Dame i gospodo narodni poslanici, možda će celokupna srpska javnost da se začudi, na početku ću izneti jednu konstataciju da je, zamislite, Mlađan Dinkić u nečemu bio u pravu. Bio je u pravu samo kada mu je neko u retrospektivi događaja u istoriji Srbije u 20. veku napisao nešto što je tačno, a to je da su Lazar Paču i Milan Stojadinović, kao radikalski predstavnici vlasti u vreme kada je Srbiji bilo najbolje i biće joj tako kada ponovo radikali dođu na vlast, imali izuzetne rezultate u pogledu finansija i upravljanja Srbijom.
Ali je zaista neverovatno, kao pre nekoliko dana, kada sam jednog neukog poslanika morala da podučavam tome šta je činio Milan Stojadinović, kao ministar finansija i kao premijer tada, uoči Drugog svetskog rata u Srbiji, da neko sebe poredi, a da to bude još i Mlađan Dinkić sa Lazom Pačuom i Milanom Stojadinovićem.
Ne zbog toga što su to bili slavni srpski radikali, nego zbog činjenice da je Milan Stojadinović najveće uspehe doživeo, tako stabilnu vladu i ekonomske pokazatelje imao, zbog činjenice da su ovi sa zapada njemu dolazili na noge, da je on odlazio tamo kao ravnopravni pregovarač, da je bio izuzetno vispren ekonomski ekspert, koji je mogao u svakom trenutku da predoči svakome u razgovorima šta Srbija može, kakvi su njeni potencijali, šta mogu građani da urade, šta mogu da očekuju i kako treba da žive srpski seljaci, a da im niko ne sedi na grbači, a naročito da to ne čini preveliki državni aparat.
Da se vratim na ono što je uzburkalo javnost prilikom promocije, bez ovog kastrovskog govora danas, nego u okviru pisanja štampe, celokupnu javnost, a naročito ljude koji su me zamolili da postavim određena pitanja ministru. U kraju odakle potičem, doline Zapadne Morave, varošice čuvene već nadaleko, Mrčajevci i okoline, zamolili su me u mom rodnom selu seljaci, i to upravo juče, da postavim ministru pitanje.
Jedna gospođa, a ona je za vas ministre zaista gospođa u pravom smislu reči, iako je to seljanka koja možda nema osam razreda osnovne škole, ali celog života se muči i radi, i to mnogo radi danas, preko 70 godina, da bi mogla da preživi, pita kada ćete da joj isplatite 76.232 dinara, koliko joj dugujete za poljoprivredne penzije. Juče mi je pokazala svoj ček, primila je deo penzije za avgust 2003. godine. To je prvo pitanje.
Drugo, što su mi ljudi rekli da ih jako interesuje, u pitanju je Unija pijačnih prodavaca Srbije, to je ovaj dopis koji ste takođe dobili, ne znam kakav je epilog današnje blokade, oni su me, kao i sve poslanike iz Kragujevca, obavestili da će se to sprovesti danas na prilazima našem gradu, poslanike iz Jagodine takođe i iz drugih okruga, šta je sa legalizacijom prometa robe na tezgama, na način koji je jedini realan i koji omogućava tim ljudima da normalno prežive.
Sve da se ne znam koliko razlikujemo u programskim opredeljenjima, a naša su jedina ispravna, jer mi smo naslednici onih slavnih radikala i ekonomskih reformi i programa, kao što su to činila pomenuta dva velikana Paču i Stojadinović, nemoguće je da u bilo kom smislu reči, ako je moralan i častan, ministar bude licemeran, a naročito da to budu oni koji ga podržavaju na vlasti.
Ako u ovom skupštinskom zdanju sedi gradonačelnik Kragujevca, ako ste vi čovek za vezu u smislu javnih finansija i onoga šta treba na svojoj grbači da podnesu poreski obveznici, onda je u najmanju ruku licemerno da krajem prošle godine tim istim ljudima obećate da ćete bar do januara 2006. godine da pronađete neki drugi model, i to onaj koji je primeren takvoj vrsti prodaje u drugim zemljama u našem okruženju i uopšte, ako želite u Velikoj Britaniji ili već gde, nije važno, od zemalja na zapadu, kako je moguće da ne želite sa njima da razgovarate.
A znate da su to ljudi koji su isterani sa posla, uzeli otpremninu iz "Zastave", evo sada ponovo ovi prevareni iz Namenske proizvodnje, zakupili neku tezgu na pijaci, to su isto uradile Nišlije, to su uradili čak možda po standardu u bolje stojećem Novom Sadu, a gde se sada zahvaljujući gospođi Gojković i lokalnoj vlasti zaista nešto gradi i izgrađuje, jedino tamo ima kranova u Srbiji, i vi sada lepo kažete - neću sa njima da razgovaram.
Oni vam napišu svoje zahteve i, naravno, vi ne morate to slepo da sledite, ali bar uvažite to i pokušajte da razumete te ljude koji jedva preživljavaju, a nekoliko takvih, majke mi, juče se javljaju, koji i po kiši, i po snegu, i po suncu i po nenormalnim uslovima moraju da drže te tezge i da preživljavaju.
Ovi poljoprivrednici ne da su kivni i besni na vas, nego kažu da bi vas jedan dan pozvali da idete sa njima u njivu, sada su ovi letnji radovi i da vidite kako to izgleda, jedno pola sata, sat, koliko se srpski seljak muči i koliko mora da zaradi, onako registrovan po osnovu zakona koje ste doneli prethodno u Skupštini, mora da izdvoji za državu. I znate da se takva, o tome je danas govorio gospodin Nikolić, diskriminacija građana vrši na registrovane i neregistrovane.
U mom dvorištu u selu juče se desilo da jedan drugog ljudi pitaju, vraćaju se sa njive, svratili na kafu - je li, da li si se ti registrovao.
A ovaj kaže - šta ću, moram. Čovek najbogatiji u selu, ima silne plastenike, ako je to budućnost Srbije. Znate kada bi mogla da bude? Kada biste potpuno iskorenili ovaj uvoznički lobi, što je apsolutno nemoguće. To su zaista pravi poljoprivrednici i seljaci koji proizvode zelene salate, paradajz, kupus i sve, ali on kaže, iako najviše prihoduje u celom selu, može godišnji prinos da mu bude 15 i 20 hiljada evra, od toga nema ništa. Prosta reprodukcija, da čeljad po kući može da hrani, da ih školuje i da ulaže za sledeću godinu.
Zašto bi ti ljudi lagali i zašto bi više govorili o svojoj muci koju inače teško iznose? To je veliki problem danas. Mi smo podneli amandmane, gospodin Krstin i gospodin Deđanski, oni su sa područja severne srpske pokrajine, gospodin Mašić, profesor agronomije, koji je danas govorio o tome. Sa intencijom da se za poljoprivredu preusmere veća sredstva podnosili su amandmane i govorili danas, ali kome mi to da pričamo, kada vi očigledno to niti želite da razumete i hvalite nam se još sa time da vam treba agencija za izvoz.
Ne trebaju seljacima uopšte takve agencije i ovo su bačene pare. Vi niste bili uopšte sve vreme kada smo govorili o agenciji za promociju izvoza povodom amandmana, vi ste u okviru onih sedam zakona to jednim delom spomenuli i danas ste rekli da izdvajate onu polovinu kao što u zakonu stoji i to ovo kada se podeli sa kursem evra nije tih 12,5 miliona evra. Sposobni su oni i već na način na koji je to ranije rađeno da to urade, evo imaju šta, proizvode povrće i voće, i šta će njima ovaj državni aparat, tamo gde imaju direktore, upravni odbor i sve te koji će da rade iz raznih političkih struktura koje čine vlast, iz vaše i iz drugih, kada oni znaju da su sposobni da to proizvedu i da je problem u tome što država nema kritičnu masu proizvoda za izvoz.
Zašto nema? Zato što joj to nije bila glavna preokupacija. Dođu ovi iz MMF, po sistemu kako su već počeli, sa šok terapijom od Đelića naovamo, serviraju šta treba da se uradi, diktiraju to i vi to slepo izvršavate. Šta briga jednog poljoprivrednika ili jednog radnika iz Kragujevca, iz Bora, iz Majdanpeka, iz Vranja, da barata terminima "suficit" i "deficit". Mi to moramo da znamo, mi smo zakonodavna vlast. Neki od nas su bili dugo u lokalnoj samoupravi odbornici, neki su dugo u Skupštini, ali da vi to objašnjavate na način da ste vi lepo raspodelili, u ovom slučaju, suficit, onako kako se vama prohte, on od toga ništa konkretno nema.
Nema zato što iz toga ne može jasno da se vidi, a čak su neki novinari skloni tome, ceo dan su preračunavali, videćete kako će sutra neki da izveste o tome, a nisam stigla da to proverim, da ste mnoge stavke pogrešno sabrali. Naravno, oni će to da napišu, pa će se videti gde ste pogrešili. Onda dolazite do tih kapitalnih projekata i suficita posle toliko godina.
Ono čime ste se danas najviše hvalili je jedna milijarda za nezaposlene, 600 miliona Fondu za razvoj. Kad pogledate sve to i vidite koliki je broj lica, 986.000 danas u Srbiji, onih prijavljenih koji ne rade, pa uporedite taj iznos sa ovim vraćenim parama za agenciju, pa sa novcem koji ste dali da olako Čović troši u Koordinacionom centru, pa razne druge stavke, vi dolazite do toga da ste vi 10 puta manje izdvojili za zapošljavanje nego za sve to drugo na šta želite da potrošite novac, odnosno za šta ste planirali.
Stambeni krediti za mlade, to je posebna priča. To je takva obmana i takva prevara, da se već danima i ekonomisti i ljudi koji su u situaciji da, eventualno, moraju za to da apliciraju, smeju. To je ovo: Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita. Ovo sam pronašla na internet sajtu. Piše da to podržava Republika Srbija, Ministarstvo finansija - Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita. Za 1.000 lica u zemlji izdvojeno ukupno 900 miliona dinara, a računa se da je nekoliko desetina hiljada u svakom trenutku takvih zahteva u Srbiji.
Hvaliti se time, posle vaših obećanja je prošlo pet godina, od onog famoznog spota, vi u 2005. godini izdvajate 900 miliona za 1.000 stambenih kredita. Sada da dođemo do toga kakvi su uslovi i ko su ti ljudi koji mogu da konkurišu. Možda vaši savetnici, sa enormno visokim platama, možda oni po inostranim bankama koje posluju kao domaće, ili obrnuto, zavisi kako ih ko posmatra, sa velikim primanjima, možda neko i od narodnih poslanika ili članova Vlade, jer ste lepo raspodelili i troškove za te plate i namene. Ali, ako pitate službenike u Skupštini Srbije, one ljude koji su savetnici ovde, koji rade u ministarstvu, a da ne govorim o ljudima koji rade u nekim preduzećima, u organima lokalne samouprave, ovo je za njih misaona imenica.
Prvo, da bi uopšte ušli u ovu proceduru sa svih sedam-osam strana, oni moraju da računaju na to da sam ulazak u tu proceduru i koštanje svega toga i na kraju da se odobri taj kredit, jeste preko onih 10% učešća, još dve do tri hiljade evra. Sada objasnite tim službenicima, tim činovnicima i tim ljudima ili nekom radniku u Srbiji, kažete, mladi ljudi do 45 godina, recimo, ljudi rade, jedan radi u proizvodnji, u tekstilnoj industriji, žena, a njen suprug radi u metalskom kompleksu, kako oni da konkurišu za ovo, a podstanari su, imaju dvoje i više dece.
Evo, u neposrednom okruženju, u gradu u kome živim znam porodicu, žena je za 10 godina, zaista jedan od retkih primera, a inače je medicinska sestra po obrazovanju, školovala se za to zanimanje, rodila pet sinova i jednu ćerku. Ona je gotova da ide na ulicu sa svojim suprugom koji je mašinski tehničar. Lokalna vlast u gradu ne želi da joj pomogne. Ona da dođe i da aplicira za ovaj kredit. A šta da prikaže? Ona nema posao, sa šestoro dece koje je rodila.
To je jedan ekstreman primer o kome, pre svega, lokalna samouprava treba da vodi računa. Ko zna koliko je takvih slučajeva po Beogradu.
O čemu mi ovde pričamo? Kolika je ta mesečna rata za najmanji stan? A inače vam ni ovi koji su radili ovo tržišno istraživanje nisu dali dobre prikaze. Objasnite mi gde za 600 evra može u Kragujevcu da se kupi stambeni kvadrat, ili u Nišu, tu je gospodin Stamenković, 600 evra u Novom Sadu, to je stvarno smešno. U Beogradu na nekoj ko zna kojoj periferiji za ovaj iznos. Za trećinu je samo iznos u ovom prikazu smanjen.
Tako vam je i kod kredita za zapošljavanje, tako vam je i kod kredita za poljoprivredu. Lako je razbacivati se obećanjima, sve lepo obećate i onda dođete i kažete - ti penzioneri, ova žena što je mene juče zamolila da pitam za iznos od preko 70.000, penzioneri ili vojni penzioneri, računajte na to da će država na sebe da preuzme javni dug, pa će putem berze da reguliše za narednih pet godina, počev od januara 2006. godine, vaša dugovanja.
Da li vi znate koliko ti ljudi imaju godina? Neka su živi i zdravi, ali pod takvim stresom i u uslovima gde ne mogu da se leče, ni da odu u banju, niti da žive normalno, koliki je njihov životni vek? Oni sada da čekaju, opet će to biti poligon za spekulaciju, opet će neko da uzme velike pare na način na koji ste vi to zamislili i pojeo vuk magarca, para nema, nema ni za poljoprivrednike, nema ni ovih penzija.
I vi i prethodna DOS-ovska vlada, a vi ste bili deo te vlasti kao guverner, i 2000. godine ste obećali da ćete sve to ekspresno da završite i da su vaši pregovori i vaša pregovaračka pozicija sa MMF, i sa Svetskom bankom, i sa Pariskim i Londonskim klubom poverilaca tako dobra i čvrsta da ćete vi sve to da završite i da će u Srbiji odmah da poraste životni standard. Zaista je surova današnjica, jer je industrijska proizvodnja u odnosu na prošlu godinu manja. Baš briga onog radnika, na kraju ću da završim sa jednom od najvećih muka danas u Srbiji, da li ste vi to prikazali ovako ili onako i kako ste vi u ekonomskom smislu ili formi to izrazili.
Moje poslednje pitanje je zašto ste prevarili oružare, radnike "Zastava – namenski proizvodi", koji su danas, ako niste imali vremena ili ste se bavili nekim drugim poslom, izdali saopštenje u kome vas najoštrije osuđuju. Sutra zaseda Skupština grada Kragujevca, njihov račun je blokiran. Mi ćemo videti sutra, zbog interesa grada Kragujevca, pre svega odbornici SRS, koji su prošlog puta želeli tim ljudima da pomognu, kako ćemo taj problem dalje da prevaziđemo. Blokiran im je račun zato što im je Gradska skupština odobrila pozajmicu do dana kada je trebalo vi da im odobrite kredit.
Ni dan-danas, ovo vam govorim 18. jula 2005. godine, obećali ste oružarima kredit, niste odobrili. Vi znate da su to ljudi koji sa teškom mukom decenijama žive, ljudi koji su sada, po spisku koji ste vi i Lalović pravili, hteli ili ne hteli, jer ste ih gotovo gurali od devetog sprata naniže, morali da prihvataju te otpremnine i sa njima se nije šaliti. Pa, videćete kakva će reakcija da bude sutra i narednih dana, i njihova i svih onih nezadovoljnih, a njih je, nažalost, mnogo u Srbiji, zbog toga što ste ih obmanuli.
Džabe vama da se sa ovim milijardama hvalite. Lepo vi da date ono što ste obećali oružarima, pa redom, pa tek onda da dođete ovde i na način na koji to treba da uradite, polažete račune. Bojim se da će tada biti kasno, jer ne samo da nećete dobiti Nobelovu nagradu, nego ni senku senke slave Laze Pačua i Milana Stojadinovića vi nikada nećete doživeti.