Da li još neko želi reč?
Na član 18. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Pošto je ovaj amandman prihvatio Odbor za finansije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Milan Stevović.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Pošto je ovaj amandman prihvatio Odbor za finansije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 21. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Pošto je ovaj amandman prihvatio Odbor za finansije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Prelazimo na 34. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O REPUBLIČKIM ADMINISTRATIVNIM TAKSAMA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Suzana Grubješić, Vjerica Radeta, Zoran Krasić, Nataša Jovanović, Milovan Radovanović, Gordana Pop-Lazić, Momir Marković, Goran Cvetanović, Dragoljub Stamenković, Milorad Mirčić, Veroljub Arsić, Vojislav Milajić, Nemanja Šarović, Branislav Rankić, Milan Stevović, Zlatan Jovanović, Vitomir Plužarević, Darko Glišić, Aleksandar Đorđević, Igor Bečić, Milan Veselinović, Miljko Četrović, Tomislav Penezić, Rodoljub Gačević, Zoran Antić, Radiša Ilić i Mileta Poskurica.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije, Odbora za evropske integracije i Zakonodavnog odbora. Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Suzana Grubješić.
Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Evo još jednog predloga zakona koji atakuje na džepove građana Srbije – Zakon o republičkim administrativnim taksama, odnosno njegove izmene i dopune.
U delu obrazloženja ovog zakona – Procena iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona Vlada kao predlagač kaže: "Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbeđivati posebna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije." Naravno da nije, ali jesu potrebna dodatna finansijska sredstva da bi se napunio budžet Republike Srbije. To predlagač nije rekao, ali ćemo zato mi to da kažemo i da obrazlažemo.
Predložila sam u ime poslaničke grupe SRS da se član 3. Predloga izmena i dopuna Zakona o republičkim administrativnim taksama briše, a reći ću i zašto. Zato što član 3. govori o članu 31. osnovnog zakona. Član 31. osnovnog zakona kaže da se novčanom kaznom od 1.000 do 20.000 dinara kažnjava za prekršaj odgovorno lice u organu iz člana 2. ovog zakona. Sada je od strane Republičke vlade kao predlagača ovog zakona predloženo da se 20.000 zamenjuje sa 50.000 dinara.
Sada ću da vam pročitam i zašto će eventualno neko biti kažnjen kaznom od 50.000 dinara. Dakle: ako izvrši radnju po podnetom zahtevu, odnosno podnesku, bez dokaza o naplati takse u smislu člana 4. ovog zakona; ako u rešenju ili drugoj ispravi, za koju je taksa plaćena, ne označi da je taksa plaćena, iznos takse i tarifni broj po kojem je taksa plaćena.
Molim vas, da li bi iko normalan, da li bi jedan zdrav um mogao da predvidi da se čovek kazni kaznom od 50.000 dinara zato što u rešenju ili drugoj ispravi, za koju je taksa plaćena, ne označi da je taksa plaćena i iznos takse koji je plaćen i tarifni broj po kome je plaćena itd. Ovo je neverovatno.
Naravno, administrativna taksa treba da se plaća, mora da bude umerena, mora da odgovara ekonomskom i socijalnom statusu većine građana u Srbiji. Bez obzira na potrebu punjenja budžeta, Vlada Republike Srbije mora da vodi računa na neki drugi način, a ne samo – kada nešto para zafali, idemo na izmene i dopune zakona kojima se uzimaju pare od građana Srbije.
Ne znam da li ste vi svesni da građani to više ne mogu da podnesu; koliko god su svesni i hoće da ispunjavaju svoje obaveze prema državi, građani nemaju da plate ni administrativnu taksu. Dakle, dovodite ljude do toga da ne mogu osnovnu dokumentaciju koja im je potrebna da uzmu iz opštinskog ili nekog drugog organa uprave, zato što nemaju dovoljno para da plate administrativnu taksu.
A kako se ovde dalje kaže, kaznom od 1.000 dinara do 50.000 dinara, kako Vlada predlaže, kazniće se i neko ko taksenu marku propisno ne poništi. Da li nekome ovo zvuči normalno, molim vas? Neko ko radi za platu od 20.000 dinara slučajno u gužvi ne poništi propisno jednu taksenu marku, on će lepo budžetu Republike Srbije, odnosno Mlađanu Dinkiću da plati kaznu od 50.000 dinara! Da li neko misli da je ovo normalno? Ako ima nekoga ko tako misli, da ja odmah odustanem od amandmana?
Istom kaznom kazniće se i neko ako ne obavesti obveznika da je za podneti zahtev, odnosno podnesak (ali morate da izađete ovde da kažete da mislite da je ovo normalno), dužan da plati taksu... A, nije prošao test, to je problem; neka ga naknadno testiraju, možda nešto i bude od njega. Ako ne obavesti obveznika da je za podneti zahtev (nemojte vi mene da ometate, molim vas), odnosno podnesak, dužan da plati taksu propisanu Tarifom za spise i radnje u određenoj upravnoj radnji, odnosno upravnim stvarima ili taksu ne naplati, odnosno ne obavesti Poresku upravu radi otpočinjanja postupka prinudne naplate.
Dakle, sada je bitno da treba blagovremeno da se obavesti Poreska uprava radi prinudne naplate i teško onom ko slučajno nije platio administrativnu taksu. Stižu poreznici sa heklerima, obijaju stanove, a juče smo o tome govorili, mogu valjda i da ubijaju, jer nigde ne piše da ne mogu, a sve mogu po pitanju prinudne naplate.
Dalje, novčanom kaznom od 1.000 do 50.000 dinara kazniće se ko ne naplati taksu za zahteve, podneske ili druge spise koji, netaksirani ili nedovoljno taksirani, stignu poštom iz inostranstva pre uručenja zatraženog rešenja ili druge isprave, odnosno pre saopštenja obvezniku da je radnja izvršena i ko u rešenju, ispravi, dokumentu ili pismenom, koji se izdaju bez plaćanja takse, ne označi svrhu izdavanja i na osnovu kojeg člana ovog zakona, odnosno tarifnog broja je oslobođeno od plaćanja takse.
Dakle, pored ovog nenormalnog povećanja ovog maksimuma kazne za sve prekršaje sa 20.000 na 50.000 dinara, imamo opet ono što je karakteristično za sve predloge Vlade Republike Srbije, ove i one prethodne. Dakle, karakteristika svih vlada od 2000. godine do ove je, kada je u pitanju naplata taksi, kada je u pitanju kaznena politika, da se pravi nenormalan odnos, kao u ovom slučaju od 1.000 do 50.000 dinara.
Svaki put kada govorimo o tome ja pitam, a pitam i sada, ko je taj i šta su merila, ko će da proceni da neko ko nije propisno poništio taksenu marku plati 1.000 dinara, a ko će da plati 50.000 dinara? Da li to znači da tamo u nekoj opštini u kojoj je na vlasti neko ko rado primenjuje ovaj zakon, a službenik na šalteru je neko ko ima saznanja da pripada nekoj opozicionoj stranci, taj će da plati 50.000 dinara što nije poništio taksenu marku, a onaj koji je iz iste stranke, on će da plati 1.000 dinara? Na koji način, kojim kriterijumima će se razdvajati ovih 1.000 i 50.000 dinara i sve ono što stoji između?
Dakle, uopšte ovakvo normiranje administrativnih taksi, sudskih taksi, kazni u svim zakonima je nešto što SRS, naša poslanička grupa, ne može da prihvati i mi redovno govorimo o tome zato što znamo da primena ovog zakona pravi strašne probleme na terenu i to znaju građani koji to lično dožive, a kada čuju naše objašnjenje onda im je jasno kako mogu takve stvari da se dese.
U obrazloženju zašto ne prihvata ovaj amandman Vlada kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je predloženo povećanje maksimalnog iznosa do koga se mogu izreći novčane kazne za prekršaj odredaba zakona kojim su uređene republičke administrativne takse u funkciji usaglašavanja sa zakonom kojim su uređeni prekršaji, kao sistemskim zakonom u oblasti prekršaja."
Ovo je lepo Vlada slagala. Ovo nema veze sa ovim, ali kada smo govorili o tom zakonu o prekršajima i uopšte o svim zakonima pojedinačno, uvek skrećemo pažnju da Vlada mora da počne ozbiljno da radi, da Vlada mora da kodifikuje propise, da mora određenu vrstu kazni, taksi itd. da svrsta sve u jedan zakon, da ne može da se provlači kroz 500 zakona i kada treba da se zamažu oči, da se zavaraju građani zašto se povećavaju određene takse, da se onda obrazlaže da je to zato što su se u ovaj zakon prikupile sve moguće takse koje su kroz razne druge zakone predviđene, pa sada treba da budu objedinjene u ovom zakonu.
Dakle, nas srpske radikale naravno ne možete prevariti, Vlada ne može da nas prevari, mi pratimo sve što se dešava. Mi ovaj posao ozbiljno radimo i dobro znamo šta je sadržano u Zakonu o prekršajima, možemo da uporedimo sa ovim zakonom. Ovo što radi Vlada Republike Srbije nije dobro za građane Srbije, zato što se građanima Srbije iz dana u dan zavlači ruka u džep direktno povećanjem taksi, povećanjem kazni, a na onaj drugi način svakodnevnim povećanjem cena, obaranjem cena poljoprivrednih proizvoda.
Jednostavno, Vlada Republike Srbije, dopalo se to vama ili ne, vama koji podržavate Vladu, toliko je loša da zaista ne znam kako više imaju obraza da se predstavljaju kao Vlada, kako više mogu da kažu da vladaju Srbijom, kada ništa ne rade u interesu građana Srbije. Ništa, apsolutno ništa.
Da je ovde neko od predstavnika Vlade volela bih da me demantuje, da mi kaže – niste u pravu, Vlada je uradila to, to i to. Vlada Republike Srbije u interesu građana Srbije nije uradila apsolutno ništa. Vi koji mislite drugačije, izađite, pa kažite šta je to ova vlada uradila, osim što svaki dan povećava takse, što svaki dan povećava poreze, što se svaki dan povećavaju cene, što se igraju sa građanima Srbije.
U aprilu izađe ministar pa kaže da nema govora o povećanju cene struje, dođe juli mesec i cena struje se poveća. Izađe pre deset dana i kaže da nema govora o povećanju cene goriva, treba da se smanji PDV, da se primeni onaj maksimum koji je zakonom ostavljen kao mogućnost da ga Vlada primenjuje, prođe deset dana i cena goriva se poveća. Predstavnici Vlade ponašaju se kao da ne žive u Republici Srbiji, u kojoj vrše vlast, i svojim izjavama, svojim ponašanjem pokazuju kao da ne znaju, da li oni zaista ne znaju, šta piše u predlozima zakona koje nam predlažu.
Ja sam čak sklona i u to da verujem, zato što predstavnik predlagača ovde ne obrazloži nijedan predlog zakona, jer od paketa, kako Mlađan Dinkić zove 12 zakona koji nemaju veze jedan sa drugim, jesu iz iste oblasti, ali nikakve veze konkretne nema da bismo mogli objedinjeno o njima da raspravljamo, znači on o 12 zakona govori sedam minuta i naravno da verovatno i ne zna šta piše u ovim predlozima. Zato bi bilo lepo da bude ovde pa da čuje kada mu mi govorimo i kada mu predlažemo da usvaja amandmane Srpske radikalne stranke.
Valjda je svima jasno da mi zaista ozbiljno pristupamo ovom poslu i da zaista sa valjanim obrazloženjem tražimo od Vlade Republike Srbije kao predlagača da prihvati naše amandmane. Naravno, pošto Vlada to očigledno neće, jer Vlada ima svoju politiku na koju narodni poslanici ne mogu da utiču, trebalo bi i bilo bi dobro da kolege narodni poslanici povedu računa, da nateraju Vladu tako što neće glasati slepo za svaki predlog koji Vlada ovde ponudi.
Jer, ako se ozbiljno bavite politikom i ako imate nameru i ubuduće da se bavite politikom, vi ste ti, mi smo ti koji ćemo da idemo među građane i da objašnjavamo zašto je poskupelo gorivo, zašto je pala cena pšenice, zašto je poskupela struja, zašto su pojeftinile maline. To građani pitaju nas na terenu i vas će da pitaju, a vi nemate odgovor zato što slepo podržavate sve što vam Vlada Republike Srbije ponudi.
Vlada Republike Srbije se ponaša toliko loše da zaista ne zaslužuje više podršku ovog parlamenta, ali znate, po onoj narodnoj – može kako hoće, ali ne može dokle hoće.

Da li još neka poslanička grupa želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Izuzetno je dobro što u susret novoj sednici Narodne skupštine, na kojoj će biti, između ostalih, i tačka dnevnog reda – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2005. godinu, danas imamo na dnevnom redu ovaj predlog zakona kojim se menjaju administrativne takse.
Dešavaju se neverovatne stvari. Ministar Mlađan Dinkić neprekidno se već mesecima hvali kako prihodi budžeta enormno rastu, prevazilaze sva optimistička očekivanja, kako ga hvale ovi sa Zapada da je genije, a onda, u tom i takvom blagostanju, kada pare idu prema budžetu, padaju sa neba, ministar nam predlaže zakon o izmenama i dopunama Zakona o administrativnim taksama i još predlaže povećanje administrativnih taksi. Zašto povećanje kad je budžet prepun para?
Valjda bi normalno bilo, da je prošao na testu o kome je gospodin Albijanić malopre pričao, da se prihodi po osnovu taksi smanjuju. Međutim, kod nas se dešava kontrapotez: prihodi se povećavaju u budžetu, hajde da povećamo još i administrativne takse. To je opredeljenje. Verovatno je problem ne onoga ko je popunjavao test, nego ko je ocenjivao test. U toj euforiji desilo se da u ovom predlogu zakona na dva ili tri mesta imamo ili smanjenje takse ili brisanje takse.
To je upravo situacija sa članom 5. Predloga zakona, a tiče se tarifnog broja 6. Zakona o administrativnim taksama, a odnosi se na sledeće: prema postojećem rešenju u Zakonu, za zahtev za odobrenje prevoza opasnih materija, izuzev eksplozivnih, u drumskom i železničkom saobraćaju plaća se administrativna taksa od 1.270 dinara. Znači, onaj ko traži odobrenje da može da preveze u železničkom i drumskom saobraćaju opasne materije do sada je morao da plaća ovu taksu od 1.270 dinara, a sada, kada vi usvojite ovaj zakon, on više neće da plaća nikakvu taksu, jer će to odobrenje da dobija maltene za džabe.
Samo da vas podsetim da se radi o zahtevu onoga koji prevozi opasne materije i taj zahtev treba da se tretira kod nadležnog državnog organa. Taksa je do sada bila nešto nužno što ide uz evidentiranje tog zahteva i obradu tog predmeta, ali posle ovoga mene ne bi iznenadilo da se u drumskom i železničkom saobraćaju prevoze opasne materije, a da niko i ne podnese, ni ne razmišlja o tome da li treba da obezbedi odobrenje. Jeste to materija nekog drugog zakona, ali sada ne postoji obaveza plaćanja takse, a kad ne postoji obaveza plaćanja takse verovatno ne postoji ni obaveza da se obezbedi to odobrenje. Uostalom, šta će odobrenje, to je u nadležnosti nekog drugog organa.
Sada imamo ovde dve vrste obrazloženja povodom ovog amandmana.
Jedno obrazloženje je, pošto je greškom u obrazloženju amandmana otišlo generalno obrazloženje za sve amandmane – da SRS ne prihvata povećanje taksi, ovde je slučaj gde nije povećanje takse, oni sada kažu, malo se sprdaju sa time i kažu: ne prihvata se zato što obrazloženje ne odgovara.
U drugom obrazloženju navode da to rade na zahtev Ministarstva nauke, koje vodi računa i o ekologiji. Kao, oni su podneli zahtev da se oslobodi plaćanje bilo kakve takse kada je u pitanju ekologija.
Vidite koliko tu ima različitih stavova povodom istog pitanja. Nije zahtev ovde centralno pitanje, nego je ovde centralno pitanje odnos prema ekologiji i odnos prema obavezama. Da sada budem u terminologiji gospodina Albijanića, ovo je pitanje reda. Kako vi to zavodite red? Nije ovo red za loto, nego kako zavodite red ovde? Oslobađate od obaveze plaćanja takse za podneti zahtev kojim se traži odobrenje za prevoz, a znate i sami koliko je ta delatnost opasna i koliko postoji izrazita obaveza države da o tome vodi ne samo evidencije, nego da vrši i kontrolu, kako ne bi došlo do nekih incidenata i kako se opet ne bi desilo da preko TV dobijamo informaciju kako se na toj i toj železničkoj stanici preturila neka kompozicija, isteklo to i to, opasna materija, Beograd se ceo trese zbog pretpostavljene opasnosti od eksplozije. U vreme Zorana Živkovića, on izlazi i kaže da će biti svi smenjeni. Ako se ide malo dalje, onda se vidi da ni dokumentacija ni ono što prati nije bilo u skladu sa zakonom, niti u skladu sa redom, kako se zalažu ovi iz G17 plus.
Ovde ne postoji razlog da se ovo oslobodi i izbaci iz Zakona. Ako hoćemo da počnemo da pričamo, ta taksa od 1.270 dinara, pretežno za pravna lica koja obavljaju ovaj posao, ne predstavlja neki veliki iznos. Međutim, ovde imamo dva potpuno odvojena procesa: ako se javlja fizičko lice, takse se povećavaju; ako se javljaju pravna lica koja obavljaju neke specifične delatnosti, onda imamo oslobađanje, brisanje ove pozicije i ove tarifne stavke, kao da je to kod nas sve u najboljem redu, kao da ne postoji nikakva opasnost zato što se prevoze opasne materije, kao da smo razvili sistem drugih mera koje garantuju sigurnost. Doduše, to se i ne tiče baš ovog predloga zakona, ali ne postoji nijedan razlog da se ova vrsta delatnosti oslobodi obaveze plaćanja takse.
To je centralni problem. Ova logika koja je rukovodila Vladu prisutna je još kod nekoliko tarifnih brojeva gde se javljaju zahtevi povodom nekih pitanja koja se tiču ideologije. Smatram da ako negde nije trebalo da se vrši izmena, onda u ovoj oblasti nije trebalo da se vrši nikakva izmena.
To je trebalo da ostane, moralo je da ostane, upravo zbog ove delatnosti i činjenice da verovatno ti zahtevi i podležu rigoroznijoj kontroli pre dobijanja odobrenja.
Potrebno je da se obezbedi veliki broj saglasnosti: da je obezbeđena protivpožarna zaštita, atest prevoznog sredstva i da ne ređam dalje šta je sve po propisima o prevozu opasnih materija potrebno. Verovatno postoji potreba da ta taksa za ovo odobrenje bude u značajnijem iznosu. Međutim, vidite, kada se ne prođe na testu, onda imamo ovakva rešenja.

Još neko po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od amandmana koji je obrazlagao gospodin Zoran Krasić, amandman koji sam podnela na član 6. Predloga zakona, koji se odnosi na tarifni broj 8, jeste nešto sasvim novo u Zakonu o republičkim administrativnim taksama, potpuno neprimereno. Ovo će dovesti do još većeg protesta i ogorčenja građana Srbije, a i kada vama budem krenula, gospodo poslanici, da obrazlažem o kojim pozicijama se radi, videćete da to ima veze sa nekim zakonima koje ste doneli u Skupštini, a ne možete ni da se setite koji su to zakoni, zato što je iz pojedinih odredaba tih zakona izvučeno da se uvede jedan potpuno novi tarifni broj 8, a da se prethodni izbriše.
Kako je to do sada bilo u Zakonu o republičkim administrativnim taksama? Kada je u pitanju tarifni broj 8, on se odnosio, a postojala je samo jedna vrsta zahteva, na zahtev za analizu uticaja delatnosti na životnu sredinu. Dakle, za obavljanje neke delatnosti i kakav je njen uticaj na životnu sredinu administrativna taksa je bila 760 dinara.
Možemo da raspravljamo o tome, a o tome smo govorili kada je bila pre dve godine izmena te takse, ali sada sa aspekta pomeranja, što se tiče tog odnosa i neformalne devalvacije dinara, da li je to mnogo ili malo, ali ovde se sada to više ne čini. Ovde se ta pozicija briše.
Taj tarifni broj 8. je potpuno poprimio novi karakter, tako što su u njega uključene odredbe iz nekoliko zakona koje ste vi doneli, a protiv kojih je bila Srpska radikalna stranka. Radi se o zakonima koji se tiču zaštite životne sredine, Zakonu o energetici, Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, o reproduktivnom materijalu šumskog drveća, o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja. Dakle, to su sve zakoni koje je donela ova nova vlast, odnosno vi kao većina u Skupštini, na predlog resornih ministara, otkako je Vojislav Koštunica premijer.
Potpuno sam uverena da je on i ovo obrazloženje kao premijer Republičke vlade potpisao i da ne zna o čemu se radi i na koji se način ustanovljavaju novi razdeli. Mlađan Dinkić zna da njegova stranka nema apsolutno nikakvog uticaja u biračkom telu i da je to ono – daj šta daš, sada da pokupi šta može u jednom sazivu, u jednom mandatu. Koštunica bi kao političar, koji je sada igrom nekog slučaja i premijer, koji je prisutan od obnavljanja višestranačja na političkoj sceni Srbije morao da zna, to je neka elementarna logika, da svaki novi namet, a ovde je on u tarifnom sistemu 8. sadržan u mnogo pozicija, i sada ću vam nešto više reći o tome, jeste nešto što će automatski da naiđe na veliko negodovanje kod građana.
Umesto tog sasvim jednostavnog zahteva za analizu uticaja delatnosti na životnu sredinu, zbog usvajanja svih ovih pobrojanih zakona, protiv kojih smo mi srpski radikali bili, kao razlog za donošenje novog tarifnog broja 8. predlagač, a u to obrazloženje je uključen sada i premijer, jer je potpisao u ime Vlade da se ne slaže sa ovim mojim amandmanom, nam predlaže da se uvedu sasvim nove pozicije.
Kaže – zahtev za odlučivanje o potrebi izrade procene uticaja, a samo piše "procena uticaja", pa sada vi, da vam ovo nisam objasnila a niste imali pred sobom zakon ili ne znate o čemu se radi, ne biste znali da je to procena uticaja na životnu sredinu; mogli ste da mislite da je procena uticaja ne znam čega, uticaja raznih faktora na ne znam šta. Ne, nije, nego procena uticaja na životnu sredinu kada je u pitanju nova delatnost. Sada umesto onih 760 dinara za taj zahtev treba da se da 1.000, ali on se sada drugačije zove.
To vam je kao kada podnosite zahtev za legalizaciju po onom Šumarčevom zakonu, pa vam u startu treba sto evra, pa tek onda da uđete u proces legalizacije. Tako vam je isto i kada dođete na šalter radi procene uticaja, a ovde je to i nedorečeno, na životnu sredinu, šta vam dalje treba – prvo, ovih 1.000 dinara.
Dalje se kaže, za zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja, ali postavlja se pitanje kolika je ta studija, da li ima dve, tri ili 50 strana, to treba da odluče po vašem zahtevu ovi iz organa za naplatu republičke administrativne takse, pa oni kažu – još 1.000 dinara.
Dakle, kad ponesete zahtev pa vidite koliki je obim studije dolazite do toga da podnosite zahtev za davanje saglasnosti na tu studiju, koja je ili dobra ili nije. Ako je ona prošla, onda se kaže: do sto metara kvadratnih – 20.000 dinara. Ako neko želi da osnuje, recimo, farmu pilića, teorijski je moguće da to uradi i na sto metara kvadratnih, da nešto počne, uzme malo živine, nešto mora da radi, a to je vrsta proizvodnje, mada sve vam govorim po primerima kakvi će se desiti u praksi jer je ovo samo jedan u nizu.
Ili, da instalira u okviru svog imanja, ako ima prostora, neki rasadnik ili da se bavi proizvodnjom nekog bilja, znači, zbog raznih preparata, pesticida, ovde zbog prehrane stoke ili zbog raznih drugih zaštitnih elemenata koji moraju tu da se uključe, mora da izvrši procenu uticaja i da uradi studiju o tome da li se uklapa u okruženje, odnosno u životnu sredinu. Nemoguće je da neko to radi u urbanom naselju, mada ima i takvih slučajeva.
U Kragujevcu postoji jedan deo grada, koji je u međuvremenu prerastao u jako lepo naselje. Nekada je to bila periferija. Bilo je seosko područje. Okolo su sve velelepna zdanja, lepe kuće, uređene, a jedan čovek je ostao sa svojom delatnošću, koju je verovatno započeo pre 20 godina, kada tu nije bilo tih kuća, i on uzgaja koze. Neko mora da izvrši procenu da li je to što on radi pogubno po životnu sredinu i okruženje, a ima takvih slučajevima i u drugim gradovima, na obodu grada.
Ako je do sto kvadratnih metara, striktno po ovom tarifnom broju mora da se meri, jer ako pređe sto metara kvadratnih, a to je raspon deset puta, do hiljadu metara ne plaća 20.000 nego 39.000 dinara, i one 2.000 kod podnošenja zahteva, znači 41.000.
Ako pređe hiljadu kvadratnih metara, to je 30 puta 30, ako je u pitanju neka druga farma sa nekim drugim životinjama, ako nisu u pitanju pilići gde treba manje prostora, ako su u pitanju ovce, koze, nije važno šta, a hoćete da podstičete ljude da otvaraju te farme i da se bave tom proizvodnjom, po novom treba da plati 64.000 dinara, jer opet mora da izradi studiju, ustanovljava farmu, i da izvrši procenu uticaja na sredinu.
Dalje se kaže – zahtev za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja zatečenog stanja. To je kod onih koji već imaju to isto, kao što je ovaj jedan primer koji sam navela, a takvih ima ko zna koliko. Oni moraju da izvrše, za bilo koju proizvodnju koja se tiče zaštite životne sredine, odnosno uticaja, legalizaciju tog posla po ovom novom tarifnom broju 8. Moraju da plate, ako je do sto metara kvadratnih, 10.000 dinara; od sto do hiljadu metara raspon je deset puta.
To je kao kada je Dinkić rekao – oni koji imaju do 45 godina navodno će od septembra moći da uzimaju stambene kredite sa 4,5% efektivne kamate, a zamislite, neko napuni 45 godina ne znam kog septembra i sledećeg dana ima 45 godina i jedan dan i on ne može da podnese zahtev i mora da plaća kamatu od 15% ili od 11%. Isti vam je slučaj i ovde – ima sto jedan kvadrat, mora da plati duplo više. To je neverovatna logika.
Gde je tu Koštuničina logika da potpiše ovako nešto i da da mogućnost da se pravi ovakav tarifni broj? Ako hoćete da legalizujete tu delatnost, od sto do hiljadu kvadratnih metara morate platiti 20.000 da se izvrši procena uticaja, a preko hiljadu metara 32.000.
Sada ima nešto novo. To je verovatno u tom modernom evropskom duhu procesa integracije i svega ostalog. Nije dovoljno što ima zahtev i legalizaciju zatečenog stanja nego se pojavljuje – zamislite kako je to lepo sročeno da se opljačkaju ljudima džepovi, da se uzimaju tolike pare – za ažuriranje studije o proceni uticaja. Dakle, vrši se ažuriranje studije.
Kaže – za zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja. Sve ovo građani slušaju i valjda razumeju o čemu se radi, jer kad dođe na šalter, on to mora da plati. Zaista, sada je već kasno, ali kada ste već rešili da ovako ogulite kožu narodu, bar da napišete kojeg je uticaja, a ne da budete ovako nedorečeni, kao – piše tamo u nekim drugim zakonima. Kada je već pljačka, neka bude skroz definisana, a ne ovako nedorečena.
Da biste uzeli samo taj zahtev, da biste ažurirali procenu studije potrebno je pet hiljada dinara, a onda posle toga ide: do 100 metara, od 100 do 1.000, i preko 1.000, pa novih pet hiljada, pa 10 hiljada, pa 20 hiljada. Tako vam je to u tarifnom broju osam. Sve ove ovolike hiljade, koje se množe u zavisnosti od toga šta želite da radite i kakva delatnost je u pitanju, a svaka proizvodna delatnost, uzela sam stočarstvo kao primer, neka nova tehnologija, nije važno, proizvodnja bilo čega što može da ima uticaja na životnu sredinu zahteva ovakvu vrstu procena.
Umesto onog jednog jedinog zahteva od 760 dinara, ovoliki iznos, sa ovolikim novim razdelima – ako to možete da opravdate i sve da do kraja ništa ne pričate, ne izlazite ni na jednu repliku, jer šta biste rekli posle ovoga. Ovo je očigledna pljačka ljudi.
Bolje je da niste pisali ovakvo obrazloženje i da premijer nije stao iza tog obrazloženja da kaže – zbog ovih prethodnih zakona moramo da ustanovimo ovakav novi tarifni broj osam. Onda nije trebalo da donosite te prethodne zakone. Koštali ste državu, iscrpljivali nas ovde da vam objašnjavamo da su ti zakoni pogubni i u svim tim segmentima, kada su donošeni ti zakoni, produkovali su mnoge nevolje. Ako su vama napisali ovi iz EU da morate na ovakav način, sa ovakvim tarifama da pljačkate građane Srbije, od jednog pileta, preko jednog jagnjeta i redom.
Juče smo videli carinske tarife. Sklona sam tome da mislim da mnogi od vas ne mogu to da opravdaju ni pred samim sobom, a kamoli da odu u narod. Ali, vi ste slepi poslušnici. U petak ste zakazali dan za glasanje, na zeleno pritiskate i tarifni broj osam i sve nove namete i onda ćete da vidite kako će narod zbog toga da vas kazni.

Hvala.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Goran Cvetanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama. Amandman se odnosi na član 11. gde je ranije bio tarifni broj 15 – za pregled tehničke dokumentacije po zahtevu za davanje saglasnosti na procenu uticaja projekata na životnu sredinu, osim projekata u prirodnom dobru posebnih vrednosti, pa imate taksativno nabrojano od jedan do pet: 1) do 100 metara kvadratnih - 19.120, završno sa tačkom 5), gde je preko 1.000 metara kvadratnih, odnosno 63.730 dinara.
Sada je definisano da se tarifni broj 15. menja i glasi: "Za rešenje kojim se utvrđuje ispunjenost uslova za vršenje monitoringa (merenje emisije, imisije, buke)."
Ono što je bitno, obrazloženje je da amandman nije prihvaćen pre svega zato što se član ne odnosi na visinu takse, već je proširen predmet taksene obaveze. Ili se taksa poveća, pa se na taj način puni budžet, ili se broj obveznika, odnosno osoba koje imaju obavezu da plate taksu poveća, odnosno dijapazon tih obveznika se poveća, pa je efekat potpuno isti.
Ako se Vlada držala toga da je samo to razlog da se ne prihvati amandman, mislim da zaista nije korektno i nije primereno da ministar finansija gospodin Dinkić nije uopšte prisutan da sluša amandmane poslanika Srpske radikalne stranke i da, ako ima protivargumente, može da obrazloži svoje argumente.
Znači, obrazloženje je da je samo "proširen predmet taksene obaveze u odnosu na rešenje kojim se utvrđuje ispunjenost uslova za vršenje monitoringa, kao kontinuirane kontrole i praćenja prirodnih faktora, odnosno promena stanja i karakteristika životne sredine (merenje emisije, imisije, buke), koje donosi ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine na osnovu člana 71. stav 3. Zakona o zaštiti životne sredine.
Imajući u vidu da se za zahteve i druge podneske za radnje organa, principijelno, republička administrativna taksa plaća, da se radi o vrsti podneska za radnje organa uvedenoj nakon donošenja zakona kojim se uređuju republičke administrativne takse, predloženim proširenjem predmeta taksene obaveze suštinski se vrši usaglašavanje predmeta taksene obaveze sa spisima i radnjama koje organ vrši u sprovođenju navedenog propisa iz oblasti zaštite životne sredine. Predložena visina takse opredeljena je s obzirom na vrstu i složenost konkretnog posla."
Radi se o tome da je visina takse neprimerena, s obzirom da su građani došli do donjeg praga socijalne izdržljivosti, da je zaista velika ekonomska kriza. Umesto da Vlada radi na poslovima da se poveća uposlenost građana Srbije, jer na jednog zaposlenog dva građana Srbije su bez posla, umesto da se poveća rast privredne proizvodnje, da se smanji deficit, radi se samo na tome da se povećavaju takse i da se ustanovi još veći harač, koji je već prisutan, na nejaka leđa građana Srbije.
Očigledno je u tome problem. Mi smo, kao poslanici Srpske radikalne stranke, očekivali da zaista zakonodavna vlast bude nezavisna u odnosu na izvršnu vlast i da predsednik Skupštine gospodin Predrag Marković ne bude toliko servilan prema Vladi Republike Srbije. Pre svega, 45 predloga zakona je bilo na dnevnom redu. Iako smo imali samo tri dana da pripremimo amandmane, predsednik je, bez nekog jakog obrazloženja, sklonio šest predloga zakona, i to predloge zakona koji su i te kako bitni, poput Predloga zakona o visokom obrazovanju; valjda je visoko obrazovanje manje bitno, nego takse koje građani Srbije treba da plate.
Ne bih previše o tome govorio. Na kraju, u tom zakonu se insistira da treba da stupi na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja. Uvek se zna da sedam do osam dana posle objavljivanja u "Službenom glasniku" zakon stupa na snagu. Ovde se očigledno žuri, iako je Zakon o republičkim administrativnim taksama stupio na snagu 13. aprila 2003. godine.
Znači, kada su u pitanju harači, onda je potrebno da se žuri, bez obzira što se radi od ponedeljka do petka.
Juče je predsednik Skupštine gospodin Predrag Marković potpuno neprimereno potpredsedniku Republičke skupštine dao primedbu da to što je 20 poslanika u 20,00 časova prisutno apsolutno nije bitno, jer po Poslovniku može jedan poslanik da bude prisutan u sali i da je to dovoljno da se radi.
Znači, zakon o visokom obrazovanju za Predraga Markovića nije bitan, ali kada su u pitanju takse, harač za građane Srbije, i te kako je bitno da se donesu i da se ne čeka osam dana od objavljivanja u "Službenom glasniku", nego da stupe na snagu odmah posle glasanja.

Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo poslanici, u prethodnom zakonu u nekom članu ste možda malo popustili u vezi sa javnim prihodima, ali sada već u prvom sledećem predlogu zakona, odnosno izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama dolazi do drastičnog povećanja svih vrsta taksenih obaveza. Ne samo da dolazi do povećanja, nego se proširuje spisak svega onoga na šta treba da se plaća taksa.
Koja je to želja predlagača da na jedan ovakav način optereti građane Srbije, pogotovo privredu, grane privrede koje su ugrožene jednom ovakvom vlašću i jednim ovakvim fiskalnim davanjima od kada je DOS, pa i ovaj novi, na vlasti. Navodno, po nekoj formi uređivanja javnih prihoda mi neprestano raspravljamo o povećanju raznih davanja, tako da je ovaj zakon bio menjan od strane ove skupštine već dva puta, a sada treći put, i treći put su tema republičke administrativne takse.
Navodno, obrazloženje jeste to da su novi zakonski propisi i novi zakoni usvojeni i da je ovo samo prilagođavanje republičkih administrativnih taksi nekim novim zakonima koji su doneti.
Ali, onda se postavlja pitanje, hajde da se samo proširuje lista na šta se plaća taksa, nego dolazi do jednog drastičnog poveća taksenih obaveza.
Član 14, na koji sam podneo amandman u ime Srpske radikalne stranke, usko je vezan za tarifni broj 8, a odnosi se na tarifni broj 19. Znači, tiče se ekoloških taksi. U tarifnom broju 8. ta taksa je bila 760 dinara, a taj tarifni broj se takođe menja i taj iznos koji se plaća briše se, iako u samom Zakonu o republičkim administrativnim taksama postoji mogućnost da se te takse usklađuju u smislu inflacije itd. Znači, ne može niko da tvrdi da je inflacija obezvredila te takse, jer osnovnim zakonom je predviđena mogućnost da se taksa usklađuje tromesečno sa rastom cena na malo itd. Znači, to više ne važi za stare takse; stare takse, gde su iznosi bili mnogo niži, vi brišete i uvodite nove takse.
Za zahtev za odlučivanje o potrebi izrade procene uticaja sada neko treba da da 1.000 dinara, samo za zahtev. Taj zahtev, kada se uradi, povlači izdavanje novog zahteva, a to je za zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja. To su već dve takse od po 1.000 dinara. I onda, zahtevi za davanje saglasnosti koje treba da da resorno ministarstvo, a to je na studiju o proceni uticaja: do 100 metara kvadratnih – 20.000 dinara, od 100 do 1.000 m2 – 39.000 dinara i preko 1.000 m2 – 64.000 dinara.
Dalje, za zahtev za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja zatečenog stanja, znači stanja koje je bilo pre nekog privrednog objekta koji će tu da bude izgrađen, da bi se utvrdila razlika uticaja koja će biti pre izgradnje i stavljanja tog objekta i kasnije. Tu se opet uvode takse za zahtev za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja zatečenog stanja: do 100 m2 – 10.000 dinara, od 100 do 1.000 m2 – 20.000 dinara i preko 1.000 m2 – 32.000 dinara.
Sve to neko treba da ažurira. Za ažuriranje studije o proceni uticaja: za zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja 5.000 dinara; za zahtev za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja: do 100 m2 – 5.000 dinara, preko 100 do 1.000 m2 – 10.000 dinara i preko 1.000 m2 – 20.000 dinara.
Znači, da bi neko samo podneo zahteve nadležnom ministarstvu da mu izradi neke studije o nekoj proceni uticaja u zatečenom stanju, pre zatečenog stanja, posle izvedenog stanja, za neki objekat koji je veličine 100 m2, a morate se složiti da je to mali objekat, jer to je 10 puta 10 korisne površine, treba da se izdvoji negde oko 50.000 dinara. Dakle, za 100 metara kvadratnih, da bi neko napravio neku analizu uticaja.
A kome prihod ide? Resornom ministarstvu. Ali ko to treba da plati? Treba da plati neko ko je spreman da investira.
Ovde čitavo vreme pričamo, bar se vladajuća većina trudi da izmisli priču kako stvaramo uslove da strani investitori dolaze kod nas, da su to najpovoljniji uslovi u svetu, u Evropi; kako je ova vlada pametna po tom pitanju, pa donosi razne poreske i druge olakšice; pa smo čak menjali i Zakon o registraciji privrednih subjekata i to više ne rade trgovinski sudovi, sada to radi agencija, opet da bi se nešto ubrzalo, jer je ovo drugo sve sporo, neefikasno, dozvoljava mogućnosti zloupotreba, a sve u cilju privlačenja novih investitora.
Onda dolazimo do republičkih administrativnih taksi, gde čovek samo za jednu usputnu dozvolu treba da izdvoji za jedan mali objekat 50.000 dinara. Da ne pričamo o tome da se to odnosi, kao što je moja koleginica Nataša Jovanović pričala, i na objekte koji su za svrhu klasične poljoprivredne proizvodnje, jer morate da se složite da čak i neka mini farma – a sada tražite da se poljoprivredna domaćinstva registruju kao preduzetnici, objekat mora da bude registrovan da bi mogao da obavlja tu delatnost – u svakom slučaju ima nekog uticaja na životnu sredinu.
Resorno ministarstvo kaže – ako hoćete da pravite neku mini farmu koja je ima 100 m2 da izdvojite 50.000 dinara samo za takse. Sada, ne daj bože da nekome padne na pamet da proširi taj objekat, moraće sve ovo ispočetka da plaća i da doda još za reviziju dozvole 30.000 dinara, za zahtev za reviziju dozvole 20.000 dinara.
Znači, za jedan stvarno mali objekat neko treba samo na ime republičkih administrativnih taksi da izdvoji stotinak hiljada dinara, naime, 1.000 dinara po kvadratnom metru. Onda idu ponovo priče, i za ovom skupštinskom govornicom i u sredstvima javnog informisanja, kako ova vlada stvara uslove za strane investicije, za domaće investicije, kako je najbolja vlada koju je Srbija imala do sada.
U ovom slučaju mogu da se složim da ste najbolji samo u jednom delu, da niko nikada nije uspeo do ove mere da odere kožu građanima Srbije kao što su ove dve vlade od 5. oktobra pa naovamo. U tome ste stvarno bez premca. Evo sada ste počeli da uvodite, doduše, nije porez, nego je taksa na vazduh. Znači, ono što mnogima pre vas nije uspelo vama je uspelo – da uvedete jedan vid javnog prihoda na korišćenje vazduha, pa tako i ta vaša obećanja o evropskim integracijama, o stvaranju klime za strane investicije, ništa manje nisu čvršća nego sam vazduh.