Narodni poslanik Nataša Jovanović, po Poslovniku.

Javljam se po Poslovniku, gospodine potpredsedniče. Zaista ne mogu da dozvolim da neko ovakvom gomilom laži i neistina vređa moje dostojanstvo i dostojanstvo Narodne skupštine.
Da ne bi sebi prethodni govornik gospodin Albijanić davao toliki značaj, pošto ja ne želim to da učinim kao predstavnik stranke koja će vršiti vlast od sledećih izbora u Srbiji, moram da vam kažem da su svi vaši pokušaji da zamenom teza i iznošenjem podataka koje građani ne prihvataju, zato i neće vas na izborima gde god da se kandidujete, nešto što je činjenica.
Naše usmerenje će biti, pre svega, na pogubnu politiku koja je vođena od strane DS-a od 2000. do 2003. godine. G17 plus - minus, kako god se vi zvali, vi ste jedna prolazna varijanta.
Što se bivšeg JUL-a tiče, pola je kod vas, pola kod onog nesrećnog Karića, tako da zaista u daljem toku rasprave ne želim vama da se bavim, već činjenicom da je Demokratska stranka utemeljila ove pogubne reforme i politiku koju vi nastavljate, a zbog koje građani i te kako teško žive danas u Srbiji.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, srpski radikali samo prenose mišljenje građana Srbije, a građani Srbije su i te kako u strahu od novih zaduživanja. Već sada osećaju da jako loše žive i sada se pitaju kakva je budućnost njih i njihovih porodica. Verovatno je zbog toga ovako žučna diskusija o ovom zakonu.
Bez sumnje, nema potrebe komentarisati izjavu da je nedostatak zakona kriv zbog dužničke krize u kojoj se nalazi ova zemlja. Krivi su oni koji su tako olako potpisivali kredite, uzimali kredite, pokušavajući na taj način da prikriju svoju nesposobnost da vode jednu realnu ekonomsku politiku koja je u interesu građana Srbije.
Govoreći uopšte o zakonu o javnom dugu moram da kažem da nije tačno, a u zadnjih par dana imamo priliku da pročitamo u novinama, da se stanje sa spoljnotrgovinskim deficitom popravlja. Razlog za to je jako prost. Mi smo sa poreza na promet prešli na PDV od 1. januara. Baš zbog toga se uvoz samo na prvi pogled smanjio, jer su uvoznici iskoristiti novembar i decembar prošle godine da velikom količinom uvozne robe naprave zalihe. To je jedan od razloga zbog čega u prvom delu ove godine nemamo tako veliki uvoz, zato što su tako velike zalihe, PDV se plaća od 1. januara i oni su tu pogodnost očigledno iskoristili u prošloj godini.
Što se izvoza tiče, i tu je u pitanju samo privid. Ne bi trebalo da se zavaravamo. PDV-om smo došli u situaciju da se deo poreza vraća. Sasvim je normalno da je količina izvezene robe koja se ovaj put pojavljuje kao višak u stvari ono što je na nelegalan način ranije izvezeno. Vraćanjem poreza se stvorio interes izvoznika da u potpunosti prijave kompletan izvoz.
Što se javnog duga tiče, od predstavnika vlasti se čulo da on nije tako veliki, da je on u procentima mali u odnosu na bruto društveni proizvod. Mislim da i tu prisustvujemo jednoj svojevrsnoj obmani, jer je mnogo bitnije kakav je rast proizvodnje u jednoj zemlji za servisiranje dugova. Mi imamo jako mali rast proizvodnje, imamo privredu koja je u zastoju.
Iz toga proizilazi strah i Srpske radikalne stranke, a i svih građana Srbije, da nećemo biti u situaciji da sve dugove vraćamo u nekom narednom periodu.
U obrazloženju ovog zakona o javnom dugu imali smo argument da se na ovaj način razvija finansijsko tržište. Mislim da je to samo jedna poštapalica. Mnogo štošta je potrebno da se uradi da bismo razvili finansijsko tržište. Do sada nije bilo interesa, pre svega Vlade, stranaka iz vlasti, da dođe do razvoja finansijskog tržišta.
Istina je i normalno je da državne hartije podstiču razvoj tog tržišta, ali mislim da još uvek nemamo one osnovne sistemske zakone i mogućnost da se to tržište razvije. Evo, iz meseca u mesec se odlaže donošenje zakona o tržištu hartija od vrednosti, a nemamo ni zakon o investicionim fondovima, koji bi, u stvari, značili pravi razvoj finansijskog tržišta.
Član 7. u ovom zakonu odnosi se na zaduživanje prilikom finansiranja budžetskog deficita. Mi danas imamo priliku da se Vlada hvali budžetskim suficitom. Ne bi trebalo suficitom da se hvali, jer to pokazuje da je previše uzeto iz privrede, da privreda nema dovoljno obrtnih sredstava, da je primorana da se zadužuje kod banaka, da plaća visoke kamate i da će sve to da se odrazi na dalji pad proizvodnje.
Republika očigledno nema problema kad je potrebno da se pokrije budžetski deficit. Novim porezima, novim nametima ona to jako lako odrađuje preko džepova građana Srbije. Veliki problem se javlja kod lokalnih samouprava koje u potpunosti zavise od transfernih sredstava Republičke vlade i samog Ministarstva za finansije. Tu je lokalna samouprava jako često u situaciji da bude ucenjena od samog ministra Dinkića, od Ministarstva. U ovom zakonu se ta mogućnost ucenjivanja lokalne samouprave uvećava, jer odluku o zaduživanju donosi sam ministar i samo ministarstvo.
Član 7. ne bi trebalo da bude u ovom zakonu. Uopšte, ovaj zakon predstava samo zakonski osnov za dalje zaduživanje Srbije. To je ono što nije u interesu građana Srbije. Nemoguće je i nepojmljivo je da se ovaj zakon uopšte donosi dok mi nemamo jednu strategiju o upravljanju javnim dugom, dok nemamo jedan izveštaj o potpunom stanju javnog duga. Mi poslanici nismo u prilici da možemo da sagledamo kako javni dug u potpunosti izgleda, koje su perspektive dalje otplate javnog duga. Memorandum koji se najavljuje u zakonu je ono što će tek da dođe.
Smatram da je potpuno ispravno zalaganje poslanika Srpske radikalne stranke da se ovaj zakon povuče, jer ovo u suštini predstavlja još jednu finansijsku torturu Ministarstva za finansije i samog ministra Mlađana Dinkića.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Pošto, dame i gospodo, građani Srbije, zahvaljujući pogubnoj politici Mlađana Dinkića, Miroljuba Labusa i njihovih kompanjona, nisu u stanju ni novine da kupe, u prilog komentaru diskusije kolege koji je ovde malopre izgovorio mnogo toga, u šta sam ne veruje, da vidite šta piše "Kurir": "Malinama hrani ćurke", Branko Ponjavić malinar iz Nevada svaki dan pola gajbe malina daje ćurkama, kaže: "Prošle godine predao sam 3.400 kg malina po 60 dinara za kilogram, evro je tada bio 73 dinara. Ove godine evro je skočio na 83, a cena malina je 40 dinara". Ovako Mlađan Dinkić, Ivana Dulić-Marković i Labus spasavaju, naravno i Albijanić, građane Srbije.
Taj kolega kaže kako je Mlađan Dinkić uveo red, budžetsku disciplinu, fiskalizaciju, a evo sada da vidite kako je on to uveo fiskalizaciju. Unija pijačnih prodavaca Srbije, pismo je iz Smederevske Palanke, da ne čitam sve, uglavnom Unija ima članove iz 38 gradova Republike Srbije, i govore o njihovim protestima zbog nasilnog uvođenja fiskalizacije.
Kaže: "Posebno izdvajamo neprijatne događaje, maltretiranje na protestu u Subotici od strane naše žandarmerije. Protest je počeo u 12,00 sati na Trgu u Subotici. Predstavnici 38 gradova ovog udruženja su ponovo obrazložili naše zahteve tražeći da nam se obrati neko od nadležnih institucija. Niko nam se nije obratio do 16,00 časova, kao da ne postojimo. Naša ljudska prava su samim tim ugrožena, jer mi postojimo.
Morali smo da učinimo sledeći potez – blokada puta na osmom kilometru ispred graničnog prelaza Kelebija, gde smo bili dva dana i dve noći na vrelom asfaltu. Niko nam se ni dalje ne obraća od nadležnih. Idemo na dva punkta na šest kilometra od granice i granični prelaz, terminal Kelebija, u 7,00 sati smo blokirali granični prelaz našim vozilima i telima".
Sada slušajte dalje: "Bilo nas je 2.500, a možda i više ljudi. U 10,00 sati došla je prva grupa od 50 specijalaca. Udruženje, mirno smo sedeli, deca, žene, muškarci, invalidi, teški bolesnici, od velike temperature, iscrpljenosti, neki su padali i u nesvest. Saznali smo da su narod na punktu pretukli, rasterali i hapsili. Dosta je bilo povređenih. To nas nije obeshrabrilo..." itd.
Dakle, Mlađan Dinkić se žandarmerijom, naravno uz pomoć svog kolege koji mu je to omogućio, obračunava sa građanima koji protestuju zbog njegove katastrofalne politike kojom se ovde njegove kolege hvale.
U članu 7. gde se govori o zaduživanju za finansiranje budžetskog deficita, neophodno je da se spomene ovaj član 5. i to stavovi: 1, 2, 3, 4, 5. i 6.
Član 7. direktno se odnosi na stav 7. člana 5, gde se kaže da izuzetno od stava 5. ovog člana, a to je onaj stav gde ministar finansija, gde je Mlađan Dinkić jedini ovlašćen da u ime Vlade i za račun Vlade Republike Srbije ugovara zaduživanja i zaključuje ugovore o kreditu. Kaže – izuzetno od toga za zaključivanje ugovora o kreditu, odnosno za emisiju državnih hartija od vrednosti, ministar finansija može rešenjem ovlastiti postavljeno lice u ministarstvu nadležnom za poslove finansija.
Dakle, nekog činovnika, kao ono, sećaju se građani Srbije, kada su Zoran Đinđić i njegov ministar Đelić angažovali Janjuševića i Kolesara, činovnike za koje su mislili da niko neće znati, pa su onda u ime Vlade i za račun Vlade i predsednika i ministra obavljali razne kriminalne radnje. To sada pokušava i Mlađan Dinkić ovim zakonom.
Onda izađe ovde kolega i kaže kako mi srpski radikali pričamo besmislice, kako je rekao, predlažemo besmislene amandmane. Misli, zato što on izađe, pa kaže ovde da javnost Srbije čuje kako mi podnosimo besmislene amandmane, mi ćemo da se uplašimo, pa ćemo prestati da objašnjavamo građanima Srbije, da obaveštavamo javnost Srbije o pogubnoj politici ove vlade, i to najviše u onom delu nosilaca, kostura Vlade, kako kaže kolega Albijanić, a kolege iz DSS-a to ne demantuju. Kaže da je G17 plus kostur ove vlade.
Ono što građani Srbije znaju, to jeste nastavak, taj kostur Vlade je potekao iz one prethodne vlade, jer je sadašnji potpredsednik Vlade bio potpredsednik stranke koja je bila kostur one prethodne vlade. Dakle, u toj politici se ništa nije promenilo. Građanima Srbije se nije ništa promenilo nabolje.
Ne možete, kolege koje ne želite ovo da slušate, da nas sprečite da mi građanima Srbije objasnimo šta u stvari Vlada Srbije pokušava da uradi, na koji način da uništi i ovo malo naroda što u Srbiji koliko-toliko normalno živi.
Bez obzira što predsedavajući sada nije tu, prelazi olako i pravi se da ne čuje kada kolega kaže, objašnjava da je devet manje od 14, valjda je on kao matematičar to od malopre saznao, onda kaže da je to stvar za malo razmišljanje, ako smo u stanju da razmišljamo. Nije za nas uvreda ako nam on to kaže. Znate kako kaže naš narod – nije važno šta mi kaže, nego ko mi kaže.
Dakle, može on za nas da kaže šta god hoće, ali je problem u tome što je kolega ovde vređao inteligenciju građana Srbije. Ovaj narod je pametan, ovaj narod zna šta ko ovde govori, šta ko ovde zastupa. Naravno, svi pokazatelji koji se ovih dana objavljuju u javnosti, u stvari već godinama i mesecima, jasno govore koja je stranka kojoj građani Srbije veruju.
Zato ćemo i dalje da objašnjavamo, i vama ovde, drage kolege, i ljudima koji nas gledaju, da zakon o javnom dugu, ovakav kakav je, ne sme da se donese, da ne smete da glasate za njega, da ne smete Mlađanu Dinkiću, o kojem se sve ovo piše, i o kojem svi građani Srbije znaju, jer još uvek nije objasnio za novac sa Kipra,...
(Predsednik: Vreme.)
... još uvek nije objasnio za odnose u Nacionalnoj štedionici, mnogo toga, završavam, građanima nije objasnio. Zato bar vi nemojte da mu omogućite da on zadužuje Srbije onako kako njemu padne na pamet, odnosno kako se on, u zavisnosti od provizije, sa nekim dogovori.

Hvala vam, gospođo Radeta.
Da li želi reč još neka poslanička grupa po ovom amandmanu? Ne. Hvala.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, hteo bih, ipak, prvo da vam pročitam članove 6. i 7. koji prethode ovom članu 8, na koji sam podneo amandman. Pošto vidim da poslanici vladajuće većine slabo čitaju zakone, ne verujem da će da me saslušaju, ali zarad građana Srbije, da znaju oni kakav je zakonski predlog.
U članu 6. kaže se: "Zaduživanje za finansiranje deficita tekuće likvidnosti jeste uzimanje kredita, odnosno emitovanje državnih hartija od vrednosti radi finansiranja neusklađenih kretanja u prihodima i rashodima budžeta u toku budžetske godine. Ukupan dug po osnovu zaduživanja iz stava 1. ovog člana mora se vratiti do 31. decembra tekuće budžetske godine".
U poslednjem stavu se kaže: "U toku budžetske godine zaduživanje za finansiranje deficita tekuće likvidnosti ne sme preći 5 posto ukupno ostvarenih prihoda u prethodnoj budžetskoj godini". Znači, jedno ograničenje je postavljeno koliko se može zadužiti po pitanju kratkoročnih kredita i emitovanja hartija od vrednosti sa kratkim rokom dospeća.
U članu 7. se kaže: "Zaduživanje za finansiranje budžetskog deficita jeste uzimanje kredita, odnosno emitovanje državnih hartija od vrednosti, kod kojeg se dug prenosi u naredne budžetske godine. Iznos zaduženja za finansiranje budžetskog deficita ne sme biti veći od ograničenja utvrđenog u zakonu kojim se uređuje budžet Republike za tu godinu.
Ograničenje za zaduživanje predstavlja neto iznos duga koji može da ostane neizmiren na kraju budžetske godine, pri čemu se utvrđuju posebna ograničenja za zaduživanja u domaćoj, odnosno stranoj valuti. U slučaju da su državne hartije od vrednosti emitovane uz diskont, ograničenje se obračunava na osnovu nominalne vrednosti koja je važila u vreme emitovanja tih hartija".
Znači, u članu 7. je sada drugo ograničenje koliko se može zadužiti država.
Šta se kaže u članu 8. Predloga zakona: "U slučaju da se dostigne ograničenje za zaduživanje finansiranja deficita tekuće likvidnosti i za finansiranje budžetskog deficita, propisano ovim zakonom, za zaduživanje za refinansiranje može se uzeti kredit, odnosno emitovati državne hartije od vrednosti, pod uslovom da se sredstva od tog zaduživanja koriste isključivo za plaćanje neizmirenog iznosa duga ili plaćanja po osnovu izdatih garancija".
Znači, iako u članovima 6. i 7, dame i gospodo poslanici, imate ograničenja, član 8. potpuno briše ta ograničenja. Znači, dozvoljava da neko uzme novi kredit da bi otplaćivao stari. Od koga? Verovatno od one iste banke od koje je uzeo i prethodni kredit. Zašto? Zato što se to reguliše članom 5. Predloga zakona, koji kaže: "Ministar nadležan za poslove finansija odlučuje o uzimanju kratkoročnih kredita za finansiranje budžetskog deficita, deficita tekuće likvidnosti i za refinansiranje javnog duga, kao i o emitovanju kratkoročnih državnih hartija od vrednosti". To se kaže u stavu 4.
U stavu 5: ″Ministar finansija″, odnosno država, ″je jedini ovlašćen da u ime vlade i za račun Republike ugovara zaduživanje i zaključuje ugovore o kreditu, odnosno emituje državne hartije od vrednosti.″
U stavu 6. člana 5: "Izuzetno od stava 5. ovog člana, za zaključivanje ugovora o kreditu, odnosno za emisiju državnih hartija od vrednosti, ministar finansija može rešenjem ovlastiti postavljeno lice u ministarstvu nadležnom za poslove finansija".
Kada se povežu članovi 5, 6, 7. i 8. na koji se odnosi moj amandman, koji sam podneo u ime SRS, može se doći do zaključka da ministar finansija, koji je samo činovnik u Vladi Republike Srbije, može emitovati hartije od vrednosti, može da sklopi ugovor o zaduženju u ime države, može da uzme kredit u ime države.
Članovima 6. i 7. sebi postavlja neka ograničenja, pošto je on ovlašćeni predstavnik predlagača, ali u članu 8. dozvoljava sebi da ta ograničenja iz člana 6. i člana 7. za njega jednostavno ne važe, već ponovo može da uzme novi kredit da bi vraćao stari, da emituje nove hartije od vrednosti da bi plaćao stare. Tako ste napisali zakon. Vidim da neki pomalo iznenađeno gledaju.
Pročitajte to za šta ćete da glasate. Pročitajte to kako ćete da zadužujete građane Srbije da nečije nebuloze ovde plaćaju.
Bilo je primedbi kako SRS podnosi amandmane. Pročitaću vam obrazloženje svog amandmana. "Skupština Srbije je u funkciji Vlade Republike Srbije", sada mogu slobodno da kažem ministra finansija Mlađana Dinkića, jer on je i Vlada i predsednik Vlade i Narodna skupština, sve je gospodin Dinkić, ″pa se zato sednice zakazuju tri dana pre održavanja da bi se narodnim poslanicima onemogućilo da podnose amandmane i da bi se poturili nebulozni predlozi poput ovoga.″ I vama su poturili jedan nebulozni predlog za koji ćete da glasate. Tako ova vlada, tako ministar finansija pokušava i ovu skupštinu da zloupotrebi.
Postavlja se pitanje od koga ćemo da uzimamo te kredite. Tvrdim vam, ukoliko budete izglasali ovaj zakon i kada bude počeo da se primenjuje, videćete da ćemo kredite uzimati od onih banaka gde je država sredstva iz budžeta stavila pod depozit, videćete da ćemo uzimati kredite koji potiču od naših sopstvenih para, odnosno od budžeta, odnosno od građana Srbije. Zašto? Da bi ih još duže zadužili. Zašto? Da bi neko zaradio pare.
U sve to je upleten ministar finansija, koji je sada i predsednik Vlade, maltene. On ne mora više nikoga ništa da pita. Kompletan sistem državne uprave je urušen. Državna uprava ne postoji. Kada ovaj zakon izglasate, Dinkić slobodno može da kaže – država, to sam ja, monarh, iznad zakona, iznad svega, a vi ćete to pravo da mu date.
Dobro se zamislite, pre dana za glasanje i pre nego što neki veselko ovde izađe i kaže – reforme. Zamislite se kako ćete da glasate, kako ćete sutra, kada nekima od vas prestane mandat narodnog poslanika, da izađete među građane. Kako ćete da pričate sa njima? Kako će da razgovaraju sa vama i šta će sve da vam kažu? Verujem, ništa lepo.
Ta priča o zaduženju države – pa, zadužili ste prošle godine državu više nego u proteklih 15 godina zajedno. Zadužena je preko pet milijardi evra trgovinskog deficita. Potpuno je uništena domaća privreda. Više nemate šta da proizvedete da biste nekome prodali. Poljoprivrede više nema.
Sada pričate o reformama. O kojim reformama? Da dođe neko sutra da nas kupi za male pare i da radimo kao robovi u sopstvenoj državi. To su vaše reforme. Ništa drugo ne vidim u tome. To je ona politika koja se vodi od 5. oktobra. Neko je, čini mi se, 5. oktobra bio naivan da jednog čoveka dovede na vlast. Sada je ova vlada, ova skupštinska većina, najveća stranka u toj vladi opet dovela jednog monarha na vlast. Ovim zakonom on stvarno postaje monarh. Ne trebaju vam više ni Karađorđevići, niti princ, niti bilo ko, imate Mlađana Dinkića.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Molim vas, dužan sam da obavestim sve one koji nisu pravovremeno čitali ovaj zakon: ovaj zakon je u proceduri od 12. aprila i nema razloga da neko vređa poslanike da li su ga čitali. Pretpostavljam da su ga svi čitali, jer je to bilo mogućno.
Izvolite, gospodine Krasiću, imate reč.

Zbog onih koji su čitali i naročito onih koji su loše tumačili, pokušaću da pomognem i da ubedim poslanike da je mnogo bolji amandman nego predloženi član 8. ovog zakona. Dobro je što se u analizi člana 8. pravi stvarno organska veza između odredbi člana 6, 7. i 8.
Član 7. govori o finansiranju deficita tekuće likvidnosti. To je situacija kada treba država nešto da plati, a na računu nema novca, zato što nije pristigao, jer drugačije se vrši obračun poreza na dodatu vrednost i ima tih problema sa prilivom sredstava koja sasvim evidentno dolaze, ali ne mogu da se usaglase rokovi. Tu naravno ministar uskače i koristi jedan od instrumenata kako da obezbedi, ako mogu tako da kažem, efektivne pare na računu.
To je ona situacija koju on koristi da bi obezbedio sredstva za gorivo, za inspekcijske organe, ako je potrebno za neki hitan službeni put, a na računu ne postoje sredstva, a takođe, ovaj metod se koristi za obezbeđivanje i svih onih drugih sredstava koja su potrebna da bi pratili isplatu obaveza koje su oročene ili koje idu u nekim rokovima za prezentacije.
Tu postoje ograničenje da to zaduženje ne sme preći 5% ukupno ostvarenih prihoda u prethodnoj budžetskoj godini. Neću da ulazim u neka dalja tumačenja ove neprecizne odredbe da li je to 5% na godišnjem nivou ili 5% u datom trenutku. Neka bude da je na godišnjem nivou.
Član 7. govori o zaduživanju kojim se finansira budžetski deficit. Mi ove godine nemamo budžetski deficit, ali ovo je opšti propis koji treba da reguliše pravila ponašanja, ne samo za ovu godinu. Svrha ove odredbe je da se ona naslanja na Zakon o budžetskom sistemu ili Zakon o budžetu. Tu se definiše da li će da postoji budžetski deficit, koliko će da iznosi, a kako će on da se pokriva, to je ova odredba koja govori o zaduživanju.
Da vas samo podsetim, ovi što koriste zvezdice u svojim simbolima i što nas varaju sa obrazloženjem, a ako pročitate razlog za donošenje zakona u okviru obrazloženja, pa u okviru grupe razloga, treći pasus, ja vidim da tu postoji velika razlika, jer ako ste se savetovali sa ovim ekspertima, oni nisu mogli da vam daju saglasnost na ovaj tekst Predloga zakona. A zašto?
Zato što ovi eksperti Svetske banke, MMF-a, ovde ste pomenuli Amerikance, pa tu je i Evropska unija, oni kao pravilo ponašanja imaju sasvim neke druge standarde i oni odudaraju od ovoga. Mene to ne čudi, pošto ste se dugo šlepali kao ekspozitura ove dve banke, pa kada više nisu mogli da vas finansiraju, rekli su – sada ste na vlasti, napravite stranku i tako je nastao G17 plus.
Ovde se priča da budžetski deficit ne sme da iznosi više od 3% bruto društvenog proizvoda u toku jedne godine. Ove godine je rečeno – nema deficitarnog finansiranja, mi smo usaglasili prihode i rashode i sve je to završeno. Tu smo ispunili još jedan standard za ulazak u Evropsku uniju. U Evropskoj uniji postoji taj standard, na bazi onog sporazuma, da javne finansije mogu da se deficitarno finansiraju do 3% društvenog proizvoda. Moram odmah da vam kažem da to piše kao standard, a u praksi se ne primenjuje. Evropska unija zahteva da ovaj standard poštuju Portugal, Grčka i ove druge zemlje, ali Francuska i Nemačka već nekoliko godina to ne poštuju. Kod njih je budžetsko deficitarno finansiranje na nivou od 5%.
Treba da kažete građanima Republike Srbije da u Evropskoj uniji postoji selektivna primena propisa i da i Evropska centralna banka ima problema sa svojim deviznim rezervama i kako da očuva stabilnost evra, jer evro je bio u funkciji ujedinjenja i plaćanja troškova ujedinjene Nemačke. Videli ste sami, čim su počeli da padaju ti uslovi, odnosno taj Ustav Evropske unije na nekim referendumima, jedva su dočekale neke države da se oglase kako bi htele da vrate svoju nacionalnu valutu kao svoj nacionalni ponos, a ne nešto imaginarno.
To se vama ne sviđa što čujete, ali ja vam kažem da je to ne samo nacionalna, već i ekonomska realnost u pojedinim državama zapadne Evrope, jer postoji razlika u razvijenosti i ne mogu svi da se uklope u neke standarde. Neki finansiraju zajednički budžet, a neki samo koriste sredstva iz zajedničkog budžeta. Pošto meni ističe vreme, ja ću se javiti za sledeći amandman, pa ću u kontinuitetu da objasnim.