Naravno da je Vlada po zakonu koji smo ovde usvojili vlasna da donosi odluke ovakve vrste i da ta vlada snosi i najveću odgovornost.

Kao poslanik, moram da kažem da nisam zadovoljna atmosferom koja vlada u ovoj skupštini kada se razgovara o jednoj od najvažnijih strateških stvari u ovoj zemlji. Ne znam čega je posledica ova atmosfera, da li činjenice da nam je ostalo još 10 minuta do kraja današnjeg dana ili činjenice da je to još jedna stavka u ubrzavanju ove priče, jer kako drugačije tumačiti činjenicu da se sam zakon donosi po hitnom postupku.

Dakle, ako već očekujete da poslanici za nešto glasaju, onda to treba da rade uz sasvim razložnu i vrlo preciznu argumentaciju. Činjenica da je ministar ovde govorio nepuna tri, četiri minuta i činjenica da niko ispred Vlade drugi nije nama poslanicima objašnjavao širi značaj i razloge za ovakvu brzinu kada je reč o reorganizaciji NIS idu u prilog onome što sam govorila.

Naravno, ukazala sam da je SDP za privatizaciju i za restrukturiranje preduzeća, ali sam isto tako rekla i naglasila da se to ne može raditi na štetu pre svega zaposlenih, jer nema deobnog bilansa, jer se stvar nije dobro pripremila, jer se ne zna kako će sutra ići privatizacija, a složili smo se ovde da je očigledno reč o pripremi procesa privatizacije.

Pošto nije tajna i uopšte to ne mistifikujem, tražim da mi kao poslanici i da građani i zaposleni u NIS imaju priliku da znaju tačno po fazama kako će taj proces da ide.

Ko nama garantuje da će način na koji je sada predložena stvar da bude funkcionalan i da će NIS da radi bolje nego što sada radi? Ko nama garantuje da nije bolje da uzmemo strateškog partnera koji će da reši stvari u NIS-u u dogovoru sa ljudima iz NIS-a i da se tako digne cena?

Ko nama garantuje da nije bolje da se uzme koncesija, da se da na koncesiju, pa da prolongiramo ovaj proces više godina? Zašto moramo sve danas da prodamo? Može li neko u ovoj Srbiji da ima priliku da nešto proda i za pet godina? Da li je interes države da se u ovom trenutku to prodaje?

Samo sam, kao poslanik, tražila jasne argumente koji su proistekli iz prethodno dobro i precizno urađene ekonomske analize čitavog postupka. Ono što je prevashodno, moja ideja jeste da u ovom trenutku zaista zastupam interese zaposlenih u Naftagasu, jer ne mislim da je na bilo koji način u NIS-u vođeno računa o interesima tih građana. U mojoj komunikaciji sa zaposlenima čula sam sasvim drugačije argumente.

Reč ima ministar rudarstva i energetike Naumov. Izvolite.

Poštovani poslanici, čini mi se da smo krenuli nekim malo pogrešnim putem. Čuli smo ovde više konstatacija koje u stvari oslikavaju našu nedovoljnu informisanost, iako je sve transparentno rađeno.

Ovde se radi o jednom zakonu kojim se ukida zakon da bi se omogućilo funkcionisanje novosnovanih firmi, dva javna preduzeća i jednog akcionarskog društva. To uopšte nije preko noći urađeno, ni bez znanja javnosti, ni bez znanja sindikata, već je to upravo plod više od godinu dana rada, i ranijih međuresorskih, i sa NIS-om i rukovodstvom, i sa sindikatom formiranih grupa i komisija, gde je svima bilo jasno predočeno kako je potrebno u današnjim uslovima da izgleda struktura jedne oblasti naftnog sektora. O tome je potpuno bila postignuta saglasnost i vlada se sa tim složila.

Svi znamo da je naftna industrija zaista jedan od najvažnijih delova našeg privrednog sistema, kao što je elektroprivreda i naftna industrija. Oni su generatori razvoja cele naše privrede, oni su naše najveće bogatstvo. Naravno da to niko ne bi mogao da dovede u pitanje. Sve se radi veoma postupno i, rekao bih čak, kao školski primer.

Ovde se uopšte ne govori o privatizaciji. Mi govorimo o organizaciji, o reorganizaciji, a o privatizaciji i o svim drugim elementima o tom-potom.

Prema tome, molim vas da se usredsredimo na zakon. On se sastoji od samo dva člana, kojima se kaže da se ukida postojeći zakon, jer je Vlada već donela odluku o formiranju novih preduzeća. Molim vas, Akcionarsko društvo koje je formirala vlada svojim osnivačkim aktom, koje će zaživeti od 1. oktobra, obuhvata delatnost istraživanja i prerade nafte i gasa. To je današnji "Naftagas".

Obuhvata preradu i prometnu fazu, obuhvata dve rafinerije – "Jugopetrol" i "Naftu" i jedno zavisno preduzeće i obuhvata neophodne delatnosti koje su potrebne da bi ta preduzeća funkcionisala. Druga su dva javna preduzeća. Jedno koje se bavi transportom gasa, upravljanjem tim transportom, skladištenjem. To je ono što je pred nama zaista veliki zamah i mogućnost da se u toj oblasti dokažemo.

Konačno, treći je transport nafte. Javno preduzeće, to je deo koji obuhvata deo naftovoda od granice sa Hrvatskom do Pančeva, upravljanje tim transportom i budući naftovodi koji se budu formirali.

To je sve usklađeno i urađeno u skladu sa Zakonom o energetici, Zakonom o javnim preduzećima, Zakonom o privrednim društvima i imalo je potpuni konsenzus prilikom donošenja.

Zato kažem, niti treba imati sumnju da država, odnosno Vlada i Ministarstvo išta rade što će biti na uštrb i zaposlenih, već naprotiv, i sa sindikatima je to zajedno usaglašeno.

Pošto smo blizu 18 časova, prekidamo sa današnjim radom. Nastavak sednice sutra u 10.