Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na Predlog zakona o carinskoj tarifi, Odeljak I – Žive životinje; proizvodi životinjskog porekla i Glava 2. – Meso i drugi klanični proizvodi za jelo, carinska stopa 30 zamenjuje se carinskom stopom 50.
U ime SRS predložio sam promenu carinske stope, zato što smatram da bi usvajanjem ovog amandmana zaštitili domaću stočarsku proizvodnju koja je u prethodnom periodu bukvalno uništena. Svima je poznato da je Srbija primarno, agrarna zemlja sa ogromnim potencijalom za bavljenjem stočarskom proizvodnjom.
S obzirom na to da je bivša, a i ova vlada, nekontrolisanim uvozom živih životinja, mesa i drugih klaničnih proizvoda sumnjivog kvaliteta i porekla, bukvalno uništila stočarsku proizvodnju i prepolovila stočni fond, srpski radikali predlažu povećanje carinske stope sa 30 na 50, jer bi takvim potezom destimulativno delovali na potencijalne strane izvoznike, koji svoju izvoznu aktivnost usmeravaju ka Srbiji i njenom tržištu.
Poljoprivreda je, u koju se aktuelna vlast toliko zaklinjala, (naravno, u predizbornim kampanjama) u svim prethodnim periodima na svojim leđima iznela i pretrpela sva teška vremena, zahvaljujući prvenstveno vrednom i marljivom seljaku. Zbog toga se sada nalazi u izuzetno teškom stanju. Sve što je seljaku potrebno za poljoprivrednu proizvodnju, bez obzira o kojoj je grani poljoprivrede reč, drastično je poskupelo, dok su njihovi proizvodi realno ostali jeftini i nekonkurentni sa uvoznim, koji su često sumnjivog kvaliteta.
Dolazim iz opštine Kučevo, koja se pretežno bavi poljoprivrednom proizvodnjom, sa gotovo idealnim uslovima i ogromnim potencijalom za razvoj stočarstva. Znam dosta poljoprivrednika, stočara koji su svoj stočni fond bukvalno uništili, a svoje obore i staje ostavili prazne, iz prostog razloga što svoje proizvode nemaju više kome da prodaju; nema organizovanog otkupa, nema zagarantovane cene i jedino održavaju stočarsku proizvodnju u toj meri da pokriju sopstvene potrebe.
Drastični zaokret Vlade prema poljoprivrednim proizvođačima po svim granama bi povećao broj kvalitetnih poljoprivrednih proizvoda, kako na domaćem tržištu, tako i proizvoda spremnih za izvoz.
Povećanje carinske stope sa 30 na 50 bi sigurno stimulisalo domaće poljoprivredne proizvođače ozbiljnom politikom Vlade bili bi zainteresovani za obnavljanje stočnog fonda i kompletne poljoprivredne proizvodnje, a korist od prihvatanja ovog amandmana bi bila višestruka.
Zato, gospodo poslanici, u ime srpskog poljoprivrednika apelujem na vas da u danu za glasanje dobro razmislite koje dugme da pritisnete. Glasajte po svojoj savesti, bez obzira na obrazloženje Vlade, koja kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što bi dalje povećanje carinskih stopa dovelo do gubljenja trgovinskih preferencijala pri uvozu robe u zemlje Evropske unije".
Ovakvom politikom Vlade prema domaćim poljoprivrednim proizvođačima ne samo da nećemo imati šta da izvezemo, već nećemo imati dovoljno ni za sopstvene potrebe, a bićemo prinuđeni da uvozimo praktično sve što nam se ponudi, bez obzira na sumnjivo poreklo i kvalitet, a time bi zadali završni udarac i onako ojađenoj domaćoj poljoprivrednoj proizvodnji i srpskom poljoprivrednom proizvođaču. Hvala.

Zahvaljujem se gospodine Miloševiću.
Da li se još neko javlja o ovom amandmanu? (Ne.)
Prelazimo na sledeći amandman.
Na Odeljak I Glava 2. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković. Izvolite gospodine Markoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik dr Paja Momčilov ispred poslaničkog kluba SRS podneo je amandman na Predlog zakona u Odeljku I – Žive životinje; proizvodi, itd. Da bi bilo sasvim jasno, pročitaću: tarifna oznaka 0206 29 10 00, odnosi se na uvoz dijafragme, mišićna tkiva, tetive; 0206 29 91 00, odnosi se svinjske iznutrice, sveže i zamrznute; 0206 29 99 00, odnosi se na uvoz kozjih i ovčijih iznutrica; 0206 30 00 00, takođe na iznutrice domaćih životinja i peradi itd, itd.
Narodni poslanik Paja Momčilov je tražio da se carina na ove proizvode sa 30, koliko je predloženo u ovome što vi zovete zakon, (u njemu ima dva kilograma i što pokušavate da za jedan radni dan, odnosno za nepun radni dan, provučete kroz Narodnu skupštinu) zameni sa 50.
Obrazloženje, zašto se amandman ne usvaja, kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što bi dalje povećanje carinskih stopa dovelo do gubljenja trgovinskih preferencijala pri izvozu robe u zemlje Evropske unije".
Dame i gospodo narodni poslanici, osim šećera, nekoliko hiljada tona za šta ste dobili preferencijale, pa pokušaste da pređete EU; pa je Miki Kostić uvozio šećer, samo prepakivao i izvozio.
Koji su to još preferencijali? Zašto ne izađete ovde pa da nama, odnosno građanima Srbije objasnite koji su to još preferencijali koje ste dobili u ovoj prošloj, pretprošloj i onoj pre nje, od 2000. godine naovamo.
Dalje, u obrazloženju, kaže: "Kao i zbog toga što predložena povećanja nisu u skladu sa standstill klauzulom kojom se predviđa da carinske stope ostanu na nivou Akcionog plana harmonizacije". Vidi, molim te, "ekonomskih sistema država članica državne zajednice Srbija i Crna Gora radi sprečavanja i ukidanja prepreka slobodnom protoku ljudi, robe, usluga i kapitala", itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je krajnje vreme da prestanete sa ovakvim nebuloznim zakonima, sa ovakvim zakonima koji bukvalno ukopavaju, i ne samo našu poljoprivredu, jer se ovde radi o uvozu svega i svačega.
Građanima Srbije moramo da kažemo da ste ovde predvideli da uvozite i kamene oblutke, i konkrement kameni, koji će se koristiti za izgradnju puteva, jer Čumetove mašine ne mogu baš da podnesu naš dunavski ili moravski šljunak. Za njih mora konkrement iz inostranstva, jer su i one iz inostranstva.
Kako su prošle zemlje koje su harmonizovale svoje odnose i već su se primakle EU, narodni poslanik Zoran Krasić vam je, u onom delu koliko je mogao da govori, rekao. Ja ću još malo, znam da to vas ne zanima, da ste dobili domaći zadatak da spustite carine, da otvorite ovo tržište, da može sve i svašta da se uvozi.
Mi smo danas čuli da je jedna mesara iz Novog Sada uvozila svinjske glave iz Mađarske, tamo se i ne računa u meso, od njih pravila paštete – pašteta za ponedeljak, pašteta za utorak, pašteta za sredu, svaki dan je imao svoju paštetu od iste svinjske glave uvezene od škarta, od nečega što se u Mađarskoj, ali pre nego što se približila EU, bacalo.
Što se tiče zemalja koje su ovde možda nama i bliže i koje preferiraju na ovo tržište i to žestoko, recimo, Slovenija, pročitaću vam samo jedan pasus. U prvoj polovini januara 2005. godine predstavnici prehrambene industrije Slovenije ocenili su da se nalaze u teškoj krizi koja će eskalirati ove godine.
Glavni razlog za to je nemogućnost prodaje svojih proizvoda na tržištu EU. U prvih 10 meseci 2004. godine uvoz hrane je povećan u Sloveniji za 8%, a izvoz smanjen za 10%. Najviše se uvozilo stranog mleka, mlečnih proizvoda, alkoholnih pića, bezalkoholnih pića i šećera.
Najveći problemi se očekuju u klaničarskoj, mesnoj i mlečnoj industriji, u preradi žita i proizvodnji bezalkoholnih pića. Zemlja u koju najviše izvozi ta ista Slovenija nije članica EU, dame i gospodo narodni poslanici, nego je Hrvatska, a otkad ovi vaši dozvoliše da se Merkator širi širom Srbije i Srbija.
Slovenačka prehrambena industrija zapošljavala je svojevremeno, 1991. godine, 36.000 radnika i ostvarivala 5% bruto nacionalnog proizvoda. Danas zapošljava 19.000 radnika i ostvaruje 2,38%.
Od 1.1.2004. godine Slovenija nema pravo da proizvodi kranjsku kobasicu zbog procenta masnoće i vode. Dame i gospodo kranjska kobasica je brend Slovenije i svi ste se trudili da pronađete, ako nađete kranjsku kobasicu u samousluzi da je kupite. Danas je više ne možete kupiti, ne odgovara. Ne da ne odgovara nama, nama će oni naturati, natrpati i preko "Merkatora" i preko drugih svojih firmi, koje šire poput hobotnice širom srpskog tržišta, nama će prodavati škart.
Mi umesto da zaštitimo svoju proizvodnju, mi dozvoljavamo da otpad koji se inače baca sa niskom carinom uvezemo u ovu zemlju. Narodni poslanik dr Paja Momčilov je tražio da se sa 30% koliko ste vi predvideli carinska stopa poveća na 50%. Obrazloženje zašto ne može 50%, a može 30% ste čuli.
To što vi zovete harmonizacija sa zakonskim projektima Evropske unije, što zovete harmonizacija sa tržištem Srbije i Crne Gore, što zovete harmonizacija sa zemljama u okruženju, mi zovemo rasprodaja još jedne od retkih imovina, a to je tržište koje je u ovoj državi ostalo i zovemo beskrupulozna pljačka Srbije, uništenje srpskog seljaka, uništenje srpskog stočnog fonda, uništenje svega. Sve čega ste se dohvatili uništili ste. Krajnje je vreme da kažete da ne znate da vodite državu i da se sklonite sa političke scene.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na Odeljak I Glava 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo govorili o ovom zakonu i u načelnoj raspravi tada smo skretali pažnju da je mnogo nelogičnosti kod carinskih  tarifa i oslobađanja od carina u ovom zakonu o carinskoj tarifi. Vidite da se uglavnom naši amandmani odnose na ove delove Zakona kojim se regulišu carinske stope za poljoprivredne proizvode.
To je zbog toga što mi srpski radikali mislimo da je uloga i ovog zakona (i uopšte zakona) i uloga Vlade Republike Srbije da se štiti domaća proizvodnja, pogotovo da se štiti domaća poljoprivredna proizvodnja. Mislimo da carinska politika mora da bude takva da štiti domaću proizvodnju. Međutim, u ovom predlogu zakona očigledno da predlagač ne deli naše mišljenje. Nastavlja se ono što je aktuelno već pet godina – da se domaći stočni fondovi potpuno osiromašuju, da se obesmišljava rad seljaka, srpskog seljaka, a to je ono što nikako ne bismo smeli da dozvolimo. Ne znam da li znate, a pretpostavljam da znate, ovde smo iz svih krajeva Srbije, da je, recimo, u Sjenici i na Zlatiboru živa mera jagnjadi, mladih jagnjića do 30 kilograma težine oko dva evra. U Vojvodini oko tri evra, a u Italiji šest evra.
Zamislite da se niko u zemlji Srbiji nije setio da otkupi svu jagnjad od naših poljoprivrednih proizvođača i da napravi jedan dobar posao i za te ljude i za Srbiju. Naravno, ne vodite vi računa. Koliko god negodovali dok mi govorimo o ovoj temi, činjenica je i građani to najbolje znaju, ne vodite računa, ne vodi Vlada Srbije računa o svojim građanima. Zaista je interesantno da ni ovakva tema ne privlači pažnju većeg broja narodnih poslanika ili da ne osete potrebu da bar polemišu sa nama kada govorimo o ovim problemima. Amandman kojim sam ja, u ime poslaničke grupe SRS, podnela odnosi se takođe na tarifni Odeljak I – Žive životinje; proizvodi životinjskog porekla, meso i drugi klanični proizvodi za jelo.
To su pileće, ćureće, kokošije meso, rashlađeno ili smrznuto, živinsko meso, bataci, karabataci, cepano, odvojeno posebno, krila, iznutrice i tako dalje i u ovom zakonu je predviđena tarifna stopa od 30 za sve proizvode, a amandman koji, u ime poslaničke grupe SRS, ovde obrazlažem predviđa da ta stopa bude 50. Naravno, u interesu zaštite domaće proizvodnje, u interesu zaštite srpskog seljaka.
Vi ne da ne vodite računa kroz ovaj zakon, nego i sada smo svedoci da su ljudi malinu bacali na ulice, da su živinu hranili malinama, da je cena maline na kraju došla negde na 30 dinara, da je žetva pšenice u toku, a niko živi od proizvođača ne zna koja je cena pšenice, ko će to da plati, da li će da plati, kada će da plati, sve je neizvesno za srpskog seljaka. Zašto Vlada odbija predlog ovog amandmana, ne prihvata ga i evo sa kojim obrazloženjem. Kaže – "Amandman se ne prihvata iz razloga što bi dalje povećanje carinskih stopa dovelo do gubljenja trgovinskih preferencijala pri izvozu robe u zemlje Evropske unije, kao i zbog toga što predložena povećanja nisu u skladu sa standstill klauzulom kojom se predviđa da carinske stope ostanu na nivou Akcionog plana, harmonizacije ekonomskih sistema država članica državne zajednice Srbija i Crna Gora, radi sprečavanja i uklanjanja prepreka slobodnom protoku ljudi, robe, usluga i kapitala".
Ovo je taj akcioni plan harmonizacije, čuveni akcioni plan harmonizacije Čedomira Jovanovića. Nadam se da se sećate koliko je taj mladi gospodin bio angažovan na usklađivanju i harmonizaciji odnosa između Srbije i Crne Gore u okviru državne zajednice, a njegov cilj je, takođe, bio da se poljoprivreda i poljoprivredni proizvođači unište maksimalno.On je omogućio da "Krmivoprodukt" i ostali tajkuni kupe desetine i stotine hektara najboljeg poljoprivrednog zemljišta na teritoriji opštine Surčin. On je omogućio da lokalni kriminalac Vojica Janošević kupi oko 100 hektara zemlje – a kada mu predsednik izvršnog odbora SRS Dragan Todorović javno kaže da je kupio preko 50 hektara zemlje od PKB on kaže: nije tačno, Dragan Todorović ne govori istinu, nisam ništa kupio od PKB, kupio sam oko 100 hektara od BIM "Slavije", nije "šija nego vrat". Zamislite, to je sve omogućio Čeda Jovanović, ondašnja Vlada, a nastavljanjem te politike očigledno je da i ova vlada to podržava.
Šta se sada očekuje? Da će sve to poljoprivredno zemljište (koje se inače nalazi vrlo blizu naselja nekim), detaljnim regulacionim, (kojim već) planom biti pretvoreno u građevinsko, i bogati tajkuni još više će da se obogate na račun poljoprivrednika, na račun srpskih seljaka.
Da je slučajno pameti u Vladi Srbije i dobre volje, onda se to svakako ne bi dešavalo. Ali, Vlada, kako danas reče ovde jedan kolega, Vlada Republike Srbije na čelu sa potpredsednikom Labusom samo hrli i ubeđuje građane Srbije kako po svaku cenu treba da uđemo u EU, a pri tom ne kaže šta se sve očekuje od poljoprivrednika, od seljaka na ime ulaska u EU. Ne kaže ono što je komentarisano u Institutu ekonomskih nauka. Ja ću sada da pročitam jedan deo toga radi javnosti – zahtev za izdavanje sertifikata o zdravlju životinja, njihovog semena i embriona.
"Zakonodavstvo EU reguliše trgovinu između farmi i regija. Ovo zahteva sistem kompjuterske i administrativne kontrole u odsustvu granične kontrole. Trgovina će se teže odvijati između Šumadije i Vojvodine, nego između Srbije i Austrije. Ovo proizilazi iz direktiva 64/432, 91/68, 90/426, 90/539, 88/407, 89/536 i 92/65. Definiše se i uspostavljanje lista bolesti i kapaciteta za laboratorijska ispitivanja, opet u cilju smanjenja kontrola na granici. EU je odlučila da napusti politiku rutinskih vakcinacija, naročito kada se radi o slinavki, ptičjem gripu, šapu i svinjskoj groznici. Mere koje preduzimaju države članice moraju biti identične".
Dakle, ako neka od zaraznih bolesti izbije na sasvim drugom kraju kontinenta, nekoliko hiljada kilometara daleko od nas, ovdašnji poljoprivrednici će biti dužni da pristupe klanju domaćih životinja u skladu sa direktivom iz Brisela i to korisnici definicija – životinje koje mogu biti zaražene; što znači da ovde spadaju potpuno zdrave životinje.
Usaglašenost sa standardima u oblasti domaćih životinja zahteva izdavanje sertifikata i pasoša za njih. Propisi se, pre svega, odnose na goveda, svinje, ovce i koze, ali obuhvataju čak i mačke, pse i golubove.
Kod čistokrvnih i uzgajanih životinja, naš poljoprivrednik biće dužan da ima i njihov rodoslov, što proizilazi opet iz direktiva, da ih ne čitam, ima ih pet.
U slučaju živine za nasad propisana je striktna širina kaveza u kojima se ona drži. Slično je i za sanduke u kojima se drže telad, takođe, dve direktive 88 i 91/166, odnosno 629.
Dvanaest osnovnih direktiva reguliše prehranu životinja. Radi se o aditivima u sredstvima za životinjsku prehranu i koncentratima. Posle ovih direktiva sledi druga faza prilagođavanja gde su još strožiji i detaljniji uslovi o: aditivima, nepečaćenim kontejnerima i pakovanjima, izračunavanju energetske vrednosti hrane za živinu, korišćenje enzima, mikroorganizama u prehrani životinja, zabrana pojedinih proteinskih proizvoda i slično.
Govedina će morati da ima niski stepen okoštavanja hrskavice, meso će imati svetlo-ružičastu boju, a mast izuzetno fine "strukture", bele do svetlo-žute boje. Svako govedo u Srbiji će morati da bude registrovano, što podrazumeva postavljanje ušnih markica na oba uha goveda. Markica će imati jedinstveni broj, koji definiše životinju i njeno poreklo. U pasošima goveda će se beležiti i svaka prodaja tj. stari i novi vlasnici. Moraće da se nabave i kompjuteri za ovaj sistem obeležavanja. Samo softver, za bazne podatke, košta 650 hiljada evra. U Srbiji ima oko milion goveda. Biće potrebno nabaviti rezervne markice, najmanje oko 70 hiljada rezervnih markica.
Kada se radi o salmoneli, naš poljoprivrednik će morati da se prilagodi različitim propisima, jer regulativa nije ujednačena u svim zemljama EU, što će predstavljati poseban problem. U Švedskoj i Finskoj, drugačiji su propisi nego u starijim članicama EU.
Kada uđemo u EU, nećemo moći uvoziti meso iz trećih zemalja, osim ako to nije odobreno od strane nadležnih organa EU. Moraćemo da nabavimo i posebnu opremu za testiranje hormona koji se koriste u poljoprivredi. Takođe, uredba 338/91 utvrđuje standarde svežih i zamrznutih polutki, oblika i nivoa masnoće, oblik i izgled kokošaka, mladih petlića, pataka, gusaka, ćuraka, propisane su pravilima EU, kao i težina smrznute piletine.
Jaja se klasifikuju po težini, dele se na tri klase. Svinjsko meso se deli prema procentu mršavog mesa pri klanju, ide se do najsitnijeg detalja. Ne priznaje se pačje jaje ako je manje od pet santimetara.
Za opis pačjeg jajeta postoji veoma obimno obaveštenje; gde će naši poljoprivrednici posle napornog radnog dana da proučavaju ovakva obimna obrazloženja i to je posebno pitanje.
Takođe, kako će Veterinarski zavod u Zemunu proizvoditi veterinarske vakcine i lekove za lečenje životinja i slične proizvode, ako ga potresaju sukobi oko privatizacije, za šta je, naravno, kriv i direktno odgovoran ministar Predrag Bubalo, a o tome je bilo dosta reči i na Odboru za privatizaciju, a i ovde.
Dakle, ovo je samo jedan deo od onoga što očekuje naše seljake i naše poljoprivrednike kada ih budete uvodili, jednog dana i jedne godine, za nekoliko desetina godina, u EU.
Mislim da neće, nažalost, seljaci imati nekih posebnih problema oko ovoga, zato što ćete do tada.... vi ako biste još eventualno potrajali na vlasti, uništili biste sve što može da se uništi i sve što je još ostalo.
Svi smo svedoci da je proizvodnja maline do ove godine značila nešto, a od ove godine ljudi iskorenjuju malinjake, jer im se to više ne isplati. Tako jedan po jedan proizvod uništavate, zato što država nije spremna da pomogne seljaku, zato što seljak svaki dan sve teže živi. A mi smo voleli, vi to – "europejci" ili ne, agrarna i poljoprivredna zemlja i mi moramo da vodimo računa o seljaku, o uslovima za razvoj poljoprivrede, a moramo da vodimo računa i o ostalim segmentima. Ali vi vodite računa, ne vi koji ovde sedite, nego oni koje vi koji ovde sedite podržavate, vode računa, samo i isključivo, o sebi i o svojim ličnim interesima,.
A mi srpski radikali pokušavamo, bar kroz ove amandmane, da objasnimo građanima Srbije kakvo ih zlo čeka od ove vlade i od Vladinih zakona.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na Odeljak I Glava 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Anastasovski.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragoljub Anastasovski.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman, u ime SRS, na Predlog zakona o Carinskoj tarifi. U Predlogu zakona o Carinskoj tarifi Odeljak I – Žive životinje; proizvodi životinjskog porekla, Glava 2. – Meso i drugi klanični proizvodi za jelo, u tarifnoj oznaci 0207; – meso i jestivi otpaci od živine, iz tarifnog broja 0105 sveži, rashlađeni ili srznuti od tarifne oznake 0207 32, zaključno sa tarifnom oznakom 0207 36 89 00 carinska stopa 15 zamenjuje, se carinskom stopom 25.
Normalno, amandman, kao i svi ostali amandmani poslanika SRS, nije prihvaćen uz obrazloženje – amandman se ne prihvata iz razloga što bi dalje povećanje carinskih stopa dovelo do gubljenja trgovinskih preferencijala pri izvozu robe u zemlje Evropske unije, kao i zbog toga što predložena povećanja nisu u skladu sa standstill klauzulom ekonomskih sistema država članica državne zajednice Srbija i Crna Gora radi sprečavanja i uklanjanja prepreka slobodnom protoku ljudi, robe, usluga i kapitala.
Obrazloženje je nimalo prihvatljivo, jer ovo obrazloženje važi za sve amandmane koje su podneli poslanici u Skupštini. Ovim amandmanom pokušavamo da zaštitimo domaće poljoprivredne proizvođače od nekontrolisanog uvoza ovih proizvoda i da sprečimo dalje siromašenja i uništavanja stočnog fonda i poljoprivredne proizvodnje.
Predlogom zakona o Carinskoj tarifi širom otvaramo vrata za uvoz svega i svačega, pogotovo mesa, mesnih prerađevina, mleka i mlečnih proizvoda sumnjivog kvaliteta. Ovakvim ponašanjem, odnosno smanjivanjem carinskih stopa stvorićemo uslove za uvoz mesa ludih krava, kupovaćemo meso svinja koje su se već više puta prasile, što znači da su prestarele i da nisu za upotrebu. Uvozićemo trulo pileće meso koje mesecima stoji u hladnjačama. Uvozićemo genetski modifikovanu soju, buđavo žito i sav zapadni otpad, koji nije za upotrebu u ishrani, ali ćemo zato na Zapad izvesti zdravu hranu, odnosno jedini proizvod koji Srbija može da izveze na zapadno tržište.
Ovim predlogom zakona samo pomažemo uvozno-izvoznom lobiju da ostvari još veći profit i uveća svoje već ogromno bogatstvo. Zbog svega navedenog poslanička grupa SRS neće glasati za ovakav Predlog zakona.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na Odeljak I Glava 2. amandman je podneo narodni poslanik Stojan Tintor.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, obrazloženje zbog čega ovaj amandman nije usvojen je upravo isto, i sada sam prelistao sva obrazloženja zbog čega amandmani poslanika SRS nisu usvojeni. Bukvalno su prepisana. Pre neki dan smo čuli da su nesuvisli amandmani kada tražimo da se neki član zakona briše. Danas niko nije rekao i ja nemam nameru da kažem da su nesuvisla obrazloženja koja su ovako napisana, koja su bukvalno prepisana za svaki amandman. Međutim, obrazloženja ne drže vodu, iz prostog razloga, što ne mogu da sakriju suštinu onoga o čemu se ovde radi.
Sniženjem carinske stope na 30% za uvoz proizvoda koji se, inače, bacaju na Zapadu i pretvaranjem u hranu za ljude ili u stočnu hranu ovde, dovodite poljoprivredu, dovodite stočarstvo bukvalno do prosjačkog štapa. Uništavate i ovo malo stočnog fonda što je ovoj Srbiji ostalo.
Amandman se odnosi na tarifni broj 0209 00 11 00 pa do 0209 00 30 00. Radi se o slanini, o uvozu slanine, ali da bi izgledalo "europejski", kako vi to hoćete, onda se kaže: "potkožna svinjska masnoća". Pa se kaže: "sveža, rashlađena, smrznuta, soljena ili u salamuri", (ta potkožna svinjska masnoća, koju mi, ne znajući za tu Evropu i za "europejstvo", zovemo najobičnije slanina). Onda kaže: "sušena ili dimljena" (ta potkožna svinjska masnoća), a da bi bilo jasnije u ovom 0209 00 30 00 kažete – "svinjska masnoća, osim one iz tarifnog podbroja 0209 00 11 00".
Znači, osim ove potkožne svinjske masnoće koja je sveža i rashlađena, smrznuta, soljena ili u salamuri, postoji još neka potkožna svinjska masnoća, za koju verovatno treba u Evropi jednom da naučimo, da se to zove slanina. Postoji još neka slanina koju ćete uvoziti, skidajući pri tom carinsku stopu na 30% i time bukvalno naše svinjogojstvo uništiti.
Dame i gospodo narodni poslanici, vi koji stvarno predstavljate narodne poslanike iz vladajuće koalicije, koliko vas je ovde ostalo, jer one ostale iz tog dela, (vidite i sami, a i građani Srbije vide da) više ne interesuje ništa, jer su se u 18,00 sati pokupili i otišli kao da rade u fabrici, pa je onda svirnula sirena da je radno vreme završeno. Vama se obraćam i molim vas u ime građana Srbije da u danu za glasanje pritisnete zeleno dugme kada ovaj amandman dođe na dnevni red.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na Odeljak I Glava 2. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.