Član 2. Predloga zakona glasi da se član 2. Zakona o budžetu menja. I on treba po izvedbi Vlade da glasi: "Budžet za 2005. godinu sastoji se od ukupnih primanja u iznosu od 432.999.000.000 dinara, ukupnih izdataka u iznosu od 400.767.778.000 dinara i budžetskog suficita u iznosu od 32.231.222.000 dinara."
Stav 2: "Budžetski suficit iz stava 1. ovog člana koristiće se za 1) pokriće izdataka po osnovu datih pozajmica i nabavke finansijske imovine u iznosu od oko 5,5 milijardi dinara; 2) otplatu glavnica u iznosu od 23,5 milijardi dinara; 3) preostali deo budžetskog suficita u iznosu od 3,2 milijarde dinara, zajedno sa primanjima po osnovu otplate datih kredita i prodaje finansijske imovine, čini stanje na računu budžeta na kraju godine, koji će se koristiti za otplatu javnog duga."
Šta se amandmanom SRS predlaže?
Predlaže se da se član 2. promeni i da glasi: "Budžet za 2005. godinu sastoji se od: 1) ukupnih primanja u iznosu od 432 milijarde 999 miliona dinara; 2) ukupnih izdataka u iznosu od 432 milijarde 999 miliona dinara." Budžetskog suficita nema, jer on u suštini i ne postoji. To što je zavozio film Mlađan Dinkić, da ima neki plus, da je nešto napravio, to neka rešava na drugom mestu.
Postoje druge struke koje su kompetentne da pomognu u takvoj situaciji. Ali, ovde se ovo radi samo promenom jedne metodologije, uvođenjem novog člana 13a koji još nije stupio na snagu, ali se primenjuje. To vam je isto kao kada je Gaša Knežević izbacivao profesore sa fakulteta, pošto nastavno-naučna veća nisu taj prljavi posao htela da urade, onda je Gaša sam preuzeo to da završi svojim rešenjima. Znate li šta je pisao u svojim rešenjima - da je to uradio na bazi nacrta zakona koji još nije pripremljen, ali ga on primenjuje. Profesor prava primenjuje nacrt zakona koji nije ni napisan! To isto radi Mlađan Dinkić.
On je osmislio neki suficit i, u skladu sa tim novim članom 13a, odredio namenu budućeg suficita za koji se ne zna ni da li će da bude, ni da li može da postoji. On je kategorija koja se pojavila samo promenom metodologije. To je slično kao sa promenom metodologije utvrđivanja društvenog proizvoda u Republici Srbiji od 2001. godine, kada je Đelić pametovao, promenio je metodologiju da bi pokazao kako je bruto društveni proizvod u konstantnom rastu.
Slično je uradio onaj Milosavljević kada je promenio metodologiju izračunavanja potrošačkih korpi, pa je od jedne potrošačke korpe napravio 25 potrošačkih korpi, pa je po potrebi naša statistika, šta mu treba, on izvuče jednu od tih metodoloških kategorija i to svi mediji tamburaju, da bi ubedili građane kako dobro žive, samo što oni ne osećaju taj problem.
To vam je isto i sa ovim članom 2. Mi kažemo da ne postoji suficit. Ne može da postoji suficit dokle god postoje obaveze države, pre svega, budžeta Republike Srbije prema direktnim, indirektnim korisnicima i prema građanima. Nas niko nije ubedio da postoji suficit.
To su vam plastično objašnjavao prekjuče. Suficit u viđenju samo Mlađana Dinkića i nikoga više na kugli zemaljskoj, postoji tako što, kada imate u džepu 100 dinara, vi promenite metodologiju i kažete da imate 120 dinara, a ništa se nije desilo, ta stotka je i dalje u džepu. Vi ako želite da vam lepše izgleda da u džepu ima 120 dinara, a njih nema, to je vaš problem.
Nemam ništa protiv toga, ali građani Republike Srbije ne mogu da prihvate to i ne smeju da se pomire sa tim da ih neko na ovako bezočan način vara.
Ajde što im uzima, pa ih još i vara pa kaže - sada morate da uživate u tome što je jedan čovek pustio film da je napravio suficit, prvi u istoriji, Lazar Paču, te ovaj drugi, te onaj treći, istorijska ličnost, postao istorija već. Nema od toga ništa.
Znači, amandman na član 2. je dat prema metodološkom pristupu koji postoji dan-danas u Zakonu o budžetskom sistemu. On nije u skladu sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, ali moram da vas podsetim da taj Predlog zakona nije stupio na snagu i budžet ne može da se radi po željama nekoga ko je rekao - ajde, promenićemo sad i Zakon o budžetskom sistemu. O tome se radi.
S obzirom da ove tačke iz stava 2. člana 2. Vladinog predloga su razrađene i u odredbama koje slede, mi ćemo konkretno objasniti u čemu se ogleda ta virtuelnost i to što je neko zamislio da bi lepo zvučalo da napiše da ima neki suficit.
Ali, moram da skrenem pažnju na još jednu stvar. Ovde se vrši svojevrsna zamena teza. Ovde je neko pokušao u načelnoj raspravi od dva sata i 10 minuta da nas ubedi da ne zna šta je bilans stanja, a šta bilans uspeha. Ako država ima neke obaveze koje su dospele i po tom osnovu duguje privredi, građanima, inostranstvu...
Moram da vas upozorim da sve što se u toku godine prikupi kao javni prihod koji pripada budžetu Republike Srbije, ide na prihodnu stranu. Sve obaveze koje se ispunjavaju u toku godine, u skladu sa zakonom i zakonima, svaka obaveza mora da ima svoj pravni osnov u propisu, u zakonu, ne u pravilniku Mlađana Dinkića, pa pod izvesnim okolnostima čak ne i u uredbi Vlade Republike Srbije.
Prošla vlada je postala svetski rekorder. Ona je, na bazi člana 2. stav 2. Zakona o Vladi Republike Srbije donosila uredbe povodom svih pitanja, bez ijednog poziva na materijalni propis, već samo na propis koji kaže - Vlada donosi uredbe. Da li baš za tu oblast može da se donese uredba, to njima nije bilo bitno. Ovi idu korak dalje.
Znači, na rashodnoj strani mora da se obezbede pozicije i da se obezbede sredstva za isplatu onih troškova koje država mora da plati. Ako se radi o obavezama koje se prenose iz godine u godinu ili obavezama koje dospevaju u nekim ratama, u nekim periodima, u dugom nizu godina, to se ima u vidu prilikom izrade pojedinačnih budžeta za svaku narednu godinu, ali se uvek ta obaveza, koja dospeva za tu godinu, prikazuje u budžetu za tu godinu.
To što je neko pokušao ovde da nam drži predavanja da je ovo pod B i pod V potrebno da bi se napravila crta, da bi se videlo koliko je država zadužena i kako da skuplja pare da bi nekada otplaćivala kredite itd, to je priča za malu decu, priča za one koji nisu nikada u životu pročitali novine.
Svako u ovoj zemlji ko je čitao novine, mogao je elementarne stvari da shvati, da država u toku godine naplaćuje u skladu sa zakonom i da isplaćuje iz budžeta u skladu sa zakonom.
To što dospeva sledećih godina, neka država bude racionalna, ako treba, neka investira sredstva u nešto, neka kapitališe ta sredstva, neka ih obezbeđuje, neka vodi računa o ročnosti i dospelosti svojih potraživanja, kako bi servisirala svoje dugove koji joj dolaze.
Ali, ovde nije priča o tome. Da je priča o tome kakvo je stanje naših dugova, onda je, prema postojećoj metodologiji, to materija člana 3. i člana 4. Zakona o budžetu, gde se iskazuju obaveze, ukupan dug države, obaveze koje ove godine dospevaju i moraju da se plate i one koje slede. Uostalom, to sve postoji u ovom memorandumu o budžetskoj politici. Sve postoji kao jedna dugoročna projekcija. Memorandum se donosi za ovu godinu i za sledeće dve. Tako piše u zakonu, tako se već skoro dve godine radi.
Ali ne, ovde je patološka želja da se prikaže suficit, da se održi priča o tome kako je nešto postignuto natčovečanskim naporima, napravljeno je nešto. Šta je napravljeno? Pozitivna nula ili negativna nula? Prošli put sam vam rekao - dajte mu papir i olovku i neka izračuna taj suficit i deficit, ima da se ubije računajući i neće da ga nađe, jer ne postoji, ne može da postoji. Sada Direkciji za puteve duguju oko 5,5 milijardi dinara. Do kraja godine će dug da poraste na 8 milijardi.
Kako neko u privredi može da bude uspešan a ima dugovanja, velika dugovanja? Zašto onda proganjaju ove privrednike koji šteluju svoje finansijske rezultate? Zašto onda postoji krivično delo? Svima dužan, nikome ništa nije platio, on se slika kako je uspešan. Pa, koja je razlika između Mlađana Dinkića i Dafine Milanović? Dafina dugovala, slikala se kao uspešna. Mlađan Dinkić i Ministarstvo finansija duguju, a slikaju se kao uspešni. Kako to može?
U čemu je razlika? Ako je razlika samo u iznosu sredstava ko je kome dužan, onda je Mlađan Dinkić neuporedivo dužniji nego oni svi zajedno. Molim vas, vodite računa, samo vas upozoravam, čovek je zamislio onako u glavi, pustio film, znate šta, treba da napravimo suficit i to će lepo da zvuči. Vlada vrišti, ministri skaču i kažu, aman čoveče da li si normalan, daj one pare koje si dužan ministarstvima i indirektnim korisnicima.
Ne, kaže, biće vrlo dobro ako pokažemo da je suficit i to će da deluje blagotvorno za narod i za inostranstvo, jer će inostranstvo dobiti pouzdani dokaz da je ova vlada skupila pare, skuplja pare da bi otplaćivala zajmove i kredite koji dospevaju sledeće godine. To nije tačno.
Ovamo paralelno pravi svoju privatnu SDK banku preko koje će da kapitališe sa sredstvima, a videćete, preko tog trezora koliko će para po osnovu premošćivanja, a imaće problema sa budžetom i on već sada ima problema sa održavanjem tekuće likvidnosti. U jednom od sledećih članova videćete, ove godine, dospeva za naplatu dug prema domaćim kreditorima, mislim da je oko 22 milijarde dinara. Država se i na domaćem tržištu zaduživala. Kako neko može da bude uspešan ako duguje?
Kako neko može da bude uspešan privrednik ako nikome ništa ne plaća, a na računu ima sredstva, pa izvlači i pravi privatne kuće itd. i čeka kada dođe stečaj da kaže da nema šta da se naplati i završen posao. To radi Mlađan Dinkić. On to radi kao neki privrednici. Ti privrednici koji rade, oni su zaštićeni u stečaju, jer je Kljajić u Trgovinskom sudu, a ovde je zaštićen jer mu je tu Vojislav Koštunica predsednik Vlade.
Zna on da neće da padne sa vlasti. Zna on da neće niko da ga hapsi za ove stvari što radi. Nema tu principijalne razlike. O tome se radi. Kako bi završio svoj naum, on mora da pregazi sve propise, mora sve da promeni. Vi mu dajete podršku u ovim promenama i u ovom uništavanju, o tome se radi. Zato mi izlazimo da vam ovo objansimo po ko zna koji put.