Naravno, ministre, potpuno se slažem sa vama, kada se komentariše treba pročitati zakon, ali i kada se komentariše treba birati reči.
I u tom socijalističkom samoupravljanju o kome govorite bilo je skoro dva miliona zaposlenih i milion stanova je podeljeno, sviđalo se to nekome ili ne. Vi napravite sada novi sistem u kome će biti dva miliona zaposlenih u Srbiji i milion stanova podeljenih, pa onda recite da to nije ludilo nego da je ono bilo ludilo. Dok novi sistem ne podeli milion stanova i ne zaposli dva miliona ljudi... A tada je narod dobro živeo i neće da prihvati da je tada bilo ludilo. Ako je vama bilo ludilo, nije trebalo da živite u toj zemlji.
(Poslanik Cvetković, sa mesta: Šta je ludilo?)
Šta znači ludilo? Gospodine Cvetkoviću, po Poslovniku predsedavajući ima obavezu da onoga ko diskutuje, a upotrebljava reči koje nisu dostojne ovog parlamenta upozori. Ja sam bio korektan da ne prekinem ministra nego da to kažem posle njegovog izlaganja, da se reči "ludilo" i slične ne mogu upotrebljavati u Skupštini.
Zahvaljujem, gospodine Cvetkoviću, na upozorenju.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Imate tri minuta.

Javio sam se u ime Srpske radikalne stranke za repliku, jer je ministar više puta upotrebio reč demagogija, jasno asocirajući na SRS i na naše amandmane.
Meho, ja te razumem, imaš tvog ministra, pa ti on kaže, ti napišeš amandman i on to usvoji i Skupština i ne zna da ste se dogovorili. To samo može u socijaldemokratiji.
Ovde je na uvredljiv način upotrebljena reč "demagogija". Prvi put je upotrebljena povodom inicijative koliko treba da traje odsustvo po osnovu dobrovoljnog davanja krvi. Ministar je izašao i rekao da podaci iz 1993, 1994, kada ih je uporedio, pokazuju da nije došlo do povećanja broja davalaca krvi zbog ovog zakona. Mi nismo ni tvrdili da se zbog ovog zakona povećava broj dobrovoljnih davalaca krvi. Rekao je da je to nešto beznačajno. Ako je beznačajno, zašto ne prihvatiš? Ako je tako beznačajno, zašto tolike godine to nije smetalo?
Drugi primer demagogije je kada je upoređivao porodiljsko odsustvo i odsustvo za negu deteta za treće, četvrto i svako sledeće dete, gde je ranije bilo propisano dve godine.
Pa je rekao da nije došlo do povećanja nataliteta i da je to beznačajno. Ako je beznačajno, zašto se opire? Zar to nije demagogija, opirati se povodom nečega što je beznačajno?
Vrhunac njegove demagogije je – i jedno i drugo pravo treba da izađe iz zakona o radnim odnosima i da bude u nekom drugom propisu, ali oni to još kriju, nisu spremni da to predlože. Zašto niste to predložili? Onda se niko ne bi služio demagogijom, u bilo kojoj varijanti. To je stvarno neverovatno. On ima neverovatnu sposobnost da sve okrene.
Videli ste i sami, završio je studijom o ispunjenosti uslova, o pridruživanju, bla, bla, bla i na kraju je rekao nešto za šta ne možete naći u Srbiji čoveka koji bi to potvrdio. On je pričao o nekom ludilu, a zaboravio je samo da kaže da je u tom periodu Međunarodna organizacija rada onu bivšu SFRJ stavljala na prvo mesto, kao državu koja vodi najviše računa o ljudskim pravima i pravima zaposlenih. Zašto nije rekao istinu? Ceo svet je to priznao.
Ja shvatam situaciju kada se iz jednog društveno-ekonomskog sistema prelazi u drugi, ali ne mogu da shvatim da oni koji vrše vlast nemaju viziju kako to treba da izgleda. Nemaju viziju koliko to košta. Nemaju viziju koliko je to bolno za neke kategorije ljudi, pa nam se drže neka predavanja o tome što su se on i Meho dogovorili da li će naknada biti 17 ili 34 plate. Šta nas to interesuje šta ste se vi u vašoj Socijaldemokratiji dogovorili? Što se nas tiče, vi ne morate ni da postojite. Ali ovi disonantni tonovi u odnosu na vladajuću koaliciju samo pokazuju da ste spremni i dalje na ono ponašanje koje je bilo prisutno 2003. godine, znači vi ipak odlazite.
Vi ćete verovatno sada na kraju balade da zabodete nož u leđa ovoj koaliciji, kao što ste i onoj prethodnoj, i vi i Čović. Opet su se skupili isti igrači. Evo ga, Čović je sada postao najveći patriota u Srbiji. Promenio je ploču već januara ili februara 2004. godine, a setite se, svi koji su upozoravali da su prava Srba pogažena na Kosovu i Metohiji, on je rekao da su to ekstremisti ili psi rata, a sada on koristi te reči. Prvi put je govorio da moraju da idu svi na izbore, a prošli put je rekao – ne, nisu ispunjeni uslovi za izbore. To su ti konvertiti. To je ta Socijaldemokratija. Svađamo se kao socijaldemokrate, po tome su oni poznati u Zapadnoj Evropi.
Najveći dokaz te demagogije je to što je ministar pobegao. Imamo još tri amandmana, podsetite ga neka se vrati. Ako je nervozan, ako ne voli da sluša ovu diskusiju, to je njegov problem, ali ako hoće da izađe neka izađe sa činjenicama da ospori neki amandman, a ne na ovaj način da se bezobrazno ponaša.

Zahvaljujem se gospodinu Krasiću. Imali ste tri minuta, ali pošto ste koristili repliku i ta tri minuta, ja sam dozvolio pet minuta, tako da sam vodio računa o tome.
Reč ima gospodin Marković.

Nije u redu što je gospodin ministar izašao. Nije u redu, zato što je imao jedno duže izlaganje i u tom izlaganju se poslužio nekim neistinama i poluistinama.
Dakle, ponovo želim da kažem, ministar nije objasnio šta je to vodilo njega i Vladu Republike Srbije da predlože ono što je predloženo u ovom predlogu izmena i dopuna Zakona o radu, u članu 10. Pitali smo ministra da li je to stav Vlade Republike Srbije i njegove partije ili je u pitanju greška.
Podsećam, zbog građana i vas poslanika, po članu 10. koji je predložila Vlada bilo je dovoljno nekome dati otkaz, priznati tužbeni zahtev, dati mu dve plate i izbaciti ga na ulicu. Po amandmanu Mehe Omerovića iz Socijaldemokratske partije, koji je prihvatila Vlada Republike Srbije, to isto je moguće, ali se daje 18 do 36 plata.
Mi tražimo odgovor na pitanje da li je to ideja Vlade Republike Srbije i kako će se rešavati socijalni problemi kada na hiljade ljudi bude otpušteno na taj način što će dobiti 18 ili 36 plata, oko dve do tri hiljade evra, i otići kući i ženi i deci reći – ja više nemam posao. To je suština ovoga što Vlada Republike Srbije predlaže.
Umesto toga, ministar se u svom odgovoru bavio nekim drugim pitanjima. Bavio se međunarodnim položajem Srbije. Reći ću vam nešto – i Slobodana Miloševića je međunarodna zajednica tapšala kada je neke stvari radio koje su njima bile odgovarajuće, ali je završio u Hagu. Međunarodni položaj Srbije je mnogo lošiji nego što je bio za vreme vlade DOS-a i to svi vi znate.
Što se tiče Kosova, ne znam iz kog razloga to ministar pominje. Politika Vlade Republike Srbije na Kosovu je promašena onoga dana kada je Vojislav Koštunica pozvao Srbe da ne izađu na izbore na Kosovu i Metohiji. Svi to znate. Svi znate da danas niko ne zna kako da se izvučemo iz gliba u koji smo zapali povodom neučestvovanja u privremenim institucijama Kosova i Metohije.
(Predsedavajući: A to ima veze sa ovim zakonom?)
Gospodine Anđelkoviću, siđite večeras za govornicu pa nešto recite. Kakav je to način, vi kao predsedavajući sve vreme diskutujete odozgo. Siđite ovde, govorite šta želite, neka vas neko zameni.
(Predsedavajući: Samo želim da vas vratim na temu, gospodine Markoviću.)
Tema je i odgovor na sve ono što je ministar rekao.
Dakle, ministar pominje Srbiju i Crnu Goru. Kakvi su uspesi Vlade Republike Srbije u odnosu Srbije i Crne Gore, osim daljeg zaoštravanja odnosa, kvarenja odnosa sa Crnom Gorom, neki inat ili ne znam šta treće.
Ministar je spominjao Studiju izvodljivosti. Tu Studiju izvodljivosti ima čak i Albanija. To treba reći ovom narodu. I Albanija ima Studiju izvodljivosti. Ko god da je bio na vlasti u poslednjih godinu i po dana, dobili bismo Studiju izvodljivosti. Nije Studija izvodljivosti dobijena zbog toga što je Vojislav Koštunica onu "devetu rupu na svirali" okrenuo i počeo da duva naopačke u tu istu sviralu, pa mu je sada Hag postao prva "rupa na svirali". Nije zbog toga dobijena Studija izvodljivosti. Dobijena je zbog svega onoga što je učinjeno od 2000. naovamo, zbog toga što je interes međunarodne zajednice i Evrope da se Srbija integriše u EU. Zbog toga je dobijena Studija izvodljivosti.
Još jednu stvar da vam kažem: kada ste dolazili na vlast nije vas mnogo bila briga za međunarodnu zajednicu, niste se sekirali ni za Hag, SAD, ni za šta. Ali, sada kada u Srbiji imamo pad društvenog proizvoda, kada imamo inflaciju koja će preći 15%, kada imamo pad životnog standarda, sada se o tome ne priča. Kada imamo korupciju i kriminal, o tome se više ne priča. Imamo Studiju izvodljivosti. Nije Studija abolicija za lošu politiku.
Prema tome, molio bih predsedavajućeg da zamoli gospodina ministra, ako već želi da replicira poslanicima u ovoj sali, neka bude dostojanstven i sačeka naš odgovor na ono što je rekao.
Još jednom ponavljam, nismo dobili kvalitetan odgovor vezano za amandman na član 10. kojim tražimo da se član 10. briše. Kako će ministar objasniti onima koji sutra dobiju otkaz zbog političke nepodobnosti, zbog nekih ucena koje mogu biti neprincipijelne, kako će objasniti ljudima kad im se da 2.000 evra u ruke i kaže – idite kući. To ministar treba ovde da objasni. Kako je uveo takav sistem davanja otkaza u Srbiji?

Hvala, gospodine Markoviću, dozvolio sam vam 4,10 minuta.
Da li još neko želi reč, a da nije iskoristio pravo, od poslaničkih grupa? (Ne.)
Na član 10. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Meho Omerović.
Pošto su ovaj amandman, sa ispravkom, prihvatili Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman, sa ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.
Zahvaljujem se, gospodine Omeroviću.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Igor Bečić.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Ovaj član 11. Predloga zakona je interesantan i pozivam sve one koji se bave profesionalno ljudskim pravima, znači, sudije, tužioce, političke stranke, profesore, da protumače ovo što je Vlada predložila.
Član 11. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu glasi: "Zaposlena žena koja je započela korišćenje porodiljskog odsustva u skladu sa članom 94. Zakona o radu ...", to je onaj pre tri meseca što je posle neuspelog falsifikata potvrđen ponovo, "do dana stupanja na snagu ovog zakona", kada ga budete izglasali, "nastavlja da koristi pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u skladu sa odredbama tog člana". To je ono za treće, četvrto dete.
Znači, one žene koje su se porodile u periodu od, verovatno znate neki datum, čini mi se da je 25. mart 2005. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona koriste pravo prema članu 94, a to pravo se priznaje i ocu. One porodilje, odnosno žene koje se porode nakon stupanja na snagu ovog zakona nemaju to pravo do 31. decembra ove godine.
Znači, pošto ćete ove zakone da izglasate u petak (ovde ste stavili – narednog dana od dana objavljivanja), teoretski je moguće da u ponedeljak stupi na snagu ovaj zakon i one žene koje su u radnom odnosu, koje se u utorak porode i dobiju treće dete nemaju pravo. Razlika je samo u tome što se u 2005. godini jedna žena porodila posle stupanja na snagu ovog zakona, a druga pre nego što je ovaj zakon donet.
Ovako nešto ne može. U pitanju su ljudska prava. Da je kojim slučajem u pitanju neko materijalno davanje, neko potraživanje, pod određenim uslovima ova odredba bi mogla da postoji, ali i to je pitanje, ukoliko se radi o nekom novom viđenju prava koje ne remeti stečeno pravo. To je vrlo interesantno. Ova odredba je pravno nemoguća.
Ustavni sud bi morao da po službenoj dužnosti, odnosno sam, ako ovaj član prođe ovako, pokrene inicijativu, donese rešenje, pokrene postupak i izvrši ocenu člana 11. ovog predloga zakona. Jer, niko ne može da objasni u čemu se ogleda ta razlika.
Zašto? Zato što se Vladi nije dopalo to što su poslanici odlučili marta meseca ove godine; ona menja taj zakon, pa onim koji su ostvarili pravo po tom zakonu to pravo ne dira, a ovim izmenama zakona to pravo je dato u okviru člana 94a, ali primenjuje se tek od 1. januara sledeće godine.
U čemu je razlika? Ako ste ovim zakonom potvrdili to isto pravo koje je postojalo po zakonu od marta meseca, zašto pravite ovaj period od nekoliko meseci da biste uskratili pravo nekim ženama koje će se u ovom periodu poroditi, dobiti treće ili četvrto dete i ispuniti uslove za ovo pravo? Ovo nije human član, to moram da vam kažem. Ovaj član nije human, jer pravi razliku. Objasnite svakom iole pismenom čoveku, objasnite ženama koje rade u istoj kancelariji, jedna se porodila danas, a druga u utorak; i jedna i druga dobile su treće dete; ova, zato što se tri dana ranije porodila, koristi pravo na porodiljsko odsustvo od dve godine, a ova ne može.
Ova odredba člana 94a se primenjuje tek od 1. januara sledeće godine. Znači, važi za one žene koje od januara dobiju treće ili četvrto dete. Zašto su ove žene kažnjene? Zašto su kažnjene one trudnice od ponedeljka, ne znam koji je to datum, do 31. decembra? Znači, sve one koje su zaposlene, koje rode treće ili četvrto dete od 18. jula do 31. decembra su kažnjene. Od koga? Kažnjene su od Lalovića, Koštunice, Mlađana Dinkića. Zašto? Jer su ljuti, pošto je Narodna skupština donela jedan zakon, Marković nije mogao tu odredbu da falsifikuje i oni svoj bes iskaljuju. Prema kome? Ovamo pričaju o nekoj našoj tobožnjoj demagogiji. Objasnite mi, molim vas, koji um je ovo mogao da smisli.
Ako ste u ovaj zakon ugradili član 94a i kažete da je on po sadržini potpuno isti i sadrži sve ono u postojećem članu 94. i to ste pravno-tehnički uredili, zašto diskriminišete jednu kategoriju zaposlenih? Niko vas nije ovlastio da vršite diskriminaciju. Moram da kažem poslanicima da su svi akti diskriminacije zabranjeni. Ukoliko ne usvojite ovaj amandman, vi ste učinili diskriminaciju prema jednoj kategoriji stanovnika u ovoj zemlji. Vodite računa šta radite.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo iz Ministarstva za rad, argumentacija koju je ponudio kolega Zoran Krasić je logična i čudi da su Sekretarijat za zakonodavstvo Vlade Republike Srbije i Zakonodavni odbor Narodne skupštine Republike Srbije prihvatili kao pravno moguć ovakav član izmena i dopuna ovog zakona. Osim što je konfuzan, on praktično u svemu o čemu je gospodin Krasić govorio odslikava ovo što jesu bili argumenti.
Mi ćemo se konsultovati u vezi sa ovim amandmanom i nije nemoguće da ga prihvatimo, jer zakoni moraju da budu jasni, razumljivi, moraju sve građane da tretiraju na isti način. Ne mogu da budu diskriminatorski i ne mogu na bilo koji način da po nekoga proizvode rđave posledice, a da za ponekoga imaju realno nešto što jeste u ovom smislu dobit.
Ovde bi se upravo to dogodilo, ukoliko bi na ovaj način bio prihvaćen ovaj član o kojem je govorio gospodin Krasić.
Ovde je bilo nekih drugih tema. Mnogi su se ovde večeras pozivali na rđave posledice privatizacije, a ja samo podsećam sve one koji su glasajući poslali i konstituisali parlament Srbije: Socijalistička partija Srbije nije glasala, jedina stranka koja nije glasala za Zakon o privatizaciji i jedina stranka koja nije glasala za Zakon o radu koji je predložila gospođa Gordana Matković. Prosto skrećem pažnju onima u Srbiji koji se post festum sete da su ugrožena neka prava, prava radnika, penzionera i drugih, da to čine na vreme. Mi izvinjenje primamo u glasačku kutiju, može od sutra da počne, nema problema. Hvala lepo.

Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Poštovane kolege, bliži se i ova seansa kraju. Ministar je otišao. Ne bi bio problem što je otišao, navikli smo na tako nešto, ali ima jedna stvar koja jako smeta: uspeo je sve redom da izvređa i onda je pobegao. Ne može tako. Elementarno ljudsko poštenje to ne dozvoljava. Ako hoćeš da saslušaš nečiju kritiku i da odgovoriš argumentom, onda nemoj da bežiš. Ili nemoj govoriti, jer to je bolje i poštenije rešenje.
Naš predsednik Skupštine često kaže kako smo mi saziv koji je jako vredno radio i doneo jako mnogo zakona. Evo jednog koji pokazuje kakvi su to zakoni. Da ne kažem da samo 30% zakona predstavljaju izmene prethodnih zakona koji su doneti i koji imaju po dva člana, jer mi stalno menjamo zakonodavstvo. Ta Evropa se stalno menja i mi nikada da uhvatimo taj korak, i onda iz dana u dan moramo stalno nešto da menjamo da bismo ušli u tu Evropu.
I na ovom članu koji je ovde predložen se može videti kako su loše izmene koje nam se predlažu. Šta kaže član 12? Ja ću pročitati to: "Odredbe člana 118. tačka 5) i 6) Zakona o radu prestaju da se primenjuju danom stupanja na snagu ovog zakona, a primenjivaće se od 1. januara 2006. godine." Znači, ukidaju se dve odredbe, a kaže ovako – one ne važe, ali će važiti od 1. januara. Čudan zakon, koji ograničava važenje jedne svoje odredbe u svoja dva stava i onda kaže – od 1. januara to će moći. Onda dalje kaže ovako: "Odredbe člana 120. tačke 2) i 3) Zakona o radu prestaju da važe 1. januara 2006. godine."
Hajde da pogledamo ove članove, šta oni kažu. Član 118. kaže ovako – zaposleni ima pravo na nadoknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu i to, pa nabraja i dođemo do 5) i 6) – za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora.
Član 120. kaže ovako – opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć, naknadu za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora. Dva člana pričaju isto, samo što je tamo obaveza, a ovde može, vidite kakav zakon.
Besmislen zakon, koji u dva svoja člana daje različite mogućnosti, jedno je obaveza, a drugo je mogućnost i sada se nama kaže – hajde da ovo brišemo. Možemo da se igramo zakonodavstva, možemo i ovo da brišemo, ali ostaje ono što je nejasno: čemu ovaj rok nevaženja odavde, šta se tu premošćuje?
U obrazloženju, ako se ono čita, a ja znam da su svi čitali obrazloženja, sada nam je ovim poslovnikom omogućen intenzivan rad, svi su to pročitali i kaže se u obrazloženju ovako... Ponavlja odredbe člana, uzmite obrazloženje, uopšte ništa ne govori, neću da čitam.
Samo ću da pročitam prvi deo, kaže: "U članu 12. predviđa se da odredbe člana 118. tač. 5) i 6) Zakona o radu, kojima se utvrđuje pravo zaposlenog na naknadu za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora prestaju da se primenjuju danom stupanja na snagu ovog zakona, a da će se primenjivati od 1. januara 2006. godine."
Kakvo je to obrazloženje? Ponavlja ono što je u iskazu izmene kazao, tu nema objašnjenja. To ne može. Ima u matematici aksiom, pa se ne dokazuje. Ako ste na to mislili i da mu date takav značaj aksioma, onda nije trebalo da pišete ovo obrazloženje, toliko je to jasno.
Imam ja dovoljno vremena, nego vi nemate. Ono što je problem ovde i mora se reći – ako vi hoćete da ukinete, makar i na ograničeno vreme, ishranu, regres... To poslanička grupa nešto priča o svom vremenu i premišlja i nešto su se kolektivno dogovorili da im je vreme, a ja se slažem da je vaše vreme na isteku, ali ja imam još 10 minuta, samo za vašu informaciju.
Ima tu jedan dodatni razlog, pored ovoga; dva su principijelna razloga zašto mi nećemo da pristanemo da se ukine regres i da se ukine pravo na nadoknadu za ishranu. Prvi je moralni, to se odnosi i na vas koji ste ovde. Mi svi primamo tu materijalnu naknadu u ovoj skupštini da bismo jeli, neću da kažem građanima koliko primamo. Hoćemo li i mi da se odreknemo prava na ishranu, ne samo to da uzimamo, jer imamo dobra primanja.
Dakle, kada strane delegacije dođu ovde i vode pregovore sa našim skupštinskim telima i uvaženim članovima Skupštine koji su ovde na stalnom radu zaposleni, ti članovi uzimaju dnevnice.
Da odemo malo i dalje, izvesni članovi odlaze u Budvu i tamo takođe uzimaju dnevnice za neke aktivnosti, ne znam koje, od ove skupštine. Mogu li poslanici ovog saziva da uskrate radnicima i zaposlenima pravo na topli obrok, na ishranu, a da ovako obilato koriste te privilegije kada smo mi u pitanju?
To vas pitam, to mi je moral. Šta je ono što je možda važnije od tog morala, ne mora se prihvatiti ni da je to moralna kategorija, solidaran biti sa narodom, makar su nas ljudi birali i narod nas je birao.
Druga je stvar ovo: da u ovoj zemlji nema milion nezaposlenih i da u ovoj zemlji nema 25%, po najminimalnijim procenama, siromašnih, znači da nemamo toliko sirotinje, možda bih rekao da je ovo nepotrebno. U ovoj zemlji mnogi nemaju ishranu kakva je neophodna, a vi znate koji je prosečan lični dohodak. Vi ćete sada tim najsiromašnijim na ovaj način uzeti dodatnu mogućnost da još neki dinar dobiju. Znam ja dobro da većina tih koji će uzeti regres neće ići na more i na letovanje, nego će poslati svoju decu. Znači, na to se ide i mi zbog toga nećemo da pristanemo da se ovako nešto donese.
Kada je počelo NATO bombardovanje naše zemlje i kada je počelo bombardovanje u Novom Sadu i rafinerija, pomislio sam da je vrag odneo šalu, a kao razlog je navođeno da je humanitarna katastrofa na Kosovu. Kada su pale nevine žrtve, da vam samo spomenem malu Milicu Rakić, potpuno mi je bilo jasno šta se događa. Danas je u Hagu nastavak te priče, gde onaj gospodin u liku tužioca Lucifer Najs pokušava da iscedi iz suve drenovine dve kapi koje treba da glase kako smo mi počinili kao narod genocid, a kako je naše rukovodstvo, tobož, preduzelo neki zločinački poduhvat i predsednik naše stranke sedi utamničen bez osnovnih ljudskih i humanitarnih prava. Vi demokrate, evropejci nemate ništa sa tim, to se vas apsolutno ne tiče. Dobro, imate vi pravo da se to vas ne tiče. Nas radikale se i te kako tiče i mi upozoravamo na to.
Ima tu naredni problem. Rečeno je od strane gospodina ministra da smo mi demagozi. Ja sam lepo rekao gospodinu ministru da se mi zalažemo da bude taj dodatni dan za davaoce krvi obezbeđen iz medicinskih razloga i iz razloga potpuno pragmatične prirode. On je rekao kako je on analizirao davalaštvo krvi u periodu kada je mogao da se koristi jedan dan, dva dana ili tri dana, koliko on već kaže da je bilo ranije.
Gospodin ministar bi trebalo da gleda stvari holistički. On nije ni dobar analitičar, gospodin ministar nije konsultovao ni medicinu. Dva su sistema davalaštva u svetu: plaćeno davalaštvo, i to odmah mora da se odbaci. Svetska zdravstvena organizacija insistira na dobrovoljnom davalaštvu. Dobrovoljno davalaštvo ne može da se bazira na svesti nečijoj, nego se bazira na podsticaju.
Jedina podsticajna mera, osim onog obroka koji dobiju dobrovoljni davaoci krvi, jeste upravo ovaj slobodan dan.
Ja sam pokušao da ga ubedim da je većina stanovništva kod nas... Uzmite samo ovde, nije lepo da se kaže, ali kada bi uzeli većini nas krvnu sliku videli biste kakve imamo krvne slike. Pokušao sam da kažem da se većina dobrovoljnih davalaca nalazi na granici koja dozvoljava uzimanje krvi i kada uzmete tu količinu krvi vi uvodite u nešto što je slabija psihofizička sposobnost za rad. Ja sam onda rekao da je medicinski to opravdano da se tim ljudima da. To nije nikakva demagogija. Ko se malo razume u medicinu to dobro zna. A ko ne zna, to je druga stvar.
Reče gospodin ministar da se to uzima od zdravih ljudi. Zašto onda HIV infekcija koja je potresala ovde? Zašto onda hepatitis B i pacijenti koji su zaraženi tom krvlju? Da li su to uzeli od zdravih ljudi ili je to iz kosmosa došlo, ušlo u tu krv? Ne uzima se uvek, nažalost, od zdravih. Daleko je od toga istina, ali je tačno da dobrovoljno davalaštvo nije štetno i mislim da bi jedan ministar morao daleko potkovaniji da bude kada govori o nekim stručnim stvarima.
Zašto je došlo do pada davalaštva? Nije isti slučaj u svim krajevima. Idite u užički region, idite u Vojvodinu. Najveći procenat davalaštva, koji je skoro optimalan, jeste u Vojvodini. Organizacija, ljudi koji vode, ostvaruju rezultate i to je trebalo da vidi gospodin ministar, teritorijalnu raspodelu tog dobrovoljnog davalaštva. Reforma koja se vodi na nakaradan način od nakaradno skrojenog rukovodstva, koje sledi jednu lošu reformu, dovodi do ovakvih rezultata i to je pravi razlog koji treba ovde kazati građanima Srbije.
Dalje, kada pričamo o beloj kugi, mi biološki nestajemo, mi se krunimo. Mi nemamo problem bele kuge, mi imamo problem nestajanja kao naroda sa ovih prostora. Neka mi gospodin ministar kaže jednu studiju, stručnu, naučnu, gde u pronatalitetne mere ne spada porodiljsko odsustvo. Da apstrahujemo humanu stranu majčinstva i materinstva, vezanosti deteta za majku, stanje naših predškolskih ustanova i da ne govorim ovo što sam prethodno rekao, broj nezaposlenih, lične dohotke koje ostvarujemo danas, ako sve to stavite u jedan koš i ako kažete da je demagogija omogućiti majci ako hoće da koristi, ne da mora, nešto od toga što je bilo do sada, onda ne znam o čemu mi pričamo.
Uvaženi gospodin ministar, koji ode odavde, reče, odnosno dao je definiciju da je demagogija ono što nije i onda je rekao šta jeste, recimo, rezultat ove vlade, pa reče – situacija na Kosovu. Koja situacija na Kosovu? Da li se Srbi vraćaju? Da li bolje žive? Ove bombe, Draškovića što su gađali jajima, da li mu je to ta bolja situacija?
Reče – situacija sa Crnom Gorom. Carine? Da li je vraćena voda iz Crne Gore? Da li je to bolja situacija: dve monetarne valute koje se koriste u te dve zemlje?
Insistiranje na referendumu od strane Crnogoraca i protest što su se poslali spiskovi: da li je to ta bolja situacija? Nije demagogija da je situacija gora, nije demagogija i na Kosovu da je gora i u Crnoj Gori, ali ministar ima druge aršine i druga mišljenja.
Mi poslanici Srpske radikalne stranke zbog toga glasamo. Zašto sam pomenuo bombardovanje NATO-a i zašto govorim o sudnici u Hagu? Bojim se da neke odredbe ovog zakona nisu na tragu toga. Neću da kažem da postoji zločinačko udruženje protiv naših građana, ali kada imamo ovakvu sirotinju... Stalno se govori – normalna zemlja. Mi nismo normalna zemlja, mi smo zemlja u tranziciji. Mi moramo da štitimo naše građane koji su u nezavidnoj situaciji, a njihov broj je jako veliki. Zakonskim merama da pokušamo da zaustavimo taj brzi tempo nestajanja nas sa ovih terena. Svake godine 25.000 građana nestaje sa ovih terena, a to je jedna varošica.
Nećemo mi onim danom za koji se zalažemo da dobiju dobrovoljni davaoci drastično povećati, ali smo uradili ono što smo mogli i što smo dužni da stimulišemo te ljude da daju tu krv. Ti davaoci su u prethodnim vremenima imali besplatne lekarske preglede, nisu plaćali participaciju, i to im je ukinuto. Nisu čekali na red, i to im je ukinuto.
Demokrate, vi sada uvodite represiju nad ljudima koji su humani, koji hoće da se žrtvuju za drugoga, ali većina tako govori da nije ništa dati krv, oni koji nisu dali krv. Pitajte čoveka koji je preko sto puta dao krv kako se oseća posle davanja krvi, da li može odmah da potrči i da li je sve to u redu. Prema tome, poslanici Srpske radikalne stranke pozivaju sve vas da ne glasate za ovo. Mi apelujemo na vašu savest i na vaš moral.