Hoću o amandmanu, ali koncentrišite se malo, nije lapsus u pitanju, nego pošto sam morala da reagujem na to što ste rekli gospođi Radeti i pokušavate da se povadite iz te situacije, ali dobro.
Što se tiče amandmana koji sam podnela na predlog izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju, nije u pitanju samo principijelni stav SRS da poslove, kao što je evidencija i obrazac za upis u registar javnih glasila ne treba da radi ministar, već ministarstvo. I ako neko od vas ovde, ima nas koji smo dobri poznavaoci svih kretanja i saziva skupština, i vlada i ministarstava, ali ne može ni gospodin Kojadinović sigurno da se seti ko je bio ministar za informisanje, recimo 1991. godine.
Mislim da u tom prvom višestranačkom sazivu takvo ministarstvo nije ni postojalo. Posle toga je bila gospođa Milentijević, i tako redom do Tijanića, i onda do najboljeg ministra kojeg je Srbija imala u višestranačju koje je obnovljeno u Srbiji, a to je Aleksandar Vučić. Nemoguće je da se takva ovlašćenja bespotrebno daju ministru.
Mi smatramo, takvu sam intervenciju napravila u ime poslaničke grupe SRS da stoji da to radi ministarstvo. To je član 14v koji kaže – obrazac prijave za upis u evidenciju i bliži način vođenja evidencije, propisuje ministar nadležan za poslove javnog informisanja.
Ovde pre toga ovaj član definiše druge stvari koje se tiču redakcije, glavnog i odgovornog urednika, kao što su identitet osnivača javnog glasila i osnivački akt javnog glasila. Pro forme radi, neko može da donese lažni identitet, ali kada su u pitanju ovi antisrpski mediji, koji plasiraju takve izmišljotine i bljuvotine protiv najvećeg srpskog patriote i danas najpopularnijeg političara u Srbiji, ovde kod nas, gospodina Tomislava Nikolića, poput B92 i njima sličnih, teško je da utvrdite stvarni identitet, jer onda biste morali da krenete preko granice, pa da odete i do američke vlade i do Soroša, i da vidite koji su sve kanali kojima se ti mediji finansiraju.
Stožer okupljanja tih medija koji rade na razbijanju svega onoga što je okupljanje oko jedinstvenog, državnog i nacionalnog interesa je svakako "Soroš fondacija", a sve ostale donacije su poznate vama koji ste imali prilike, ne govorim personalno, naravno, nego vama koji ste predstavnici stranaka danas koje učestvuju u vlasti, a naročito onima iz prethodnog perioda, za vreme dosovske vladavine, koji su u džakovima i na svoje račune u Segedinu, i ko zna gde po Mađarskoj i po belom svetu, trpali pare, navodno radeći na demokratizaciji Srbije.
U ono strašno vreme kada je bilo preko 300 elektronskih medija, što televizijskih, što radio stanica na kojima je nesmetano mogao svako da govori šta je želeo protiv tada aktuelnog ministra informisanja, gospodina Vučića, a to su uglavnom bili napadi neutemeljeni i bez argumenata, kao što su ove bezočne laži, plasirane putem B92, koje produkuje protiv srpskog naroda i takvih srpskih patriota kao što je gospodin Tomislav Nikolić, ona nesrećnica i narkomanka Nataša Kandić.
Što se tiče upisa u registar i činjenice da time treba da se bavi ministarstvo, gospodine Kojadinoviću, vi kao jedan od ljudi koji je uključen u višestranačje Srbije od 1990. godine pa naovamo, pored toga što ne možete da se setite, jer ko bi to sve pamtio, dakle, ko je bio ministar za informisanje 1991. godine, znate da su tada pokrenuta određena javna glasila, ona koja su radila i danas rade u interesu države i naroda, sa intencijom da građanima prenose istinu, činjenice i da obelodane svaki lopovluk, svaki kriminal, ne samo da opstaju na srpskom tržištu, kada su u pitanju štampani mediji, pre svega, već svakog dana, zbog povećanog tiraža, zbog kvaliteta članaka i pre svega zbog istine koju plasiraju, mogu da opstanu na tržištu.
Nažalost, takvih štampanih medija u Srbiji je veoma malo i primer, u tom smislu štampanih medija je svakako novina "Velika Srbija". "Velika Srbija", koju izdaje SRS i čiji je osnivač i izdavač prof. dr Vojislav Šešelj, upisana je u Registar javnih glasila Ministarstva za informacije pod brojem 1104 još 5. juna 1991. godine.
Prošlo je 15 godina, a ova novina čiji je, ne spletom okolnosti, već namerno izdavač danas posle toliko godina i višestranačja u Srbiji, najpopularnija i najveća politička stranka, a to je SRS, i čiji je osnivač prof. dr Vojislav Šešelj, jedina je u pravom smislu reči, zbog načina na koji prikuplja informacije i rada, i glavnog i odgovornog urednika, i ljudi u redakciji, spremna da javnosti saopšti istinu i da kaže argumentovano, jer nikada niko nije mogao da ospori nigde navode koje mi iznosimo, ko je lopov, a ko je u sprezi sa kriminalcima, sa mafijom.
A ovaj broj koji držim u ruci je broj koji govori o zločinima nad srpskim narodom, a koji smo štampali u većem tiražu, izuzetno prihvaćen od strane čitalačke publike, zbog toga što je gospodin Tomislav Nikolić u intervjuu koji je dao listu "Velika Srbija" jasno i glasno rekao da je u napad na njega, preko ove nesrećnice i narkomanke Nataše Kandić, uključena i DS odnosno Boris Tadić. Onaj koji je predsednik samo svoje stranke, a nije predsednik Republike, onaj koji je u ime svoje DS, jer to nikako nije mogao da uradi u ime građana Srbije, otišao pre nekoliko dana u Srebrenicu, a nije otišao kada je bilo potrebno da oda poštu i u Skelane, Bratunac, postradalom srpskom narodu koji je na najzločinačkiji način stradao u Republici Srpskoj.
Što se tiče krivične prijave koju je spominjala gospođa Radeta, zaista, ona kao pravnik i kao poslanik imala je apsolutno pravo kada je reagovala i rekla da je pravno moguć amandman koji je podnela sa onakvim obrazloženjem. Celokupna krivična prijava, a to je članak pod nazivom "Tužbom protiv laži", sadržana je u ovom broju.
Mi očekujemo da će jednu lepu i dugu, odnosno dugogodišnju zatvorsku kaznu Nataša Kandić, Veran Matić i cela ta antisrpska bratija da zasluže, zbog toga što bi tužilac morao da reaguje na ove nepobitne činjenice i zbog toga što ne samo da su to naslovi u "Velikoj Srbiji", već takođe u jednom glasilu koje je uredno prijavljeno, a zove se "Srpski nacional", danas se u trećem delu govori o prljavom poslu Nataše Kandić. Nisu samo u pitanju srpski izvori, i ono što znam ja i što zna najveći broj građana Srbije, srpskih patriota koji se gnušaju nad postojanjem mogućnosti da neko ovakav, koji je samo poreklom Srbin, kao ona – mrzi svoj narod i svoju državu, jer može da izgovara takve gadosti.
Reći ću vam da u tom trećem delu, koji se tiče dobro plaćenog posla od strane Soroša i stranih agentura za džep Nataše Kandić, "Srpski nacional" između ostalog kaže – da je na osnovu naklapanja, bezočnih laži i izmišljotina, kao u slučaju gospodina Tomislava Nikolića i u slučaju jedne časne Srpkinje, sudije, pravnika iz Pećkog okruga, gospođe Danice Marinković, koja je bila istražni sudija na Kosovu i Metohiji, ona takođe obmanula, ne samo srpsku javnost, već pokušala da napakuje toj ženi koja je svedočila u procesu protiv Slobodana Miloševića, kao svedok odbrane, kaznu i da pokuša da je monstruoznim lažima smesti u Haški kazamat. Naime, pošto u okviru unakrsnog ispitivanja svedoka Danice Marinković, 6. aprila ove godine, koja se bavila slučajem Račak, Džefri Najs, jedan od ozloglašenih likova iz antisrpskog Haškog tribunala, nije uspeo da dokaže nikakve navode. A zamislite, navodi su bili da je ta, jedna žena sudija, koja je sada bez posla, bez krova nad glavom, koja je spletom okolnosti izvukla živu glavu i živi slučajno u Kragujevcu, zamislite da je ona naređivala srpskoj policiji da vrši zločine nad Albancima na Kosovu i Metohiji.
Dokle sa takvim bezočnim lažima i izmišljotinama i na šta se pozvao taj isti Džefri Najs kada je govorio o tome – na svedočenje i na pisma koje je dobio, zamislite od koga – od Nataše Kandić.
Sutra pokazivanjem prsta na bilo koga od građana Srbije na isti način mogu nesmetano, preko takvih monstruoznih medija kao što su B92 i drugi, da se blate ljudi, da se na takav način poigrava neko sa njihovim osećanjima, njihovim moralom, njihovim ugledom, članova njihovih porodica i tome zaista jednom mora da se stane na put. To nije slobodno informisanje i to nisu slobodni mediji. To je najprljaviji medijski rat koji pojedinci sebi daju za pravo da vode protiv određenih ljudi, a u pitanju su ljudi koji su dali nesebičan doprinos za ovaj narod i za ovu državu.
U časopisu "Velika Srbija" u kome smo, zbog cele te medijske halabuke i harange, pre svega usmerene na gospodina Tomislava Nikolića, od strane B92 i Nataše Kandić, želeli i to nam je bila namera da istinu predočimo u sklopu svih događaja i stradanja Srba u Srebrenici i okolini, mi smo štampali ovaj broj želeći da kažemo da su srpski radikali, na osnovu činjenica i na osnovu istrajnog rada i analize svega što se događalo, objavili ove članke koji govore o tome da su brutalni zločini nad Srbima načinjeni u Srebrenici, da su muslimani žrtvovali Srebrenicu, da satanizacija srpskog naroda i države mora da prestane, da je skandalozno svako etiketiranje bez dokaza.
Da su mnoga druga zverstva, ne samo u Republici Srpskoj već i u Republici Srpskoj Krajini od strane zlikovaca počinjena nad srpskim narodom, pa i takva, i nažalost to smo morali da ilustrujemo, da su u Hrvatskoj nad Srbima takva zverstva vršena da su se lešinari hranili živim Srbima. Monstruozni zločini napravljeni su samo zbog toga što su Srbi, i nad starcima, nad ženama i nad decom. A ovde je fotografija gde je naslikana jedna starija Srpkinja sa lobanjom svog zverski ubijenog i mučenog sina.
Mi smo to objavili zbog toga i podelili i vama narodnim poslanicima, da bismo pokazali da jedino kroz ovakve primere, i kroz korpus delikte i kroz istinu možemo da se borimo protiv prljavog medijskog rata i protiv laži i obmana kakve su plasirali ovo dvoje budućih dugogodišnjih zatvorenika, Nataša Kandić, opet kažem onaj ološ i narkomanka, i Veran Matić i B92.