održavanja.
Nama je jasno da je to zato što je Skupština Srbije u funkciji Vlade Republike Srbije i da je to bio način da se narodni poslanici onemoguće da podnose amandmane na predložene zakone. U ime poslaničke grupe SRS, izvinjavam vam se što nismo uspeli da podnesemo više od 500 amandmana po ovih 45 tačaka, koje su na dnevnom redu od sutra ili od prekosutra, ne znam kada će naredna sednica da počne.
Kada je Predrag Marković ovde obrazlagao ovaj, kako reče, svoj Predlog poslovnika, bilo bi bolje da se ne hvali da je ovo njegov predlog, jer je ovo zaista nešto drastično, očekivala sam da će Predrag Marković posle toga da nam kaže da podnosi ostavku, zato što se ovde zahvaljivao svima na saradnji, na korektnim, ovakvim ili onakvim odnosima.
Meni je to ličilo na neki oproštajni govor, ali vidim da se ne radi o tome, nego da se radi o njegovom pokušaju da ubedi, pre svega, rekla bih javnost Srbije, jer nas narodne poslanike, koji imamo ispred sebe ovaj tekst odluke, ne može da ubedi da je ovo dobro rešenje.
Podsetiću vas, ne znam da li ste gledali tu TV emisiju pre nekih možda nedelju ili dve dana, jedna koleginica narodni poslanik je, gostujući u toj TV emisiji, pokušala da odbrani ovaj predlog poslovnika. Bilo je tragično na koji način je to, misli ona, odbranila.
Kada je novinar koleginicu pitao zašto se predlaže tako drastična mera, da Skupština radi faktički bez kvoruma, ona je rekla da je do sada bilo uobičajeno da narodni poslanici dođu, da odu do blagajne, da na blagajni podignu dnevnicu, da se tu nešto prošetaju i odoše iz zgrade parlamenta.
Novinar je rekao: "Na ovaj način se stvara tek mogućnost da poslanik uđe u Skupštinu, nema obavezu da se pojavi u sali, sići će u restoran, tamo će da provede dan i opet će da uzme tu dnevnicu". Ta naša koleginica kaže: "Pa, bolje je da narodni poslanik uzme dnevnicu i da ide da sedi u skupštinskom restoranu nego da, kao neki poslanici, svaki čas izlazi za govornicu, svaki čas podnosi amandmane i da po nekoliko njih brani jedan amandman".
Na takvo objašnjenje začudio se i taj novinar i upravo je sa čuđenjem konstatovao kako ona može tako nešto da kaže, a ta koleginica je rekla da ona nije ozbiljan političar, pa ona možda to dovoljno ne zna, ali to je samo njeno viđenje.
Meni se čini da je to viđenje i gospodina Markovića, jer da nije, ne bi nam predložio ovakva, zaista moram da kažem, nebulozna rešenja.
Vi ste, gospodine predsedniče, i vi, dame i gospodo poslanici, pre godinu i po dana dobili predlog poslaničke grupe SRS, predlog potpuno novog teksta poslovnika Narodne skupštine, i ako ste ga slučajno pročitali, ako niste, toplo vam preporučujem, budite sigurni da takav demokratičan poslovnik ova Narodna skupština nije imala.
Još nešto je tačno, da je svaki koji imamo ispred sebe i koji se izmenama donosi, sve gori od goreg. Kao da je nekom u skupštinskoj većini, i ovoj sad i onoj pre, stalo da se uguši demokratija, da se uguši višestranački sistem, jer drugačije ne mogu da objasnim i niko od nas ne može drugačije da objasni činjenicu da se narodni poslanik onemogućava u svom radu kroz odredbe Poslovnika o radu.
Narodna skupština nije nikakvo ad hok telo. Narodna skupština nije nikakvo neformalno udruženje. Narodna skupština je najviše zakonodavno telo u Republici Srbiji.
Mi narodni poslanici smo 250 od ukupnog broja građana. Nismo bolji od naših građana, ali smo od njih izabrani da u njihovo ime branimo interese građana. Kako ćemo mi to ako nam skupštinska većina to zabrani kroz ove izmene Poslovnika?
Maksimalno je restriktivan i veoma loš i ovaj poslovnik po kome sada radimo. To što je predsednik parlamenta ovde, kada je replicirao gospodinu Vučiću, pokušao da kaže kako gospodin Vučić nije izračunao koliko poslanici SRS mogu da govore u načelnoj raspravi, s obzirom da imamo ukupno, čini mi se, 98 minuta i 12 sekundi, naravno, nije to sada računao zato što to danas nije tema. Danas je tema ono što ste vi predložili kao izmenu.
Nismo svi mogli da govorimo u načelnoj raspravi (svi poslanici iz, recimo, poslaničke grupe SRS, pretpostavljam da se to odnosi i na druge) zato što je nemoguće da 82 poslanika govori tih 98 minuta. Ne znam koliko je to kad se podeli po jednom čoveku. Zato smo bili u prilici da kroz amandmane govorimo svi koji smo imali potrebu da kažemo nešto u korist obrazloženja amandmana, sa namerom da ubedimo predstavnika Vlade, ako je tu, ili skupštinsku većinu, da taj amandman usvoji. To što se vama nekada činilo da je opstrukcija, to je vaš problem. Mi niti vršimo opstrukciju, niti smo je vršili!
Ponavljam, nemate načina da sprečite poslaničku grupu SRS da ovde govorimo onoliko koliko mi procenimo da treba da govorimo. Džabe vam vaša ograničenja i načelne rasprave. I sad po amandmanima po 10 minuta, videćete, naći ćemo načina opet da govorimo, svi onoliko koliko mi procenjujemo da treba da govorimo!
Predsedniče, vi ste danas rekli da vi ovim izmenama Poslovnika želite da izbegnete da se mi međusobno svađamo, da delimo društvo i da delimo državu. Šokirana sam ovom izjavom. Od reči do reči ste ovako rekli. Prvo, ne razumem na koji način vi možete da razmišljate, ako raspravu za ovom skupštinskom govornicom smatrate svađom. Bez obzira šta narodni poslanik kaže sa ove govornice, ako je svestan, i onaj na koga se odnosi i onaj ko govori, to ne može da bude nikakva svađa, niti je to nikakav privatni, lični odnos.
Još je neverovatnije na osnovu čega ste vi zaključili da mi delimo društvo i da mi delimo državu?! Mi srpski radikali državu i društvo ne delimo! Ako vi to tako vidite, to je vaš problem. To mi više liči na nekakvo vaše zagovaranje ili vraćanje jednopartijskom sistemu. Ako vi mislite da je različito mišljenje, izneseno za ovom govornicom, deljenje države ili međusobna svađa, onda vi očigledno zagovarate jednopartijski sistem: kaže jedan i ostali treba da ćute. Zaista, sa srpskim radikalima to teško može.
Dalje ste nam objašnjavali kako ćete vi ovim restriktivnim izmenama Poslovnika da naterate poslanike, odnosno Skupštinu da sednica počne na vreme. Objasnite nam, kako će sednica da počne na vreme. Nisam shvatila da li ćete vi sada da budete i radnik obezbeđenja, pored toga što ste predsednik parlamenta.
Da li ćemo mi narodni poslanici smeti da ulazimo i na jedna i na druga vrata, ko će nas tamo čekati da nas evidentira, da se zna da smo ušli u zgradu? Sada ćete vi da kažete da sam bukvalno shvatila ovaj član, a nisam, nego tačno onako kako je napisano i kako bi valjda trebalo da se primenjuje.
Dakle, niste objasnili na koji način ćete da hvatate poslanike po skupštinskoj zgradi, da utvrdite da smo tu negde, ne znam gde, i ko će dalje da stoji ispred vrata i da nama zabrani da izađemo, ako imamo potrebu da izađemo?
Kako ćete vi ovde biti obavešteni da li je, u svakom momentu, dovoljan broj nas, predviđen Poslovnikom, u zgradi Skupštine. To nije moguće, to nije izvodljivo, a nije ni primereno. To što je neko u zgradi Narodne skupštine, pa ste vi pokušali da objasnite da poslanik ima potrebe da radi mimo ove sale, svi mi to dobro znamo, pogotovo mi koji zaista mnogo radimo i u ovoj sali i izvan ove sale.
Ovde se radi tri dana, još dva radna dana stoje na raspolaganju narodnim poslanicima, stoji i vikend itd. Naravno, svako ima svoj način organizovanja svoga posla, svog poslaničkog posla, i to ne treba da bude predmet ovog poslovnika. Imam utisak da ni vi niste baš razumeli ono što ste pokušali da nama objasnite.
Meni još nešto nije jasno. Ako smo mi, a trenutno jesmo poslanici opozicije, mi nikada u životu dok smo opozicija nećemo činiti kvorum, nećemo obezbeđivati skupštinskoj većini početak rada sednice. Vi na ovaj način pokušavate nas da terate, da nas vidite tamo, tu su negde po hodniku, i da ovde dođete i kažete zato što je nas 80 ušlo u zgradu, vi sami ovde, sednica može da počne. Ili mi treba da stojimo ispred vrata, ispred zgrade, dok nas neko ne obavesti da skupštinska većina ima dovoljan broj poslanika, pa onda i mi možemo da uđemo u zgradu.
Gospodine predsedniče, ovo nema veze sa demokratijom, ovo nema veze sa parlamentarnom demokratijom. Ubeđena sam da je to vama jasno, ali mi nije jasno iz kog razloga pokušavate da nam poturite ovakav poslovnik.
Demagoška je priča o trošenju novca građana, što pokušavate opet zarad građana koji gledaju prenos ove sednice, pokušavate da kažete kako vi štitite budžet građana, pa onda procenjujete, ne znam kako će građani manje para da potroše ako mi ovde radimo bez kvoruma, nego ako radimo sa kvorumom. Mislim da ako radimo sa kvorumom da onda bar pošteno zaradimo to što uzimamo.
A vi građane štitite kao na taj način, a ne kažete građanima da sednica koja treba sutra da počne ima 45 tačaka dnevnog reda, a više od pola su zavlačenje ruke građanima u džep ili kontragarancije za neke već uzete i potrošene kredite.
Ali, naravno, o tome ćemo kada počne ova naredna sednica, imaćemo vremena iako ćete pokušati da nas kroz ovaj novi poslovnik ograničite.
Dakle, rekli ste da ovaj novi poslovnik predstavlja načelo kontrole izvršne vlasti. Predsedniče Skupštine, ni tu niste u pravu. Opet vas demantuje ova sutrašnja sednica, gde ste pokazali da je Skupština u funkciji Vlade Srbije – da ste ovu odluku o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine napisali da stupa na snagu danom donošenja iz samo jednog jedinog razloga, da biste mogli da je primenjujete već od ove naredne sednice, da biste narodne poslanike onemogućili da rade u skladu sa svojim obavezama i u skladu sa Ustavom i zakonom.
Mi, srpski radikali, podneli smo 17 amandmana na ovu odluku i verujem, gospodine predsedniče, da nećete insistirati sutra na Administrativnom odboru da se ne raspravlja o ovim amandmanima. Takve najave se čuju, jer smo amandmane podneli zato što ste vi prvi kao narodni poslanik podneli jedan, odnosno tri amandmana istovremeno. A posle toga smo podneli mi, a vidim i ostale poslaničke grupe.
Verujem da ćete još toliko poštovati ovaj postojeći veoma loš poslovnik, ali ovo što vi predlažete je mnogo lošije i mnogo gore, a mi ćemo i po ovom lošem poslovniku moći da govorimo o amandmanima, jer imamo još mnogo toga da kažemo o svakom ovom amandmanu i o svakom predloženom članu.
Ubeđena sam da ćemo ovaj put uspeti da ubedimo i vas kao predlagača i skupštinsku većinu da usvoje bar neke od ovih amandmana, da bi ova skupština koliko-toliko imala smisla. Jer ovo što vi radite, ovo što pokušavate kroz ove izmene ovog poslovnika, zaista jeste gušenje demokratije.
Jednostavnije vam je ukinuti skupštinu, radite šta hoćete. Samo meni ovo liči na još nešto: i oni pre vas kada su počeli da uvode ove rigorozne i restriktivne mere, bilo je to neposredno pre njihove odluke da raspišu izbore. Nešto mi liči na ovo.