Dame i gospodo narodni poslanici, reč je o amandmanu gospodina Momira Markovića koji je takođe dobio obrazloženje od Vojislava Koštunice da amandman nije pravno moguć, a on želi da uvede red kroz izmenu člana ovog zakona i omogući onima koji su poreski obveznici u Srbiji pod Dinkićevim i Labusovim beskrupuloznim zakonima i organima poreske uprave, počev od ovoga koji misli da je Požarevac centar sveta, a glavni je poreski policajac u zemlji, preko ovakvih nadobudnih predstavnika naroda koji ništa ne znaju o tome koliko su ljudi gladni i u kakvoj bedi žive.
Ovo vam je kao deža vi; ja sam mislila da je ovaj čovek otišao, posle onih nekoliko replika koje smo imali pre nekoliko dana, u najmanju ruku, na godišnji odmor. Ili bar da krene po Srbiji, kako sam ga podučila, da obilazi građane i da vidi kako teško žive. Ili, bar da pokuša da napravi neki odbor te organizacije koja u Kragujevcu ne da nije prošla cenzus, nego ima 1,3% birača.
Uopšte nije važno, nije vredno komentara, najvažnije je ovo što je namera gospodina Markovića i Srpske radikalne stranke.
Naime, ne da je ovaj amandman pravno moguć, nego je jedini racionalan pristup, s obzirom na to da smo i te kako svesni, za razliku od poslaničke većine, kakav je standard naših građana, da se prihvati ovaj amandman. Pozivam, ako ima razumnog dela te poslaničke većine, pre svega mislim na ove koji su stožer ovakvog okupljanja i koji trpe ovakvo ponašanje i prethodnog govornika i takvog ministra finansija, to su poslanici DSS-a, da pogledaju o kakvom se amandmanu radi.
Gospodin Marković je predložio da se novčanom kaznom od pet do 150 hiljada dinara kazni za prekršaj preduzetnik (znači, manje je nego u predloženom tekstu) ako ne izvrši uplatu doprinosa do momenta kontrole nadležnog organa, odnosno u drugom stavu traži da se sa kaznom od 2,5 do 50 hiljada dinara kazni za prekršaj preduzetnik ako ne izvrši uplatu doprinosa u propisanom roku. To je zaista jedini realan pristup kada su u pitanju poreske obaveze koje definiše član 73. osnovnog teksta zakona, odnosno član 17. koji se menja.
Do kraja rasprave ostala su još dva amandmana naših uvaženih kolega srpskih radikala, a i u nastavku, po republičkim administrativnim taksama, kroz smanjenje predloženih visina taksi, kao i ovih kaznenih odredbi, želimo da ove članove zakona inkorporišemo u stvarnu situaciju u Srbiji, a to je izuzetno teška socijalna i ekonomska situacija u kojoj se nalazi svaki poreski obveznik.
To je jedini način, a i naš veliki doprinos kao poslanika i stranke da pomognemo građanima, da ih nekako spasimo od ovog, u pravom smislu reči, terora koje nad njima sprovodi zakonodavna vlast na takav način što izglasava ovakve zakone, a posle dolaze pod udar poreskih organa koji su nemilosrdni i koji su u funkciji sprovođenja jedne politike da se građanima oguli koža.
Veoma često se dešava, takav je primer i u gradu iz koga dolazim, da poreski obveznici moraju zaštitu da traže na taj način što pokreću krivične prijave protiv nadležnih organa iz poreske uprave, Republičke uprave prihoda, jer se vrši zloupotreba položaja. Ne mogu da stanu na kraj tom bezakonju koje se sprovodi.
Naravno, svi su se oni osilili, jer im je takav ministar finansija, takve im je naloge dao i onda, dakle, šta je za njih najbolje i kako da ispune tu normu i da po džepovima nedužnih građana i onih koji se muče traže ono što oni nemaju mogućnosti da plate, jer je zaista privredna situacija u zemlji veoma teška.