Izvolite, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, izvinjavam se, mislim da neću izlaziti po ovoj istoj stvari više za govornicu, ipak moram, istine radi, da demantujem neke stvari koje je gospodin Rafailović izneo za ovom govornicom.
Prvo, gospodine Rafailoviću, vi treba da razlikujete šta je strategija razvoja poljoprivrede. To jesmo raspravljali na Odboru. Nažalost, još ni Vlada tu strategiju nije usvojila, a daleko je od toga da smo predložili da parlament usvoji tu strategiju. Prema tome, strategija jeste sačinjena, jeste raspravljana u stručnim i naučnim krugovima, ali je ostalo samo na tom nivou. U okviru te strategije, trebalo je u ovoj godini, pa za naredne dve godine da se donese nacionalni program.
Govorio sam o nacionalnom programu, a vi me najverovatnije niste razumeli. Nacionalni program je trebalo da se donese, kao operativni program, a strategija, kao strategija, je nešto što je fundamentalni dokument. Niste imali pravo da mi spočitavate da ne znam šta je strategija. I te kako razumem i znam gde smo raspravljali i kada smo raspravljali.
Isto tako, vezano za sredstva koja je Ministarstvo poljoprivrede u ovoj godini kroz Agrarni budžet opredelilo za finansiranje poljoprivredne proizvodnje.
Nisam sporio da su to značajna sredstva, pogotovu kao podsticajna, da je to oko pet milijardi dinara. Govorio sam o sredstvima koja su namenjena za subvencioniranje pšenice od milijardu dinara, da sa tih milijardu dinara ništa nije urađeno.
Govorio sam, o subvencioniranju izvoza poljoprivrednih proizvoda od 600 i nešto miliona dinara, da ta sredstva nisu namenski iskorišćena, a da su mogla da budu iskorišćena upravo u svrhu i u cilju unapređenja naše poljoprivredne proizvodnje. Tako da mislim da se nismo razumeli. Hvala.

Po kom osnovu, gospodine Markoviću želite reč? Ako hoćete, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom parlamentu smo doživljavali sve i svašta od 1990. godine pa naovamo. Doživljavali smo da policija prebija poslanike SRS, doživljavali smo da poslanike SRS iznose iz ovog parlamenta. Ali, do sada, od početka parlamentarizma nismo mogli da doživimo da samozvani ekspert uči doktora poljoprivrednih nauka i profesora na fakultetu šta je to strategija. Danas smo i to doživeli.
Reče taj ekspert, maločas – nema ovde političke stranke koja nije bila na vlasti. Nema, osim SRS, nijedne političke stranke u kojoj on nije bio.

Hvala.
Reč ima gospodin Vladisav Kronić, po Poslovniku.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 104. stav 1. Samo nekoliko reči, da pojasnimo neke stvari.
Što se tiče zakonodavne aktivnosti ovog ministarstva, naravno, vrlo je važna ta zakonodavna aktivnost. Međutim, ona bi sigurno bila jača da u ovom parlamentu nema određenih radnji, koje podsećaju na opstrukciju da se što manje zakona usvoji.
Što se tiče strategije poljoprivrede, istine radi, da podsetim gospodina predsednika Odbora za poljoprivredu, strategija poljoprivrede je usvojena jednoglasno. Predsedavao je gospodin Zoran Mašić. Prema tome, i on je podigao ruku i tako smo usvojili strategiju. To nije sporno. Strategija je stručna stvar i, prema tome, jako važan dokumenat.
Pošto je ovde bilo reči o stanju u robnim rezervama, skoro je tačan podatak, koji je ovde govornik izrekao, ali taj deficit u robnim rezervama, odnosno pljačka robnih rezervi, odnosno krađa nastala u periodu između 2000. i 2003. godine.
Što se tiče ovogodišnjeg roda pšenice, on će biti, nažalost, takav kakav će biti. Međutim, moramo biti svesni da je prehrambena sigurnost ove zemlje obezbeđena sa 530.000 tona koji se nalaze u ovom momentu u robni rezervama i nije ugrožena. Konačno, zadatak robnih rezervi je upravo da obezbedi prehrambenu sigurnost zemlje, a pšenica je sigurno, to mora da postane svima nama jasno, roba, kao i svaka druga, kao cipele, kao živa stoka, itd.
Prema tome, zašto je cena kukuruza veća ili manja, naravno, kolega, to zavisi od ponude i tražnje. Tražnja prošle godine, kao rezultat sušne godine, (2003.) naravno da je izazvala povećanje cene kukuruza – dobar rod u prošloj godini, ove godine, naravno, depresijaciju te cene.
Što se tiče izvoza poljoprivrednih proizvoda u EU, još jedan tačan podatak da damo. Srbija u svom trgovinskom bilansu u izvozu poljoprivrednih proizvoda sa EU ima suficit. Toliko radi istine. Hvala.

Hvala vama.
Replika, narodni poslanik Dragan Rafailović.

Gospodine predsedavajući, poštovani narodni poslanici, biću veoma kratak, samo da razgrnem sve dileme. Gospodina Mašića izuzetno cenim i poštujem. Nijednog trenutka nisam pokušao da ga učim nečemu što on ne zna. Upravo sam ga podsećao na ono što on zna i za ovom govornicom treba da govorimo onako kako je bilo.
Što se tiče onog dela, podrugljivog – ekspert. Mislim da mi ovde ne treba da ocenjujemo ko je ekspert za šta. Kada odem odavde, bilo kakav fakultet da je završen, napolju, u inostranstvu, treba da se dobije sertifikat za tu diplomu. Ono za šta sam ja ekspert, gospodine, dragi kolega, sigurno polažem u svakoj državi i EU i Amerike, a za naše ljude sa fakultetskim diplomama nisam za sve siguran da mogu. Hvala.

Hvala vam.
Prelazimo na sledeći amandman.
Na Odeljak I Glava 1. amandman je podneo narodni poslanik Stevica Deđanski.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Stevica Deđanski.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona i pročitaću ga zbog javnosti o čemu se radi.
U Predlogu zakona o carinskoj tarifi Odeljak I – Žive životinje; proizvodi životinjskog porekla, Glava 1. – Žive životinje, u tarifnim oznakama taj i taj broj, carinska stopa 30 zamenjuje se carinskom stopom od 40. Znači, smisao svih amandmana, koje ćete čuti u toku ove rasprave, jeste da se zaštiti poljoprivrednik.
Nadovezao bih se na niz neistina i niz netačnih podataka, koji su izneti, pa bi, između ostalog, rekao, pošto se svi pozivaju na to (iz sadašnje ili bivše vlasti, bivšeg režima), da se brinu o seljaku. To je vrlo interesantno i vrlo srceparajuće čuti, a da li oni znaju da višnja, malina, pšenica još uvek čekaju da se prodaju, jer nemaju cene – a, i ako, po ovim cenama po kojima se nudi, nema dovoljno para.
Uvoznički lobi, i bivšeg i sadašnjeg režima, uvozio je i dan-danas uvozi i svinjsko i pileće meso, mleko u prahu, viršle, salame i sve ostalo.
Imam podatak za prošlu godinu, nažalost, nemam za ovu, ali pretpostavljam da je otprilike isto, da je, za prvih četiri meseca prošle godine uvezeno samo 21.000 tona jabuka i 15.000 paprike. Uzeo sam ta dva primera, jer se verovatno sećate da je pretprošle godine, recimo, Srbija bacala jabuke. Znači, to je katastrofa, koju vi dozvoljavate da se i dalje dešava.
Takođe, deficit u izvozu je 2003.-2004. godine bio oko tri milijarde dolara, ili 47 - 48% više nego za vreme sankcija. Toliko o tome kako je bilo i kako se šta uništavalo.
Izneću još neke podatke, koji nisu direktno vezani za poljoprivredu, ali pošto se ovde govori o izvozu, da bi mogao na kraju da kažem, sa konkretnim primerima – 1990. godine naš izvoz je bio 1,7 promila svetskog izvoza, a danas je to 0,2 promila. Kada bi se to uporedilo, ako se posmatra rast svetskog robnog izvoza koji je 2000. godine (to su podaci koji su dostupni i mogu da se pronađu) iznosio 6.180 milijardi, vidimo da se svetski izvoz povećao za 77,3% više nego deceniju ranije, dok smo mi udvostručili izvoz sirovina i ostalih primarnih proizvoda. Početkom 90-tih godina sirovine su činile 23,5% našeg izvoza, da bi danas dostigle, kada se doda čelik, gvožđe, neverovatnih 48,6%.
Da vam kažem – em se malo izvozi, em to što izvozimo su uglavnom sirovine. Šta to znači? Svako ko je iole normalan i ko stvarno hoće da razume kretanje na tržištu može to da analizira. Pošto će cene sirovine u svetu nastaviti i dalje da padaju, jer je takav trend, koji traje već dve decenije, negativan, onda moramo razmisliti šta činiti. Samo tom globalizacijom, koju ovde zagovaraju, (žuta vlada i ova sada, njihov nastavljač) bogati postaju još bogatiji, a siromašni sve siromašniji. To prelivanje bogatstva vrši se deprecijacijom cena sirovina, kojom uglavnom raspolažu siromašne zemlje i povećanjem cena finalnih proizvoda, što se dešava svakim danom u svakoj zemlji u Evropi, finalni proizvod i roba široke potrošnje koje izvoze razvijene zemlje.
Zašto sam sve ovo sad ispričao? Rekao sam vam iz razloga što je, govorim ovde o izvozu, u obrazloženju pisano (kada je ovaj amandman koji sam podneo odbijen, između ostalog), da se amandman ne prihvata iz razloga što bi dalje povećanje carinskih stopa dovelo do gubljenja trgovinskih preferencijala pri izvozu robe u zemlje EU. Sada ste videli koliko mi toga izvozimo i šta možemo da izgubimo. Ovo što vi pričate nema nikakve veze sa stvarnim životom. Vi kao da živite u nekoj drugoj zemlji ili se tako bar ponašate, ili volite neku drugu zemlju, to je nešto posebno.
SRS se inače zalaže za proizvodnju gotovih proizvoda i to kako: podizanje primarne proizvodnje, to je gospodin iz režima rekao, vraća ljude na selo. Pa, da, oni će se vratiti kada im budemo omogućili da se vrate. Osloboditi novac za povoljne kredite. Kako da ih vraćamo ako nema nikakvih uslova. Znači, pomoć pri otvaranju novih proizvodnji i pokretanje starih, to je pravljenje poluproizvoda. To je rasprava koja će nas čekati verovatno kada budemo raspravljali uskoro o budžetu, pa da vidimo gde će novac, koji se sada pojavio kao suficit, da se troši. Onda, proizvodnja gotovih proizvoda i samim carinskim tarifama treba štititi tržište. Znači, roba koju mi imamo, jer je to jedini način da uopšte nešto i pokrenemo.
Moramo da napravimo jedan ceo ciklus: da gajimo žitarice, da hranimo stoku, da od nje pravimo proizvode, meso, mleko, salame, pa da ih onda prodajemo. Ili da kažemo ljudima, pošto ste planirali na selu da se selo lepo zatvori, da se ljudi presele u grad, a da oni koji ostanu gaje činčile i puževe?! To je bio udarni artikal u poslednje četiri godine. Ovi žuti su gajili sve činčile i puževe.
Bojim se samo da ova vlast ne nastavi. Ovde se govori takođe o proizvodnji, neko je spomenuo proizvodnju ječma. Da vam dam jedan podatak koji je poražavajući – pivare koje su privatizovane, "Apatinska", "Čelarevo" uvoze slad. Takođe, primer iz opštine iz koje ja dolazim, iz grada Vršca, "Vršačka pivara", (koja je nekada bila i sada je poznata, ali više ne radi tako dobro) – za četiri godine sa milion maraka duga došla je na 13 miliona evra duga, koje je ostavila žuta vlast u prethodnom periodu!! Em su sve pokrali, uništili, što su uništili firmu, nego što je podatak da je u to vreme "Vršačka pivara" otkupljivala 300 vagona ječma.
Danas je uništen i seljak zahvaljujući vlasti "žutih" lopuža. Vi nastavljate to. Zato svi amandmani SRS, (koji glase i koji će verovatno i posle mene pričati) se svode na to i odnosi se na to da se carinskim stopama zaštiti naš proizvod, proizvode koje mi imamo, a one koje nemamo ne treba da ih štitimo.
I, još jedno objašnjenje, koje je bilo smešno, zašto se amandman ne prihvata, (sem o preferencijalnom izvozu u EU) takođe, kaže – "kao i zbog toga što predložena povećanja nisu u skladu sa "standstill" klauzulom kojom se predviđa da carinske stope ostanu na nivou Akcionog plana harmonizacije ekonomskog sistema"... i tako dalje.
Gospodo, rešite prvo problem: našu vodu više neće u Crnu Goru da puštaju da se izvozi. To su vaši koalicioni partneri, to su vaši prijatelji, to su ljudi koji su uništili državu u poslednje četiri godine, koje vi i dalje podržavate.