Hvala, gospođo Radeta. Da li još neko želi po amandmanu? (Ne.)
Istovremeno, ogromna zahvalnost svim poslanicima; ne Vlada, nego svi vi, svi poslanici su doneli ogroman broj zakona o čijem kvalitetu ne treba da sudimo mi, već se sudi po Studiji izvodljivosti, i istaknuta je kao ključna i kvalitetna aktivnost zahvaljujući vama.
Na član 17. amandman je podneo Aleksandar Vlahović. Vlada i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 20. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić. Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom predlaže da se amandman ne prihvati. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 21. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović. Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom predlaže da se amandman ne prihvati. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? (Da)

Dame i gospodo narodni poslanici, ne zna čovek poneki put kako da se odnosi prema ovim mišljenjima Vlade, jer su toliko kontradiktorni i aljkavi u pravom smislu reči, jer imamo dva izveštaja Vlade. Jedan je od 30. juna, a drugi je od 7. jula. Jedan potpisao Labus, drugi – Koštunica.
Ovaj prvi, koji je uticao na produbljenje ekonomske krize u našoj zemlji, Miroljub Labus sa pozicije potpredsednika Savezne vlade, kasnije preuzet od Koštunice kao predsednika republičke Vlade, možda je nešto od ovoga i video, ali ne verujem, kao što je to juče bio slučaj sa onim drugim izveštajima, Vojislav Koštunica je sve ovo pogledao i potpisao.
Zaista sam u pravu kada tvrdim da mu neko podmeće da potpisuje ovakva obrazloženja Vlade. Znate, jedan čovek, doktor pravnih nauka, legalista, da piše poslanicima – ne prihvata vam se amandman, s obzirom da u obrazloženju nisu navedeni razlozi koji upućuju na osnovanost i opravdanost rešenja navedenog u tekstu amandmana. Malo bi originalniji bio, ipak je rečit čovek, voli puno da piše i da govori, više u pisanoj formi nego ovako, i prosto neverovatno da Vojislav Koštunica šalje ovakva obrazloženja.
Sve i da jeste on to napisao, odnosno potpisao, a neko mu podmetnuo tamo, zakon sam po sebi suštinski ne donosi ništa novo, to je dopuna zakona protiv koga je bila SRS. Nije u pravu predsednik Skupštine. Znate, nekada ima te nastupe navodne dobrote i onda hoće sa svima da bude fin, on je taj koji je predsednik svima; pa ode na državnu televiziju, pa na neku drugu, pa svi smo mi zajedno, pa mi smo jedno – nismo predsedniče, jer mi smo opozicija, samo trenutno, uskoro ćemo da budemo vlast.
Ima nas najviše ovde i glasali smo za ove zakone. Mi jesmo učestvovali u procesu donošenja, ali znate u kom smislu: evo, u ovom, dakle, da kažemo da zakoni nisu dobri, da su sa stanovišta, ne programa SRS, to je osnovno, nego primenljivosti u praksi – neprihvatljivi. Ovaj zakon je dokaz da će agencija koja će da vrši registraciju preduzetnika, a otpočeće sa radom 2005. godine i nastaviće aktivnije da se bavi time u 2006. godini. To je dovoljan dokaz.
Drugo, ministar Bubalo nema ništa novo da nam ponudi kada je u pitanju poslovanje privrednih subjekata u Srbiji, osim one tričave pomoći "Zastavi" i još ponekim fabrikama, u smislu da to jesu možda u ovom trenutku neki pomaci, ali daleko od toga da su spektakularni i da će ovaj Zakon o registraciji da donese u tom smislu nešto kvalitetnije i novo.
Ovaj član 54. osnovnog zakona, odnosno 21. u izmenama i dopunama Zakona o registraciji privrednih subjekata, koji sam predložila da se briše, nije znak da je onaj prethodni član 54. dobar, jer ovaj član govori, odnosno celo to poglavlje – o prijavljivanju smanjenja, odnosno povećanja osnovnog kapitala, ali pre će biti da se u srpskoj privredi kapital smanjuje nego što se povećava.
Mnogo je bilo reči na početku vladavine ove koalicije i u ekspozeu premijera, posle u istupanju ministra Bubala, kako će biti direktnih stranih investicija, podizaće se fabrike, a od toga samo jedan "Metro", sami ste priznali, i vi i ovaj Parivodić, pre nekoliko dana, i ništa više za godinu i po vaše vladavine. Čemu onda ovi zakoni, usklađivanje sa Evropskom unijom.
Ovaj vam juče poručio – ko zna kada će se uopšte razmatrati prijem Srbije i Crne Gore u Evropsku uniju, i mi to uporno govorimo, jer Turci, koji na to čekaju od 1963. godine – dobijaju odgovor da je pitanje kada će sa njima da krene da se razgovara. A zamislite sa nama, to nije u planu ni za narednih 15 godina, a svako vam je obrazloženje isto.
Onda priznajete i svoju nesposobnost. Ministre Bubalo, vi ste zaista svojevoljno, velikodušno i veoma ozareni prihvatili rešenja kada su u pitanju privredna društva i ovi zakoni koje vam je ostavio Vlahović, pošto je on predstavnik one katastrofalne dosovske garniture koju smo mi radikali oterali sa vlasti.
Kada je došao zakon na dnevni red vas dvojica kao rođena braća, sve se lepo tapšete po ramenu, slažete se, niti on ima primedbe na vaš rad, niti vi na njegov račun i šta sada predstavljaju ovi zakoni­? U pomaku privrede apsolutno ništa. Oni su jedan knjiški prikaz toga šta će da radi Agencija, a zašto je problem što se tiče ljudskih resursa i kažete – u pogledu obezbeđenja konačnih softverskih rešenja i hardverskih resursa i mogućnosti koje bi, eventualno, u asistiranju kod ovog posla, mogle da pruže jedinice lokalne samouprave.
Odoste vi daleko sa tom pričom, vi i ova vaša smeškava družina, ovaj čovek i ova žena koji su došli iz Ministarstva, što se smejulje, sve im je lepo i smešno. Nećete na kraju da se smejete. Kiseo je osmeh zato što nema nikakvih rezultata. Smeju se poslanici zato što znaju da ovo pričam iskreno i od srca, za razliku od vas koji morate tako na veštački način da reagujete i onda mislite da je smešno, a nije.
Bilo bi dobro da je sve lepo i šareno i da je osmeh građanima na licu, onima koji treba da izvrše registraciju svojih privrednih subjekata. Uvek iz meseca u mesec nove obmane, nove laži. Pre nekoliko dana pozvao me jedan od preduzetnika, taj koji mora da se registruje, a pitanje je koliko ih je ostalo u Srbiji, sa područja opštine Topola, Šumadijski okrug.
Čovek se dugi niz godina bavi preradom drveta i trudi se zaista da svoje proizvode, i sve ono što može da postigne sa opremom koju ima, kvalitetno uradi, da nešto izveze. Čuo je, da li od vas ili od ovog vašeg kolege Parivodića ili Dinkića, koji obećava sve i svašta, da ima veoma povoljnih kredita za kupovinu nove opreme za preduzetnike. Zove mene i kaže: Nataša, gde mogu da apliciram za takav kredit, voleo bih da unapredim svoju proizvodnju. Šta da kažem čoveku nego da mu odgovorim da vi lažete. Lažete jer toga nigde nema.
Bio je juče Lalović ovde, obećao nezaposlenima kredite, čak i onima koji nikada nisu bili na evidenciji za zapošljavanje, od 5 do 20 hiljada evra. Naročito su u Kragujevcu ljudi bili zainteresovani zbog toga što je, u odnosu na broj stanovnika, broj koji ne radi – veliki. Zna gradonačelnik Kragujevca da toga nema, znate svi vi i opet nam govorite i pokušavate da ubedite ovaj narod i celokupnu srpsku javnost kako se prave neki pomaci.
Sama registracija privrednih subjekata, mrtvo slovo na papiru – ne znači ništa. I kažem vam, kada je u pitanju povećanje ili smanjenje kapitala, o čemu govori član 54. na koji sam podnela amandman, ne znači ništa u odnosu na taj procenat koji privreda u Srbiji beleži kada je u pitanju proizvodnja. Proizvodnja, a ne krediti, ne zaduživanja, ne samo smanjenje javne potrošnje, nego isključivo proizvodnja je jedini način da se dođe do nekih pomaka i do prosperiteta.
Pošto završite na brzinu raspravu o amandmanima na Predlog ovog zakona, opet se osvrnete na činjenično stanje i vidite da je privreda Srbije u veoma lošoj situaciji, industrijska proizvodnja u odnosu na prošlu godinu – u zaostatku, odnosno sa nekoliko procenata manje i to je ono o čemu vi, pre svega, treba da mislite.
A da li će ova agencija, protiv čijeg osnivanja smo bili, da počne da radi intenzivnije pre ili kasnije, to je apsolutno nebitno u celoj ovoj priči, i zbog činjenice da privreda svakog dana beleži lošije rezultate i da ljudi, zainteresovana mala preduzeća, oni koji žele da unaprede proces proizvodnje, da uposle nekog novog radnika – nemaju kome da se obrate, već jednostavno čuju nešto, pomisle da dolaze do nekih novih aranžmana, kao ova nova kreditna linija potpisala, zamislite, Vlada Republike Srbije sa Delta bankom. Gde nađoste njih?
U najmanju ruku to je sumnjivo. To je jedna osovina koju Dinkić drži već toliko godina, pa druga sa Hamovićem i Lazarevićem. Jedni isti tu imaju korist, skidaju kajmak, bogate se, dobijaju pare, povoljne kredite. Šta će onih na desetine hiljada drugih? Nema njima pomoći do dolaska radikala na vlast.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo poslanik Slavoljub Matić.
Vlada i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 23. amandman je podneo Dragoljub Stamenković. Vlada predlaže da se amandman odbije, Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS danima pokušavaju u raspravi u načelu, a zatim u raspravi o amandmanima da utiču na poboljšanje zakona, zakonskog teksta, kako bismo neke stvari izmenili i kako bi ti zakoni bili primenljivi u praksi.
Sećate se kada smo kritikovali budžet i kada smo govorili da će vrlo brzo doći do rebalansa budžeta, jer takav budžet neće moći da opstane i, evo, to se sada ostvarilo. Zaista, posle ovoliko dana više nemam volje da obrazlažem naše amandmane, jer šta god mi učinili u praksi se drugačije dešava. Pogledajte samo u oblasti Ministarstva za kapitalne investicije, kod ministra-magistra Velje Ilića, u Direkciji za izgradnju puteva, u oblasti kablovsko-distributivnog sistema – kriminal, pljačka, na odborima se odbijaju izveštaji.
Ova vladajuća većina radi kako hoće i potpuno je svejedno kakve zakone donosimo, kakve amandmane predlažemo, nastavlja se sa istom praksom. Vlada u celini ne vrši svoju funkciju, ne kontroliše, a organi koji su zaduženi da to prate oglašavaju se nenadležnim ili nemaju volje da taj posao rade.
Zaista, posle svega onoga, razočaran saznanjima o pljački i kriminalu, u oblasti koju pratim, konkretno u oblasti Ministarstva za kapitalne investicije, nemam volje da branim ovaj amandman.

Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 25. amandman je podneo poslanik Zlatan Jovanović. Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo, prošle godine je Skupština usvojila Zakon o registraciji privrednih subjekata i danas su na redu izmene i dopune tog zakona.
Cilj usvajanja tog zakona bio je da se privredni subjekti registruju na jednom mestu, znači, da se centralizuje registracija, stvori jedinstvena baza podataka o privrednim subjektima, koja će biti centralizovana, gde će se znati svi podaci o svim privrednim subjektima u Srbiji.
Zajedno sa tim zakonom, naravno, išao je i Zakon o Agenciji za privredne registre, koja bi imala posao da vodi sve registre privrednih subjekata, kako velikih preduzeća, tako i privatnih preduzetnika. Agencija je počela sa radom odmah posle osnivanja i trebalo je početkom ove godine da počne sa registracijom privrednih subjekata. Takođe, bilo je predviđeno da Agencija počne sa registracijom privrednih preduzetnika 1. marta ove godine. Međutim, kako stoji u obrazloženju, do toga nije došlo iz određenih razloga.
Ti razlozi su u obrazloženju navedeni kao nedostatak konačnih softverskih rešenja i hardverskih resursa. Malo rogobatno rečeno. Ne znam šta su to hardverski resursi – verovatno se misli na neku računarsku opremu, pa mi nije jasno zašto se već godinu dana kasni sa opremanjem Agencije.
Ako je Agencija predviđena zakonom, trebalo je u startu predvideti kompletnu opremu za ovu agenciju, kako neophodnu računarsku opremu, tako i softver koji bi pratio sve to i koji bi pomogao u registraciji privrednih subjekata.
Predlagač kaže da je neophodno da se svi podaci i dokumentacija o privatnim preduzetnicima preuzmu od lokalne samouprave, pošto je do sada lokalna samouprava vršila ove poslove. Istovremeno, stoji da je cilj svega ovoga da se postupak registracije pojednostavi, ubrza, olakša, da privrednici – preduzetnici koji žele da počnu sa nekim biznisom, nekim poslom, mogu što lakše i što brže da tu svoju firmu registruju i počnu da rade.
Ostaje nejasno – ako se preuzima posao od lokalne samouprave u pogledu registracije privrednih preduzetnika, kako će se olakšati tim istim ljudima postupak registracije, ako budu morali dolaziti u Beograd da bi svu neophodnu dokumentaciju ovde doneli i predali Agenciji. Ili će Agencija imati svoje ispostave, odnosno predstavnike u lokalnim samoupravama?
Takođe, ovde stoji da je procena predlagača da će se do kraja ove godine stvoriti uslovi da se počne sa registracijom preduzetnika u Agenciji za privredne registre. Stoji da se očekuje isporuka softvera negde krajem novembra meseca. Ako se očekuje isporuka softvera krajem novembra meseca, nije mi baš jasno da li će moći da se počne u decembru sa registracijom. Jer, verovatno će tu isporuku i instalaciju softvera pratiti neki problemi koji će se pojaviti u toku instalacije i primene softvera, pa će trebati neko duže vreme da se sve ovo obavi.
Naravno, ostaćemo u nadi da će biti sve onako kako je predlagač rekao, da će se to tako realizovati i da će konačno početi registracija preduzetnika krajem ove godine, odnosno početkom 2006. godine.
Što se tiče amandmana na član 25, u stvari, on se odnosi na član 58. osnovnog zakona.
Član 58. osnovnog zakona odnosi se na registraciju prijave pripajanja, odnosno, ranije je to bila registracija prijave spajanja preuzimanjem, a sada je sam taj naslov promenjen, pa je to registracija prijave pripajanja.
Znači, radi se o registraciji pripajanja jednog subjekta drugom. Ovaj član je u potpunosti promenjen, ništa od postojeće regulative nije ostalo. Znači, radi se o sasvim novoj regulativi u ovom članu, kada se govori o pripajanju.
Ono što je novo ovde, to je nova obaveza registracije nacrta ugovora o pripajanju. Sada je predlagač predvideo da se pre pripajanja u Agenciji za privredne registre dostavlja i sam nacrt ugovora koji dva subjekta naprave o mogućem pripajanju ovih subjekata.
U stavu 1. stoji: "Uz registracionu prijavu nacrta ugovora o pripajanju, koja se podnosi ako je jedan ili više učesnika ove statusne promene akcionarsko društvo, radi registracije i objavljivanja tog nacrta, dostavlja se nacrt ugovora".
Malo besmisleno. Ako se radi o registraciji nacrta ugovora, onda je logično da se dostavi nacrt ugovora. Ne znam šta bi se drugo moglo dostaviti, ako ne taj nacrt, ako se on i registruje. Ne znam koja je svrha ovoga, valjda je logično da se dostavi ugovor i da se on registruje, a ne nacrt ugovora. Međutim, predlagač je predvideo da se registruje nacrt ugovora.
U stavu 2. se obrazlaže način registracije prijave pripajanja i onda je nabrojano sve što se prilaže uz prijavu pripajanja. Ono što meni ovde smeta, što mi nije logično, opet se predviđa da se priloži, uz ovu prijavu, odluka skupštine privrednog subjekta koji učestvuje u pripajanju, kojom se usvaja nacrt ugovora o pripajanju. Mislim da nema logike, logično je da se priloži odluka skupštine, odnosno nadležnog organa privrednog subjekta kojim se usvaja ugovor o pripajanju, a ne nacrt ugovora. Ugovor može biti kasnije i drugačiji, odnosno promenjen u odnosu na sam nacrt ugovora.
Takođe, u sledećem stavu stoji: "Odluku skupštine privrednog subjekta – sticaoca je moguće zameniti odlukom upravnog odbora, koja sadrži konstataciju da su ispunjeni zakonski uslovi da se pripajanje izvrši bez odluke skupštine. Mislim da i to nije logično, da je logično da sve te odluke idu kao odluke skupštine, da se ne prenosi ovlašćenje na upravni odbor. Ipak se radi o jednom krupnom poslu, o jednoj velikoj statusnoj promeni – pripajanju jednog subjekta drugom i logično je da o tome odlučuje skupština, a ne upravni odbor.
Sledeći stav kaže: "Ako se pripajanjem povećava osnovni kapital privrednog subjekta – sticaoca, istovremeno sa registracionom prijavom pripajanja podnosi se i registraciona prijava povećanja osnovnog kapitala privrednog subjekta – sticaoca".
Znači, opet neka nova prijava za registraciju. To se ponavlja i u poslednjem stavu, koji kaže: "Ako se pripajanjem broj članova privrednog subjekta – sticaoca poveća iznad limita koji je zakonom predviđen za pravnu formu u kojoj je on organizovan, istovremeno sa registracionom prijavom pripajanja podnosi se i registraciona prijava promene pravne forme". Opet nova registarska prijava, novi registar.
Mislim da je ovo sve previše administracije, previše neke dokumentacije, raznih prijava, zahteva, dokumenata. Mislim da ovo rešenje nije bolje od onog koje je postojalo u dosadašnjem zakonu i zbog toga sam predložio da se ovaj član briše, da ostane rešenje koje je bilo u postojećem zakonu.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Dragutin Perić. Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Reč ima narodni poslanik Dragutin Perić.

Gospodo poslanici, predložio sam da se član 27. Predloga zakona briše iz razloga što smatram da je postojeće rešenje u osnovnom zakonu mnogo svrsishodnije i mnogo jednostavnije kada se tiče praktične primene.
Ovo iz razloga što je u članu 60. osnovnog zakona sasvim decidno i jasno određen uslov na koji način, prilikom podele privrednih subjekata, može da dođe do pripajanja drugim privrednim subjektima.
Konkretno, član 60. koji se menja, u suštini ceo član se briše, daje se jedno novo normiranje tog člana koji se menja, odnosno briše, stoji da uz registracionu prijavu osnivanja novih privrednih subjekata, nastalih podelom postojećeg privrednog subjekta, od dokumentacije prilaže se: odluka skupštine o podeli privrednog subjekta, dok se u predloženoj izmeni i dopuni predlaže, kao novina, da takvu odluku može da donese čak i upravni odbor. Smatram da je to nedopustivo, pogotovo kada su u pitanju akcionarska društva.
Zatim, u osnovnom zakonu, u članu 60. gde se predlaže da se menja, stoji da razgraničenje sredstava, prava i obaveza postojećeg preduzeća između preduzeća nastalih deobom, deobni bilans. Znači, ovde se pominju ugovori, da se to čini ugovorima o deobnom bilansu i ugovorima o pripajanju, kako bi se taj deo akcionarskog društva pripojio nekom drugom privrednom subjektu.
Ako bi imali izgovor da menjate ovu postojeću zakonsku odredbu, kako ističete u obrazloženju predloženog zakona, možda bi postojao nekakav izgovor zbog, kako kažete, terminoloških izraza u Zakonu o privrednim društvima poput oblika.
Jer, umesto "oblika", navodite da se upotrebljava termin "forma". Smatram da ste mogli da izvršite izmene kroz odgovarajuće terminološke izraze.
Takođe, po mom mišljenju, smatram da je bilo dobro regulisano postojećim članom osnovnog zakona kada se tiče načina tj. oblika, a sada ističete – forme povezivanja privrednog subjekta, jer u stavu 2. osnovnog zakona člana 60. stoji da se na registracionu prijavu iz stava 1. ovog člana shodno primenjuju odredbe ovog Zakona o registracionoj prijavi, osnivanju odgovarajućih oblika privrednog društva tj. sada bi, po vama, trebalo da stoji umesto reči: "oblika" – "forma". Smatram da ste terminološki mogli da izmenite ovaj stav člana 60.
Znači, izlišne su odredbe koje se predlažu u dopuni i izmeni zakona, da će u zavisnosti od broja učešća, tj. visine kapitala privrednih subjekata da se odredi oblik tj. forma privrednog subjekta.
Zato smatram da je odredba osnovnog zakona, koja se predlaže da se menja, to je član 60, bila konciznija, doslednija za praktičnu primenu. Iz tog razloga, predlažem da se član 27. briše.

Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 28. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta. Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom predlaže da se amandman ne prihvati. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Predsednik Skupštine vrlo interesantno komentariše narodne poslanike koji govore o Vladinim predlozima, amandmanima. Nije tu, ali moram da primetim, malopre kada je jedan kolega rekao da nema volje da govori o amandmanima zbog odnosa Vlade Republike Srbije prema privredi u Srbiji, zbog lošeg stanja u privredi, naš predsednik, koji inače voli da se malo "komedijaški"  ponaša na ovom mestu gde sedi, kaže: "hvala na doprinosu".
Da li to predsednik misli da je doprinos radu parlamenta i doprinos parlamentarnoj demokratiji kada se ne govori o Vladinim predlozima ili je ako se govori o Vladinim predlozima? Naravno, to nije prvi put.
On je pre neki dan isto rekao, na primedbu jednog kolege da nas ima vrlo malo u sali zahvaljujući izuzetno lošem Poslovniku, da u sali ima poslanika više nego što je potrebno. Dakle, neverovatni komentari. Ali, kakav predsednik – takva Skupština, kakva Skupština – takva Vlada, kakva Vlada – takvi Vladini predlozi.
Kada je ministar Bubalo u načelnoj raspravi govorio o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o registraciji privrednih subjekata, tada je uglavnom pročitao ono što je napisano u obrazloženju Predloga zakona. Sada ću da podsetim na jedan deo tog obrazloženja, jer, između ostalog, u obrazloženju stoji: "Agencija je otpočela sa radom odmah nakon donošenja navedenih zakona", govori se o zakonima o Agenciji za privredne registre. Znači da je Agencija počela sa radom 31. decembra 2004. godine, kako je propisano članom 90. Zakona o registraciji privrednih registara. To nije sporno, to je tačno, važno je da je agencija počela na vreme da radi, važno je da ste ovim predlogom povećali naknade za upise, a sami ste rekli, ministre, da ima, čini mi se, 68.000 zahteva iz sudova koji treba da se prenesu u registar. To je besplatno. Ne znam šta znače ovde svi ovi iznosi koji su predviđeni u ovom zakonu.
Takođe, govorim o obrazloženju, stoji: "Takođe se ukazala potreba za produženjem roka za otpočinjanje registracije preduzetnika u Registar Agencije. Članom 90. Zakona o registraciji privrednih subjekata bilo je predviđeno da se sa registracijom preduzetnika otpočne 1. marta 2001. godine". Međutim, u pregovorima o preduzimanju postojeće dokumentacije od organa lokalne samouprave, čije su službe do sada ovaj posao vršile, načeta je tema međusobne saradnje u daljem postupku registracije preduzetnika. I tada sam pitala ministra da li postoji problem u komunikaciji? Ministar mi je s mesta rekao da ne postoji, a volela bih da znam u čemu je onda problem, zašto je došlo do pomeranja tog roka.
Kada sam malopre govorila o amandmanu na član 17, rekla sam da mora da postoje problemi u primeni ovog zakona bez dopuna, ako sada idemo na dopune. Onda je ministrov saradnik pokazao glavom da ne postoje problemi. Moram da pročitam Vladine razloge za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, pa da vidimo da li postoje ili ne postoje problemi, i ko je odgovoran ako postoje.
Kaže se: "U skladu sa članom 157. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku kako bi se sprečile štetne posledice koje bi odlaganje donošenja ovog zakona imalo". Dakle, odlaganje donošenja ovog zakona bi imalo štetne posledice.
To je napisano 16. februara 2005. godine, odnosno tog dana smo mi primili Predlog zakona u ovoj skupštini. To znači da bar od tog dana, ako ne i ranije, mora da postoje ovi problemi jer zakon nije donet u to vreme. Šta se dešavalo u međuvremenu, koja vrsta problema je nastala, ko je odgovoran za te probleme, očekujem da nam to ministar kaže.
Dalje se kaže "Članom 90. Zakona o registraciji privrednih subjekata predviđeno je da se sa registracijom preduzetnika otpočne 1. marta 2005. godine, (beše li to davno – beše, nije otpočeto) pa bi usvajanje predloženog zakona nakon tog roka izazvalo pravnu nesigurnost u pogledu toga koji organ vodi registar preduzetnika i izdaje potvrde koje su preduzetnicima neophodne u cilju regulisanja njihovog statusa. Takođe, neusklađenost Zakona o registraciji privrednih subjekata sa Zakonom o privrednim društvima stvara zabunu u pogledu uslova pod kojima se vrši registracija privrednih subjekata i registracija promene podataka o već registrovanim privrednim subjektima, pa je ovaj problem neophodno hitno rešiti, što se upravo čini usvajanjem predloženih izmena i dopuna."
Dakle, u ovom obrazloženju stoji da postoji znatna pravna nesigurnost, jer ako bi ta pravna nesigurnost nastala zato što 1. marta 2005. godine nije usvojen ovaj zakon, a nije jer danas je 14. juli, dakle Vlada nam je priznala da postoji pravna nesigurnost, i to Vlada koja se zaklinje u legalizam.
Zaista hoću da nam se objasni, pošto je prethodno rečeno na moju konstataciju da mora da je bilo problema – da problema nije bilo. Da li to znači da se u ovom međuvremenu ništa nije radilo i za to neko treba da odgovara. Ako se radilo, nije se radilo u skladu sa zakonom, i za to neko treba da odgovara.
Ovo što je sama Vlada napisala u ovom obrazloženju govori već nekoliko dana u prilog našim tvrdnjama koje ovde iznosimo, da je Vlada uzela pod svoje ovu skupštinu i misli da može da radi šta god hoće. Može da napiše 16. februara ovako nešto i da joj ne padne na pamet da 14. jula bar promeni ove datume, pa bar da nas slaže da, ako se ne donese 15. jula, jer će sutra da se donese ovaj zakon, da će onda da nastupi pravna nesigurnost.
Ne, nego je Vlada to napisala, prepisala, i baš ih briga da li će narodni poslanici ovo da pročitaju, da li će da reaguju. To niti interesuje Vladu, niti predsednika ovog parlamenta, niti skupštinsku većinu.
I ovo je u prilog činjenici da su srpski radikali potpuno u pravu što na ovakav način reaguju ovim amandmanima da se brišu pojedinačni članovi Predloga zakona, jer je to jedini način da urazumimo Vladu. I sama Vlada je, u ovim razlozima za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, objasnila da smo mi u stvari u pravu i da ne mogu da se donose zakoni na kašičicu, da zakon mora da se donese jedan jedinstven, da ova skupština ne radi na normu i da nije bitno da neko izađe i da kaže da smo doneli 100 zakona, nego je bitno da smo doneli 20 dobrih, primenjivih zakona.
Kada tako budemo radili, kada budemo imali takve predloge i ovde ih usvajali, onda ćemo da kažemo da je ovaj parlament postigao određene rezultate i da Vlada u tom delu predlagača zakona vodi ozbiljnu politiku i da se ozbiljno bavi svojim poslom.
Malopre mi je ministar rekao u prolazu, naravno našalio se i prihvatam to, da se dugo nećemo videti, jer neće biti više izmena i dopuna ovog zakona.
Javno sada kažem da očekujem, da bih mogla za dva-tri meseca da podsetim ministra, kako je obećao da se na ovu temu nećemo viđati, da ipak hoćemo, jer i ove izmene i dopune nisu sveobuhvatne, nisu primenljive. Ministre, toplo vam sada preporučujemo, nemojte više ići sa izmenama i dopunama. Čim primetite da imate problem u primeni ovog zakona, a videćete to brzo, kažite svojim saradnicima da lepo sednu i da naprave ozbiljan predlog i da ovde o njemu razgovaramo.