Dame i gospodo, moje prvo pitanje je da li će Mlađan Dinkić da nadoknadi štetu u budžetu zato što je danas ukrao pola sata Narodnoj skupštini, nije došao i mi smo morali da sednicu počnemo sa pola sata zakašnjenja, a ovde smo danima slušali, dok se pričalo o Poslovniku, koliko svaki naš minut košta, i tačno je da košta. Dakle, najmanje što sam očekivala je bilo da se Mlađan Dinkić izvini narodnim poslanicima, a još pre da se izvini građanima Srbije koji nas plaćaju da bismo ovde neki radili, a neki bili na proputovanju.
Gospodin Dinkić nam je, kao što smo već navikli od njega, ovde došao sa jednim paketom, tako se popularno naziva, a danas je u pitanju osam predloga zakona o kojima treba da raspravljamo, da govorimo u jedinstvenoj raspravi, pa koliko ko stigne od toga da kaže.
Naravno, ministar je za ovo kratko vreme, koliko je ovde bio danas, iskoristio priliku da kaže kako u Srbiji sve cveta, kako je posledica uvođenja PDV-a blagostanje u Srbiji, smanjena siva ekonomija, povećan izvoz, smanjen uvoz, smanjen budžetski deficit. Dakle, da slučajno nismo iz Srbije zaista bismo se pitali o kojoj to zemlji Mlađan Dinkić govori. Jedina je istina da je uvođenjem PDV-a na sve moguće i nemoguće gospodin Dinkić uspeo da uradi ono što je bio njegov zadatak, a to je da puni budžet, i to naravno samo za ono za šta njemu treba i za šta njemu odgovara.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na dodatu vrednost, moram da kažem da je gospodin Dinkić ovde izneo neke neistine kada je pokušao da replicira gospodinu Aleksandru Vučiću. Naravno da je sve ono što je Vučić izneo potpuno tačno, a netačno je ono što je govorio ministar Dinkić, netačno je da su sve komunalne usluge smanjene sa 18% na 8%. Tačno je da je zakonom to tako regulisano da po lokalnim samoupravama imamo različite odluke.
Tačno je i to da se na pogrebne usluge zaračunava PDV od 18% i, što je najvažnije, to je komunalne usluga koja mora da se plati, jer, znate, kada dobijete račun za vodu, struju, telefon možete to i da ne platite, platićete posle opomene itd, ali kada neko treba da se sahrani ta usluga, sa PDV-om od 18%, mora da se plati.
Možda bi bilo bolje da je gospodin Dinkić smislio način kako da oporezuje ove lopuže koje kupuju ili pokušavaju da kupe narodne poslanike, a mislim da bi kolega Mika Vlaović mogao da nam kaže koliko to Bogoljub Karić nudi za prelazak u njegov tabor i formiranje nepostojeće poslaničke grupe.
Mi srpski radikali smo uložili jedan broj amandmana na sve ove zakone i zaista verujemo da će i na odborima i u Skupštini, pošto od ministra to ne očekujem, ovi amandmani biti prihvaćeni, zato što, a ponovo ću da se vratim na Zakon o porezu na dodatu vrednost, sve ono što je sada ugrađeno u ovaj zakon kao pozitivno jeste ono (pogledajte stenograme, pogledajte skupštinske materijale) što smo mi srpski radikali kroz amandmane pokušali da ubedimo još tada Vladu Srbije i ministra da prihvati.
Isti je slučaj i sa zakonom o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Načelna primedba na zakon je ta da je kaznena politika veoma loše definisana, da su potpuno pobrkane nadležnosti, da poreski organi preuzimaju nadležnosti i policije, i pravosuđa i izvršnih organa vlasti. Mislimo da to tako nije moguće.
U članu 2. ovog zakona predviđena je osnovica doprinosa za zaposlene i poslodavce i premija za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje iznad iznosa od 3.000 dinara mesečno. Mislimo da tu treba da bude 5.000 dinara, zato što se ova sredstva ponovo vraćaju u privredu.
Predložili smo brisanje člana 3. ovog zakona zato što on ide isključivo u korist poslodavcu i apsolutno ne vodi računa o radniku.
Član 5. je ono na šta je danas ministar Dinkić kada je replicirao gospodinu Vučiću rekao da nije tačno, a sada ću da vam pročitam ovaj član, pa da se uverite vi i građani koji prate naš rad da je gospodin Vučić bio u pravu. U članu 5. predviđeno je da se članu 27. osnovnog zakona doda stav koji glasi: ″Ako se, u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana, za određeni period ne utvrđuje i ne plaća porez na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod, osnovica doprinosa za taj period je najniža mesečna osnovica doprinosa iz člana 38. ovog zakona.″
Dakle, to je upravo ono što je Aleksandar Vučić rekao, a ja još postavljam pitanje – šta je sa domaćinstvima koja su isključivo poljoprivredna domaćinstva, a nisu pristupila ovom vladinom popisu? Takvih je mnogo više nego što je ovih tzv. popisanih i ta nepopisana domaćinstva se nigde ne tretiraju kao poljoprivredna i nemaju nikakvu povlasticu, ako eventualno negde postoji neka povlastica za poljoprivredna domaćinstva. Naravno, ljudi neće da se popisuju i zašto bi se popisivali i zašto bi pravili nekakve rezervate i ne znam šta imaju nameru od njih da prave.
Kada je reč o Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ovde takođe nije dobro što poreska uprava preuzima ulogu i zakonodavne i sudske vlasti i policije u dobroj meri. Mi smo zaista ovde podneli dosta amandmana, odnosno mislim da imamo amandmane na sve članove, zato što mislimo da ovaj zakon, ovakav kakav je, uopšte ne može da bude usvojen u Skupštini i da poreski postupak i poreska administracija moraju na jedan potpuno drugačiji način da budu regulisani.
Kada je u pitanju zakon o Carinskoj tarifi, ovde je veliki materijal i nemoguće je u načelnoj raspravi, a pogotovo kada se govori istovremeno o osam tačaka dnevnog reda, pojedinačno sve ovo komentarisati, ali naravno, dobićete već, nadam se, u toku dana amandmane poslaničke grupe SRS, jer smo uložili amandmane i na ovaj zakon. Činjenica je i na prvi pogled se vidi da ovaj predlog zakona vrvi od nelogičnosti kada su u pitanju carinske tarife, kada je u pitanju oslobađanje od carina.
Ovde je ministar pokušao da nas ubedi kako su to najbolja rešenja, kako nas ova rešenja vode ka EU, kako treba da se, maltene, zabrani uvoz kineskih proizvoda u Srbiju itd. Suština i ono što bi zapravo trebalo ministar da zna, a što znaju svi građani Srbije, jeste da dokle god građani Srbije trče u kinesku četvrt da tamo kupe najjeftinije što mogu da kupe, dotle nema sreće i razgovora o nekim drugačijim i boljim uslovima.
Mnogo toga treba prethodno da se uradi da bi ovi poreski i finansijski zakoni o kojima ovih dana pričamo mogli da se primenjuju i da daju neke efekte. Suština je da građani Srbije izuzetno loše žive; penzioneri ne dobijaju penzije, one se smanjuju, nezaposlenost je iz dana u dan veća. Posledica toga... A, recimo, opet imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama. Aman, ljudi, pa dokle? Svi ovi zakoni o kojima govorimo danas i ovih dana su novo zavlačenje ruke u džep građana Srbije.
Ta priča ministra finansija da će primenom ovih zakona nešto da pojeftini, da padnu neke cene – pa, o tome nema ni govora, čak iako je smanjen PDV na neke proizvode i usluge. Evo, živi bili pa videli, ništa neće da pojeftini. Imamo iskustvo sa uvođenjem PDV-a koliko je sve poskupelo. Svi znate koliko je meso poskupelo, a čak sad i da pojeftini za ovaj smanjeni PDV biće mnogo skuplje nego što je bilo kada je PDV uveden.
Administrativne takse – pre neki dan smo pričali o sudskim taksama, a danas o administrativnim taksama. Ne znam da li Vlada Srbije misli da građani Srbije uopšte treba da se obraćaju nadležnim organima, jer za svako obraćanje je potrebno da se plati velika taksa.
Sve ono što ste ovde predvideli je ili povećanje takse ili uvođenje nekih novih taksi koje su opet kroz neke druge zakone predviđene.
Sve u svemu, poslanička grupa SRS ne može glasati za ove zakone, zato što mi vodimo računa o građanima, o narodu, a ovo što nam Vlada Srbije predlaže i što će skupštinska većina verovatno da usvoji je još jedno zavlačenje ruke građanima u džep. Mi srpski radikali nikada to nećemo prihvatiti.