Dame i gospodo narodni poslanici, kao što reče jedna poslanik iz SPS, a juče i šef poslaničke grupe G17 plus, poslanička grupa SRS, u onim slučajevima gde se ne slaže sa konceptom i strategijom određenog predloga zakona u Skupštini, normalno je da tražimo nedonošenje tog predloga zakona. Jedini način, po Poslovniku, jeste da podnosimo amandmane kojima se određeni predlozi članova brišu. Naravno, mi iz poslaničke grupe SRS se za govornicom trudimo da što ubedljivije i što razložnije i vama u sali, a i onima koji gledaju prenos Skupštine Srbije, objasnimo opravdanost takvog jednog našeg zalaganja.
U konkretnom slučaju, na član 4. Predloga zakona o rebalansu budžeta, poslanik SRS Milorad Mirčić je podneo amandman da se ovaj član 4. briše. Jedan jedini razlog je, a to je da konačno prestane država da se zadužuje putem ino-kredita.
Članom 4. rebalansa budžeta predlaže se sledeće: da će se u 2005. godini izdati garancije i kontragarancije Republike Srbije do iznosa od, tačno je navedena cifra od, recimo, 100.270.602.585,74 dinara. Zaduživanje kod inostranih poverilaca za već potpisane kredite do iznosa do 55 milijardi 113 miliona itd. dinara.
Mi u SRS smatramo da je konačno došlo vreme da prestanete sa zaduživanjem, jer otkako ste došli na vlast 2000. godine, računajući 2001, 2002, 2003. i 2004. godinu, donacije koje ste dobijali od određenih međunarodnih organizacija i banaka, MMF, Svetske banke, Pariskog kluba itd, prikazivali ste javnosti kao da su to iznosi sredstava na koje mi nemamo obavezu da plaćamo kamatu.
Ustvari, to su bili klasični krediti koje ste krstili kao donacije. Sad Evropskoj investicionoj banci, između ostalog, treba da vratimo za pet kredita iznos od 46 milijardi 480 miliona dinara, za sanaciju puteva u ukupnom iznosu od 7 milijardi 885 miliona dinara.
Slažemo se, siguran sam u to, ne samo mi u ovoj sali, nego svi građani Srbije, da su nam putevi u katastrofalnom stanju, i to i regionalni putevi, i lokalni putevi, i kategorisani, i nekategorisani putevi. To je činjenica.
Međutim, s jedne strane se brinemo da nam putevi budu u ispravnom stanju, da budu upotrebljivi, a sa druge strane ne vodimo dovoljno računa da te puteve sačuvamo, bar one koji su u dosta solidnom stanju.
U tom smislu, trebalo bi da se zabrinete u vezi dolaska NATO vozila na teritoriju Srbije i Crne Gore. To su teška oklopna vozila, kamioni, transporteri itd. Oni će nam upropastiti ionako loše puteve. Umesto da tražite od severno-atlanske vojne alijanse nadoknadu, donaciju, ne u vidu kredita, nego donaciju za popravku tih puteva za prolazak njihovih vozila, jer ste im ionako sporazumom dozvolili da mogu već da uđu u Srbiju i Crnu Goru, onda ste mogli da tražite od njih novac za popravku tih puteva kojima će oni da prolaze.
O onome da će uživati NATO vojnici krivično-pravnu zaštitu, odnosno imunitet od svake vrste odgovornosti prema državi Srbiji i prema pojedincima kojima će, ne daj bože, desiće se i to, imamo iskustvo po primeru Makedonije, da učine i štetu, po cenu gubljenja života tih naših građana, i materijalne štete, onda bi trebalo mnogo to da nas zabrine. Uostalom, ministar za kapitalne investicije ima veliki broj kamiona koji krstare Srbijom i trebalo bi više da povede računa o stanju naših puteva.
Dalje, dajete za projekat evropskih puteva, samo za projekat, a jedno je sanacija puteva u određenom iznosu, a drugo je projekat za evropske puteve, iznos od 9.960.000.000. Zar vam se ne čini da je to mnogo sredstava i mnogo para za jedan takav projekat? Dalje, KFW-u kredit u iznosu od pet milijardi za EPS, za određene gubitke kod proizvodnje i distribucije struje.
Tu imamo naše zaduženje odranije EPS kod Češke i sada Srbija je u ime EPS otkupila taj dug. Imala je povoljan trenutak da otplati taj dug za 36 miliona evra. To nije učinila, nego je kasnije otkupila taj dug preko određene firme, određenog pravnog lica iz Mađarske, za 48 miliona evra. Razlika je 12 miliona evra, za koliko je država oštećena.
Gde je taj novac? Gde su ta sredstva? Da li su ta sredstva otišla nekome u privatne džepove? Ako i nisu, lično verujem, a i mi u SRS verujemo da jesu, a pod pretpostavkom da nisu, očigledno da je država oštećena za 12 miliona evra. To je ogroman iznos sredstava, to su ogromne pare.
Evropskoj investicionoj banci po osnovu šest kredita u ovoj godini biće u tekućoj godini potpisan za dug u iznosu od 45 milijardi dinara za rekonstrukciju komunalne infrastrukture u manjim opštinama u iznosu od dve milijarde i nešto dinara. Ko određuje koje su to manje opštine? Ko odluuje i po kojim merilima i po kojim kriterijumima, ko će dobiti taj novac.
Dobacuju mi poslanici SRS – Dinkić. Naravno, Miroljub Labus i Dinkić, gospodo poslanici i vi nevernici, a mislim na one koji ne veruju iz poslaničke grupe G17 plus, navešću vam primer, pomaže Ministarstvo finansija i naravno Mlađan Dinkić pojedine opštine i pojedine mesne zajednice. Kome? Onima odakle su ljudi iz G17 plus. Primer je Paraćin, Kruševac i Užice.
Jedno selo odakle je Tomica Milosavljevi, vaš ministar zdravlja. Drugo selo odakle je odbornik iz G17 plus, a za treće selo neću da pomenem. Za Kruševac i Užice takođe ista priča, o tome će vam malo detaljnije pričati Radiša Ilić, poslanik SRS iz Paraćina, jer više zna. Ne znam kako se zove selo predsednika Narodne skupštine, ali i o njemu je reč.
Dalje, za sanaciju područja ugroženih poplavom u iznosu od 803 miliona dinara, zaduženje kod inostranih poverilaca kredita u tom iznosu. Svi znamo da je priličan područja na teritoriji Srbije ugrožen poplavama u prethodnih nekoliko meseci. Znamo za Vojvodinu, znamo za pojedina sela, Jaša Tomić, Međa, znamo za područje Šumadije i Kragujevca, znamo za jug Srbije. Naravno, elementarna nepogoda treba da se sanira, učinjene su velike štete.
S druge strane, poljoprivredni proizvođači plaćaju državi veliki iznos poreza na ime odvodnjavanja za svoje poljoprivredno zemljište. Od toga nemaju nikakvu povratnu korist. Sada svi oni koji su ugroženi bujicama potoka i reka traže pomoć od opština, i opštine su u takvoj bezizlaznoj situaciji, nemaju sredstava iako hoće da pomognu. Ko je obavezan? Republika je obavezna da pomogne, jer ona stoji iza ubiranja sredstava i mora povratno da uredi određena područja, da ne bi ugrožavala u takvim slučajevima stanovništvo po oštinama.
Podneti su zahtevi prema Vladi da se nadoknadi određena šteta učinjena na poplavljenim područjima. Šta je Vlada učinila? Poznato mi je, u Aleksincu smo imali štetu, ne samo prema proceni opštinskih službi, nego i prema proceni Vodoprivrednog centra "Morava" iz Niša, zajednička je procena od 34 miliona dinara, a Vlada je dodelila milion dinara. Šta mi tamo da radimo sa tim parama, a velike su štete načinjene od bujice i poplava u aprilu i maju.
Takođe, imam podatak da u poplavljenom području u okolini Leskovca. Vlada nije učinila apsolutno ništa po pitanju dodeljivanja sredstava za sanaciju šteta od tih poplava. Zašto? Pitanje je da li Mlađan Dinkić utiče na to kao ministar finansija, gde je novac za to da se radikalske opštine ne pomažu. Kako Aleksinac, tako i Leskovac, a verovatno i još neke opštine.
Tako vi određujete po pitanju kriterijuma, vaših kriterijuma, kome treba pomoći i kome treba vratiti sredstva iz budžeta ili inokredita. To su vaša merila i to su vaši kriterijumi u koje mi ne verujemo.
Postoje stavke da krediti u ukupnom iznosu od 3.430.000.000 namenjenih opštini Čačak, opštini Bor, Zrenjanin, i to u određenim iznosima, evo Kraso završavam i da imaš vremena, nemam ništa protiv toga da se određenim opštinama pomogne, ali zašto baš određenim opštinama Čačku, Boru itd, za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a treba pogotovo Boru, ali treba sagledati i druge opštine. Opštini Zrenjanin nije rečeno zašto.
Na kraju, samo još da kažem radi javnosti, a svi mi poslanici znamo, jer imamo taj pregled, stanje duga Republike Srbije po osnovu inokredita na dan 31. maj 2005. godine iznosi 808.556.568.000 i tako dalje dinara. Čak 808 milijardi, pa zar vam se ne čini da je to mnogo. Ko će to da vraća? Naši potomci. Mi ne možemo ni da stignemo da vratimo. Naši potomci, unuci, praunuci, čukununuci neće stići da vrate sve ove dugove.