Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milomir Minić i Jovan Todorović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Rankić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 22. zakona koji sam podneo na izmene i dopune Zakona o PDV, glasi – član 22. briše se.        Odnosi se na član 22. u ovim izmenama i dopunama, a u stvari se odnosi na član 52 osnovnog Zakona. Šta je predviđeno članom 52. osnovnog Zakona? Predviđeno je da iznos prethodno plaćenog poreza, ukoliko je veći od iznosa poreske obaveze, obveznik ima pravo na povraćaj imovine. Ako se obveznik ne opredeli za povraćaj iz stava 1. ovog člana, razlika se priznaje kao poreski kredit i to je stajalo u Predlogu zakona i to je sasvim dovoljno.
Ovim izmenama se praktično nudi neka mogućnost poreskim obveznicima. Oni koji imaju poreski kredit da mogu tražiti povraćaj sredstava iz poreskog kredita naknadno i što je veoma čudno, jednom zakonskom uredbom se određuje najranije period kada oni mogu to da traže. Najranije mogu da traže tada i tada, a obično se zakonom uređuje kada najkasnije nešto može da se zahteva, kada ističu rokovi za nešto, a ovde je potpuno obrnuto.
Smatramo da ovaj član 22. nije trebalo da dođe u ove izmene, da je potpuno bespotreban, pogotovu što se u obrazloženju, odnosno onome što se daje u članu 22. dalje kaže da se ovim članom predlaže da poreski obveznik može tražiti povraćaj neiskorišćenog iznosa poreskog kredita podnošenjem zahteva najranije istekom roka za podnošenje poreske prijave za tekući poreski period. To se ovim članom 22. koji je predložen ovim izmenama i dopunama ne obezbeđuje.
On je već bio obezbeđen članom 52. gde je potpuno jasno rečeno u stavu 1. ako iznos prethodnog poreza, ako je veći od poreske obaveze, obveznik ima pravo na povraćaj sredstava. Ukoliko ne traži povraćaj sredstava, to će se smatrati poreskim kreditom.
Naravno, taj novac ne može propasti i potpuno je nejasno zašto vi želite na ovaj način praktično nekoga da terate da štedi u poreskoj upravi, novac koji on ne želi da štedi, jer možda hoće da štedi u banci.
Zašto bi neko imao poreski kredit, iako ga već ima i ako nije dobro obračunat porez. Zašto ga onda uslovljavati, kada on najranije može povući taj novac. To je osnovno na što se odnose izmene.
Znači, novac može da se povuče, trebalo bi da može da se povuče istog trenutka kada se utvrdi da je platio više i da taj poreski kredit ne želi da drži u poreskoj upravi. Hoće da vrati novac, hoće da ga uloži u neku drugu banku. Odakle pravo ministru da na ovaj način obavezuje one poreske obveznike koji imaju višak, koji imaju poreski kredit.
Kada oni najranije mogu tražiti povraćaj sredstava? Ovo ne bi trebalo da stoji u zakonu, jer vi time poreske obveznike destimulišete da vam plaćaju porez, a oni će vam plaćati i obračunavati manje, nego što treba, da se ne bi država služila njihovim novcem bespotrebno. Onda će morati da vam dodaju onoliko koliko im ministar propiše, pošto većinu stvari on propisuje. Izbegavaće da imaju višak novca da daju da bi se to vodilo kao poreski kredit, jer ako ga daju, pitanje je kada će ga izvući i da li ga mogu izvući.
Evo kako je rešio to ministar da praktično propiše, kako se može poreski kredit povući i ovo je stav koji se ubacuje, koji nije postojao u članu 52. osnovnog Zakona.
Kaže, poreski obveznik može da traži povraćaj neiskorišćenog iznosa poreskog kredita iz stava 2. ovog člana podnošenjem zahteva najranije istekom roka za podnošenje poreske prijave za tekući poreski period, što znači da se čeka neki kvartalni ili kraj godine. Potencijalno neko može godinu dana imati višak sredstava u poreskoj upravi i ne može da ih povuče, zato što mu to ministar ne dozvoljava. Iako je bilo ranije predviđeno da ako se obveznik, ukoliko ima višak sredstava, on može izvršiti njihov povraćaj, a ukoliko ne zahteva povraćaj, ta sredstva koja su višak smatraće se poreskim kreditom.
Ovde je praktično predviđeno da mora postojati poreski kredit, da će od većine da se obračunava porez na takav način da daju više novca nego što bi trebalo i to moranje poreskog kredita koje će biti u budžetu, oni će morati da čekaju jedan izvestan period dok im ne odobri neko u ministarstvu da mogu podneti zahtev za povraćaj ovih sredstava.
Zaista je nelogično, i zato se traži brisanje celog člana. Ovde bih još (pošto se neću javljati više po ovom zakonu) jednu stvar prokomentarisao, kako otprilike demagoški zvuči kada se prave obrazloženja za ovakve zakone. Obično se kroz obrazloženja želi predstaviti građanima kako će od ovog trenutka kada se ovo usvoji, sve da krene, sve da bude bolje.
Ima jedna veoma smešna rečenica u analizama efekata predloženih mera, gde se kaže: "Donošenjem ovog zakona omogućiće se građanima kupovina novih stanova". Toliko u Srbiji sve cveta, da je prosto neverovatno kako se omogućava kupovina novih stanova. Ljudi se grabe po agencijama, ne može država da izgradi stanove koliko ljudi imaju novca da kupuju i onda se kaže, a smanjenje poreske stope za pojedina dobra i usluge, pozitivno će uticati na životni standard građana.
To smanjenje stopa kako će pozitivno uticati na životni standard građana, rečeno je na kraju u efektima gde se kaže da izmene i smanjenje za pojedine stope, odnosno za pojedine proizvode, dobra i usluge, neće uticati na budžet negativno, jer će se proširiti stopa.
Znači, od povećanja standarda građana nema ništa, država je na svoje, možda će čak imati veće efekte od ovih izmena i dopuna za budžet. Nažalost, nama samo ostaje da građanima Srbije iznosimo ovo o ovim predlozima koja dolaze iz Ministarstva finansija.

Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Naravno, i neflaširana voda za piće podleže porezu na dodatu vrednost. Znate i sami da je to nova inovacija i to će blagotvorno da utiče, jer dok piju vodu neće plaćati 18% nego 8%. Za 10% jeftinije.
Što se tiče člana 22. ovde je interesantna stvar da se jedno pravo poreskog obveznika, koje se zove poreski kredit, pretvara u nešto što sa velikim mukama čovek može da realizuje. Vrlo prosto i jednostavno. Prethodno je platio čovek porez i on je u većem iznosu nego što treba da se plati, to je nesporno utvrđeno.
Stav 1. kaže da poreski obveznik ima pravo da traži povraćaj, a kako će se izvršiti povraćaj kaže poslednji stav – ministar bliže uređuje postupak ostvarivanja prava na povraćaj PDV. Tu sada možete da očekujete različite kvake, te zahtev, te taksiran, te tri primerka, te u ovoj službi, u onoj službi, pogrešan broj, matični broj, tu će svega i svačega da bude zbog silnih mogućih evidencija. Znači, računajte da će biti kao golgota.
Drugo pravo jeste pravo iz stava 2. – ako se obveznik ne opredeli za povraćaj iz stava 1. ovog člana razlika se priznaje kao poreski kredit. Znači, ako ne traži da mu se to vrati uračunava se kao iznos poreskog kredita. Onda ide ovo što je predlogom za izmenu ugrađeno – poreski obveznik može da traži povraćaj neiskorišćenog iznosa kredita.
To je ona situacija kada dođe do drastične razlike. Napravljena je greška. Uplaćen je veći iznos koji prevazilazi verovatno nekoliko puta poresku obavezu i on stoji tamo kao porez i u jednom drugom vremenskom periodu zaračunavanjem može da saldira to stanje. Pošto se pretpostavlja da će to dugo da traje zbog samog iznosa onda i taj poreski kredit, deo tog poreskog kredita ima rezona da se vrati poreskom obvezniku jer su to njegova sredstva. Ne radi se sigurno o malim sredstvima nego o velikim sredstvima.
Tu sada dolazi na scenu opet ovaj naš prijatelj – poreski obveznik može da traži povraćaj neiskorišćenog iznosa poreskog kredita iz stava 2. ovog člana podnošenjem zahteva najranije istekom roka za podnošenje poreske prijave za tekući poreski period. Znači, istekom nekog kvartala on stiče pravo najranije da potraži svoje. Ovo ne može da stoji u zakonu.
Šta ga dalje čeka? Čeka ga stav 4. koji kaže – povraćaj iz stava 1. i 3. ovog člana vrši se najkasnije u roku od 45 dana, odnosno u roku od 15 dana za obveznike koji pretežno vrše promet dobara u inostranstvu po isteku roka za predaju poreske prijave. Znači, najranije po isteku roka, najranije 45 dana po isteku roka, odnosno od dana podnošenja zahteva iz stava 3. ovog člana. To znači da država koristi tuđe pare, bukvalno rečeno država koristi tuđe pare. To može da iznese neki put tri, četiri, pa čak i šest meseci.
Teoretski je moguće da neko šest meseci koristi tuđe pare. Budžet verovatno koristi tuđe pare. Čovek je u postupku vraćanja i nada se danas, sutra, podnosi zahteve, čeka da istekne ovaj rok da bi podneo zahteve, pa čeka u okviru ovog roka da se to završi.
Gledajte sada nešto što ne bi smelo da stoji, sledeći stav kaže – Vlada Republike Srbije propisuje kriterijume na osnovu kojih se utvrđuje šta se u smislu ovog zakona smatra pretežnim prometom dobara u inostranstvu, a onda sledeći stav – ministar bliže uređuje postupak ostvarivanja prava na povraćaj PDV, kao i postupak i uslove za povraćaj PDV umesto poreskog kredita. Sve ove članove koje menjate, ako pogledate, u poslednjem stavu stoji – ministar propisuje, ministar piše zakone, ministar piše Ustavnu povelju, ministar definiše, sve ministar radi.
Najkrupniji posao koji Vlada radi jeste da propisuje kriterijume da se utvrdi da li ta firma pretežno izvozi. Verovatno se sagledava ukupan obim poslovanja, pa se kaže da ona pretežno izvozi i zato što pretežno izvozi njoj ćemo da vratimo u roku od 15 dana, a ne u roku od 45 dana. To je ono što ste se hvalili, kao pomoć i stimulacija izvoznicima, u poreskoj politici pomoć i stimulacija izvoznicima.
Nepotrebna promena, potpuno nepotrebna promena Predlogom ovog zakona. Ova promena je potrebna Ministarstvu finansija jer ona zaokružuje priču Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, zaokružuje priču na pogrešan način. Opet vam kažem da to radite na pogrešan način. Pogrešno ste procenili poreske stope. Pogrešno ste odredili rok, pogrešno ste uradili postupak i onda imate ovu situaciju koju imate.
Naša privreda ne radi. Ne može da se usaglasi kantar sa robama i sa novcem i veštački se drži stabilnost valute, a pada realno životni standard građana. To sve ima neke svoje kapacitete, to sve može donekle da ide. Čini mi se da ste došli do dna, a nemate ni program, niti viziju gde treba šta popuštati i oživljavati privrednu aktivnost. Situacija je vrlo ozbiljna, ali vi to ne želite da shvatite i pošto ne želite da shvatite onda je iluzorno da vam objašnjavam.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Odbor za finansije podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 24. doda novi član 24a.
Predstavnik predlagača prihvatio je ovaj amandman na sednici Odbora za finansije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Odbor za finansije podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 27. doda novi član 27a.
Predstavnik predlagača prihvatio je ovaj amandman na sednici Odbora za finansije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača mr Mlađan Dinkić, ministar finansija, želi završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Prelazimo na 30. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Zlatan Jovanović, Petar Jojić, Veroljub Arsić, Vojislav Milajić, Božidar Koprivica, Zoran Krasić, Vjerica Radeta, Nataša Jovanović, Gordana Pop-Lazić, Dragoljub Stamenković, Dragan Čolić, Momir Marković, Milorad Mirčić, Nikola Lalić, Aleksandar Đorđević, Nemanja Šarović i Dušan Petrović.
Primili se izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.