Poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, gospodine ministre, Narodna skupština Srbije raspravlja danas o jednom veoma važnom zakonu, zakonu o visokom obrazovanju, koji svojim sadržajem i rešenjima govori, u stvari, o stanju društva, odnosu prema visokom obrazovanju i nauci, razumevanju njihovog značaja, spremnosti i ambiciji da se ulaganje u obrazovanje, znanje i nauku, kao osnovnim pokretačkim snagama razvoja svake društvene zajednice ulaže u budućnost i prosperitet.
Za SPS ovaj predlog zakona predstavlja korak napred u odnosu na postojeći zakon, pokušaj uvođenja reda u haosu koji postoji u visokom obrazovanju, postavljanje standarda i kriterijuma koji visokom obrazovanju treba da vrate specifičnu težinu koju je izgubio u tzv. demokratskim promenama, uvođenje ciljeva Bolonjske deklaracije, o kojoj se toliko pričalo, a ništa nije uradilo, poštovanje naših posebnosti, vrednosti i tradicije, koje su nemilosrdno napadani i razbijani uvek u ime više ciljeva, a za lični interes i zaradu.
Predloženi zakon je više zakon postavljenih ciljeva nego što je zakon normi. On je reformski po karakteru, jer sadržaj i proces studiranja čini efikasnijim nego što je to do sada slučaj. Zakonom se povećava odgovornost i profesora i studenata u procesu obrazovanja, stvara se mogućnost za objektivnije ocenjivanje rada studenata, veće i kvalitetnije angažovanje nastavnika u nastavi, stvaraju se uslovi za efikasnije studiranje, za prohodnost studenata i nastavnika u zemlji i inostranstvu, povećavaju se specijalistička znanja i druge pozitivne stvari.
Zakon je postavio određene uslove za osnivanje i rad privatnih visokoškolskih ustanova, čime će se nesporno povećati kvalitet tih ustanova, ali sigurno i obim znanja polaznika. Zakon, shodno sadržaju Bolonjske deklaracije, promoviše koncept integrisanog univerziteta, zadržavajući posebnosti koje ima Univerzitet u Beogradu.
U okviru projekta efikasnog, tržišnog ali i humanog, solidarnog i pravednog društva za koje se SPS zalaže, društva bez staleža, privilegija, diskriminacije, društva socijalne pravde i jednakih šansi za sve građane, u oblasti obrazovanja i nauke SPS je opredeljena za slobodno i besplatno obrazovanje, za pravo na sve nivoe obrazovanja u kome svi imaju jednake šanse, nezavisno od društvenog i materijalnog statusa.
Stoga smatramo da je dobro što zakon zadržava ranija rešenja o besplatnom školovanju najboljih studenata, a naše mišljenje je da takvih treba da bude što više, jer će se na taj način ispuniti neki od postavljenih ciljeva ovog zakona, što daje mogućnost i onima koji se sami finansiraju da, ako su dobri studenti, redovno polažu ispite i ostvare potreban broj bodova, da mogu u sledećoj godini da se finansiraju iz budžeta.
Želim da istaknem da je SPS za otvoreni karakter visokoškolskih ustanova i nauke, za slobodan i odgovoran univerzitet i nauku, odnosno kulturu i umetnost, za potpune akademske slobode i autonomiju univerziteta. SPS se zalaže za obrazovni sistem zasnovan ne samo na univerzalnim naučnim postavkama i civilizacijskim dostignućima, već i na sopstvenim iskustvima, negovanju srpskog jezika, sopstvene kulture i običaja, kao integralnog dela evropske kulture.
Zašto mi da izopštavamo svoj deo kulture iz ukupne evropske baštine, jer je i prirodno, i geografski i istorijski i kako god hoćete, pripadamo. Potpuno poštovanje različitih kultura, jezika i osobenosti nacionalnih obrazovnih sistema, uostalom, odrednice su sadržane u Bolonjskoj deklaraciji koju mnogi na neadekvatan način tumače, jer je nažalost ne razumeju ili ne žele da znaju.
O sadržaju i značaju Bolonjske deklaracije i drugih koje se odnose na visoko obrazovanje treba govoriti, jer su ciljevi sadržani u Bolonjskoj deklaraciji, odnosno njihovo prihvatanje u okviru naših zakonskih rešenja, jedan od razloga razmatranja i prihvatanja ovog zakona. Mi ovaj zakon donosimo da bi bili kompatibilni sa evropskim obrazovanim prostorom, uz potrebu da zadržimo ono što je naše nacionalno, da zadržimo ono što je tradicija, da zadržimo vrednosti i kvalitete koje poseduje naš obrazovni sistem.
Naime, na putu u evropske integracije, u ovom slučaju u oblasti obrazovanja, mi ne treba da dajemo od svog integriteta i vrednosti više nego što moramo, i što nam traže, i što je u našem interesu. Ovo potenciram iz razloga što ćemo mi na taj način bolje proći. To je poznato i sasvim prirodno.
Potrebno je, naime, danas kada razgovaramo o ovom zakonu našoj javnosti objasniti značaj sadržaja Bolonjske deklaracije, ali na jedan pravi način.
Svakako drugačiji nego što je rađeno u proteklih četiri ili pet godina, jer je to nama objašnjavano kao nešto što se podrazumeva, bespogovorno podrazumeva i bespogovorno prihvata, dakle, svega onoga što u oblasti obrazovanja dolazi iz Evrope, i to jednog njenog dela, značajnog, ali ipak samo jednog dela, uz istovremenu negaciju svega što je naše postojeće, uz tvrdnje da iz drugih delova Evrope, u ovom slučaju istočne, ne postoji, nema šta da se ponudi.
Dakle, da kod nas ništa nije dobro, da ne valjamo, da je potrebno jako puno vremena da bi se priključili Evropi. Da nije tako, mislim da ne treba mnogo argumenata, a da nije tako govori i sadržaj Bolonjske i drugih deklaracija donetih po ovom pitanju, ali i činjenice koje se odnose na naš obrazovni sistem i vrednosti.
Naime, poznato je da naši akademci, naši studenti, bilo da u toku samog školovanja pođu na neke od zapadnih univerziteta ili po završetku studiranja, kada pođu u druge zemlje da rade, postaju najbolji studenti ili najistaknutiji stručnjaci, što dovoljno govori o vrednostima koje poseduje naš o brazovni sistem.
Sama Bolonjske deklaracija je, kao što je i sama reč "deklaracija kaže, nešto što nije obaveza. U ovom slučaju, ona je naša potreba, da prihvatanjem određenih preporuka, a kasnije ću reći o kojim je tu stvarima reč, i formalno budemo deo evropskog obrazovnog prostora. Kažem, formalno, pošto suštinski to i jesmo.
Na jednom savetovanju o Nacrtu zakona o visokom obrazovanju, održanom početkom godine u SPS, od strane uglednih profesora izneti su podaci koji govore o vrednostima i značaju visokog obrazovanja naše zemlje. Tako, primera radi, iznet je podatak da je 1961. godine u našoj zemlji bio održan prvi kurs genetskog inženjeringa i molekularne biologije, prvi u odnosu na celu Evropu. Zatim, pojedini kursevi i programi iz prirodnomatematičkih disciplina, iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka, pa i iz društvenih disciplina.
Ovo govori da i mi imamo šta da ponudimo Evropi, ima šta i od nas da se uzme, a ne samo da primamo, prihvatamo, i to bespogovorno i bezrezervno. Oko potrebe poštovanja posebnosti obrazovnih sistema i njihovom značaju govori Bolonjska deklaracija, kao i Lisabonska, koja je starija po vremenu nastanka. Naime, Lisabonska deklaracija konstatuje - "da velika raznovrsnost obrazovnih sistema na podrčju Evrope odražava njenu kulturnu, društvenu, političku, filozofsku, versku i ekonomsku raznovrsnost, što je izuzetno blago koje treba u potpunosti uvažavati."
Bolonjska deklaracija takođe konstatuje da izgradnja evropskog prostora visokog obrazovanja i postizanje postavljenih ciljeva treba ostvariti "u okviru naših institucionalnih ovlašćenja i u potpunosti poštujući različitost kultura, jezika, nacionalnog sistema obrazovanja i autonomiju univerziteta."
Naglašavam reč - različitost; različitost Evrope, koje kod nas nema ili je ima, ali samo u tragovima prašine. Zapadna Evropa je uzurpirala identitet Evrope, kao da druga Evropa istočnog hrišćanstva ne postoji. Nikada se naša kultura, nauka i duhovna sfera nije tako rigidno zatvarala prema nekim smerovima, kao u ovo vreme takozvanih demokratskih promena. To nije dobro, to se zna, ali tim pre čudi što se tim povodom niko ne oglašava.
Ovo pominjem, jer je potrebno uvažavati i vrednosti, pozitivne specifičnosti našeg obrazovnog sistema i naše pedagoške tradicije, ali i vrednosti države i cele Evrope, a ne samo jednog njegovog dela, po pravilu onog ekonomski i vojno jakih država, koje kupovinom znanja pokušavaju da postave standarde obavezne za sve druge.
SPS smatra da Predlog zakona sadrži rešenja za koje Bolonjska deklaracija smatra da su od primarne važnosti za uspostavljanje evropskog sistema visokog obrazovanja. Reč je, pre svega, o sistemu prepoznatljivih i uporedivih akademskih stepena, o sistemu visokog obrazovanja utemeljenom na dva glavna ciklusa, stepenu školovanja dodiplomskog i postdiplomskog, o uvođenju sistema prenosa bodova kao sredstva za unapređenje slobodnog kretanja studenata.
Predlog zakona takođe promoviše mobilnost studenata, nastavnika, saradnika i administrativnog osoblja, saradnju u obezbeđenju kvaliteta obrazovanja i ukazuje na evropsku dimenziju visokog školstva, posebno u razvoju nastavnih programa, međuinstitucionalnu saradnju u programima studija, obuke i istraživanja.
Postavljene ciljeve, kao i druge koje Predlog zakona sadrži, kao obezbeđivanje akademskih sloboda i autonomije univerziteta, neće biti moguće suštinski postići ako se ne poboljša materijalni položaj i status nastavnika i saradnika, i na univerzitetu i na višim školama, kao i materijalni uslovi studiranja. Samo na taj način univerzitetski nstavnici mogu da povrate izgubljeno poverenje i značaj svog zadatka, i izgubljeno uvažavanje profesorskog poziva.
Faktično stanje, primera radi, na Beogradskom univerzitetu, koji ima 30 ili 31 fakultet i preko, odnosno oko 100.000 studenata, jeste takvo da su razlike u primanjima ogromne. Plate su različite, kreću se u rasponu od 1 do 6, i mislimo da država tu treba da reaguje, da poboljša materijalni status zaposlenih ljudi na univerzitetu, ali stvori i materijalne uslove za bolji položaj univerziteta.
Korak u dobrom pravcu u oblasti visokog obrazovanja koji se pravi donošenjem ovog zakona ne znači da je zakon idealan, s obzirom da u jednom delu sadržaja on samo ozakonjuje postojeće stanje koje je takvo kakvo jeste i predstavlja našu posebnost. Nema rešenja koja se ne mogu popraviti, pojmova koje treba razjasniti, pa čak i odredaba kojima tu nije mesto.
SPS je podnela na ovaj predlog zakona više amandmana. Mogu da izrazim zadovoljstvo u ime poslaničke grupe SPS što je jedan broj amandmana prihvaćen kroz Vladin predlog amandmana, a jedan deo kroz razgovore koje smo imali sa ministrom i njegovom ekipom.
Naime, mislimo da su ti amandmani poboljšali sadržaj ovog zakona i rešili neka pitanja koja u ovom trenutku možda ne izgledaju sporna, ali mogu biti sporna, da su postavili neke norme na jedan drugačiji, po nama, realniji način. Pošto će i kolega Petronijević govoriti o sadržaju ovog zakona, ja ću ovom prilikom pomenuti samo nekoliko stvari, odnosno nekoliko amandmana.
Naime, mislim da je dobro što je Vlada Republike Srbije prihvatila amandman SPS na član 62, da odredba kojom se predviđa da se može uručiti otkaz, odnosno da može nastati prekid radnog odnosa za lice koje je povredilo kodeks profesionalne etike, ne postoji u ovom zakonu. Ovo mislimo da je dobro zato što se povreda kodeksa profesionalne etike teško može dokazivati i mi mislimo da ne sme biti razlog za onemogućavanje sticanja zvanja nastavnika, odnosno saradnika.
Jer, u prethodnom delu zakona, odnosno u sadržaju tog člana vrlo se taksativno navode razlozi zašto neko ne može biti izabran u zvanje nastavnika, odnosno saradnika. Ovo pominjem iz razloga što smo u proteklo vreme kroz postojeći zakon bili svedoci da su odredbe zakona koje su potpuno neutralne korišćene da bi jedan broj nastavnika bio lustriran sa Beogradskog univerziteta.
Naime, juna 2002. godine, kada je donet Zakon, primera radi, na Medicinskom fakultetu pokrenut je postupak preispitivanja izbora zvanja za 45 nastavnika. Onda je jednom selekcijom, koja je apsolutno podrazumevala jedan politički pristup, taj broj sveden na 16 nastavnika, koji su dobili otkaz, zato što su bili izabrani u zvanja na Zakonom predviđen način.
Čak je bilo obrazloženje da pojedini nastavnici nisu izabrani na veću, a recimo bili su predmet raspravljanja na veću, jer su neki od njih radili u centru za multidisciplinarne studije. Znači, jesu bili predmet razmatranja nastavno-naučnog veća. Ali, sila boga ne moli, vreme je bilo takvo, politički kriterijum je bio primaran u odnosu na naučni, pa se nažalost dešavalo i to što se dešavalo na Medicinskom fakultetu.
Primera radi, bila je situacija da je jedan od tih 16 profesora beogradskog Univerziteta, Medicinskog fakulteta, koji su dobili otkaz, bio čovek koji ima 190 naučnih radova, 22 knjige, od kojih 2 monografije međunarodnog karaktera. I paradoksa radi, i kako to kod nas svega ima i sve život trpi, a šta je sve DOS radio, na istoj sednici naučno-nastavnog veća, kada je taj profesor dobio otkaz, u zvanje nastavnika izabran je drugi profesor, kome je glavni kriterijum za to što je izabran bio da ima jednu knjigu međunarodnog karaktera, a urednik te knjige je bio profesor koji je upravo dobio otkaz.
To dovoljno govori kako se radilo i kako odredbe koje su potpuno neutralne, preispitivanje da li je neko izabran na pravi način, mogu biti zloupotrebljene, a kamoli tek kako bi izgledalo kada bi ova odredba o kršenju kodeksa profesionalne etike ostala. Inače, do sada sudskom odlukom od tih 16 nastavnika 3 su vraćena na ista mesta, ostalih 13 čekaju. Mislim da će pravosuđe tu morati da uradi svoj posao i na osnovu činjenica, i samo činjenica, i poštovanja zakona i te profesore da vrati na mesta na kojima su ranije radili.
Moram da pomenem još nešto, da je situacija na tom fakultetu bila izazvana i ponašanjem rukovodećih ljudi i fakulteta. Naime, na beogradskom Univerzitetu, gde god je bilo ljudi od identiteta, mislim na dekane fakulteta i članove nastavno-naučnog veća, profesore koji nisu dozvolili da budu predmet politike i da politiku koriste da bi se obračunali sa svojim kolegama, gde god nije bilo ljudi koji su bili spremni da bespogovorno prihvate instrukcije koje su dobijali iz DOS-a, stanje je ostalo onakvo kakvo jeste, jer su svi bili profesori izabrani na zakonom predviđen način.
Onde gde su dekani bili bespogovorno u službi DOS-ove vlasti pokrenut je postupak, pa se dešavalo ovo što se dešavalo. Inače, ovo ne govorim na pamet. Imena i prezimena tih ljudi su poznata. Karakteristike koje oni imaju i to je poznato. Inače, reč je po svakom kriterijumu o stručnim ljudima, koji su priznati u oblasti u kojima rade i sa velikim brojem naučnih radova, ali i to se dešava.
Mislimo da je dobro što je prihvaćen i amandman, kojim se obezbeđuje zakonski osnov za zastupljenost u konferenciji Univerziteta prema veličini Univerziteta, koja podrazumeva ne samo broj nastavnika i saradnika, već i broj fakulteta. Na taj način onemogućava se da mali univerziteti imaju u osnovi isti broj glasova kao i veliki univerziteti, što je jako važno.
Imali smo u proteklom periodu situaciju da su fakulteti i univerziteti osnivani kako je ko hteo i koliko je hteo. Videćemo koliko će njih proći postupak akreditacije, s obzirom na kriterijume koji su sada postavljeni, ali je to bila jedna faktička situacija, koja je dovela do toga da imamo ogroman broj univerziteta. Postavlja se objektivno pitanje kakav je kvalitet svakog od njih, ali što se kaže da ne budem taj koji će suditi o tome, biće tu stručnog mišljenja, oni će dati svoje mišljenje.
Znači, Vlada je prihvatila 7 amandmana SPS i ti amandmani su u ovom slučaju amandmani Vlade, ali se kroz sadržaj da videti da je SPS bila inicijator tih amandmana i mislim da je to dobro za ovaj predlog zakona.
Hteo bih da istaknem ovde da smatramo u SPS-u da postoji potreba da se usvoji još nekoliko amandmana. Pre svega, tu mislim na amandman koji se odnosi na sastav Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. Mi socijalisti naime smatramo da član Saveta za visoko obrazovanje treba da bude i predstavnik Kosova i Metohije.
Mislimo da nije dobro da u Predlogu zakona, koji se nalazi pred poslanicima u parlamentu, stoji da u strukturi saveta treba da budu predstavnici Autonomne pokrajine Vojvodine, a da nema predstavnika Kosova i Metohije.
Mislimo da je sasvim logično da i predstavnici Kosova i Metohije budu članovi Nacionalnog saveta, s obzirom na činjenicu da je Univerzitet u Prištini, kao i druge naučno-obrazovne institucije u ovoj pokrajini, te nema opravdanja da predstavnici ovog univerziteta ne budu u sastavu Nacionalnog saveta.
Takođe smo predložili da se uvede i oktobarski ispitni rok za studente. Ovo ne slučajno, videli ste da je Vlada svojim amandmanom, što mislim da je dobro, dala mogućnost da se ispiti polažu još dva puta, oni obavezni predmeti, i to jedan plus dva, to je tri puta.
Po Predlogu zakona koji imamo, mi imamo 4 ispitna roka. Za studente koji završe prolećni semestar taj treći rok u ovom slučaju ne postoji ukoliko se ne bi prihvatio ovaj naš amandman, jer onda student objektivno jeste zakinut na ovom jednom predmetu.
Ima i više amandmana, kojima smo mi mislili da treba poboljšati položaj studenata i mi smo sa ministrom u razgovoru koji smo imali pre ove skupštinske rasprave o tome ozbiljno razgovarali, ukazali na sve argumente i u velikom delu naišli na njegovo razumevanje.
U svakom slučaju SPS smatra da ovaj zakon treba prihvatiti i kažem još jedanput da on predstavlja dobar korak u pravcu uspostavljanja evropskog prostora visokog obrazovanja. Naravno da ima rešenja koja će svoju pravu vrednost tek pokazati u praksi, ali i ako nešto ne bude valjalo i to se može menjati.
U svakom slučaju čini mi se da mi u oblasti visokog obrazovanja imamo vrednosti koje treba podržati, a ima i ono potrebno da budemo deo evropskog obrazovnog prostora i da prihvatimo ciljeve koje taj evropski obrazovni prostor postavlja, da bi i naše studente i nastavnike mogli uključiti u obrazovni proces, da ne bi po bilo kom delu zaostajali, jer mi stvarno imamo šta da ponudimo od svojih vrednosti, i treba i svoje vrednosti da promovišemo na taj način.