Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.
Istovremeno vas obaveštavam da ćemo danas, po članu 85. st. 4. i 5, raditi do završetka 32. tačke dnevnog reda. Sada smo na 30. tački, a 31. tačka ima samo jedan amandman. Dakle, do završetka 32. tačke dnevnog reda, ako to bude iziskivalo posle 18,00 časova, biće i posle 18,00 časova, ali ne verujem. Znači, zaključno sa 32. Po završetku 32. tačke prekinućemo rad.

Poštovani narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 12. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, tako što sam predložio da se taj član briše. Citiraću taj član koji glasi: "Rešenje iz stava 1. ovog člana postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku". Dakle, danom kada se dostavi rešenje poreskom obvezniku postaje izvršno, što je, pre svega govorim kao pravnik, neshvatljivo i nedopustivo.
Ovo je nakaradno i nezakonito, protivustavno rešenje kojim se gazi osnovno ustavno pravo žalbe. Naime, neshvatljivo je da se predlagač drznuo da poreskoj upravi da ulogu sudske i zakonodavne vlasti. Ustav Republike Srbije garantuje pravo žalbe kao jedno od osnovnih ustavnih prava. Praktično, ovim zakonom ukidate pravo na žalbu, što je sa stanovišta prava neshvatljivo i nedopustivo. Dakle, predloženo rešenje je neodrživo i zato molim Skupštinu i narodne poslanike da u danu za glasanje usvoje moj amandman.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovim članom Predloga zakona unosi se novo poglavlje u Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji i to poglavlje glasi: – "Privremena mera obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati iz novčanih sredstava poreskog obveznika". Kreće sa članom 87a. Šteta što nema ovde predstavnika Vlade da objasni gde su sve pogrešili.
Ako je u pitanju privremena mera onda bi naslov morao da glasi – privremena mera nad novčanim sredstvima poreskog obveznika. Moglo bi i drugačije da bude. Moglo bi da bude, možda zbog sadržine, kako oni to vole da pišu – privremena mera obezbeđenja poreskog potraživanja u postupku prinudne naplate nad novčanim sredstvima poreskog obveznika. To bi odgovaralo jednoj tehnici u pravu, koja je zastupljena u mnogim našim propisima, pre svega mislim na Zakon o izvršnom postupku i na ostale propise gde se govori o privremenim merama kao sredstvima obezbeđenja nekog potraživanja. Vidite da su sve zbrkali, čak i pojmove.
Onda član 87a u prvom stavu propisuje – "Radi obezbeđenja naplate poreza i sporednih poreskih davanja posle početka postupka prinudne naplate". Posle početka postupka prinudne naplate – ne može da bude tako, nego u postupku prinudne naplate.
Kaže se – iz novčanih sredstava. Treba da bude – na novčanim sredstvima poreskog obveznika, sa njegovog računa, a ne na njegovim računima. "Na osnovu rešenja iz člana 92. stav 2. ovog zakona, Poreska uprava rešenjem ustanovljava". Ne ustanovljava, nego izdaje privremenu meru obezbeđenja naplate poreskog potraživanja.
Ako ste utvrdili ovu razliku, između onoga što je ovde napisano i onoga što sam potencirao da treba da stoji, mogli ste da primetite da postoji velika razlika. Ali, po pravilu, u postupku prinudne naplate poreza mi imamo pravno do kraja rešenu pravnu situaciju. Ona se ogleda u tome što su istekli svi rokovi za dobrovoljno plaćanje poreza, što je porez obračunat i vodi se kao dospelo potraživanje, ali iz jednog javno-pravnog odnosa, jer ceo poreski sistem je taj tzv. javno-pravni odnos.
Dalje, doneto je rešenje o prinudnoj naplati i sada se samo biraju sredstva kako će da se izvrši, ako mogu da kažem, unovčavanje, ako je u pitanju pokretna, nepokretna stvar, pa zašto ne reći i ukoliko su u pitanju potraživanja i sredstva na računu poreskog dužnika, gde je praktično vrlo retko ili praktično nemoguće da se koristi ova vrsta mere obezbeđenja potraživanja države prema poreskom obvezniku.
U prethodnim odredbama govori se o konstituisanju založnog prava u korist Republike, po osnovu potraživanja koja ima za neizmirene poreze prema odgovarajućem poreskom dužniku. Mi smatramo da ova mera nije potrebna. Ali, ako je cela operacija sa ovim članom vezana za ovo što stoji u članu 2. (gde se praktično zabranjuje da poreski dužnik, bez obzira na blokadu računa, putem cesija, asignacija i na drugi način raspolaže svojom imovinom,) onda ste izabrali pogrešan put i ovde pokazujete da u postupku prinudne naplate poreza ne baratate svim sredstvima koja stoje poreskoj upravi na raspolaganju. Zato pribegavate ovoj meri koja je u nekim momentima gotovo nemoguća.
Asignacija i cesija, bez obzira što vi smatrate da se tajno odvija između poverioca, dužnika ili većeg broja lica, moram da vam kažem da su u dosadašnjem postupku za proteklih nekoliko godina to bili jedini instrumenti da firma može da opstane. Uzmite velike firme koje su još neprivatizovane, koje imaju još zaposlene radnike. Kada Poreska uprava blokira njihov račun oni su, da bi mogli da žive, da bi imali neku privrednu delatnost, morali da idu na cesije i asignacije i na drugi način da obezbeđuju sredstva, da rade da bi, između ostalog, izmirili poreski dug. Vi sada gasite i to sredstvo.
Slažem se kada je u pitanju neka polumafijaška organizacija ili neko privredno društvo, bez zaposlenih, sa samo nekim prolaznim računom gde se preko njega sve i svašta dešava, da treba da primenite neku meru, ali znajući vas koji primenjujete ove propise vi ćete kompletnu društvenu privredu da ugasite.
Kako neka firma može da radi kada ste vi njoj blokirali račun zbog neplaćenog poreza? Ako dobijete ovo ovlašćenje da privremenim merama možete radi obezbeđenja potraživanja Poreske uprave da zabranjujete sve, onda napišite jedan član – ko ne plati porez stelja se i firma se odmah gasi. To je vama smešno, ali u praksi se te stvari dešavaju.
Uzmite bilo koje društveno preduzeće koje nije privatizovano, koje ima obaveze koje nije izmirilo po osnovu poreza, ugasite mogućnost za cesiju, za asignaciju i da na neki drugi način sa svojim dužnicima dogovaraju i razvijaju neke poslove, ta firma više ne postoji.
Ako vam je cilj da pogasite sve firme, dajte jedan dekret – od sutra ne postoji ni jedno društveno preduzeće. Biće mnogo lakše i vama i biće mnogo korektnije prema tim ljudima da više ne dolaze na posao, da znaju da nemaju nikakvu perspektivu, da znaju šta ih čeka.
Ne možete vi nedostatak privredne aktivnosti u Srbiji da rešavate na način kako ste zamislili, sa poreskom politikom i ovim poreskim postupkom. Ako ovamo nema dobre klime za privrednu aktivnost, a vi istovremeno, na ovaj način, stežete privredu, to je ubistvo privrede.
Da ovamo imate dobru kamatnu politiku, da postoji neki sistem spoljnotrgovinskih odnosa, da je naše tržište zaštićeno, da malo prioriteta na našem tržištu imaju i naše privredne organizacije, da je moguće da se razvijaju i neki programi, da se ulaže, da su bankarska sredstva koja se koriste jeftinija, onda da vas čovek i shvati što stežete sa naplatom poreza. Da je PDV 14 umesto 18 %, da su razvučeni neki rokovi, da postoji neka tolerancija zakonom propisana, pa da vas čovek i shvati kada idete sa ovom privremenom merom. Ovom stežete i ovamo stežete, privreda ne može da živi.
Da ne bude zabune, pogledajte koliko su navodne banke iz inostranstva prepravile naše bankarsko tržište. Jedna banka danas ima 100 miliona evra na svom računu. Zbog Jelašićeve politike oko rezervi 25 miliona nije u funkciji sa 75 miliona ta banka izuzetno dobro radi, plasira kredite. Objasnite mi da li bi ta banka pod istim uslovima mogla da radi u Austriji ili Nemačkoj? Ne bi mogla da radi.
Kako ona to kod nas radi? Radi, jer je skup kredit koji ona daje građanima. Skupa je garancija koju ona daje privredi. Ko je omogućio da to sve bude skupo – Mlađan Dinkić i Miroljub Labus?! Jer sadrže nenormalne rezerve, potpuno nenormalne rezerve!
Strancima odgovara ovde, mogu da izvlače veliku kamatnu stopu i da podnose te velike rezerve koje su u obavezi da odvajaju. A naša privreda ne može sada ni preko asignacije, niti preko cesije da se bori za vazduh, nego prinudna naplata i u postupku prinudne naplate i privremena mera, kojom se obezbeđuje potraživanje.
Molim vas, privremene mere se izdaju dok potraživanje nije sudski završeno ili u nekom postupku, a vi u postupku izvršenja tražite privremenu meru. Da li ima još nešto što možete da izmislite? Da li postoji još nešto što može da se izmisli?
Izmislili ste i založno pravo na svim sredstvima u korist Republike za neizmerene dugove, pa i onu zalogu koja ide po osnovu neisplaćenih kredita po onim propisima o bankarskom poslovanju, oko privatizacije – kako privreda da živi? Kako naša privreda da živi? Sve što ne ugasite u privredi merama ekonomske politike, merama poreske politike, zakoljete do kraja. Da li vam je to misija?
Ako vam je to misija, izglasajte jedan propis – u Srbiji više ne postoje društvena preduzeća! U Srbiji više ne postoji nijedno preduzeće koje nije kooperativno sa Mlađanom Dinkićem! Napišite to da bude svima jasno. Ne bi ni ove rasprave trajale ovako dugo, koje su poprilično neefikasne, ali ovo pričamo građanima, privrednicima, shvataju oni koji se malo razumeju u ovu oblast. Mi malo pomažemo da se to razotkrije, da javnost sazna kakva je to strategija Vlade Republike Srbije.
Pokušavamo da vam kažemo koji su dometi, šta će da se desi. Smeškate se – nije tako. Preterujete i uvek za pet meseci potvrdite ono što smo vam rekli. Ne može privremena mera obezbeđenja potraživanja u postupku prinudnog izvršenja! Ne može i kraj priče! Ko tvrdi da može neka dođe i neka nam dokaže, postoji u toj zemlji, postojalo je u našim propisima nekada – u kojim propisima, kako je bilo definisano, da li kao privremena mera, da li kao neka druga mera, uđite u raspravu.
Ovako, napiše se nešto i baci se narodnim poslanicima. Sada mi moramo da dokazujemo šta sve tu ne valja, a niko ko zastupa ovaj predlog zakona ne dolazi da hvali zakon i da kaže divno je, u skladu je sa Ustavom, u skladu je sa ovim propisima, u skladu je sa međunarodnim standardima – ne, nego ćutanje. Zašto ćutanje? Zbog toga što 126 glasova mora da bude prilikom glasanja. To je demokratija i to je odraz ustavnosti i zakonitosti.
To što radite potpuno je pogrešno.

Hvala, gospodine Krasiću.
Načelna rasprava o ovom zakonu je bila prošle nedelje.
Izvolite da li još neko želi reč o amandmanu? (Ne.)
Na član 14. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Bila je načelna rasprava o ovom predlogu zakona, kao što reče predsednik malopre, ali ni tada nije bilo ministra. U svom uvodnom izlaganju ministar ovaj zakon nije ni spomenuo, a ni kolege koje će glasati za ovaj zakon nešto se ne sećam da su baš učestvovale u raspravi i da su nas ubeđivali da mi nismo u pravu.
Naravno, mi smo u pravu. U pravu sam kada kažem da član 14. Predloga ovog zakona treba da se briše. Zaista ovaj član nikako ne bi smeo da ostane u konačnom tekstu zakona.
Član 14. Predloga izmena i dopuna Zakona govori o članu 89. osnovnog Zakona, gde je Vlada unela poprilično izmena u ovaj član.
Prvo, u stavu 1. postojećeg člana 89. je izbrisano jedino što je imalo smisla: "Službenik Poreske uprave ovlašćen za sprovođenje prinudne naplate (u daljem tekstu: poreski izvršitelj) ima pravo da, radi sastavljanja popisa, uđe na zemljište i u prostorije u kojima poreski obveznik obavlja svoju poslovnu delatnost, a uz sudsko rešenje i u stan poreskog obveznika" – dakle brišete mogućnost da može nešto da se radi uz sudsko rešenje. Doduše, poreski izvršitelj nikada ne može da uđe, to može samo sudski izvršitelj.
Ovde ste dodali dva nova stava. Dodali ste stav koji kaže: "Ako poreski izvršitelj treba da uđe u stan ili drugu prostoriju radi vršenja popisa, procene i zaplene pokretnih stvari koje se nalaze u stanu ili drugoj prostoriji ili popisa i procene stana ili druge prostorije koje su predmet obezbeđenja naplate poreske obaveze ili prinudne naplate poreske obaveze u postupku ustanovljavanja privremene mere obezbeđenja naplate poreza, založnog prava ili u postupku prinudne naplate poreske obaveze, a njihov držalac ne dozvoljava ulazak u stan ili druge prostorije"... – naravno da niko normalan neće da dozvoli da mu upadne tamo neki poreski izvršitelj i da radi šta mu padne na pamet.
Dakle, poreska uprava podnosi zahtev nadležnom sudu za donošenje rešenja kojim se poreskom izvršitelju dozvoljava ulazak u stan ili druge prostorije. Ovakvo rešenje ne može da se donese. Sud može da donese rešenje da sudski izvršitelj uđe u stan, druge prostorije i eventualno izvrši sudsko rešenje.
Dakle, mora da postoji sudsko rešenje o izvršenju, pa da sudski izvršitelj izvršava to rešenje, ako ga poreski obveznik ne izvrši sam.
Ne može poreska uprava da donese tamo neko rešenje, poreska administracija da pokuša da ga izvrši pa ga ne izvrši i onda da se podnese zahtev sudu i da sud kaže – da, može taj poreski izvršitelj da uđe i da hara po stanu ili drugoj prostoriji nekog poreskog obveznika koji, iz ko zna kojih razloga, nije platio porez.
U ovim izmenama se kaže: – "zahtev nadležnom sudu za donošenje rešenja kojim se poreskom izvršitelju dozvoljava ulazak u stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, radi izvršenja radnji u postupku ustanovljavanja privremene mere obezbeđenja naplate poreske obaveze, založnog prava i drugih radnji u postupku prinudne naplate poreske obaveze u skladu sa ovim zakonom. Uz zahtev se prilaže izvršno rešenje poreske uprave iz čl. 66, 77. i 87. ovog zakona."
Dakle, ovakvo rešenje je i neustavno i nezakonito, a tek koliko je nemoralno, a tek koliko je atak na poreske obveznike, koliko unosi straha i panike. Pa, poreski obveznici će morati (možda zato i ne mogu da plate porez) da angažuju fizičko obezbeđenje oko svojih kuća i drugih prostorija, jer na osnovu ovog zakona, svaki čas može da se desi da im upadne poreski izvršilac i da pokuša da izvrši popis, plenidbu stvari itd.
Vlada, u obrazloženju zbog čega ne prihvata amandman, između ostalog, kaže: "iz razloga što je ova norma uneta u Predlog zakona, kako bi se doprinelo još većoj efikasnosti postupka prinudne naplate". Šta će mi ovo obrazloženje, ovo znam. Mi znamo da je Vlada predložila sve ovo samo da bi se postigla još veća efikasnost postupka prinudne naplate.
Sve se svodi na represiju, na prinudnu naplatu. Ne obraća se pažnja ni na Ustav, ni na druge sistemske zakone koji već regulišu određenu materiju. Bitno je samo da se stvori mogućnost da Dinkićevi poslušnici utrčavaju ljudima u kuće, u stanove, u poslovne prostorije, da vrše popis, da uzimaju šta im padne na pamet. Jednostavno, to građani Srbije ne mogu da podnesu. O tome svakodnevno možete da čujete, ako slučajno kontaktirate sa građanima, sa poreskim obveznicima. Ljudi hoće da budu uvaženi od strane države, da bi oni državu uvažavali.
Ovo što im se preti na koji način će neko da im upada u prostoriju, šta će tamo da popisuje, to nije prihvatljivo. Uzmite se u pamet, prihvatite ovaj amandman. Nemojte da stvarate mogućnost kaubojštine u primeni zakona.
Na kraju člana 89. dodali ste još jedan stav, gde se kaže: "U slučaju iz stava 9. ovog člana", a stav 9. je: "Poreski izvršitelj je ovlašćen da udalji lice koje ometa sprovođenje prinudne naplate, kao i da zatraži pomoć policije ako se ometanje nastavi ili ako lice koje poseduje stvari odbije da ih učini dostupnim za potrebe sprovođenja prinudne naplate".
Molim vas lepo, da neko ko će glasati za ovaj zakon, pošto ministra nema, da nam objasni kako će to poreski izvršitelj da udalji lice koje ometa sprovođenje prinudne naplate. Ko je taj poreski izvršitelj koji će mene iz moje kuće da izbaci zato što je on došao prinudno da naplati porez? Hoće li da me ubije?
Jedino može da me ubije da bi me izbacio iz kuće, da on tamo vršlja, da vrši popis, da uzima stvari. Drugo načina nema.
Ne može svaki državni organ da ima ingerencije policije. Da li to znači ko ne plati administrativnu taksu, da će da mu se upada u kuću; ko ne plati sudsku taksu, da mu se upada u kuću? Ne može tako da se radi. Jeste Mlađanu Dinkiću osnovna stvar da napuni budžet, ali mora malo suptilnosti u primeni propisa. Ne može ovako bahato da se ponaša on, odnosno njegovi službenici koje će on da postavi da primenjuju ovaj zakon. Verujte da mnogim ozbiljnim i pametnim ljudima ne pada na pamet da primenjuju ovaj zakon. Ko će da rizikuje i da ide čoveku u kuću, da ga tamo neko ubije ili on njega mora da ubije, da ga skloni sa vrata, da uđe, da bi izvršio posao na koji su ga poslali.
Dakle, ovaj poslednji stav kaže: "U slučaju iz stava 9. ovog člana, policija je dužna da pruži zatraženu pomoć u najkraćem roku od prijema poziva". Kako možemo mi ovim zakonom da obavezujemo policiju? Prvo je nejasno šta to znači "u najkraćem roku od prijema poziva". Kako prima poziv? Da li svakome može da padne na pamet da okrene telefon i da kaže – ja sam sudski izvršilac, ovde mi neko pravi probleme, molim interventnu da dođe. Ljudi dođu tamo, ni sudskog izvršioca, ni problema na terenu.
Valjda mora da postoji rok, da se kaže kad organ uprave ide na neko izvršenje, da se blagovremeno obavesti policija, da policija porazgovara sa onim ko će, eventualno, da pravi probleme, da će da dođe na lice mesta samo da vodi računa o javnom redu i da niko ne bude ugrožen.
Sve je to već regulisano zakonom i nema potrebe da se reguliše ovim zakonom, pogotovo nema potrebe da se ovako nakaradno i neprecizno reguliše. Postoji Zakon o unutrašnjim poslovima i u tom zakonu je regulisano na koji način i u kojim slučajevima policija interveniše, odnosno kako se to kaže, asistira kod izvršenja rešenja organa uprave ili pravosudnih organa.
Dakle, ne možete mešati babe i žabe. Ne smemo da se petljamo organima policije, MUP na ovaj način. Ako mislite da treba da se menja, imate i ministra i MUP. Ako mislite da Zakon o unutrašnjim poslovima treba da se menja u ovom smislu, izvolite, to možete, ali na ovaj način da se jednim zakonom petljate u ingerencije drugog zakona, i to potpuno suprotno onom što je već regulisano u tom osnovnom zakonu, to nije prihvatljivo.
Pozivam vas da glasate da se član 14. Predloga zakona briše, (jer valjda sam vas ubedila) valjda vam je jasno da je ovim napravljena jedna opšta papazjanija, da se ne zna ni ko šta radi, ni kako radi, ni za šta radi. Primenom ovog člana, ako zaista budete glasali za njega, samo ćete dovesti u situaciju da se poreski izvršioci i poreski obveznici tuku na terenu. Ako vam je to cilj, onda glasajte za ovo.

Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 15. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, a pre toga samo jedno obaveštenje.
Gospodine Baraliću, obaveštavam i vas i sve poslanike, jer je to traženo tokom ove sednice, kao što sam obećao, na zahtev predsednika Skupštine, upućen je Vladi nalog da raspiše tender za nezavisnog revizora. On je završen, poslat je Skupštini i Skupština će odabrati revizora, jer mi živimo u državi u kojoj nije data revizija završnog računa ni za 2001, ni za 2002, ni za 2003, ni za 2004. godinu. Znači, ova skupština će u oktobru, posle naloga koji će dati do kraja sledeće nedelje, moći da razmotri taj izveštaj. Hvala vam svima.
Izvolite, gospođice Jovanović i molim vas izvinite još jednom zbog ovog obaveštenja.

Nemate zbog čega da mi se izvinjavate, gospodine Markoviću. Znate, revizor, to je sad diskutabilan pojam, a i osoba koja će taj posao da radi. Nije svejedno ko vrši reviziju budžeta –onaj ko je blizak i organizaciji kojoj vi pripadate i aktuelnim vlastodršcima. Naravno, da to ne može da uradi na objektivan način.
Vi kažete da će biti raspisan, hoće, ali kako su u ovoj državi svi tenderi do sada namešteni, tako ćete, kao što se kadrovisalo i u pravosuđu, (a imamo to gorko iskustvo u periodu od 2000. do 2003. godine, to znaju i poslanici koji su i tada imali mnogo primedbi na takav izbor nosioca pravosudnih funkcija) imaćemo prilike da vidimo. Ali, o tom-potom, sačekaćemo i oktobar mesec da vidimo šta će on da ustanovi, a onda ćemo mi da izađemo sa svojim podacima i sa našim saznanjima, naravno.
Što se tiče amandmana koji sam podnela, u ime poslaničke grupe SRS, na izmenu i dopunu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, član 15. se odnosi na član 90, odnosno stav 3. osnovnog Zakona. Ako bi se ovaj član usvojio, u ovakvoj formi i prethodni, o kome je govorila koleginica i o kome je govorio gospodin Krasić, znači i prethodno poglavlje i ovo sada, koji u članu 90. osnovnog Zakona definiše kako se vrši popis nepokretnosti, a i popis pokretnih stvari, nešto bi se desilo, samo sada kroz instituciju, kao što je najviše zakonodavno telo – Skupština. Usvajanje ovakvog zakona nastavak je jednog protivustavnog i protivpravnog ponašanja, slično onome, u onoj čuvenoj akciji, to ove propale dosmanlije znaju, jer je to sprovodio Dušan Mihajlović i o tome se ovih dana, takođe, govori – "skalpel", posle akcije "Sablja".
To isto kao što su i oni tada radili,(samo zloupotrebljavajući ljude zaposlene u MUP, naročito u Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala i kroz jednu represiju koja je vršena tada, uz asistenciju MUP pod patronatom Dušana Mihajlovića) vi želite da uradite, dajući takva ovlašćenja, potpuno suprotna Ustavu, poreskim izvršiteljima.
Zaista, ako pogledate šta stoji u ovom članu 90, odnosno 15. (ovoga koji se menja) videćete da to nije normalno. Navedite jednu državu u kojoj je moguće da se na ovakav način zalazi u dve druge pravne dimenzije ili forme – i u imovinsko-pravne odnose i u porodične odnose.
Ovaj stav 3. se menja da bi glasio, a slušajte ovaj Dinkićev izum, u članu 90. stav 3. reči – a na osnovu sudskog rešenja i u stan poreskog obveznika. Ono sudsko rešenje, koje će ovaj izvršitelj da isposluje po članu 89. o čemu je malopre bilo reči – da ima pravo da uđe u stan poreskog obveznika ili člana porodice sa kojim poreski obveznik živi u domaćinstvu i da vrši popis stvari.
Zamislite, evo i vi gospodine Markoviću, hipotetički, a i svaki poslanik ovde, koji je prisutan, obraćam se kolegama poslanicima da im se desi, recimo, da, ne daj bože, ali moguće je tako nešto, supruga nekoga od njih izvrši poresku utaju. Dođe poreski izvršitelj, (isposluje ovo rešenje kod nadležnog suda) kuc, kuc, na vrata, dobar dan – da li ste vi suprug te i te osobe? Jesam. Da li je ona tu – ona je izvršila utaju poreza, doneo sam rešenje; a inače dolazi sa ovlašćenjima koje je Đelić dao u osnovnom tekstu Zakona, gde mu nije prošao onaj deo (pod pritiskom, javnosti, a pre svega poslanika) da taj poreski izvršitelj može za pojasom da ima i pištolj.
Mi smo se onda zaista čudili jednom takvom rešenju, pa smo rekli – dobro, ako si to već predvideo da može i pištolj da nosi, onda lepo naloži u koji deo prostorije, kada uđe u poslovni prostor, (da li na kasu ili na orman) treba da odloži taj pištolj. Pošto to nije prošlo, ovaj sada tako dolazi i kaže: da li je supruga tu, ona nije, ja sam došao da izvršim popis stvari, jer ovde piše – i u stan, gde poreski obveznik živi, a nije vlasnik stana. Na tu suprugu se taj stan ne vodi, suprug možda i ne zna kakvo je ona delo počinila, a dođe poreski izvršitelj i traži da izvrši popis stvari. Ovaj ga, maltene, uhvati za uvo i izbaci napolje, kaže – kome si ti došao da popisuješ stvari, kakve ja veze imam sa tim što je moja žena to i to uradila, a možda ga nije ni obavestila.
Dakle, teorijski je to moguće. To sam malo iskarikirala. Međutim, jasno vam je da je nemoguće da se na ovakav način igrate sa nečim što je pravno nemoguće i ne znam u kojoj državi uopšte to postoji. Kako da date takva ovlašćenja poreskom izvršitelju da ulazi u posed koji nije posed poreskog obveznika?
Može da se desi da je u pitanju neki drugi slučaj; da najstariji domaćin porodice više nije živ, da je ostavio dva ili tri sina, da su oni članovi porodičnog domaćinstva, da se još uvek vodi ostavinska rasprava o tome kome će koji deo nasledstva da ostane. Jedan od te dvojice ili trojice sinova je izvršio poresku utaju, dolazi poreski izvršitelj, kako će on da zna, u okviru domaćinstva, u kome nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi, ne zna se još uvek šta je čije, da izvrši popis stvari?
Ako vi hoćete ili ako Mlađan Dinkić ima takvu fantastičnu (pod znacima navoda) ideju da ovakve odredbe inkorporiše u ovaj osnovni tekst Zakona, na takav način stavlja u zaista smešan položaj poreske izvršitelje. Ako vi to prihvatite, uz ova dva najočiglednija primera koja mogu da se dese, a milion je takvih situacija (nekih drugih i sličnih), u stvari, onda je to izigravanje i onoga što je ovaj zakon, odnosno što bi trebalo da predstavlja i nemogućnost da se u pravom smislu reči izvrši naplata poreza. Ne na ovakav, pre svega, nakaradan, u samoj osnovi sve ove izmene su represivne, način na koji to ne može nikako da se izvede.
U prethodnom članu se jasno vidi da poreski izvršitelj, pošto navodno isposluje rešenje, pod hipotezom da se usvoji predloženi član 89. meni onda Vlada odgovara i kaže – ništa to nije suprotno, nije suprotno ni Ustavu, ni zakonu, da poreski izvršitelj, na osnovu sudskog rešenja, uđe. Prvo je pitanje kako će on uopšte da dođe do tog sudskog rešenja i kako je moguće da bez prisustva sudskog izvršitelja taj dođe i da vrši popis stvari?
Dalje se predlagač zakona ukopava sve više i više. Jer, znate, ako on osnovne stvari ne zna, ako ne zna kako to funkcioniše, bar bi morao ovde, živi na ovom podneblju, da zna da u Srbiji ima mnogo nerešenih, (u okviru tih porodičnih imovinsko-pravnih odnosa) ovakvih situacija.
Onda taj poreski izvršitelj mora da sagleda i da vidi, pre svega, ne može na takav način da vrši procenu stvari. On je odredio iznos do kojeg to može, u zavisnosti od toga koja vrsta robe je u pitanju – i sam predlagač, odnosno Vlada mi odgovara, da neprihvatanje ovog amandmana, nije u suprotnosti sa Ustavom i zakonom, a jeste.
Ako je pravo svojine i pravo privatne svojine, nešto što je neprikosnoveno i po slovu aktuelnog Ustava i svakog budućeg, naravno, to je jedna kategorija koja ne treba da se promeni u toj formi, nešto što mora svako da poštuje u ovoj državi. Kako možete onda da glasate za ovakav Predlog zakona – da se upada na posed gde je prijavljen sa svojom adresom poreski obveznik, a da on nije vlasnik tog poseda, odnosno imanja, odnosno domaćinstva u kome živi?
To je, ne samo flagrantno kršenje Ustava i svih drugih pozitivnih zakonskih normi, nego će u praksi, ako se neko usudi, (a verujem da još nema takvih ljudi koji mogu na takav način da primenjuju ovaj zakon, da su poreski izvršitelji, a da sve ovo ne znaju) da se usude da krenu i da se ponašaju po članu 89. i po članu 90. – jednostavno, u praksi će da se pokaže da to nije moguće. Ovo su samo dva primera, koja sam navela.
Ali, kažem vam, zaista, kod onoga koji neće da izvrši poresku obavezu, a poreski izvršitelj dođe na mesto, odnosno adresu gde je on prijavljen i gde živi u okviru domaćinstva, gde nema ništa u vlasništvu, to ne može da se izvrši i ovaj član zakona je praktično neprimenljiv u svakom smislu, kao i prethodni 89.

 Hvala vam gospođice Jovanović.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Zadovoljstvo mi je, posle ovakvog detaljnog izlaganja, da kažem, u mojoj porodici vlasnički i poreski odnosi su jasno definisani, a moj bračni status ne dozvoljava situaciju, koju ste vi naveli. Hvala vam.
Na član 18. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Član 18. Predloga zakona odnosi se na član 101. koji ima naslov "Zaplena pokretnih stvari". U svim pravilima gde se prinudno vrši izvršenje nekog administrativnog akta, upravnog akta ili kada je u pitanju neko sudsko izvršenje, kada se izvršenje sprovodi nad pokretnim stvarima, a ukoliko je u pitanju namirenje novčanog potraživanja, onda kao pravilo navodi se da se vrši popis, procena, prodaja i namirenje.
U okviru ovoga postoje i međufaze. Znači, posle popisa i procene moguće je da se ide i na zaplenu, odnosno oduzimanje pokretnih stvari, pa u okviru prodaje moguće su i još neke međufaze. To je do sada bilo ne samo u Zakonu o izvršenom postupku, nego i u našim poreskim propisima, koje su na gotovo identičan način uređivale postupak prinudne naplate poreza radi ostvarivanja novčanog potraživanja, ali na pokretnim stvarima.
Član 101. je tako koncipiran da obuhvata ne samo ovo što sam naveo, što je bio vid jednog klasičnog izvršenja, nego je obuhvatio nešto što nije ni promenjeno, a nalazi se u prvom stavu tog člana – popis pokretnih stvari na kojima je upisana zaloga u korist Republike ili je pokrenut postupak ustanovljavanja založnog prava u korist Republike.
Znači, to je jedan omnibus član koji reguliše zaplenu pokretnih stvari bez obzira na pravni osnov iz poreskog zakonodavstva. U tom smislu je to jedan generički član koji to reguliše.
Šta ne valja u ovom članu? Prvo, ne valja to što predlagač ovog zakona ne može da prihvati da (oduvek je bilo i uvek će biti) u postupku prinudne naplate poreza službeno lice, bez obzira da li to bio izvršitelj ili neko drugi, za sve što uradi mora da napravi zapisnik. Ta obaveza mu polazi iz Zakona o opštem upravnom postupku, a ne iz ovog zakona.
Vidite, sada se ovom intervencijom Predlogom za promenu ovog zakona stav 2. člana 101. dopunjuje rečima: "o čemu se sastavlja zapisnik". Kao da se do sada nikada nije sastavljao zapisnik, pa se posebno potencira da mora da bude zapisnik. Oduvek se pravio zapisnik. Na šta se odnosi? Popisana pokretna stvar oduzima se od poreskog obveznika po isteku roka iz člana tog i tog, o čemu se sastavlja zapisnik. Sada se dodaje kao epohalno otkriće da je potreban zapisnik. On je i do sada bio ovde, morao je da postoji.
Sledeća intervencija odnosi se na stav 3. Kaže: "Izuzetno, ako postoje osnovi sumnje da će poreski obveznik ugroziti prinudnu naplatu poreza tako što će sakriti, otuđiti, uništiti ili učiniti neupotrebljivom popisanu pokretnu stvar, uključujući i popisanu pokretnu stvar na kojoj je, u skladu sa zakonom, ustanovljeno založno pravo Republike, pre ili u postupku prinudne naplate, stvar će se oduzeti u momentu popisa. Sledeći stav govori o tome da sve to zavisi od procene, odnosno da li poreski izvršitelj osnovano sumnja osujećenje.
Tu se sada vidi da, praktično, ljudi koji su predlagali ovo, oni uopšte ne rade u poreskoj upravi, oni nisu u dodiru sa stvarnošću, oni ne znaju kako je to teško kada se ode negde da se naplati porez, tako što ljudima treba da se oduzme neka pokretna stvar iz kuće da bi se namirilo neko, 'ajde da kažem, potraživanje. Tu postoji nekoliko sistema ili nekoliko vidova kako to sve može da se uradi, a da ne dođe do nekih većih problema.
Ukoliko se radi o pokretnoj stvari, kada je u pitanju umetnička slika, vajarsko delo ili neka dragocenost – ona se popisuje, procenjuje i odmah nosi. Tu nije nikakav problem. Ali, postoje situacije kada nije moguće da se to iznese, a da bi se predupredilo osujećenje naplate poreza i u postupku prinudne naplate poreza, kada se radi o glomaznim stvarima, a poreska uprava nije osposobljena da dislocira to, sa mesta gde se to nalazi na neko drugo mesto pod kontrolom poreske uprave, onda se pribegava jednoj drugoj meri – da se to smešta u jednu prostoriju poreskog obveznika, to se pečati i na taj način se obezbeđuje zaštita pokretnih stvari.
Vi čak ni to ne želite da primenite, tim pre, što je sankcija za skidanje pečata i plombe već krivično delo, ali vi volite da zaplašite ljude. Na kraju ste promenili nešto, nepotrebno. Nije trebalo da menjate poslednji stav uopšte. Kaže – o izvršenoj zaposleni pokretnih stvari sastavlja se zapisnik. Tu je neko hteo da bude mnogo pametan, pa kaže: "U slučaju iz stava 3. ovog člana, sastavlja se zapisnik o popisu, proceni i zapleni pokretnih stvari". Tu ste kao to rešili, a što li ste menjali ovo kada uopšte niste svesni problema procene.
Lako je popisati, ali kako će neko da proceni umetničko delo, kako će da proceni neku stvar koja mu nije u svakodnevnoj upotrebi, da ljudi koji se bave ovim poslom, poreski izvršitelji, možda u životu nisu imali prilike da vide neku stvar, a koja je podobna da bude predmet na kome će da se sprovede prinudna naplata poreza. Zato se u pomoć pozivaju pravila i praksa opšteg upravnog postupka. Ona je bogata, postoje rešenja.
Vi ste u nameri da to nešto sredite, u suštini, unakazili ovaj član. Zato smo mi i podneli ovaj amandman kojim tražimo da se briše član 18. Predloga zakona. Može da stvori samo još veću konfuziju, pogotovo u ovim stvarima kada, to su mučne stvari kada se ulazi u stan, oduzimaju pokretne stvari, da bi se naplatio neki porez koji porodica nije mogla da plati.