Hvala, gospodine Daja.
Da li još neko želi reč o istom amandmanu? (Ne.)
Na Odeljak I Glava 1. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na Odeljak I Glava 1. na Predlog zakona o carinskoj tarifi.
Amandman u Odeljku I Glava 1. kojim se predviđene carinske stope sa 20 menjaju na 30, želi se postići stabilnost cena poljoprivrednih proizvoda u našoj zemlji, a u ovom slučaju – živine određene kategorije starosti, odnosno vrsta.
S obzirom na to da se ovde radi o uvozu živine iz inostranstva, neophodno je povećati carinsku stopu na 30, kao iznuđenu meru zaštite domaćih proizvođača. Nekontrolisani uvoz žive stoke, živine i drugih poljoprivrednih proizvoda značajno može da poremeti odnose na našem tržištu, a pogotovo da ugrozi naše poljoprivrednike.
S jedne strane, dobro je poznato da zemlje EU u značajnoj meri subvencioniraju proizvođače hrane. Takvima će biti lako probiti se do našeg tržišta. Na našem tržištu konkurenciju predstavljaju domaći proizvođači, koji nemaju ni dinara od države. Ako neko uzme kredit za podsticaj poljoprivrede, to na kraju ispadne, uz veliku kamatu, preskupo.
Ovo je jedan od načina da se donekle sačuva tržište za naše ljude, koji su mahom u poslednje vreme ostali bez posla, pa je dosta njih izlaz našlo baš u gajenju živine.
Evo jednog dobrog razloga zbog čega treba usvojiti ovaj amandman: u ovom istom Odeljku Glava 3, za šarana i pastrmku carinska tarifa iznosi 30, što znači da bi se ista takva paralela mogla povući i kada je u pitanju zaštita živinarske proizvodnje u Srbiji.
Amandman se odnosi i na manje i na veće jedinke živine. Dakle, i na one koje direktno idu u klanicu, kao i na one koje ostaju za širenje vrste. Jedna velika dilema nameće se svakom našem građaninu, koji u prodavnici može naći izuzetno jeftino pileće meso iz uvoza, koji će ga verovatno kupiti ne razmišljajući da li će njegovom primenom u ishrani doći do poremećaja, u metabolizmu, koji istovremeno mogu biti veoma ozbiljni.
Ne moramo mnogo ići unazad da bi se setili bolesti "ludih krava", koju je uzrokovao način ishrane nedozvoljenim koncentratima i aditivima. Tako isto se hrani i živina, svim i svačim, i na Zapadu. Jednog dana, zahvaljujući niskoj carinskoj tarifi, sve će se to naći u našoj zemlji, na trpezi pred našom decom.
Upravo po velikoj potražnji zdrave hrane, koju zemlje EU traže na sve strane, ne pitajući za cenu, vidi se kakav iskren odnos imaju prema svojim poljoprivrednim proizvodima.
Usvajanjem ovog amandmana pružićemo priliku da i naši ljudi nađu mesta u tržišnoj utakmici i da prežive ovu tešku situaciju i besparicu u koju nas je dovela sadašnja Vlada, a pogotovu ministar finansija Mlađan Dinkić.
Posle dolaska DOS-a na vlast u Srbiji, grupa eksperata, uključujući i sadašnjeg potpredsednika Vlade Miroljuba Labusa, je nekontrolisanim uvozom mesa i drugih poljoprivrednih proizvoda, značajno oborila cene žive stoke, voća, povrća, mleka itd. Tada smo, kao posledicu "ekspertskog" promašenog poteza, imali skoro prestanak gajenja žive stoke, baš zbog cene koja je bila ispod svakog realnog osnova.
SRS se zalaže za povećanje svih carinskih stopa koje se tiču uvoza poljoprivrednih proizvoda, a sve u cilju da se sačuva potencijal naših proizvođača, a istovremeno se štiti i njihov socijalni status. Moramo zaštititi naše proizvođače upravo onako kako to rade ostale zemlje u svetu. Mi u Srbiji, pored poljoprivrede i turizma, bukvalno nemamo nijednu privrednu granu koja može državi da obezbedi značajna devizna sredstva i istovremeno uposli veliki broj nezaposlenih.
Posle likvidiranja domaćih banaka, ministar finansija je u novoj ulozi nastavio frontalno da uništava sve pred sobom lošim zakonima. To su najbolje osetili trgovci, zanatlije, obveznici obaveznog penzionog i socijalnog osiguranja, pijačni prodavci, građani kao korisnici usluga i poljoprivrednici. Pod udar Mlađana Dinkića je na kraju došla i domaća živina, određivanjem ovakve carinske tarife pod šifrom koja je pomenuta u amandmanu.
Dakle, usvajanjem ovog amandmana, carinska tarifa za određene kategorije živine bi iznosila 30, umesto 20, što bi sasvim sigurno osiguralo status naših poljoprivrednika koji se bave živinarstvom.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na Odeljak I Glava 1, Odeljak VII Glava 39, Odeljak XI Glava 51, 56, 57, 58, 60, 61, 62 i 63 i Odeljak XVII Glava 87. amandman je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, podneo Zakonodavni odbor.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na Odeljak I Glava 1. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Dišić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Miloš Dišić.

Poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o carinskoj tarifi, Odeljak I – Žive životinje; proizvodi životinjskog porekla, Glava 1. – Žive životinje, u tarifnim oznakama 0105 12 00 90, 0105 19 20 90, 0105 19 90 90, 0105 99 10 00, 0105 99 20 00, 0105 99 30 00, 0105 99 50 00 carinska stopa – 15 zamenjuje se carinskom stopom – 20.
Obrazloženje ovog amandmana je veoma jednostavno i može se shvatiti veoma lako, ako hoćete da razmišljate i da doprinesete da Republika Srbija i njena poljoprivreda krene uzlaznom linijom, da stvorite dobre uslove da poljoprivrednik može da živi od svog rada. Ali, ono što sam dobio kao obrazloženje zašto se amandman odbija, to zaista nije korektno prema poljoprivrednicima i poljoprivrednim domaćinstvima u Republici Srbiji.
Za poslednjih nekoliko godina prethodna vlada i ova vlada su svojim zakonima uništili poljoprivrednu proizvodnju i doveli poljoprivrednike na rub življenja. Jedino da prihvatite ovaj amandman, kako bi se moglo povratiti naše poljoprivredno domaćinstvo da može da živi od svog rada onako kako to Bog zapoveda i nalaže.
Do sada niste poslušali vapaj SRS, niti ubeđenja SRS da ste sa vašim zakonima zaista doveli Srbiju na ivicu bede i gladi. Hoću da vam kažem da ste poslednjih godina dozvolili nekontrolisan uvoz proizvoda i sve što je sa zapada, sve treba da bude fino i lepo. Zaboravili smo na naše zdravo meso, zdravu hranu, povrće i sve ono što je krasilo srpsku proizvodnju i našu poljoprivredu.
Poslednji je momenat da se uzmete u pamet i da ovim rešenjima koje nudi SRS u vidu amandmana, poboljšate ovaj zakon i ne dozvolite i dalje propadanje srpske poljoprivrede.
Hoću da vam kažem kako žive poljoprivredna gazdinstva i domaćinstva u planinskim predelima. Nekada su se Kopaonik i sve naše planine belele od stada ovaca. Danas imamo da svako domaćinstvo veže za štrik jednu ovcu i vodi je za sobom. Katastrofa, zar ne? Na Kopaoniku je pre 15 – 20 godina bilo oko 1.500 stada ovaca. A danas? Sva skupa domaćinstva nemaju više od 100 komada, koje drže kod kuće zatvorene.
Svedoci smo ovih dana da poljoprivreda umire na drugi način. Malina koju su seljaci ubrali, proizveli, nemaju kome da prodaju. Evo, svedoci smo šta se u Valjevu desilo. U Guči i na Kopaoniku se krompir baca, više ne mogu da stoku da hrane, jer nemaju dovoljno stoke, nego se prave velike jame i taj krompir se zatrpava. Zamislite dokle smo došli, a uvozimo sve što se proizvodi u svetu, računajući da je to svetsko lepše i bolje od našeg.
Moram da vas podsetim da su se pre 10 – 15 godina oko naše junetine vodile bitke i Grčka je, ne slušajući EU, uvozila naše juneće meso. Šta je to danas doprinelo da mi uništimo našu zdravu poljoprivredu i proizvodnju? Zamislite se. Molim vas da poslušate SRS i prihvatite amandmane SRS i zaustavite dalje propadanje srpskog seljaka i srpske poljoprivrede. Vašim zakonima ste unakazili i dokrajčili srpskog seljaka i srpsku poljoprivredu, ali jedino ih možete malo spasti ako prihvatite amandmane SRS.
Nadam se da ćete u danu za glasanje prihvatiti amandmane SRS i omogućiti da Srbija može da izvozi, a već nema proizvodnju, da joj omogućite da počne proizvodnju i da počne izvoz sa tom proizvodnjom. Uništili ste sve, ne dozvolite da i ovo malo propadne.

Da li neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na Odeljak I Glava 2, amandman je podneo narodni poslanik Lazar Čavić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na Odeljak I Glava 2. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Duvnjak.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Momčilo Duvnjak.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 141. i 159. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, podneo sam amandman na Predlog zakona o carinskoj tarifi. U Predlogu zakona o carinskoj tarifi Odeljak I – Žive životinje; proizvodi životinjskog porekla, Glava 2. – Meso i drugi klanični proizvodi za jelo, u tarifnim oznakama: 0201 20 20 10, 0201 20 20 20, 0201 20 20 90, u Predlogu zakona o carinskim tarifama, predložili ste da stopa carine bude 30, a ja predlažem da se ova stopa zameni i bude uvećana carinskom stopom od 50.
Evo zašto? Dosadašnja politika prethodne i ove vlade nekontrolisanim uvozom žive stoke, mesa, mesnih prerađevina, mleka i mlečnih prerađevina, pogubno je uticala na domaće stočne fondove koji su potpuno osiromašeni.
Rešenja koja su predložena ovim amandmanom domaće poljoprivredne proizvođače štite od nekontrolisanog uvoza ovih proizvoda i sprečavaju njihovo dalje siromašenje i uništavanje.
Obrazloženja koja ste dali na carinske tarife su sva ista. To vam ne može proći kod naroda i građana Srbije.
Ovde je sve jasno. Ako hoćete da zaštitite naše proizvođače mesa, klaničnih proizvoda i uzgajivače stoke, morate da prihvatite ovu carinsku stopu od 50. Ali, u mandatu ove Vlade Republike Srbije, njena ministarstva nisu htela ili možda nisu smela da usvoje skoro nijedan predlog ili amandman SRS. Šta to znači?
Mi srpski radikali dobili smo ogromnu podršku naroda Srbije da ih predstavljamo u ovom parlamentu. Mi taj zahtev želimo i moramo da ispunimo do kraja. Tražili smo da budemo partner, a ne ulizica EU, tražili smo i predlagali da, pre svega, očuvamo Srbiju, kao državu slobodnih građana.
SRS vama i građanima Srbije poručuje – verujte u Srbiju, volite je i tražite da SRS bude vodilja u lepšu budućnost mladih i dece koja rastu. Hvala vam.

Hvala vama.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na Odeljak I Glava 2. amandman je podneo narodni poslanik Darko Glišić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman., a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na Odeljak I Glava 2. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Lalić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na Odeljak I Glava 2. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Todorović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Nikola Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko će naš stav da se predložene tarife uvećaju radi zaštite domaćeg proizvođača i proizvoda, umanjiti ili otežati pregovaračku poziciju ove vlade sa EU radi trgovine, ne znamo, ali svi naši predlozi da se uvećaju carinske stope na uvoz živine, životinja, mesa i prerađevina od mesa su sa ciljem da se zaštiti naš proizvođač i da se zaštiti domaća proizvodnja. Hvala.

Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na Odeljak I Glava 2. amandman je podneo narodni poslanik Blagoje Krajinović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na Odeljak I Glava 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da. Izvolite gospodine Krasiću.

 I ovo je jedan u nizu amandmana koji ima za cilj da popravi ovo što je predloženo od strane Vlade, a tiče se Zakona o carinskoj tarifi, ovo se konkretno odnosi na tarifne oznake. Pošto većina ne prati koje su tarifne oznake u pitanju, radi javnosti, moram da kažem da se to odnosi na Glavu 2. – Meso i drugi klanični proizvodi za jelo. Ove konkretne tarifne oznake odnose se za razne vrste konfekcioniranog mesa, gde je Vlada predložila da carinska stopa bude 30%, a SRS predlaže da ta stopa bude 50%.
Znači, praktično, radi se o gotovim proizvodima koji se uvoze. Jedna kategorija može i kasnije da se obrađuje, ali u suštini, radi se o gotovim proizvodima. Nije u pitanju, znači, sirovina, već je u pitanju roba, viši stepen obrade i kao takva, koja se, takođe, proizvodi u zemlji, nameće se potreba da se carinska stopa odredi i da bude viša od ove koja je predložena. A koji su razlozi? Razlozi su vrlo jednostavni. Carina, pre svega, ima za cilj da zaštiti domaću proizvodnju i ukoliko carinskom politikom ne štitimo domaću proizvodnju, onda nije čudo što je ovakav životni standard.
Skrenuo bih pažnju i na pojedine članove Predloga zakona o carinskoj tarifi, pogotovo na član 3. i 4.
Član 3. poslednji stav glasi: "Vlada usklađuje nomenklaturu Carinske tarife, na nivou širem od šestocifrene numeričke oznake, sa Kombinovanom nomenklaturom Evropske unije i propisuje jedinice mere za nove tarifne stavove uz zadržavanje propisanih stopa carine". To znači da Vlada pod određenu carinsku stopu može da prevede i neki drugi proizvod na bazi neke nove šifre, nove nomenklature.
A na Zapadu se pojavljuju i takvi proizvodi koji ne mogu da se razvrstaju u neku od postojećih tarifnih stavki, pa onda ima potrebe da se ta tarifna stavka širi kod nas, pošto je ta nomenklatura tarifnih stavki nešto manja nego u ujedinjenoj Evropi, onda je Vlada za sebe zadržala ovo pravo da praktično ne tumači, nego propiše podzakonskim aktom gde pripada jedan proizvod.
Ono što stoji u članu 4. poslednji stav: "Carinjenje proizvoda iz stava 1. ovog člana vrši se na način koji propiše ministar nadležan za poslove finansija". Radi se o nesastavljenim proizvodima.
To je ranije bio put zloupotrebe ( pre svega, odnosi se na industrijske proizvode), kada neki sa zvučnim imenima: "Lale", "Cile", "Mile", itd, u uslovima kada, recimo, kod nas ne postoji neka proizvodnja ili je nekada postojala, pa je to neko ugasio, oni uvoze pojedinačne komponente koje su po određenim tarifnim brojevima razvrstane sa nižim carinskim stopama zato što se radi o poluproizvodima, repromaterijalu, zašto ne reći i rezervnim delovima.
Onda, kada to sve lepo skupe, oni naprave nov frižider, nov televizor, naprave potpuno nov proizvod. On, kao takav, kada bi se kojim slučajem uvezao, imao bi daleko višu carinsku stopu. Mlađan Dinkić se baš uhvatio za ono gde postoji mogućnost malverzacije. To stoji u ovom predlogu zakona, član 4. odnosi se na stav 1. i 2. Niko to ne prigovara. Neki, koji se malo razumeju, skrenuli su nam pažnju da je to ostalo u rukama pojedinca.
Da bi se shvatio kompletan stav SRS povodom ovog dela carinske tarife koji se pretežno odnosi, do sada što smo razmatrali, na živu stoku, meso i mesne prerađevine, skrenuo bih vam pažnju, a preskočiću ovaj deo koji se tiče naših obaveza prilikom ulaska u EU, odnosno ispunjavanja uslova za ulazak u EU, hoću da vam kažem, sa ovim problemom nekontrolisane liberalizacije, koja je krenula, bukvalno rečeno, od novembra 2000. godine, kada nova vlast nije imala nameru da pogleda u carinske tarife i da vidi kako se štite naši proizvodi, nego je jednostavno otvorila naše tržište, dala ga na poklon strancima.
I da bi ga dala na poklon strancima, morali su da naprave masakr sa carinskim tarifama, da to harmonizuju, prilagođavaju, pa čak su išli toliko daleko da su pričali o nekim standardima Svetske trgovinske organizacije i one rotarijanske organizacije. Pročitaću jedan deo jednog teksta, koji je nekada napisan, prošle godine, a tiče se dileme šta mi sve to treba da preživimo i kakva su iskustva drugih država istočnog bloka, koje su pre nas krenule u tu fazu ulaska u EU, a tiče se, naravno, i ovoga što je danas na dnevnom redu.
Često u našoj javnosti slušamo fraze o državama koje su nekada bile iza nas, a sada su u EU ili samo što nisu ušle. Međutim, konkretni podaci o njihovom položaju nisu tako idilični, posebno u poljoprivredi. Radi vašeg saznanja preko 40% propisa EU odnosi se na poljoprivredu. EU ima ekonomsku snagu i ove potencijale zato što je obezbedila prehrambenu sigurnost država EU rigoroznim propisima, standardima i zaštitila svoje tržište, učinila ga je nedostupnim ostalim državama van ovog sistema i čuvajući poljoprivredu oni, praktično, obezbeđuju sebi dobre uslove za industrijski razvoj.
Ovo pričam da bi naši shvatili da poljoprivreda nije "mačji kašalj" i da poljoprivreda ne može da se prepusti tako neodgovornim osobama, kao što su ove koje već nekoliko godina vode poljoprivredu.
Evo jednog primera, ja sve na bazi analize podataka koje je objavila dosovska vlast preko svojih instituta u periodu 2001-2004. godina.
U Mađarskoj su protekcionističke mere EU dovele do orijentacije tamošnjih poljoprivrednih proizvođača na Rusiju. Kada je ministar Jožef Torgijan i regionalni razvoj pokušao 1999. godine da poveća subvencije u proizvodnji žitarica, ubrzo je uvideo da su najosnovniji delovi, najunosniji delovi poljoprivrede u stranim rukama i da je napravio grešku, koja ga je koštala položaja. Dok je u 19. i 20. veku Mađarska bila izvoznik žita, mleka, mesa, ćurana itd, poslednjih godina raste uvoz poljoprivrednih proizvoda, od 25% na 44%.
Udeo poljoprivrede u bruto nacionalnom proizvodu je opao od 1990. do 2000. godine sa 12,5% na 8,3%. Mađarska nije imala oružane sukobe na svojoj teritoriji. Pad zaposlenosti u ovom sektoru iznosi 50%. Poljoprivredna proizvodnja posle uspešnog puta (pod navodnicima) ka EU je 29% manja nego 1990. godine. Ovi podaci su naročito iznenađujući, imajući u vidu reljef Mađarske. Prisetimo se da nisu imali ni rat, ni sankcije. Oko 4.000 na izvoz orijentisanih jedinica je prema kriterijumima EU sposobno za konkurenciju. Njih velikim delom vodi strana ruka preko tzv. zakupaca, koji su ih zakupili od državnih agencija za privatizaciju i holding kompanija.
Sa ovim stranim sektorom u Mađarskoj poljoprivredi treba da se takmiči 1,2 miliona sitnih seljaka. U proizvodnji jestivog ulja, piva, duvana 90% su sitni poljoprivrednici. Prema procenama mađarskih privrednih komora 2001. godine 60.000 hektara se de fakto nalazilo u rukama austrijskih državljana. Unija iz Brisela nastoji da legalizuje ove protivzakonite ugovore o zakupu. Godine 2001. došlo je do spora između mađarskih poljoprivrednih radnika i austrijskih seljaka koji poseduju zemlju.
Poljska je u sličnoj situaciji kao i Mađarska. Prehrambena industrija je u stranom vlasništvu. Godine 1989. 30% Poljaka je živelo od poljoprivrednih proizvoda dobijenih na svojim imanjima. Godine 2002. taj procenat je pao na 18%. Francusko mleko, nemačke, holandske svinjske polutke su osvojile poljsko tržište.
Jedini jeftini krediti koje su uzimali poljoprivrednici su poskupeli, kada su dospeli za naplatu. Četiri do osam miliona poljskih poljoprivrednika nemaju pravo na subvencije koje imaju francuski, nemački i austrijski seljaci. Agrarni viškovi se iz zapadne Evrope plasiraju na poljsko tržište. Tako se socijalni nemiri i štrajkovi poljoprivrednika izbegavaju na Zapadu i premeštaju na Istok.
Subvencije omogućavaju da dva seljaka u Holandiji proizvedu istu vrednost dobara kao 25 seljaka u Poljskoj. Redovno se javljaju sukobi između poljoprivrednog sindikata "Samoodbrana" i poljske policije i blokade puteva. Preko ugovora o zakupu inostrani vlasnici su stekli posed i nad poljoprivrednim zemljištem. Cena zemljišta je do 13 puta niža, nego u Nemačkoj. Poljski seljaci su 1999. godine blokirali granične prelaze u bezuspešnom pokušaju da spreče jeftin uvoz iz EU. Godine 2002. komesar EU za agrar, Franc Fišler, je bio izviždan u poljskom Parlamentu.
Na sastanku u prvoj polovini januara 2005. godine predstavnici prehrambene industrije Slovenije su ocenili da se nalaze u teškoj krizi koja će eskalirati ove godine. Glavni razlog za to je nemogućnost prodaje svojih proizvoda na tržište EU.
U prvih 10 meseci 2004. godine uvoz hrane je povećan za 8%, a izvoz smanjen za 10%. Najviše se uvozilo stranog mleka, mlečnih proizvoda, alkoholnih pića, bezalkoholnih pića i šećera. Najveći problemi se očekuju u klaničarskoj, mlečnoj i mesnoj industriji, preradi žita i proizvodnji bezalkoholnih pića.
Zemlja u kojoj se najviše izvozi slovenačke hrane nije članica EU. To je Hrvatska. Godine 1991. slovenačka prehrambena industrija je zapošljava 36.000 radnika i ostvarivala 5% bruto nacionalnog proizvoda. Danas zapošljava 19.000 radnika i ostvaruje 2,38% bruto nacionalnog proizvoda.
Od 1. januara 2004. godine Slovenija nema pravo da proizvodi kranjsku kobasicu, jer ima više vode nego što je propisano. Slovenački seljaci su po ulasku u EU izgubili pravo na subvencije koje su se mogle meriti sa olakšicama u starim članicama EU. Zabranjeno je, 30. decembra 2002. godine u Kopenhagenu, da nove članice imaju više od 25% subvencija u odnosu na subvencije koje EU daje starim članicama.
U periodu od 1986. do 1999. godine u EU je rasla podrška poljoprivredniku. Istovremeno, u Češkoj i Mađarskoj je pala sa 66% na 25%. Godine 1997. državne subvencije su pale na 9%. Godine 1991. Češka je imala suficit od 120 miliona dolara u trgovini poljoprivrednim proizvodima, a 1999. godine zabeležila deficit od 430 miliona u odnosu na EU. Neprozirni ugovori o zakupu masovno postoje i u Češkoj, uglavnom sa nemačkim seljacima.
Slično je i u Slovačkoj, slično je i u drugim državama, vreme ističe, nemam razloga da vam ovo čitam, to su izvori vaši, vaši podaci su "Proširenje na istok" knjiga autor Hans Hofbauer, "Privredni pregled" i "Bela knjiga" u izdanju Ekonomskog instituta.
Znači, put nam je trasiran ovom vladom, ovo nema veze sa harmonizacijom i usklađivanjem, ovo samo ima veze sa uništavanjem srpske poljoprivrede, srpskih poljoprivrednih proizvođača svim merama, a danas je na dnevnom redu jedna mera, to je Carinska tarifa, to su stope carina koje se propisuju. Kao što vidite ide se sa nižim carinama da, što jeftinije ili po datim cenama sa još malom carinskom stopom, dolazi roba iz inostranstva i tako guši našu proizvodnju.
Zato SRS podnosi ove amandmane, traži da se povećaju stope carina, da bi se zaštitilo naše tržište. Moram da vam skrenem pažnju, zbog jedne insinuacije koju sam malopre čuo sa ove govornice, ovo nije naš put i oni koji su glasali o evropskom putu nisu glasali da se carine ovako nisko postave da bi se uništila naša proizvodnja.