Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, sednici prisustvuje 85 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 87 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Marko Đurišić i Aleksandar Vlahović.
Nastavljamo rad prema dnevnom redu.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2005. GODINU (pojedinosti)
Primili ste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2005. godinu, sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na:
a) Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za 2005. godinu,
b) Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika za 2005. godinu,
v) Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti za 2005. godinu,
g) Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2005. godinu,
d) Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2005. godinu, koje je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Veroljub Arsić, Nataša Jovanović, Hranislav Perić, Zoran Krasić, Milorad Mirčić, Aleksandar Vučić, Goran Cvetanović, Paja Momčilov, Dragoljub Stamenković, Ljubomir Kragović, Radiša Ilić, Zoran Antić, Miljko Četrović, Momir Marković, Nikola Todorović, Stevica Deđanski, Vitomir Plužarević, Petar Jojić, Zlatan Jovanović, Branislav Blažić, Zoran Mašić, zajedno Miroslav Markićević, Milorad Belić, Velimir Stanojević, Miodrag Stamenković, Dušan Mrvoš, Zoran Ćirković, Vladan Vučićević, Radič Joković i Dejan Rajčić, Sulejman Spaho, Stefan Zankov, Branislav Rankić, Milorad Krstin, Esad Džudžević, Dragoljub Živković i Jovan Todorović, kao i Vlada Republike Srbije.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Zakonodavni odbor je, na osnovu člana 144. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, izvršio pravno-tehničku redakciju teksta Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2005. godinu, koja je sadržana u izveštaju tog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Odbor za finansije je prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Veroljub Arsić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Da nastavimo gde smo juče stali. Pošto se u toku jula pravi rebalans, onda on mora da se uradi u skladu sa važećim zakonima. To znači da mora da bude prikazan u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu.
Ako je to tako, a drugačije ne bi moglo da bude, onda u članu 1. tabelarni prikaz i raspored ekonomskih klasifikacija sa iznosima sredstava bi morao metodološki da bude urađen na isti način kako je to urađeno u budžetu Republike Srbije za 2005. godinu, jer ne postoji praktično pravni osnov da se u članu 1 - u tabelarnom prikazu daju kolone poput ovoga što je navedeno pod B) Primanja i izdaci po osnovu prodaje odnosno nabavke finansijske imovine i drugih kredita, pa IV, V, VI, pa onda pod V) Zaduživanje i otplata duga - VII i ovo što ide do kraja.
Postavljam pitanje predstavniku Vlade, gde je našao pravni osnov za ovo što je nabrljao u članu 1? Šta je pravni osnov za član 1? U kom zakonu, u kom članu se nalazi osnov da može neko da maltretira Skupštinu i dostavlja ovakav tekst? Niko ne može da da pravni osnov.
Da bi javnost shvatila šta se sve tu brlja i mrlja, brže-bolje kada je Vlada videla da smo podneli amandmane, usput nismo se pozvali na pravni osnov, nego smo dali strukturu konomske klasifikacije, nazive ovih pozicija i raspored ovih sredstava, u skladu sa metodologijom iz Zakona o budžetskom sistemu, na isti način, kao što je to prikazano u budžetu za 2005. godinu. Onda je ekspertska grupa Vlade zaključila da je pogrešila i kod A), B), V) u okviru člana 1. pa je podnela amandmane.
Mislim da je ovim amandmanima Vlada pokušala da izmeni nešto, popravi, ali opet samo u skladu sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, a ne u skladu sa i u ovom trenutku važećim Zakonom o budžetskom sistemu. Mi amandmanom ispravljamo ovu očiglednu nezakonitost. Čak bih rekao - nezakonitost koju ni predlagač ne krije, nezakonitost koju ne spasava ni skupštinska većina.
Da ne bi bilo zabune, ako se ide po sada važećoj metodologiji, onda u članu 1. ovaj tabelarni prikaz bi trebalo da ima daleko manje ovih pozicija, pod A) Primanja i izdaci budžeta Republike Srbije I. Ukupna primanja 432 milijarde 999 miliona. Ništa se ne menja u odnosu na ono što je Vlada predložila.
Zatim, ukupni izdaci 432.999.000.000 dinara. Tu se sada ne slažemo sa Vladom, jer Vlada tu predlaže da ti rashodi budu samo 400 milijardi, a 32 milijarde žele da prikažu kao virtuelni suficit. To prosto nije moguće da se prikaže. Mi smo našli raspored za sva ova sredstva, našli smo odgovarajuće pozicije, našli smo na rashodnoj strani gde to treba da se nađe, pa smo rekli da tekući rashodi treba da budu 416.990.319.000 dinara, rashodi za zaposlene treba da budu 84 milijarde i nešto još preko toga, korišćenje roba i usluga 19,5 milijardi, otplata kamata skoro 20 milijardi, subvencije 39 milijardi, izdaci za socijalnu zaštitu 43 milijarde, ostali rashodi skoro 5 milijardi, tekući transferi 204 milijarde, kapitalni rashodi skoro 16 milijardi.
Tako da smo u rasporedu ukupnih rashoda uklopili sa planiranim iznosom prihoda i to je metodologija koju priznaje postojeći Zakon o budžetskom sistemu.
Šta je Vlada u svom Predlogu rebalansa zabrljala? Ona je sve ovo podelila u skladu sa nečim što je još samo u glavama nekih ljudi, pa je ukupne izdatke svela na 400 i nešto milijardi, tekući izdaci 384, pa od toga zaposleni 84, robe i usluge 19, otplata kamata 19, subvencije 30 i nešto, socijalna zaštita 43, ostali rashodi oko pet, tekući transferi 181 milijarda.
Naravno, mi smo tekuće transfere povećali zato što postoje osnove za to povećanje, postoje razlozi, jer ova država duguje ne samo korisnicima budžetskih sredstava, ne samo indirektnim korisnicima budžetskih sredstava, nego duguje i građanima, duguje i privredi, i mora da namiri sve te svoje obaveze, a ne da razmišlja o nekom virtuelnom suficitu koga u stvari nema. To je jedna čisto matematička kategorija sa promenom metodologije.
Šta dalje Vlada brlja? Uvodi posebnu kolonu B - Primanja i izdaci po osnovu prodaje, odnosno nabavke finansijske imovine i drugih kredita, pa IV - Primanja po osnovu prodaje finansijske imovine i otplate datih kredita. Tu su sada promenili pa su ubacili tih 27 milijardi od privatizacije, inače su u početnoj fazi to zaboravili, to se njih nije ticalo, već su to prikazali na nekoj drugoj poziciji.
Izdaci po osnovu datih pozajmica 5,5 milijardi, primanja po osnovu prodaje 21,5 milijardi. To je ta metodologija kako se dolazi do nečega da postoji, a njega nema. Za to ste eksperti i na kraju ste prikazali sa minusom 32,2 milijarde. Minus je samo radi iskazivanja, ali u stvari radi se o vašem viđenju nekog suficita.
Naravno, Vlada je dala i tekstualni deo zašto menja član 1 - primanja i izdaci budžeta Republike, ukupni izdaci i tekući rashodi. Promenila je ekonomske klasifikacije, praktično jer su izbrljali neke brojeve i neke cifre, kada su muvali kako da sakriju ovo što smo osujetili na vreme i pokazali o čemu se radi i koja je podvala na delu, podvala tako da se stvori virtuelni suficit da bi se samo jedan čovek u državi hvalio.
Svi u Vladi kritikuju ovaj koncept, to da znate vi koji ste skupštinska većina. Svi u Vladi kritikuju ovaj koncept Mlađana Dinkića kako prikazuje nešto što ne postoji i to imajte u vidu kada budete glasali. Pitajte vaše predsednike poslaničkih grupa, predsednike vaših stranaka, šta oni misle o ovome. Kazaće vam možda crnje i gore stvari od ovoga što iznosim već nekoliko dana sa ove govornice, ali vam ukazujem da vi, glasajući za ovakav zakon o rebalansu budžeta, glasate za nešto što je očigledno nezakonito.
Vi koji se pozivate na legalizam, da je zakon neka svetinja koju treba poštovati i zbog toga ste kritikovali one prethodnike, ja vam kažem, ukoliko budete glasali za ovakav rebalans vi nemate više etiketu boraca za poštovanje zakona, jer ne postoji očigledni primer kršenja zakona.
Molim vas da ovo imate u vidu prilikom glasanja. Amandman je pravno moguć, amandman je poželjan. Usvajanjem ovog amandmana remete se i ostali članovi, ali se remeti jedan pogrešan koncept i jedna bolesna metodologija. Ako se remeti bolesna metodologija, onda činite dobro delo glasajući za amandman narodnog poslanika Veroljuba Arsića, kojim mi ne diramo u prihode Republike, ne diramo u pretežnom delu na predloženi način rasporeda tih sredstava, ali samo dovodimo u normalu u skladu sa važećim propisima i izgled ovog zakona i pojedine njegove odredbe.
Znači, glasajući za ovaj amandman potvrđujete da ste za ustavnost i zakonitost. Ukoliko ne usvojite ovaj amandman rekli ste građanima Srbije da vas ništa ne interesuje osim vaše lične volje. Znači da ste protiv Ustava, protiv zakona.
Problem je vrlo jednostavan, ko glasa za amandman poštuje Ustav i zakon i radi poslanički posao u skladu sa Ustavom i zakonom. Ko ne prihvati ovaj amandman SRS može slobodno da stavi bedž na kome će da piše - ja sam taj koji gazi Ustav i zakon da bi se Mlađa pohvalio, mada ga svi kritikuju.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Član 2. Predloga zakona glasi da se član 2. Zakona o budžetu menja. I on treba po izvedbi Vlade da glasi: "Budžet za 2005. godinu sastoji se od ukupnih primanja u iznosu od 432.999.000.000 dinara, ukupnih izdataka u iznosu od 400.767.778.000 dinara i budžetskog suficita u iznosu od 32.231.222.000 dinara."
Stav 2: "Budžetski suficit iz stava 1. ovog člana koristiće se za 1) pokriće izdataka po osnovu datih pozajmica i nabavke finansijske imovine u iznosu od oko 5,5 milijardi dinara; 2) otplatu glavnica u iznosu od 23,5 milijardi dinara; 3) preostali deo budžetskog suficita u iznosu od 3,2 milijarde dinara, zajedno sa primanjima po osnovu otplate datih kredita i prodaje finansijske imovine, čini stanje na računu budžeta na kraju godine, koji će se koristiti za otplatu javnog duga."
Šta se amandmanom SRS predlaže?
Predlaže se da se član 2. promeni i da glasi: "Budžet za 2005. godinu sastoji se od: 1) ukupnih primanja u iznosu od 432 milijarde 999 miliona dinara; 2) ukupnih izdataka u iznosu od 432 milijarde 999 miliona dinara." Budžetskog suficita nema, jer on u suštini i ne postoji. To što je zavozio film Mlađan Dinkić, da ima neki plus, da je nešto napravio, to neka rešava na drugom mestu.
Postoje druge struke koje su kompetentne da pomognu u takvoj situaciji. Ali, ovde se ovo radi samo promenom jedne metodologije, uvođenjem novog člana 13a koji još nije stupio na snagu, ali se primenjuje. To vam je isto kao kada je Gaša Knežević izbacivao profesore sa fakulteta, pošto nastavno-naučna veća nisu taj prljavi posao htela da urade, onda je Gaša sam preuzeo to da završi svojim rešenjima. Znate li šta je pisao u svojim rešenjima - da je to uradio na bazi nacrta zakona koji još nije pripremljen, ali ga on primenjuje. Profesor prava primenjuje nacrt zakona koji nije ni napisan! To isto radi Mlađan Dinkić.
On je osmislio neki suficit i, u skladu sa tim novim članom 13a, odredio namenu budućeg suficita za koji se ne zna ni da li će da bude, ni da li može da postoji. On je kategorija koja se pojavila samo promenom metodologije. To je slično kao sa promenom metodologije utvrđivanja društvenog proizvoda u Republici Srbiji od 2001. godine, kada je Đelić pametovao, promenio je metodologiju da bi pokazao kako je bruto društveni proizvod u konstantnom rastu.
Slično je uradio onaj Milosavljević kada je promenio metodologiju izračunavanja potrošačkih korpi, pa je od jedne potrošačke korpe napravio 25 potrošačkih korpi, pa je po potrebi naša statistika, šta mu treba, on izvuče jednu od tih metodoloških kategorija i to svi mediji tamburaju, da bi ubedili građane kako dobro žive, samo što oni ne osećaju taj problem.
To vam je isto i sa ovim članom 2. Mi kažemo da ne postoji suficit. Ne može da postoji suficit dokle god postoje obaveze države, pre svega, budžeta Republike Srbije prema direktnim, indirektnim korisnicima i prema građanima. Nas niko nije ubedio da postoji suficit.
To su vam plastično objašnjavao prekjuče. Suficit u viđenju samo Mlađana Dinkića i nikoga više na kugli zemaljskoj, postoji tako što, kada imate u džepu 100 dinara, vi promenite metodologiju i kažete da imate 120 dinara, a ništa se nije desilo, ta stotka je i dalje u džepu. Vi ako želite da vam lepše izgleda da u džepu ima 120 dinara, a njih nema, to je vaš problem.
Nemam ništa protiv toga, ali građani Republike Srbije ne mogu da prihvate to i ne smeju da se pomire sa tim da ih neko na ovako bezočan način vara.
Ajde što im uzima, pa ih još i vara pa kaže - sada morate da uživate u tome što je jedan čovek pustio film da je napravio suficit, prvi u istoriji, Lazar Paču, te ovaj drugi, te onaj treći, istorijska ličnost, postao istorija već. Nema od toga ništa.
Znači, amandman na član 2. je dat prema metodološkom pristupu koji postoji dan-danas u Zakonu o budžetskom sistemu. On nije u skladu sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, ali moram da vas podsetim da taj Predlog zakona nije stupio na snagu i budžet ne može da se radi po željama nekoga ko je rekao - ajde, promenićemo sad i Zakon o budžetskom sistemu. O tome se radi.
S obzirom da ove tačke iz stava 2. člana 2. Vladinog predloga su razrađene i u odredbama koje slede, mi ćemo konkretno objasniti u čemu se ogleda ta virtuelnost i to što je neko zamislio da bi lepo zvučalo da napiše da ima neki suficit.
Ali, moram da skrenem pažnju na još jednu stvar. Ovde se vrši svojevrsna zamena teza. Ovde je neko pokušao u načelnoj raspravi od dva sata i 10 minuta da nas ubedi da ne zna šta je bilans stanja, a šta bilans uspeha. Ako država ima neke obaveze koje su dospele i po tom osnovu duguje privredi, građanima, inostranstvu...
Moram da vas upozorim da sve što se u toku godine prikupi kao javni prihod koji pripada budžetu Republike Srbije, ide na prihodnu stranu. Sve obaveze koje se ispunjavaju u toku godine, u skladu sa zakonom i zakonima, svaka obaveza mora da ima svoj pravni osnov u propisu, u zakonu, ne u pravilniku Mlađana Dinkića, pa pod izvesnim okolnostima čak ne i u uredbi Vlade Republike Srbije.
Prošla vlada je postala svetski rekorder. Ona je, na bazi člana 2. stav 2. Zakona o Vladi Republike Srbije donosila uredbe povodom svih pitanja, bez ijednog poziva na materijalni propis, već samo na propis koji kaže - Vlada donosi uredbe. Da li baš za tu oblast može da se donese uredba, to njima nije bilo bitno. Ovi idu korak dalje.
Znači, na rashodnoj strani mora da se obezbede pozicije i da se obezbede sredstva za isplatu onih troškova koje država mora da plati. Ako se radi o obavezama koje se prenose iz godine u godinu ili obavezama koje dospevaju u nekim ratama, u nekim periodima, u dugom nizu godina, to se ima u vidu prilikom izrade pojedinačnih budžeta za svaku narednu godinu, ali se uvek ta obaveza, koja dospeva za tu godinu, prikazuje u budžetu za tu godinu.
To što je neko pokušao ovde da nam drži predavanja da je ovo pod B i pod V potrebno da bi se napravila crta, da bi se videlo koliko je država zadužena i kako da skuplja pare da bi nekada otplaćivala kredite itd, to je priča za malu decu, priča za one koji nisu nikada u životu pročitali novine.
Svako u ovoj zemlji ko je čitao novine, mogao je elementarne stvari da shvati, da država u toku godine naplaćuje u skladu sa zakonom i da isplaćuje iz budžeta u skladu sa zakonom.
To što dospeva sledećih godina, neka država bude racionalna, ako treba, neka investira sredstva u nešto, neka kapitališe ta sredstva, neka ih obezbeđuje, neka vodi računa o ročnosti i dospelosti svojih potraživanja, kako bi servisirala svoje dugove koji joj dolaze.
Ali, ovde nije priča o tome. Da je priča o tome kakvo je stanje naših dugova, onda je, prema postojećoj metodologiji, to materija člana 3. i člana 4. Zakona o budžetu, gde se iskazuju obaveze, ukupan dug države, obaveze koje ove godine dospevaju i moraju da se plate i one koje slede. Uostalom, to sve postoji u ovom memorandumu o budžetskoj politici. Sve postoji kao jedna dugoročna projekcija. Memorandum se donosi za ovu godinu i za sledeće dve. Tako piše u zakonu, tako se već skoro dve godine radi.
Ali ne, ovde je patološka želja da se prikaže suficit, da se održi priča o tome kako je nešto postignuto natčovečanskim naporima, napravljeno je nešto. Šta je napravljeno? Pozitivna nula ili negativna nula? Prošli put sam vam rekao - dajte mu papir i olovku i neka izračuna taj suficit i deficit, ima da se ubije računajući i neće da ga nađe, jer ne postoji, ne može da postoji. Sada Direkciji za puteve duguju oko 5,5 milijardi dinara. Do kraja godine će dug da poraste na 8 milijardi.
Kako neko u privredi može da bude uspešan a ima dugovanja, velika dugovanja? Zašto onda proganjaju ove privrednike koji šteluju svoje finansijske rezultate? Zašto onda postoji krivično delo? Svima dužan, nikome ništa nije platio, on se slika kako je uspešan. Pa, koja je razlika između Mlađana Dinkića i Dafine Milanović? Dafina dugovala, slikala se kao uspešna. Mlađan Dinkić i Ministarstvo finansija duguju, a slikaju se kao uspešni. Kako to može?
U čemu je razlika? Ako je razlika samo u iznosu sredstava ko je kome dužan, onda je Mlađan Dinkić neuporedivo dužniji nego oni svi zajedno. Molim vas, vodite računa, samo vas upozoravam, čovek je zamislio onako u glavi, pustio film, znate šta, treba da napravimo suficit i to će lepo da zvuči. Vlada vrišti, ministri skaču i kažu, aman čoveče da li si normalan, daj one pare koje si dužan ministarstvima i indirektnim korisnicima.
Ne, kaže, biće vrlo dobro ako pokažemo da je suficit i to će da deluje blagotvorno za narod i za inostranstvo, jer će inostranstvo dobiti pouzdani dokaz da je ova vlada skupila pare, skuplja pare da bi otplaćivala zajmove i kredite koji dospevaju sledeće godine. To nije tačno.
Ovamo paralelno pravi svoju privatnu SDK banku preko koje će da kapitališe sa sredstvima, a videćete, preko tog trezora koliko će para po osnovu premošćivanja, a imaće problema sa budžetom i on već sada ima problema sa održavanjem tekuće likvidnosti. U jednom od sledećih članova videćete, ove godine, dospeva za naplatu dug prema domaćim kreditorima, mislim da je oko 22 milijarde dinara. Država se i na domaćem tržištu zaduživala. Kako neko može da bude uspešan ako duguje?
Kako neko može da bude uspešan privrednik ako nikome ništa ne plaća, a na računu ima sredstva, pa izvlači i pravi privatne kuće itd. i čeka kada dođe stečaj da kaže da nema šta da se naplati i završen posao. To radi Mlađan Dinkić. On to radi kao neki privrednici. Ti privrednici koji rade, oni su zaštićeni u stečaju, jer je Kljajić u Trgovinskom sudu, a ovde je zaštićen jer mu je tu Vojislav Koštunica predsednik Vlade.
Zna on da neće da padne sa vlasti. Zna on da neće niko da ga hapsi za ove stvari što radi. Nema tu principijalne razlike. O tome se radi. Kako bi završio svoj naum, on mora da pregazi sve propise, mora sve da promeni. Vi mu dajete podršku u ovim promenama i u ovom uništavanju, o tome se radi. Zato mi izlazimo da vam ovo objansimo po ko zna koji put.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Hranislav Perić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mojim amandmanom predlažem da se smanji za jednu milijardu budžetski suficit, odnosno budžetski višak koji bi se preneo u iduću godinu.
Pomalo je nelogično da projektujemo višak u budžetu, a na drugoj strani korisnici budžeta ne izvrše sve predvidive zadatke po programu. Verovatno ne bih stavio moj amandman da prilikom rebalansa budžeta niste smanjili poziciju za poljoprivredu od 10 milijardi 433.876 na 9 milijardi 433.875. Gde baš nađoste da uzmete od poljoprivrede, ali možda ste postupili po onoj narodnoj - gde je tanko tu se kida ili onaj ko nema uzmi mu sve.
Ali, verujem da ste ovom prilikom i vi postupili, uzmi gde je najslabija karika. Verovatno tamo gde su jači ministri niste smeli da smanjujete, a kod poljoprivrede i nema ministra, niti je interesuje poljoprivreda, niti se ona razume u poljoprivredu. Tu slobodno možete da smanjujete.
Zbog toga sam prošli put predložio da se ministarka za poljoprivredu zameni.
Nema ministarstva gde ima više problema, a smanjujemo pozicije za poljoprivredu. Želite do kraja da dovedete ovu proizvodnju.
Ovo je jedna od najtežih godina za poljoprivrednike. Cene su vrlo male. Bilo je mnogo nepogoda. Na jugu Srbije je voćarska proizvodnja zatajila, tako da i sami poljoprivrednici ne znaju šta će sa sobom. Još dođe ministar Dinkić, pa kaže, mnogo je poljoprivrednicima, daj odavde da skinemo jednu milijardu. Ima mnogo mesta odakle treba da se skine i ima mnogo pozicija odakle je moglo da se uzme pomalo, ali nikako nije smelo da se uzme od poljoprivrede.
Ministar otkako je došao na vlast treba da pogleda samo koliko je radnika zaposleno u državnoj upravi, lokalnim upravama. Samo da je u toj poziciji skinuo višak radnika, onda bi bilo para za druge namene i ne bi bilo potrebe da uzima sa pozicije poljoprivrede. Svaka opština je najmanje 30% povećala broj zaposlenih kroz razne direkcije, javna preduzeća u opštinama.
I male opštine na jugu Srbije nemaju nikakva sredstva za unapređenje, jer ako mislite da lokalne samouprave mogu da unaprede poljoprivredu, od toga neće biti ništa. Sve što dobiju opštinskim budžetom podele na plate. Mi imamo skup državni aparat i mislim da ono malo radnika što radi u privredi i ono malo poljoprivrednika ne može na svojim leđima da nosi ovako skup državni aparat.
Kod otpuštanja radnika u preduzećima, tamo gde se stvara i gde se proizvodi, gde se pravi novac, tu se samo naredi, iz ovog preduzeća treba da se otpusti 500 radnika, 300 radnika, a kada treba da se otpusti na drugoj strani, kada treba državni aparat da se smanji, onda je to vrlo teško. Mislim da tu u prvom redu to povećanje je malo i stranačko.
Mojim amandmanom sam hteo da povećamo, tj. da vratimo samo milijardu odakle smo i uzeli, a da je upotrebimo u mnogo korisnije svrhe. Na području Srbije mislim da je oko 29 nerazvijenih opština, posebno te siromašne opštine ove godine pogodile su i nepogode, i bilo je poplava, i bilo je grada u tim opštinama i tako dalje. Ako nije imao ministar mesto da upotrebi tu milijardu u druge svrhe, onda je mogao bar tim opštinama to da podeli da bi i one mogle da se nađu u redu normalnih opština.
Ovakvim načinom i ovakvim tretmanom prema poljoprivredi mislim da nećemo mnogo da učinimo. Jedino tamo gde bi država mogla da uloži a da se to višestruko isplati, to je poljoprivreda, a mislim da i naš narod i građani Srbije to najbolje znaju i da rade. Ne možemo mi da se takmičimo više ni sa kim i da proizvodimo televizore, da proizvodimo visoku tehniku. Ono što znamo to treba da radimo. Mislim da ćete imati razumevanja da u danu za glasanje obratite pažnju na amandman i da svojim glasom pomognete da povećamo poziciju za poljoprivredu i da bar neke pare iz budžeta usmerimo na pravi način. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Jovan Todorović.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)

Za razliku od mog prethodnika, ja ću da glasam za moj amandman.
(Glas iz sale: I on će da glasa za svoj amandman.)
Nisam siguran. Nisam siguran, s obzirom da SPS po neki put izađe da kritikuje, a onda sve glasa, ali sam siguran da tvoje iz poslaničke grupe nećeš da ubediš da glasaju. Za svoje ćeš da glasaš verovatno.
Sad mog prethodnika i ove njegove iz poslaničke grupe pozivam da obrate pažnju i na amandmana na član 3. To je amandman kojim se predlaže da se poveća iznos transfernih sredstava koji se upućuje državnoj zajednici, da se poveća sa 50 na 60 milijardi, da bi se pomogla naša vojska, jer je suočena sa nekoliko problema.
Prvi problem je bio Boris Tadić. Drugi problem je bio Davinić. Treći problem skočio im je Mlađan Dinkić. Četvrti problem, oni ništa ne znaju, oni sada ne znaju ni kakva je struktura naše vojske. Za njega ima mnogo civila, mnogo ima ovakvih, mnogo onakvih, zaboravili su samo na jednu stvar, a to je da ta naša deca koja služe vojsku treba da imaju i neki obrok.
Treba ta naša tehnička sredstva što su ostala u vojsci neki put i da se pokrenu, da se obavi i neka vežba i neki trening, da se jednostavno ljudi osposobe za odbranu zemlje. Da bi se to postiglo, pošto postoje sredstva u budžetu, ja ih ne nazivam suficitom, nego kažem prihodi su impozantni, nikakav problem ne postoji da se od tog virtuelnog suficita realno odvoji 10 milijardi i da vojsci.
Vojska je naša, nije ova Natovska. Uostalom, evo pretpostavite koju će muku naša vojska da ima, ukoliko ovi koji treba da pređu preko naše teritorije, odu na Kosovo i Metohiju, napadnu ih tamo Šiptari i oni počnu da beže. Šta da radi naša vojska? Koga da brani?
Mi treba da čuvamo te pripadnike NATO trupa koji beže od dojučerašnjih prijatelja, ukoliko se posvađaju, a ima nekih nagoveštaja da baš šiptarski teroristi, sada ljudi na vlasti, ne vole prisustvo inostranih trupa, jer poprilično nisu sigurni u to da li će da se prelomi klatno na njihovu stranu ili na neku drugu.
Odvojte pare za vojsku. Država koja ne štiti svoju vojsku, država koja ne finansira svoju vojsku, država koja ne zadovoljava potrebe svoje vojske, država koja ne uvažava činjenicu kroz šta je sve prošla naša vojska – vi ste taze poslanici ovde, pa ne znate neke stvari; i 1993, 1994. i 1995. godine bio je poseban zakon o materijalnoj podršci i transformaciji Vojske Srbije i Crne Gore; vojska ima veliki broj nerešenih stambenih pitanja – naša vojska je opterećena i ljudima koji su morali da pređu u Republiku Srbiju, jer su isterani iz svojih domova u Sloveniji, Hrvatskoj i da ne ređam dalje. Imajte humaniji odnos prema našoj vojsci.
Oslobodite se tih savetnika koji vam pričaju o transformaciji, a nisu služili vojsku. Savetnik nije služio vojsku i on sada savetuje ministra šta da radi. Ima savetnik koji je kapetan u penziji, invalidski penzioner, onaj Veljko Kadijević. Vodite računa šta radite. Vojska nije igračka.
Odvojte sredstva za vojsku, vojska je naša, u tu vojsku na služenje vojnog roka ići će i vaša deca. Raspitajte se vi malo mlađi kod ovih starijih, čija su deca u vojsci, kakav je njihov status, kakvi su obroci, kakvi su uslovi smeštaja. Raspitajte se, a ne da reklamirate civilno služenje vojske, sa zamenom bebi pelena u porodilištu. Vojska je ozbiljna stvar. Neozbiljno gledate vojsku.
Sada se Dinkić okomio na imovinu Vojske Srbije i Crne Gore. Vidite kako on pravda to uskraćivanje sredstava vojsci. Kaže - vojska je držalac najvećeg broja nepokretnosti u Srbiji i drugi razlog - nešto nije u redu sa vojnim servisom, odnosno finansijskim delom pri Vojsci državne zajednice, jer oni tamo nešto kao prave neke malverzacije itd.
Moguće da je za ovo drugo i ministar u pravu, ali se to ne rešava na način kako je to ministar zamislio. Uskrati sredstva budžetu, smanjuj plate, smanjuj statusna prava oficira i vojnika na redovnom služenju vojnog roka, uskraćuj mogućnost zanavaljanja opreme i oruđa. Čeka se nešto, a šta se čeka, pridruživanje ili ovo ili ono i nova standardizacija oružja i promena kompletne strukture naše vojske, koja bi morala da bude usaglašena, sa čim, sa onim što je Vuk Drašković zamislio.
Ko je mogao Vuku Draškoviću dati to ovlašćenje da on potpiše neki sporazum? Nije on sposoban da potpisuje sporazum, on nema mogućnosti da sagleda celinu problema. On je sposoban samo problem da tretira u onom delu koliko je to potrebno da ne bi bio optužen kao osnivač paravojne formacije, kako ne bi bio optužen za ono što je pretio da će svakome ko podigne zeleni barjak da iseče ruku. To je taj Vuk Drašković. I da bi narod zaboravio sve te njegove gluposti, ono što je radio po ovoj zemlji ili onaj sastanak sa Mesićem kada je crtao granice.
On prihvata sve. On kad bi se pitao sa Dinkićem naša vojska ne bi dobila nijedan dinar, jer za Dinkića i za Vuka Draškovića vojska je balast, opterećenje. Oni smatraju da to nije potrebno ovoj zemlji.
Moram da vas podsetim da u dokumentima Haga, u optužnicama, ta naša vojska se tretira kao učesnik zločinačkog poduhvata, a svi dobro znate da naša vojska nije to. Nikada nije ni bila, niti će ikada biti. Zaštitite tu vojsku, vojska je potrebna.
Nemojte na svakom koraku da saplićete vojsku. Danas pričamo o finansijskom aspektu, očigledno želite da je sapletete skroz, da dovedete u pitanje funkcionisanje naše vojske. To ne sme da se radi. I u najtežim godinama vlasti su vodile računa o svojoj vojsci.
Zato smo podneli amandman, pošto suficit ne postoji, a postoji prostor na strani prihoda. Mi predlažemo da se 10 milijardi namenski usmeri, promenom člana 3. i usvajanjem našeg amandmana, a to se i kasnije razrađuje u sledećim amandmanima, Vojsci Srbije i Crne Gore. Nama je vojska potrebna.
Onaj kome nije potrebna vojska, on i nije državljanin ove države. Onaj ko smatra da nam vojska nije potrebna ne može da vodi državu. Onaj ko smatra da vojsku treba sputavati, uskraćivati joj elementarne stvari, ne može da vodi ovu državu. Vi koji vodite ovu državu, vodite računa šta radite sa vojskom, ako ništa drugo onda zbog činjenice da vaša deca idu tamo da služe vojsku i da vam nije sasvim svejedno kakav će obrok da imaju. Glasajući za vojsku, vi glasate za vašu decu.

Narodni poslanik Hranislav Perić, replika.

Prethodnik me je pomenuo, pa samo želim radi istine da kažem: govorim uvek ono što jeste. Uvek glasam za svoje amandmane, a to zna dobro i drug Krasić. Glasam i za njegove amandmane često, ali one amandmane koje razumem, on često to široko objašnjava, pa mu neke amandmane ne razumem i ne mogu da glasam za njih.