Dame i gospodo narodni poslanici, dobroje što se gospodin ministar pojavio posle duge zauzetosti nekim drugim poslom, verovatno mnogo značajnijim i važnijim nego što su Narodna skupština Republike Srbije, narodni poslanici i građani Srbije.
Kao što je šef poslaničke grupe naše stranke rekao, srpski radikali neće glasati za Predlog zakona o rebalansu budžeta, iz nekoliko razloga.
Naime, ono što se primećuje kroz sve medije, ono što se primećuje kao permanentna intencija Vlade Republike Srbije jeste da ubedi sve građane kako žive neuporedivo bolje nego što stvarno žive, kako im je mnogo lakše nego što im je stvarno, kako, evo samo što nije, još dan ili dva, tri meseca ili nekoliko meseci, u najgorem slučaju, pa će živeti svi kao bubrezi u loju.
Ali, svakog dana im je sve bolje, pa prosto geniji rukovode time, pa jedan genije hoće da dobije Nobelovu nagradu za ekonomiju, kao što je ministar finansija, drugi genije hoće da dobije Nobelovu nagradu za mir, čuli smo sinoć, Sonja Biserko. U ovoj zemlji svi hoće da dobiju Nobelovu nagradu, samo narod nema hleba da jede i samo Srbija propada iz dana u dan.
Od silnih nobelovaca građani Srbije ne videše ništa, samo vide nove probleme, samo vide ove muke, vide hiljadu nerešenih situacija sa kojima se svakodnevno suočavaju, a koje nikoga u zemlji Srbiji ne interesuju. Hvali se ministar suficitom od 32 milijarde.
Prvi put imamo suficit, prvi put imamo višak novca, što znači radi naša ekonomija kao američka lokomotiva, reklo bi se.
Nije baš tako, 32 milijarde je skinuto sa grbače srpske privrede, sa grbače onih koji donose novac, sa grbače onih koji prehranjuju zaposlene, sa grbače onih koji bi trebalo da otvore nova radna mesta, a danas u Srbiji imamo 986.000 nezaposlenih i neću da budem licemer da optužujem samo ovu vladu ili samo prethodnu, ili samo pre njih vladu. Svi su tome pomalo doprineli, ali niko taj problem ne rešava.
Svi su tražili i govorili, rešavaćemo problem nezaposlenosti. Kako se rešava problem nezaposlenosti. Tako što suficit umesto da vratimo u proizvodnju, umesto da vratimo poljoprivrednim proizvođačima, da uradimo ono što nam je najvažnije u ovom trenutku, da pokrenemo mrtvu industrijsku proizvodnju, koja je u padu u poređenju sa prošlom godinom, a predviđa se tobože za 4,5% veći bruto društveni proizvod.
Dakle, umesto da to radimo, mi idemo na servisiranje dugova. Mislio sam da su nama svi dugovi otpisani, da mi ništa nikome ne dugujemo, da se nismo ni zaduživali, da smo sve dobijali na poklon, koliko su voleli reformske i demokratske snage posle 5. oktobra, pa računam, nikada nemamo šta ni da vraćamo. Ispostavilo se, mi ceo suficit u bunar, vraćamo nešto, a ne znamo gde je to nešto svojevremeno ni potrošeno, kako i na koji način su građani Srbije to iskoristili, jesu li imali nekakve vajde od toga ili nisu, a nisu, kao što vidimo, ili je bila toliko minimalna da su samo neki u svoje džepove potrpali tu pomoć i podršku koja je stizala i da je netragom nestala.
Postavlja se pitanje – zašto na drugačiji način nije predviđeno da se ta finansijska sredstva troše, zašto se i dalje pojedini državni funkcioneri, prema onome što imamo u Predlogu zakona, rasipaju novcem? Zašto, kada njihovi rezultati nisu nikakvi, kada nikada ništa nisu uradili, od predsednika Republike do predstavnika Vlade, na svim nivoima. Milioni silni se troše na prezentacije, putovanja, na razna čuda.
Zašto? Eto, to je tako potrebno, a građani Srbije, vi propadajte, vi živite još teže, mučite se i nikome ništa, a mi ćemo da se rasipamo i da pravimo pancirne zavese i ne znam koja sve čuda, ne bismo li nas, mnogo važne, Luja 13, pardon Luja 14. da imitiramo i kopiramo, i njihove prve ministre inostranih poslova uspostavljene, koji su mislili da je najvažnije koliko će para državnih da potroše i koliko kočije da budu zlatne, a ne kakav će posao za svoju zemlju da obave.
SRS smatra da je potreban realan i racionalan pristup rešavanja problema u Srbiji, onakav pristup kakav će, pre svega da uzme u obzir elementarne potrebe građana Srbije.
Njihove muke, njihove probleme sa kojima se suočavaju svakodnevno i kako i na koji način da izađemo iz ovog ćorsokaka, u kojem nam nameću obaveze kako da potrošimo novac građana Srbije.
Ako su to pare privrednika Srbije, a jesu, dajte da te pare potrošimo tako što ćemo privredu da razvijemo, tako što ćemo da ih vratimo u poljoprivredu, u industrijsku proizvodnju, u bilo šta što može da znači sutra više radnih mesta, što može da znači manje korupcije, manje nezaposlenih, dajte, ljudi da to radimo.
Ne, to ne radimo, nego samo kreši svuda, na svakom nivou, hajde da plaćamo onima koji su nam naredili da to plaćamo da bismo imali njihovu političku podršku i nikome ništa.
Vreme je u Srbiji za promene, vreme je da ljudi u vlasti razmišljaju onako kako to mora da bude interes građana Srbije i interes Srbije u celini. Nemamo mi ništa od toga što će neki da dobijaju Nobelove nagrade za mir i Nobelove nagrade za ekonomiju u svojim glavama, jer građani Srbije nemaju ništa i nikakve vajde od svega toga.
Imaju samo mnogo više muka i mnogo više problema. Ti problemi se svakog dana uvećavaju, a o korupcionaškim aferama, o kriminalnim aferama da ne govorimo. Samo da se Srbija izleči od najtežih i najvećih korupcionaških afera, u budžetu biste imali, ne mogu tačno da kažem, ali sigurno više od 10 milijardi suficita, samo na osnovu direktnog obračuna sa najtežim i najvećim korupcionašima u našoj zemlji, sa najvećim kriminalcima, za koje svi znaju ko su, sa najvećim tzv. biznismenima, koji su mnogo pametni pa imaju milione dolara dnevno na svojim računima, zato što su pokrali državnu imovinu Srbije ili zato što to rade svakodnevno, svaki dan, i niko u Srbiji ništa zbog toga i po tom pitanju ne radi. To je naš ključni problem danas sa kojim se suočavamo i to je ključni problem koji moramo da pobedimo i da razrešimo.
Zato nam je potrebna primena putinovskog recepta, nemamo mi tu vrstu odnosa da li u ovoj ili onoj zemlji, ali putinovski recept sa trojicom najvećih, Hodorkovskim, Berezovskim i Gusinskim je odličan primer. Dizali su veliku dreku, imali mnogo novca, preko svojih medija protiv, a Putin se na ovaj način oštro i žestoko obračunao sa kriminalcima i mafijašima.
Šta se dogodilo? Pogledajte koliko su uvećani prihodi države. Pozove ih, to mogu da kažem i to država mora da radi ovde na zakonit način naravno, pa ih pozove za novu godinu na koktel, pa kaže - vidi ti što si zaradio u Čelziju toliko i toliko para, lepo što si zaradio, ali te pare ćeš da držiš u ruskoj banci, a ne u Barcly ili Midland banci, ili bilo kojoj drugoj. Te pare ćeš da doneseš ovde u CSK, u neki treći klub i u neki četvrti, inače nema ništa od tih para.
Tako se dogodi sa četvrtim, sa petim i sa deset njih, a onda ostali dolaze i sami se pojavljuju, sami izvršavaju svoje obaveze prema državi, jer znaju da sa državom nema igre.
A dok god oni znaju da u državi mogu da nađu jednog, dvojicu ili petoricu koji mogu da im završe posao, na bilo kojoj strani, na bilo koji način, država će da propada, da odumire u korupcionaškim aferama, a mi ćemo da se hvalimo velikim rezultatima, dok narod i građani Srbije budu živeli sve teže.
Nama su potrebne promene, potreban nam je drugačiji odnos prema državi i prema njenim građanima, i uveren sam da građani Srbije to danas znaju, vide i osećaju. A što se tiče kreditnog rejtinga mogu da kažem da je kreditni rejting većine građana Srbije, ne nas poslanika koji imamo velike plate, ne vas ministara koji imate još veće, već građana Srbije koji imaju mnogo manje plate, njihov kreditni rejting je mnogo nizak i užasno mali. Pitajte ih gde mogu da uzmu kredit, potrošački i bilo koji, i gde mogu da uzmu automobile na lizing, oni koji nemaju velike plate i oni koji nemaju ogromna primanja danas.
Prosto mora da se zna da građani Srbije žive teško i žive sve lošije iz dana u dan, ma kakva Potemkinova sela vi prepričavali i prikazivali na svojim televizijama, u svojim novinama, u svim medijima, bilo elektronskim i štampanim. Zato nam je potrebno da stvari u Srbiji menjamo odlučno, hrabro i beskompromisno, i uveren sam da će srpski radikali za to imati snage i zato očekujemo veliki i široku podršku građana Srbije.

Reč ima narodni poslanik Branka Bošnjak, a neka se pripremi narodni poslanik Gordana Čomić.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo, važećim Zakonom o budžetu za 2005. godinu planiran je budžetski deficit od 20,5 milijardi dinara ili 1,4% bruto društvenog proizvoda. Podsećanja radi treba reći da je budžetski deficit na nivou ispod 3% uobičajen za razvijene zapadnoevropske zemlje.
Danas je pred nama Vladin Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije, koji po prvi put u istoriji modernih javnih finansija predviđa budžetski suficit ili jednostavno rečeno Ministarstvo finansija planira da u kasi države Srbije na kraju 2005. godine ostane nešto para.
Za period januar-juni 2005. godine budžetski prihodi Srbije iznosili su 189 milijardi i 58 miliona dinara, a rashodi 188 milijardi i 182 miliona dinara, odnosno u odnosu na prihode trošak je bio manji, te je ostvaren suficit od 876 miliona dinara. Na osnovu ovih pokazatelja jasno je da će fiskalni rezultati za 2005. godinu biti daleko bolji od planiranih.
Predlog rebalansa budžeta Republike Srbije predviđa povećanja primanja budžeta u 2005. godini za 9,3% u odnosu na plan. Ovo povećanje očekuje se na osnovu sledećih pretpostavki. Kao prvo, nastavak reformi poreske administracije, uz dodatno uključivanje sive ekonomije u legalne tokove.
Bolja naplata budžetskih prihoda u drugoj polovini godine, pozitivan trend naplate PDV-a, koji čini polovinu svih budžetskih prihoda. Podaci govore da je u prvih šest meseci 2005. godine po osnovu PDV-a naplaćeno za 42% više u odnosu na prošlogodišnje prihode od poreza na promet u istom periodu.
Stopa poreza na dobit preduzeća smanjena je sa 14% na 10%, što predstavlja jednu od najnižih stopa u Evropi. Nominalno stopa je smanjena, ali je proširena osnovica za njegovu naplatu, što je rezultiralo ukupnim povećanjem prihoda po ovoj osnovi za 54% u odnosu na isti period u prošloj godini.
Ukidanjem poreza na fond zarada, poreza na finansijske transakcije, smanjenjem poreza na dobit preduzeća sniženi su troškovi poslovanja privrede, a inicirano privlačenje stranih investicija. Vlada Republike Srbije preduzela je čitav niz mera ekonomske politike kako bi se smanjio deficit tekućeg platnog bilansa sa prošlogodišnjih 15,6% bruto društvenog proizvoda na 11% do kraja ove godine.
Koje su to mere? Kao prvo, prioritetni zadatak bio je smanjiti rebalans uvoza i izvoza. U prvih šest meseci 2005. godine srpski izvoz povećan je za 52%, a uvoz smanjen za 4%. Ovim rebalansom budžeta predviđeno je oko dve milijarde dodatnih sredstava za stimulaciju izvoza. Principijelna monetarna politika dovela je do povećanja deviznih rezervi Narodne banke Srbije na 4,7 milijardi dolara.
Efikasan rad poreske uprave povećao je obim naplate. Restrukturiranje privrede i privatizacije u prvoj polovini 2005. godine obezbedili su prihod od 5,3 milijarde dinara, uz prihod od privatizacije tri banke koji iznosi oko 22 milijarde dinara, ukupna primanja budžeta Republike biće oko 27 milijardi dinara.
Nakon dobijanja pozitivne studije izvodljivosti znatno je poboljšana poslovna klima za međunarodne investicije. Dobijen je prvi međunarodni kreditni rejting u novembru 2004. godine i ubrzo zatim novo poboljšanje u maju ove godine, a kako smo upravo čuli danas imamo još jedno dodatno poboljšanje kreditnog rejtinga. Započeta je reforma državne uprave i smanjena javna potrošnja. Vlada je izdvojila 1,6 milijardi dinara za mikrokredite za samozapošljavanje.
Dakle, budžetski suficit za 2005. godinu planira se u iznosu od 32 milijarde i 231,2 miliona dinara, što predstavlja 2% bruto društvenog proizvoda.
Ova sredstva koristi će se za otplatu dugova domaćim i stranim kreditorima i ono što je najvažnije koristiće se za razvojne projekte, stambene kredite, kreditiranje izvoza, nezaposlene.
Što se tiče izmena u predloženom zakonu o budžetu u delu trošenja sredstava najveća povećanja u transferima su za obavezno socijalno osiguranje, Republičkom fondu za penziono i invalidsko osiguranje, Nacionalnoj službi za zapošljavanje i Fondu za penziono i invalidsko osiguranje poljoprivrednika.
Povećani su rashodi za plate Ministarstvu unutrašnjih poslova, zaposlenim u osnovnom i srednjem obrazovanju, povećana su sredstva za poboljšanje učeničkog standarda. Odlukom Vlade Republike Srbije formira se Fond za mlade talente iz kojeg će se stipendirati najbolji studenti i postdiplomci, ali i nagrađivati srednjoškolci i studenti pobednici na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima.
Fond će svake godine stipendirati 1.000 najboljih studenata republičkih univerziteta sa po 20.000 dinara mesečno, 100 postdiplomaca u inostranstvu sa po milion 250 hiljada dinara pojedinačno, 100 stručnih praksi u zemlje EU u visini od 415 hiljada dinara. Finansijsku pomoć dobijaće mlađi od 26 godina, sa minimalnom prosečnom ocenom studiranja 8,5 i obavezom da po završetku studija najmanje pet godina rade u Republici Srbiji.
Kao arhitekta i graditelj, posebno želim da pohvalim podsticajne mere za stambene kredite. Vlada će bračnim parovima do 45 godina davati sredstva u visini od 20% kredita, kao učešće, i to sa 0,1% godišnje kamate, te će prosečna kamata za stambene kredite biti 4,5%. Stanogradnja je najbolji generator novog razvojnog ciklusa, graditeljstvo, proizvodnja građevinskog materijala, transport, proizvodnja nameštaja, tekstila i, naravno, u svim tim oblastima nova radna mesta.
U ime stranke G17 plus pozivam sve poslanike da, u interesu građana Srbije, u danu za glasanje podrže ovaj zakon. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Dame i gospodo, verujući da se slažemo da je upravljanje državom manje-više upravljanje budžetom, mislim da možemo izvesti vrlo jasan niz dokaza baš na teškoćama oko konkstrukcije budžeta, procene prihoda, upotrebe instrumenata budžetske politike i mera monetarne i finansijske politike, da se vidi jasno da smo društva i država koja još uvek ima samo listu problema, uglavnom nasleđenih problema, bez pravih mehanizama ili sa teškoćama stvaranih mehanizama za rešavanje tih problema, a da nemamo listu prioriteta kao država.
To je verovatno neminovan trenutak, nakon samo četiri godine pravih promena i u ekonomskoj sferi, i u sferi kreacije pravne države, u sferi promena atmosfere u društvu, ustanovljavanja odgovornosti i svih onih parametara koji karakterišu države koje su u tranziciji odmakle više od nas.
To je razlog zašto se kao poslanička grupa i kao stranka ne slažemo sa instrumentima koje rebalansom budžeta predlaže ministar Mlađan Dinkić, uz napomenu da ima dobrih stvari koje je ovo ministarstvo uradilo i da je manje-više jasan cilj samog ministarstva. To se videlo i iz ekspozea ministra. Manje-više, od cilja koji je potpuno jasan iz njegovog ekspozea, teško da može da odustane bilo koja druga reformska vlada, ali nisu ciljevi problem, nego instrumenti koje ministarstvo predlaže.
Ako se složimo da je, ponavljam, upravljanje budžetom isto što i upravljanje državom, onda se moramo složiti da su i budžetski deficit i budžetski suficit instrumenti budžetske politike. Da imamo, kao što nemamo, nacionalni plan razvoja, da imamo dokumente napravljene na osnovu katastra činjenica koje na jasan način svima nama govore kuda ide ova zemlja i šta će biti u ovoj zemlji za dve, pet, sedam i deset godina, onda bi bilo jasno zašto smo kao stranka protiv ovakve upotrebe budžetske politike i instrumenata budžetske politike, kako su predloženi rebalansom budžeta.
Samo dva pitanja i jedno podsećanje ministru. Prvo pitanje odnosi se na rebalans, na stranu (rukom pisano) 61, (kucano) 5, citiram: "Preostali iznos planiranog budžetskog suficita, po pokriću svih izdataka, u iznosu od 3.234,1 milion dinara, zajedno sa prihodima od privatizacije u iznosu od 27 miliona dinara, čine stanje na računu na kraju fiskalne godine u iznosu od 30.234,1 milion dinara i koristiće se za otplatu javnog duga". To piše u dokumentu koji je poslat poslanicima, a ministar je ovde izjavio da će biti isplate duga putarima, jun, jul, avgust, u iznosu od osam milijardi. Dakle, šta će biti, da li ovo što nam je poslato u tekstu ili ono što je ministar izjavio?
(Predsedavajući: Vreme.)
Isto se odnosi i na stranu 67 (rukom pisano), odnosno 11 (kucano), o isplati 12 mesečnih penzija. U dokumentu koji je nama poslat, govori se da će se preko ovog fonda u 2005. godini rebalansom obezbediti dodatna sredstva na ime transfera, a i dalje se zadržava obaveza, na osnovu zaključka Vlade, da se obezbedi isplata i polovine zaostale penzije. Dakle, da li će biti ovako kako je u dokumentu ili kako je ministar rekao - naknadnim odredbama u Zakonu o javnom dugu?
Uz izvinjenje što prekoračujem vreme, pitanje ministru, a tiče se energetike.
Pretpostavljam da ministar Dinkić zna da je postignuta saglasnost oko ugovora o Evropskoj energetskoj zajednici jugoistočne Evrope. Ako svest o tome postoji u Vladi, ako se zna da je Evropska komisija spremna u oktobru da sa šefovima država i vlada potpiše ugovor o Energetskoj evropskoj zajednici jugoistočne Evrope, da ratifikujemo taj ugovor u ovom parlamentu, to će u implementaciji zahtevati izuzetna sredstva.
Dakle, mi bi voleli da smo u rebalansu videli sredstva koja ćemo trošiti na to da budemo jedinstveni deo energetskog tržišta Evrope, što se iz ovog rebalansa ne vidi, a što smatramo izuzetno važnim. Ako će biti u budžetu za 2006. godinu, odustajem od one opaske kao od pitanja, ali zaista bih molila ministra da mi odgovori šta će biti što se tiče putara i penzionera, ono što je izjavljeno za govornicom ili ono što piše u dokumentu dostavljenom poslanicima? Hvala vam i izvinite za prekoračenje vremena.

Reč ima ministar, Mlađan Dinkić.

Evo, da dam odgovore na ova dva pitanja. Što se tiče sredstava koja će biti ostvarena kao budžetski suficit, tačno je, prema onome što smo projektovali, mi ćemo na kraju godine imati 3,2 milijarde dinara suficita, kada se isplate sredstva za glavnicu javnog duga domaćim i stranim kreditorima i kada potrošimo 5,5 milijardi na razne kredite vezane za podsticanje određenih kreditnih programa. Dvadeset sedam milijardi očekivanih prihoda od privatizacije, zapravo, jesu sredstva koja mi možemo da koristimo za otplatu javnog duga.
Osam milijardi duga prema putarima, u neku ruku, spada u taj javni dug, tako da će iz privatizacionih prihoda, ne iz budžeta, biti isplaćen dug putarima od osam milijardi. Faktički je ta isplata već počela, pošto smo mi, radeći zakon o budžetu, već ustanovili da imamo suficit, imali smo u januaru suficit, imali smo u celom drugom kvartalu.
Mi smo već sada dočekali polovinu godine sa budžetskim suficitom. Onda je bilo potpuno realno da jedan deo privatizacionih prihoda opredelimo za isplatu duga putarima, na osnovu odluke Vlade. Vlada je donela tu odluku i na osnovu toga su sklopljeni ugovori sa svim putarima kojima je Direkcija za puteve dugovala za izvršene radove u periodu od 1998. godine do danas. Isplata je krenula u junu, nastavlja se u julu, ona teče i biće okončana u potpunosti u avgustu.
Dakle, mi smo samo za prvih pet meseci imali suficit od 700 miliona dinara. Već nam je to davalo osnovu da možemo da isplaniramo ovu isplatu putarima, odnosno to se može tretirati bilo kao ulaganje u infrastrukturu, što jeste, ali s druge strane i jeste izmirivanje dugova iz prošlosti.
Tako da je to neka vrsta javnog duga, koji doduše nije formalizovan nekim zakonom o javnom dugu, ali definitivno postoji obaveza budžeta koja se prenosila iz godine u godinu i ona je odgovarajućim odlukama ranije regulisana tako što su izdavane menice.
Mi smo odlučili da trajno rešimo to pitanje. Vlada je usvojila predlog ugovora sa putarima u junu ove godine, gde su se putari obavezali da istovremeno odustanu od svih sudskih procesa koje su u međuvremenu poveli protiv države, kako država ne bi morala sada da plaća i neke visoke zatezne kamate.
Što se tiče penzija, tačno je da smo mi u budžetu za ovu godinu predviđali da se jedna polovina penzije isplati ukoliko privatizacioni prihodi to omoguće.
Međutim, bila je dilema da li da se ta isplata vrši 15. decembra, tada je faktički bilo planirano. Imajući u vidu da ćemo ove godine imati usklađivanje sa rastom troškova života i plata upravo 15. decembra, onda smo smatrali da je celishodnije da pomerimo za mesec dana tu planiranu isplatu polovine penzije i da je spojimo sa isplatom dugova za zemljoradničke penzije. Faktički, 15. dana prenosimo u narednu godinu i ta isplata će krenuti od 15. januara, s tim da je odredba u Zakonu o budžetu, koji je ova skupština usvojila, govorila - ukoliko se steknu uslovi, znači nije bila čvrsto obavezujuća, kao što će biti kada donesemo zakon o javnom dugu.
(Upadica iz sale: Doneli smo ga.)
Izvinjavam se, kada donesemo zakon o pretvaranju docnji. Sada se to tretira kao budžetska docnja. Kada se pretvori u javni dug, kada se emituju obveznice, onda država više ne može da odlaže, već mora tada da isplati. Smatrali smo, imajući u vidu da će ovih 10,5 milijardi faktički biti dodatnih sredstava utrošeno na povećanje penzija 15. decembra, onda sledeća isplata treba da ide 15. januara - izmirivanje pola penzije, koja je obećana, to je 8 milijardi dinara. Dakle, ne radi se o malim sredstvima. Imaćemo to, jer ćemo do tada prihodovati ove prilive od privatizacije.
Što se tiče Evropske energetske zajednice, nisam upoznat sa detaljima tog sporazuma. Svakako da je to značajan sporazum. Ono što mogu da kažem da, kada stigne zahtev Ministarstva energetike, videćemo da li je potrebno reagovati ove godine. U tom slučaju se za takve stvari koristi tekuća rezerva koja je ostavljena ovde u budžetu i iznosi 1,1 milijardu dinara ili će to biti u planu budžeta za narednu godinu.
U svakom slučaju, slažem se sa vama da se radi o važnom projektu i biće izmireno onako kako bude napravljen sporazum sa predstavnicima EU, s tim što, kao ministar finansija, u ovom trenutku, ne znam detalje tog sporazuma. Očekujem da ministar energetike, svakako, zatraži, kada bude za to došlo vreme, da se izvrše odgovarajuća plaćanja.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević. Neka se pripreme: Dragoljub Stamenković, pa potom Ištvan Takač. Izvolite, reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kada se na dnevnom redu nađe Zakon o budžetu ili zakon o izmenama i dopunama budžeta, naravno da je to najvažnije pitanje. Logično je, vlast ima onaj ko vlada budžetom.
Imajući u vidu da se na dnevnom redu nalazi i zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, koji je zbog važnosti zakona o izmenama i dopunama budžeta, nekako, čini mi se neopravdano, potcenjen, odnosno nalazi se u senci ovog prethodnog zakona. Držim da je to važan zakon koji je osnova za donošenje zakona o budžetu.
Vašu pažnju ću zadržati na izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, imajući u vidu da je naš predstavnik Jovan Todorović govorio o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o budžetu. Predlagač je u obrazloženju zakona naveo razloge za donošenje zakona. Kao razlog - da se na jedinstven i celovit način, kojim je uređen budžetski sistem, posebno sadržaji, planiranje, priprema, donošenje i kontrola budžeta Republike i budžeta lokalnih vlasti, unaprede dosadašnja rešenja na osnovu iskustava o primeni zakona. Naravno, tu je definicija suficita i deficita, precizno određenje direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava.
Ono što mislim da je važno i na čemu ću zadržati vašu pažnju je - u cilju obezbeđivanja uslova za kontrolu javnih prihoda precizirane su odredbe koje se odnose na procedure i izradu završnih računa, jer se kroz proces konsolidacije prihoda i rashoda vrši svojevrsna kontrola, u koju su, po vertikali, uključeni svi nivoi korisnika. Na ovom pitanju ja ću zadržati vašu pažnju.
Naime, u Predlogu zakona ponuđena je promena člana 7. osnovnog zakona koji govori o odgovornosti za izvršenje budžeta. Tu je predviđeno da, ukoliko se izvršavanjem sredstava, koja se iz budžeta Republike prenose drugim nivoima vlasti, ugrozi izvršavanje Ustava i posebnim zakonima utvrđenih obaveza Republike, ministar može privremeno da smanji, odnosno obustavi sredstva koja se prenose drugim nivoima vlasti i o tome odmah obaveštava vladu.
Naravno da je, kada je u pitanju ova odredba, potreban oprez. Potreban je zbog moguće zloupotrebe. Potreban je i zbog mogućeg straha u nesigurnost finansiranja javne potrošnje na nivou lokalnih samouprava. Insistiram na obraćanju pažnje na ove odredbe.
Isto tako, s obzirom da je u pitanju budžetski sistem, ta odgovornost mora da doseže do svih nivoa vlasti. Dakle, to važi i za lokalne vlasti - sprečavanje zloupotrebe. One su i te kako prisutne.
Navešću jedan primer, od niza primera, zato što je najnoviji. Gradska vlast u Beogradu, u liku gradonačelnika Bogdanovića, zloupotrebljujući svoj položaj, uskratila je finansiranje opštine Surčin, sa obrazloženjem da se ne zna ko je na vlasti. Predsednik opštinskog odbora njegove stranke obavestio ga je da su sad oni na vlasti, iako ti, koji su ga obavestili, i taj koji je obavešten, znaju da to nije tačno.
Da se razumemo, nova većina je moguća, i ako je ima, nije sporna, ali nije sporno ni da se to realizuje tačnom primenom zakona i poslovnika. On je precizirao veoma jasno, kada se stvori većina, podnese se zahtev za sazivanje sednice skupštine, pa se podnese pismeni zahtev, sa potpisom za smenu predsednika itd. Na taj legalan način dolazi do promene vlasti. Međutim, u ovom slučaju, iako se zna da toga nije bilo, Bogdanović je jednostavno uskratio finansijska sredstva opštini.
To će biti tako sve dok se ne stvore mogućnosti, bilo kupovinom odbornika, što je postala moda u Beogradu, da stvori većinu, kao što je to i u drugim opštinama činio. Ako je nema, on će uskratiti sredstva. To je zloupotreba. Na njih to mora da se odnosi.
Razumem uloge velikih kada je Surčin u pitanju. Tamo je zemljište veoma atraktivno, a to je postala moda da se uzima, otkupljuje, zakupljuje zemljište. U Surčinu je to veoma aktuelno. Ali, gle slučajnosti, oni koji ga zakupljuju su opet "Krmivo produkt", predsednik Opštinskog odbora stranke, skoro slučajno, opet u saradnji sa PKB. Mnogo slučajnosti na jednom mestu.
Dakle, insistiram na tome da se odgovornost za izvršenje provlači od vrha do najnižeg nivoa vlasti. Naravno, mediji prećutkuju ove zloupotrebe. Kada kažem mediji, ne mislim na one koji sebe drže da su nezavisni. Mislim na one koji kažu da su nezavisni. Ne mislim na gradski informativni servis Studio B, jer je on jednostavno privatni bilten Bogdanovića.
Drugo što želim da kažem, da bih malo rasvetlio još neko važno pitanje, opet o kontroli izvršenja sredstava, imajući u vidu da sistem podrazumeva ne samo sadržaj, pripremu, planiranje budžeta, već i kontrolu, kao važan deo sistema. To su završni računi.
Članom 7. osnovnog zakona utvrđena je odgovornost, pa na još nekoliko mesta je utvrđena ta odgovornost. U članu 64. osnovnog zakona je dat precizan kalendar kako se i kada podnose završni računi. Doduše, ponuđena je izmena i dopuna u ovom zakonu, ali krajnji rok nije diran. Tamo stoji: 1. jul tekuće godine je krajnji rok za dostavljanje završnog računa Narodnoj skupštini. Moram da kažem i da podsetim javnost, a i čuli smo danas neke stvari koje su za pohvalu prvi put. Želim da pitam, da li je prvi put da se u zadnje četiri godine nijedan završni račun ne podnese. Da li je i to prvi put?
Podsećam, za 2001, 2002, 2003. godinu i očekujem i ne sumnjam da će redovno za 2004. godinu ova vlast podneti završni račun. Još nešto da podsetim javnost, 2001. godine hit je bio kada je Božidar Đelić odštampao obrazac krivične prijave, menjao imena i prezimena, davao nalog kako da se popuni i da se traga za tim obrazloženjima. To je bio veliki hit, veliki juriš. Nemam nikakvo opterećenje, nemam nikakav problem, nikada nisam bio u strukturi vlasti. Znam da posle četiri godine te krivične prijave su i dalje u fazi istrage. Valjda čekaju da se ponovo ne daj Bože, vrati DOS na vlast, pa će da ih aktiviraju.
Dakle, podsećam na to vreme i napominjem, nikoga ne želim da amnestiram niti mi pada na pamet da amnestiram onoga ko se sukobio sa zakonom, jer i ja sam pre svega kao socijalista imao te štete. Tražim isti aršin za sve. Zašto? DOS-ova vlast, koja sada stvara jednu idiličnu sliku o sebi, pa i za vreme kada je bila na vlasti i sada kada je bivša vlast, prosto vidim, utrkuju se sa svojim savetima. Sadašnja vlast se na vreme setila, pa je rekla, da ne bi došla u takvu situaciju, ona je smislila način bolji, nema završnog računa.
Naravno, sami sebe ne bi da kontrolišu i za svaki slučaj još izmene, pa više nenamensko trošenje sredstava budžeta nije krivično delo, nego prekršaj. Doduše, u izmenama i dopunama zakona taj deo se suštinski ne dira, doduše povećavaju se kazne za prekršaje.
Tako se povećava kazna za prekršaj ko ne napravi završni račun prema članu 65. Zakona. On tamo jasno govori o sadržaju, izveštaj o kapitalnim rashodima finansiranja, kada će građanin imati prilike to da sazna. Izveštaj o izvršenju budžeta, objašnjenje velikih odstupanja između odobrenih sredstava i izvršenja. Izveštaj o primljenim donacijama, da li su građani i kad saznali od tih koji tako lepo i danas pričaju o sopstvenoj vlasti do 2003. godine, da li su i kad dobili izveštaj o donacijama, gde su pare završile, ko se sve tu ogrebao, i ostalo, izveštaj o korišćenju sredstava iz tekuće rezerve, i da ne nabrajam dalje.
Dakle, zakon predviđa kazne, ako nije napravljen završni račun prema takvom sadržaju. Šta biva ako nema uopšte završnog računa. Jednostavno, lakše je da ga nema. Još nešto želim da podsetim i na kraju da postavim pitanje vladi, jer je podržavam. Prvo pitanje, kada je donet Zakon o budžetskom sistemu, tada je još jedna odredba uneta, potrebna je eksterna revizija. To je odličan razlog da ne bude završnog računa, jer nema eksterne revizije.
Doduše, tamo je stajalo, dok se ne odredi vrhovna revizorska kuća. Skupština će to da odredi revizora. Sada prvi put vidim, danas ili za naredni saziv sednice, da se predviđa i određivanje revizora od strane Skupštine za završni račun. Doduše, opet bi malo čudna slučajnost bila i tu predviđeno za revizora, ali to kada bude ta tema na dnevnom redu. Ono što želim da pitam, da pitam ovu vladu, zbog čega nema završnog računa.
Ovo pitam iz dva razloga. Prvi razlog, jer razumem prethodnu vladu, zašto bi ona podnosila završni račun u kome bi se videle sve zloupotrebe sredstava iz tog vremena. To bi jako poremetilo onu lepu sliku koju stvaraju o sebi kako su bili najbolji.
Drugo pitanje, ako je potrebna eksterna revizija posle donošenja Zakona o budžetskom sistemu, zašto nikada Skupština nije usvajala završni račun za 2001. godinu, a za koju nije trebalo. Zato razumem prethodnu vladu, jer mnogo toga bi se videlo. Šta ne razumem? Ne razumem ovu vladu, zbog čega to ne dostavlja Narodnoj skupštini. Neću da verujem da je razlog da želi da sakrije te zloupotrebe.
Vraćam se na početak, svako treba da odgovara za zloupotrebe, ali isti aršin za sve. Umesto toga smo slušali, i gledali i čitali u štampi izjave od strane aktuelnih ministara sada, o zloupotrebama prethodnih ministara, pa za Đelića nešto. Danas smo čuli i za Direkciju za puteve itd.
Jednostavno rečeno, postavljam pitanje i tražim od ove vlade da podnese završne račune sve. Ova vlada nema razloga da krije ničiju, pa ni odgovornost onih koji su pre nje vršili zloupotrebu tih sredstava.
Vratiću se na sam početak, budžetski sistem je važno pitanje i nije sporno, ali nije važno samo planiranje, priprema, donošenje, rasprava, ko će sa koje stavke da se skine i da se stavi na drugu, veoma je važna kontrola izvršenja budžeta. Kontrola izvršenja budžeta na svim nivoima. Verujem da ova vlada to hoće i očekujem od ove vlade da posebnu pažnju posveti tom delu, jer je to najslabija tačka u budžetskom sistemu. Hvala lepo.

Hvala vama, gospodine Petronijeviću.
Dozvolićete mi da još jednom pojasnimo. Upravo ovako kako ste vi rekli, gospodine Petronijeviću, zakon je predviđao eksternu reviziju, u protivnom bi to morala da radi Skupština. Skupština nije u mogućnosti da izvrši reviziju.
Zbog toga je na insistiranje predsednika Skupštine, dakle svih vas, jer predstavlja celu Skupštinu, zatraženo da vlada raspiše tender. Rezultati tih ponuda su pred Skupštinom i na prvoj narednoj sednici, kao što ste rekli, Skupština će odlučiti ko će to biti.
Istovremeno je ova skupština preko svog odbora, gde sede predstavnici svih stranaka, takođe, izradila predlog zakona koji će, nadam se, biti jesenas na Skupštini, a to je o formiranju institucije vrhovnog revizora, kako ne bi ubuduće država, a bilo sa strane jedne vlade ili druge, dolazila u situaciju da ne polaže račune pred svojim građanima o utrošenim sredstvima.
Dakle, ovaj saziv parlamenta je sposoban da to uradi i staće na kraj tom dvovlašću, gde država ima jedna prava, a ostali građani druga.
Građani moraju da podnose izveštaj, a država ne mora; mora i država. Hvala vam još jednom, ali svi ćemo zajedno o tome odlučiti u sredu ili u četvrtak.
Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković, neka se pripremi narodni poslanik Takač Ištvan, pa Slaviša Slavković.