Dame i gospodo, moje prvo pitanje je da li će Mlađan Dinkić da nadoknadi štetu u budžetu zato što je danas ukrao pola sata Narodnoj skupštini, nije došao i mi smo morali da sednicu počnemo sa pola sata zakašnjenja, a ovde smo danima slušali, dok se pričalo o Poslovniku, koliko svaki naš minut košta, i tačno je da košta. Dakle, najmanje što sam očekivala je bilo da se Mlađan Dinkić izvini narodnim poslanicima, a još pre da se izvini građanima Srbije koji nas plaćaju da bismo ovde neki radili, a neki bili na proputovanju.
Gospodin Dinkić nam je, kao što smo već navikli od njega, ovde došao sa jednim paketom, tako se popularno naziva, a danas je u pitanju osam predloga zakona o kojima treba da raspravljamo, da govorimo u jedinstvenoj raspravi, pa koliko ko stigne od toga da kaže.
Naravno, ministar je za ovo kratko vreme, koliko je ovde bio danas, iskoristio priliku da kaže kako u Srbiji sve cveta, kako je posledica uvođenja PDV-a blagostanje u Srbiji, smanjena siva ekonomija, povećan izvoz, smanjen uvoz, smanjen budžetski deficit. Dakle, da slučajno nismo iz Srbije zaista bismo se pitali o kojoj to zemlji Mlađan Dinkić govori. Jedina je istina da je uvođenjem PDV-a na sve moguće i nemoguće gospodin Dinkić uspeo da uradi ono što je bio njegov zadatak, a to je da puni budžet, i to naravno samo za ono za šta njemu treba i za šta njemu odgovara.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na dodatu vrednost, moram da kažem da je gospodin Dinkić ovde izneo neke neistine kada je pokušao da replicira gospodinu Aleksandru Vučiću. Naravno da je sve ono što je Vučić izneo potpuno tačno, a netačno je ono što je govorio ministar Dinkić, netačno je da su sve komunalne usluge smanjene sa 18% na 8%. Tačno je da je zakonom to tako regulisano da po lokalnim samoupravama imamo različite odluke.
Tačno je i to da se na pogrebne usluge zaračunava PDV od 18% i, što je najvažnije, to je komunalne usluga koja mora da se plati, jer, znate, kada dobijete račun za vodu, struju, telefon možete to i da ne platite, platićete posle opomene itd, ali kada neko treba da se sahrani ta usluga, sa PDV-om od 18%, mora da se plati.
Možda bi bilo bolje da je gospodin Dinkić smislio način kako da oporezuje ove lopuže koje kupuju ili pokušavaju da kupe narodne poslanike, a mislim da bi kolega Mika Vlaović mogao da nam kaže koliko to Bogoljub Karić nudi za prelazak u njegov tabor i formiranje nepostojeće poslaničke grupe.
Mi srpski radikali smo uložili jedan broj amandmana na sve ove zakone i zaista verujemo da će i na odborima i u Skupštini, pošto od ministra to ne očekujem, ovi amandmani biti prihvaćeni, zato što, a ponovo ću da se vratim na Zakon o porezu na dodatu vrednost, sve ono što je sada ugrađeno u ovaj zakon kao pozitivno jeste ono (pogledajte stenograme, pogledajte skupštinske materijale) što smo mi srpski radikali kroz amandmane pokušali da ubedimo još tada Vladu Srbije i ministra da prihvati.
Isti je slučaj i sa zakonom o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Načelna primedba na zakon je ta da je kaznena politika veoma loše definisana, da su potpuno pobrkane nadležnosti, da poreski organi preuzimaju nadležnosti i policije, i pravosuđa i izvršnih organa vlasti. Mislimo da to tako nije moguće.
U članu 2. ovog zakona predviđena je osnovica doprinosa za zaposlene i poslodavce i premija za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje iznad iznosa od 3.000 dinara mesečno. Mislimo da tu treba da bude 5.000 dinara, zato što se ova sredstva ponovo vraćaju u privredu.
Predložili smo brisanje člana 3. ovog zakona zato što on ide isključivo u korist poslodavcu i apsolutno ne vodi računa o radniku.
Član 5. je ono na šta je danas ministar Dinkić kada je replicirao gospodinu Vučiću rekao da nije tačno, a sada ću da vam pročitam ovaj član, pa da se uverite vi i građani koji prate naš rad da je gospodin Vučić bio u pravu. U članu 5. predviđeno je da se članu 27. osnovnog zakona doda stav koji glasi: ″Ako se, u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana, za određeni period ne utvrđuje i ne plaća porez na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod, osnovica doprinosa za taj period je najniža mesečna osnovica doprinosa iz člana 38. ovog zakona.″
Dakle, to je upravo ono što je Aleksandar Vučić rekao, a ja još postavljam pitanje – šta je sa domaćinstvima koja su isključivo poljoprivredna domaćinstva, a nisu pristupila ovom vladinom popisu? Takvih je mnogo više nego što je ovih tzv. popisanih i ta nepopisana domaćinstva se nigde ne tretiraju kao poljoprivredna i nemaju nikakvu povlasticu, ako eventualno negde postoji neka povlastica za poljoprivredna domaćinstva. Naravno, ljudi neće da se popisuju i zašto bi se popisivali i zašto bi pravili nekakve rezervate i ne znam šta imaju nameru od njih da prave.
Kada je reč o Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ovde takođe nije dobro što poreska uprava preuzima ulogu i zakonodavne i sudske vlasti i policije u dobroj meri. Mi smo zaista ovde podneli dosta amandmana, odnosno mislim da imamo amandmane na sve članove, zato što mislimo da ovaj zakon, ovakav kakav je, uopšte ne može da bude usvojen u Skupštini i da poreski postupak i poreska administracija moraju na jedan potpuno drugačiji način da budu regulisani.
Kada je u pitanju zakon o Carinskoj tarifi, ovde je veliki materijal i nemoguće je u načelnoj raspravi, a pogotovo kada se govori istovremeno o osam tačaka dnevnog reda, pojedinačno sve ovo komentarisati, ali naravno, dobićete već, nadam se, u toku dana amandmane poslaničke grupe SRS, jer smo uložili amandmane i na ovaj zakon. Činjenica je i na prvi pogled se vidi da ovaj predlog zakona vrvi od nelogičnosti kada su u pitanju carinske tarife, kada je u pitanju oslobađanje od carina.
Ovde je ministar pokušao da nas ubedi kako su to najbolja rešenja, kako nas ova rešenja vode ka EU, kako treba da se, maltene, zabrani uvoz kineskih proizvoda u Srbiju itd. Suština i ono što bi zapravo trebalo ministar da zna, a što znaju svi građani Srbije, jeste da dokle god građani Srbije trče u kinesku četvrt da tamo kupe najjeftinije što mogu da kupe, dotle nema sreće i razgovora o nekim drugačijim i boljim uslovima.
Mnogo toga treba prethodno da se uradi da bi ovi poreski i finansijski zakoni o kojima ovih dana pričamo mogli da se primenjuju i da daju neke efekte. Suština je da građani Srbije izuzetno loše žive; penzioneri ne dobijaju penzije, one se smanjuju, nezaposlenost je iz dana u dan veća. Posledica toga... A, recimo, opet imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama. Aman, ljudi, pa dokle? Svi ovi zakoni o kojima govorimo danas i ovih dana su novo zavlačenje ruke u džep građana Srbije.
Ta priča ministra finansija da će primenom ovih zakona nešto da pojeftini, da padnu neke cene – pa, o tome nema ni govora, čak iako je smanjen PDV na neke proizvode i usluge. Evo, živi bili pa videli, ništa neće da pojeftini. Imamo iskustvo sa uvođenjem PDV-a koliko je sve poskupelo. Svi znate koliko je meso poskupelo, a čak sad i da pojeftini za ovaj smanjeni PDV biće mnogo skuplje nego što je bilo kada je PDV uveden.
Administrativne takse – pre neki dan smo pričali o sudskim taksama, a danas o administrativnim taksama. Ne znam da li Vlada Srbije misli da građani Srbije uopšte treba da se obraćaju nadležnim organima, jer za svako obraćanje je potrebno da se plati velika taksa.
Sve ono što ste ovde predvideli je ili povećanje takse ili uvođenje nekih novih taksi koje su opet kroz neke druge zakone predviđene.
Sve u svemu, poslanička grupa SRS ne može glasati za ove zakone, zato što mi vodimo računa o građanima, o narodu, a ovo što nam Vlada Srbije predlaže i što će skupštinska većina verovatno da usvoji je još jedno zavlačenje ruke građanima u džep. Mi srpski radikali nikada to nećemo prihvatiti.

Za repliku se javio narodni poslanik Mika Vlaović. Izvolite.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, radi informisanja i vas i javnosti Srbije, istina je to što je rekla Vjerica Radeta. Drugi dan Uskrsa, na hrišćanski praznik, došao je Bogoljub Karić kod mene. Kao hrišćanin i domaćin, u te dane otvorena su vrata svima, primio sam ga. Razmišljao sam zašto je to, vojvođanski sam domaćin i otac mi je domaćin, i onda sam došao do zaključka, ne bih da ga krstim, da on sebe naziva domaćinom, ipak je on... Pošto sam vojvođanski domaćin, biram kome ću biti kum, neću da budem kum njemu, mislim da je novokomponovani domaćin.
U jednom vremenu, kako reče Biblija, Gospod reče – biće mrak i bio je mrak, u tom vremenu se neki ljudi u Srbiji debelo snađoše i obogatiše, misleći, kada imaju novce, da je sve u Srbiji za prodaju. Nudio je više para nego što vredi moja celokupna imovina. Iako sam domaćin, staromodan, sa kojim žive dva oženjena sina, još uvek ne mogu da ih podelim, jer nemam mogućnost sve da sredim. Moj obraz je daleko skuplji od prljavih novaca koje ima Bogoljub Karić. (Aplauz.)
Meni je posebna čast što sam ponovo poslanik u Skupštini Srbije, a još veća čast i zadovoljstvo što sam kod dr Vojislava Koštunice, čoveka koji nema nijednu mrlju u biografiji i za koga niko ne može reći da je nepošten. Još bih nešto rekao o Kariću. Karić misli da može sve. Sa nekoliko poslanika vlada u pokrajinskoj skupštini, čak ima i potpredsednika. Pitam se ko mu to omogućava. Čanak, Tadić i Karić vladaju Vojvodinom.

Reč ima narodni poslanik Dušan Proroković.

 Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih želeo da se pozitivno izjasnim o tri inicijative Ministarstva finansija kojima se uvažava jednogodišnji apel što narodnih poslanika, što nekih nevladinih organizacija.
Dakle, u Zakonu o republičkim administrativnim taksama konačno se govori o mogućnosti umanjenja taksi do 70% za izbegla i raseljena lica. Mislim da ovo ne treba da bude intencija samo kada se govori o administrativnim taksama, nego i o svim drugim segmentima društva.
Moramo shvatiti u kakvoj su poziciji ljudi koji su interno raseljeni sa Kosova i Metohije, ali i oni koji su početkom 90-tih proterani iz danas nezavisnih država: Republike Hrvatske i BiH. Država mora naći sredstva u budžetu, a Narodna skupština mora imati razumevanja da pronađe određene načine u zakonima kako bi im olakšala položaj.
Takođe, pozitivna intencija jeste i umanjenje PDV-a po određenim kategorijama. Mi smo, većinom poslanici iz opozicije, ali i oni iz vlasti, kada se govorilo o porezu na dodatu vrednost, apelovali da se smanji porez na stanogradnju, na poljoprivredne proizvode i na lekove i određena medicinska sredstva. To je ovoga puta učinjeno.
S obzirom na to u kakvoj situaciji živimo i kakvo je naše tržište nekretnina, prvo od spomenutih smanjenja, smanjenje PDV-a sa 18 na 8% u oblasti stanogradnje, teško da će imati bilo kakvog efekta u unutrašnjosti. Nama u unutrašnjosti Srbije, osim u nekoliko velikih gradova, uopšte nije izgrađeno tržište nekretnina. Stanovi, kuće i zemljište se prodaju budzašto, tako da ne verujem da će se smanjenje poreza, sem u nekoliko velikih gradova, rekao sam, bitnije osetiti, ali u ovih nekoliko velikih gradova sigurno da hoće.
Takođe, treća pozitivna intencija, koja se tiče carinskog postupka, jeste konačno omogućavanje uvoza roba za naše državljane koji žive u inostranstvu duže od dve godine, a bez da se ta roba carini. Bezbroj apela je upućeno ljudima iz naše dijaspore da se vrate u Srbiju, što onima koji su se penzionisali, pa da se po završenom radnom veku vrate u Srbiju, što onima koji su stekli kapital u inostranstvu da investiraju u našu državu. Međutim, prvo sa čim se sreću ti ljudi kada dolaze u Srbiju jeste da im na carini roba čeka po više meseci, posebno za one naše državljane koji su se vraćali, recimo, iz SAD ili Kanade, pa su tu robu morali da transportuju u kontejnerima. Roba je više meseci čekala na carini, onda je to carinjeno prema krajnje subjektivnim i problematičnim procenama. Na ovaj način mi našim državljanima koji su na privremenom radu u inostranstvu omogućavamo sve ono što su ostale države već do sada uradile.
Što se tiče carinskih tarifa i same carine, morao bih da kažem da je usvajanje zakona jedno, a implementacija zakona nešto sasvim drugo. Mi smo prethodne godine povećali ingerencije carinskih službenika. Oni imaju pravo kontrole na teritoriji cele Republike Srbije. Zakonski okvir za uspešnu i efikasnu saradnju je napravljen.
Međutim, ako pređete granicu između bilo koje susedne države i Srbije, videćete da su carinski prelazi Republike Srbije verovatno među najgorim u Evropi. Ako idete od Skoplja ka Srbiji, pa prelazite granični prelaz Preševo-Tabanovce, možete zamisliti da ste u Kandaharu ili u Kurdistanu, nikako da ste na granici između dve države koje očekuju da za šest ili sedam godina postanu punopravne članice EU.
Ovakvih problema imale su i druge države istočnog bloka i zato mislim da Skupština mora da se potrudi, da ne čekamo samo donacije što EU, što Pakta za stabilnost kako bismo rekonstruisali naše granične prelaze, nego da se iznađu budžetska sredstva da sami počnemo da rešavamo što pre, ne samo zbog tog manifestacionog efekta, ne samo zato što jedan stranac prvo što vidi kad ulazi u državu jeste uređenost graničnog prelaza, ophođenje službenika MUP-a i carine prema njemu, nego što carinska služba, i pored datih zakonskih okvira da može da radi, na ovakvim graničnim prelazima, sa očajnom materijalno-tehničkom opremljenošću ne može ništa da uradi. To je sigurna investicija koja se vraća. Ako obezbedimo materijalno-tehnička sredstva za bolje funkcionisanje carine, u narednim godinama možemo očekivati i veći prihod u našem budžetu.
Trojaka je funkcija carine i carinske službe u okviru svake države: jedna je kontrola kvaliteta robe koja ulazi u vašu državu, druga je punjenje budžeta, treća je zaštita domaćih proizvođača. Zadržao bih se na ovoj trećoj, povodom jednog primera. Srbija, kao država koja je krenula u evropske integracije, ne može mimo Evrope da funkcioniše sa svojim sistemom carinskih tarifa. Zato je neophodno da u nekim segmentima polako smanjujemo carinske stope i zato je potrebno da naš sistem usklađujemo sa sistemom država u okruženju.
Neko je pre mene spomenuo da EU vodi borbu protiv proizvođača, pogotovo tekstila, iz nekih zemalja. Ako mislimo da budemo deo EU, mi ćemo morati da se priključimo toj borbi. Ulazak u EU podrazumeva određene olakšice, ali i određene obaveze, tako da ćemo na čitav niz proizvoda iz država koje ne pripadaju EU, pre svega iz država Azije i Južne Amerike, morati drastično da povećavamo naše carinske stope u narednim godinama.
Ono što nisam video da se menja u zakonu o Carinskoj tarifi jesu carinske tarife na automobile. Ako uporedimo kolika je stopa carinjenja u državama u okruženju i u Srbiji, onda ćemo moći da vidimo da se u Srbiji svakako prodaju najskuplji automobili u celoj istočnoj Evropi. Jedini razlog zbog kojeg nisam podneo amandman jeste taj što je budžet za 2005. godinu već projektovan. Od carinskih taksi na uvoz automobila u državni budžet, ako sam dobro izračunao, sliva se 40-50 miliona evra. Mislim da bi došlo do velike diskrepancije da je jedan takav amandman usvojen, ali ne vidim nijedan razlog zašto to ne bismo uradili već 2006. godine.
Svaka vlada do sada, pa i ova, vodi se time da mi imamo domaćeg proizvođača automobila – "Zastavu" iz Kragujevca i da bi smanjenje carina na uvoz automobila stranih proizvođača moglo drastično da utiče na "Zastavu" iz Kragujevca.
Čuvamo ovakve carine već petnaestu godinu, a niti imamo povećanje proizvodnje u "Zastavi", niti imamo prodaju "Zastavinih" vozila na tržištu. Problem je drugačije prirode, problem nije u carinama.
Pronašao sam dva primera država koje imaju svoje domaće proizvođače automobila. Jedan je Rumunija, koja ima "Dačiju" u strateškom partnerstvu sa "Renoom". Stopa carinjenja je od jedan do 2,5%, prema kubikaži. Drugi primer je Češka, koja ima domaćeg proizvođača automobila "Škodu" koja je u strateškom partnerstvu sa "Folksvagenom". Stopa carinjenja za inostrane automobile je svega 1%. Ako su ovako nešto uradile Češka i Rumunija, mislim da tako nešto treba da uradi i Srbija.
Rešenje za "Zastavu" jeste traženje strateškog partnera, podizanje proizvoda na zadovoljavajući stepen kvaliteta, kako bi pronašao svoje mesto na tržištu, a ne da naše građane opterećujemo carinom od 20%, koliko je trenutno za automobile. Takođe, manja carina, s obzirom da smo već dostigli stepen prodaje kao u nekim državama u okruženju, a radi se o oko 30.000 automobila godišnje.
Smanjenjem carine taj broj bi se uvećao, pošto se većina ovih proizvoda prodaje putem kredita ili finansijskog lizinga. Broj izdatih kredita i ugovora o potpisanom finansijskom lizingu bi se povećao, što bi i te kako uticalo na smanjenje kamatnih stopa i mogli bismo našim građanima da omogućimo nešto što su sve države u okruženju svojim građanima već omogućile, a to su i te kako dostupne cene vozila, krediti sa nižim kamatnim stopama i povećanje stepena bezbednosti u saobraćaju.

Narodni poslanik Veroljub Arsić nije u sali, narodni poslanik Suzana Grubješić takođe. Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a neka se pripremi narodni poslanik Miljko Četrović.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo kratko o dva zakona. Što se tiče zakona o doplatnoj poštanskoj marki, želim da kažem da je neophodno da bude donet. Postoji iskustvo iz prethodne velike države da se na ovaj način finansiraju humanitarne i druge slične potrebe, potrebe izazvane velikim nesrećama, elementarnim i nekim drugim nepogodama, zdravstvenim problemima širokih razmera i, naravno, za finansiranje velikih sportskih organizacija, kao što su bile zimske olimpijske igre. Svi pamtimo doplatnu poštansku marku kao dan borbe protiv tuberkuloze, dan Crvenog krsta i neke druge.
Podsećam članove Odbora za kulturu i informisanje da sam povodom katastrofalnog požara koji je pretrpeo manastir Hilandar predlagao na sednici Odbora da se inicira kod nadležnih državnih organa uvođenje, odnosno štampanje doplatne poštanske marke za ovu potrebu, ali da nisu postojale zakonske mogućnosti.
Ono što ovde, po mom shvatanju stvari, nije dobro sadržano je u stavu 2. člana 2. gde se Vlada Republike Srbije ovlašćuje da dinamiku i učestalost štampanja doplatne poštanske marke određuje shodno sopstvenoj proceni. Mislim da to treba da se reši na neki drugi način. Imam poverenja kada je to u pitanju u sve vlade koje su sada ili koje će doći, ali to treba da se reguliše na neki drugi način, jer doplatna poštanska marka jeste štampanje novca. To je jako važno da znamo.
Postoji ovo ograničenje da se ona primenjuje samo na poštanske pošiljke preko 20 grama i da ona ne može biti nominalno više vrednosti od 50% od ove poštanske pošiljke, ali sasvim svejedno, mislim da Vlada ovim zakonom dobija velika ovlašćenja i da to nije dobro. Ipak, ostajem u uverenju da Vlada neće zloupotrebiti ovo što će zakon dati kao mogućnost.
Ono što je ovde nedostatak, a ne može se rešiti ovim zakonom, jeste doplatni poštanski impuls. Pre svega se to odnosi na fiksnu i mobilnu telefoniju, na sve operatere i nemam odgovor na pitanje da li se danas za jednu sjajnu humanitarnu akciju, kakva jeste ″Impuls životu″, plaća porez na ovaj impuls. Ako to tako jeste, onda nije dobro i zalažem se da se ovakve humanitarne aktivnosti oslobode plaćanja poreza na dodatu vrednost, zbog toga što bi tako ostalo više za one zbog kojih je ova potreba i projektovana.
Veoma je važno da znamo da će u narednim godinama broj oficijelnih poštanskih pošiljki u klasičnom poštanskom saobraćaju biti smanjen i doplatna poštanska marka bi mogla da izgubi na značaju, ukoliko se ne bi našao mehanizam da se to primeni i na impuls u jednoj ili drugoj telefoniji.
Smatram da naše malo može nekome da bude mnogo i da je jako važno da postoje zakonski okviri da za bolesnu decu, za iznemogle i stare ljude, za ljude koji su pogođeni elementarnim nepogodama, drugim katastrofama ili za organizovanje velikih sportskih i kulturnih priredbi postoji mogućnost da svako od nas (po ceni jedne kafe u restoranu) u toku jedne godine pomogne ovakvu manifestaciju, a to je veliki doprinos. Nas ne košta puno, a imamo značajne efekte.
Dakle, ovim zakonom to ne može da bude rešeno, ali verujem, i danas smo imali neke razgovore na tu temu sa nadležnim ministarstvom, da nije nemoguće da se to dogodi u narednom periodu.
Sledeće pitanje odnosi se samo, pošto je više zakona povezano, na izmene i dopune Zakona o porezu na dodatu vrednost. Posebno su me zamolili zaposleni i rukovodstvo iz firme "ŠPIK - Sloga" Ivanjica, koja se bavi proizvodnjom montažnih kuća i objekata, da se takođe njihovi proizvodi oslobode ovih 10%, kao što će sada biti za stanove od tvrdog materijala.
Na taj način oni postaju konkurentni i zbog toga što je Ivanjica jedna od opština u Srbiji koja ima najtežu situaciju danas.
ŠPIK Ivanjica se bavi proizvodnjom strateške iverice, ima tešku situaciju. Vlada Srbije je dala neka sredstva da se ŠPIK konsoliduje. Ide se na solidarno namirenje obaveza. Dobili smo uverenje gospodina ministra finansija danas da će Vlada pravilnikom da reguliše ovo pitanje i da će montažni objekti koji se proizvode u našoj zemlji takođe biti oslobođeni za ovih 10%, što je značajna novost i značajno ohrabrenje za one ljude koji se bave ovim poslom.
S obzirom da kolege očekuju da još nešto kažu o drugim zakonima, zahvaljujem što sam bio u mogućnosti da ovo saopštim i da ohrabrim ljude u Ivanjici, koji veoma teško žive a imaju zdrav program i veoma jasnu perspektivu ukoliko pomognemo da se ovo razreši.

Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović, a neka se pripremi narodni poslanik Sava Urošević.

Poštovani narodni poslanici, evo kako je počela ova sednica sa tzv. setovima zakona da se u načelu o njima raspravlja u vrlo kratkom vremenu koje ostaje na raspolaganju poslaničkim grupama, a pogotovo poslaničkoj grupi Srpska radikalna stranka.
Ovaj deo zakona koji se odnosi na poreze i poresku politiku, poreski postupak, republičke administrativne takse vrlo je bitan za život građana Srbije. Kao što je bitno i osnovno da se radi, privređuje, tako je bitno kako su regulisani propisi kojima se opterećuju građani, privredni subjekti, a opterećenje određuje i uslove života i mogućnost da se živi dobro ili loše ili da se živi u razvratu, kao što jedna manjina u Srbiji živi. Ta manjina živi zahvaljujući nefunkcionisanju državnih institucija, zahvaljujući pljački, nezakonitosti, nepostupanju državnih organa po zakonima koji važe i koji su na snazi.
Ovde je više puta govoreno o efikasnosti Narodne skupštine i broju donetih zakona u svim oblastima. Navodi se, kao primer najuspešnijeg sastava Narodne skupštine, da je prošle godine doneto 88 zakona.
Šta je cilj svakog zakona? Cilj je da reguliše jednu oblast i da uspostavi pravičnost u odnosu na one koje taj zakon tretira. Ako se govori o poreskoj politici, nema ovde ministra, ali bih mu postavio konkretno pitanje, pošto stalno govori da je poreska politika skoro usklađena sa politikom kako se to reguliše u Evropi, a ova politika koja se sprovodi unazad nekoliko godina je faktički politika koja oporezuje najsiromašnije i teret funkcionisanja i punjenja budžeta je na najsiromašnijem delu građana Srbije. Tih je, gledajući procentualno i brojčano, najviše u Srbiji. Ide se logikom velikih brojeva. Od njih je najlakše naplatiti. Oni nemaju mogućnosti da se suprotstave državi i postupku za naplatu poreza.
Zato postoje oni koji mogu da izbegnu plaćanje poreza i umesto da doprinesu budžetu Srbije mogu da kupuju najluksuznije limuzine, džipove, najluksuznije stanove, vile i da žive u razvratu, da prkose siromašnim građanima, a da država ćuti i da slušamo ove priče danas, svih prethodnih dana i meseci o tzv. aferama ko je šta kroz korupciju učinio. Za svako delo, ako je u pitanju postupanje suprotno zakonu, postoji obeležje tog dela. Ta krivična dela se zovu krađa, pljačka, tačno se zna kako Krivični zakon to reguliše.
Pošto ministar Dinkić ovde ima saradnika, da li je njemu i njegovim saradnicima poznato – progresivna stopa oporezivanja ili kako je on juče rekao da bi svako saglasno svojoj imovinskoj snazi trebalo da bude oporezovan ili da plaća poreze prema državi; nažalost, od toga nema ništa u državi Srbiji.
Nešto bih rekao o porezu na dodatu vrednost. Već mesecima, otkako je uveden ovaj porez, humanitarna pomoć nije mogla da uđe u Srbiju. Postoji jedan drastičan primer u Kraljevu: ortopedska pomagala za invalide trebalo je da budu poslata invalidima u Kraljevu, ali invalidi nisu mogli da prime ta ortopedska pomagala zato što je Poreska uprava razrezala porez na dodatu vrednost od 12.000 evra. Zamislite tu situaciju – invalidi ne mogu da dobiju tu humanitarnu pomoć u ortopedskim pomagalima jer moraju da plate državi za PDV 12.000 evra. To je suština postupanja ministra Dinkića i celog sistema, Ministarstva finansija i poreskih uprava.
Od ministra Dinkića do svih rukovodilaca u Ministarstvu finansija, a pogotovo u poreskim upravama, osnovni uslov je da to moraju biti članovi G17 plus. Tako se kadruje i tako se imenuju ti ljudi.
U Kraljevu su postavljana ili menjana tri ili četiri rukovodioca za poslednjih godinu dana. Kada bi neko ušao u sistem funkcionisanja poreskih uprava i celog Ministarstva finansija, ali nažalost mi nemamo kontrolu ni poreskih uprava ni Ministarstva finansija, imao bi šta da nađe.
Očigledan je primer i da Komisija za hartije od vrednosti nije podnela izveštaj o svom radu za 2003. godinu, nije podnela izveštaj niti plan rada za 2004. godinu, niti plan rada za 2005. godinu; znamo kako je prošla Komisija za hartije od vrednosti sa onim što joj se događalo oko "Knjaza Miloša" i formiranjem Anketnog odbora, a ni izveštaj tog Anketnog odbora nije dat Narodnoj skupštini da to razmatra.
S obzirom da imamo malo vremena, a da bih omogućio drugim poslanicima Srpske radikalne stranke da diskutuju o ovim zakonima, sa ovim ću zaključiti, a biće prilike po amandmanima da još mnoga pitanja postavim ministru Dinkiću i njegovim saradnicima iz Ministarstva. Hvala.

Hvala vama što ste ostavili osam minuta i drugim članovima vaše poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Sava Urošević, a neka se pripremi narodni poslanik Milomir Minić.
Izvolite, gospodine Uroševiću.