Prosto, da se razumemo oko uputstava itd. Predlog zakona o državnim službenicima, u članu 24. kaže: "Na određivanje kruga povezanih lica i na prijem poklona primenjuju se propisi kojima se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija". Jasno, da jasnije biti ne može. Nigde se ne kaže da državni službenici imaju obavezu da prijavljuju imovinu.
U članu 30. se kaže: "Na državne službenike na položaju primenjuju se zakoni i drugi propisi kojima se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija". Državni službenici na položaju će biti oni koji su sada pomoćnici ministara, koji su već morali da prijave imovinu.
Dakle, ovde se jedan pravni režim, predviđen Zakonom o sukobu interesa, samo transponuje, nastavlja na jednu kategoriju ljudi koji menjaju svoj pravni status i položaj. Za ime Boga, zar je to toliko teško shvatiti, i zar stenogram itd?
Dakle, obavezi prijavljivanja imovine podležu samo držani službenici koji su na položaju, a oni su kada je reč o Vladi i nabrojani u članu 33. pa ću sada ja da pročitam taj član, to su: pomoćnici ministra, sekretari ministarstva, direktori i organi uprave u ministarstvu, pomoćnici direktora i organa u ministarstvu, direktori posebne organizacije, zamenici i pomoćnici direktora posebne organizacije, direktora službe Vlade itd. Oni već sada da prijavljuju imovinu.
To je odredba koja kaže – ako vam se status menja iz funkcionera u državnog službenika, a na rukovodećem položaju nastavljate i dalje da budete podložni kontroli javnosti da ne biste bili korumpirani. Samo je potrebno pročitati jedinstveno dve ili tri odredbe i onda sve biva jasno. Potrebno je samo neke stvari dovesti u logičku vezu.

Reč ima narodni poslanik Anita Beretić, po Poslovniku.

Gospodine predsedavajući, jako je velika razlika između biti duhovit i biti smešan. Vodite o tome računa. Pri tom povredili ste više odredbi ovog poslovnika. Naravno, i odredbe koje se tiču obraćanja narodnim poslanicima, a to se odnosi i na predlagača, jer su svi učesnici u sednici, u raspravi, podložni i obavezni da poštuju odredbe ovog poslovnika i dužni da se međusobno sa uvažavanjem ophode.
Mi smo ovde od jutros u jednoj korektnoj raspravi u međusobnom suprotstavljanju argumenata, ali nam to ne dopušta, niti jednoj strani, a najmanje, usuđujem se reći najmanje, predlagaču da se i nervozno i cinično odnosi prema bilo kom narodnom poslaniku iz bilo koje poslaničke grupe. Posebnu težinu to ima kada to radi predsedavajući.
Prema tome, zahtevam od predsedavajućeg da u danu za glasanje stavi na glasanje moju primedbu da je prekršen i povređen član 27. Poslovnika Narodne skupštine, koji se tiče rukovođenja nadležnostima predsednika Narodne skupštine, koji trenutno ovde nije, ali iste nadležnosti u njegovom odsustvu koliko ja poznajem Poslovnik sada imate vi, pa ste dužni da se u skladu sa Poslovnikom i ponašate.
Takođe, pozivam se na povredu člana 226. Poslovnika koji kaže: "Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika".
Mislim da je potpuno u skladu sa pravima narodnog poslanika gospođa Čomić pokušavala, već duže vreme, da praktično premosti eventualan jaz u međusobnom nerazumevanju i uporno je pokušavala da raspravu o zakonu i svede na nivo argumentacije, a ne na količinu međusobnog razumevanja.

Nekoliko stvari. Ja sam pokušao da razumem narodnog poslanika Anitu Beretić šta je tražila da je povređen Poslovnik ali nisam shvatio, jer je dobro citirala član 226. da narodni poslanik ima pravo da traži objašnjenje i obaveštenje od predsednika Skupštine, predsednika odbora itd, funkcionera drugih organa, što ja ne sporim.
Upravo sam rekao gospođi Čomić da ona može da dobije stenogram o sednici Skupštine o tome šta je govorio bilo koji poslanika, pa prema tome i predstavnik Vlade, i da sa tim stenogramom može da se ponaša u skladu sa svojim zahtevima i željama kako god hoće. Da li će da dostavlja nekom ogranu, da li će da objavi javnosti to, da li će na bilo koji način drugačije da koristi to je njeno pravo kao narodnog poslanika.
Ali, nigde u Poslovniku ne piše da predsednik Skupštine ili predsedavajući Skupštine ima obavezu da na zahtev poslanika šalje stenograme nekoga ko diskutuje ovde u Narodnoj skupštini, pa makar on bio predstavnik organa, drugom organu i drugom telu koji je izabrala Narodna skupština.
Prema tome, nemojte da pokušavate da zloupotrebljavate Poslovnik. Vi ste ovde pokušali objašnjavajući Poslovnik da zloupotrebite ono što ne piše u Poslovniku, gospođa Beretić. To su činjenice, a ja ću se ponašati i dalje u skladu sa Poslovnikom i dati reč onome ko je bude tražio.
Sada je na redu narodni poslanik Živojin Stefanović, a svi koji žele mogu, kao što znaju, da koriste zapisnik i stenogram sa sednice Skupštine i da ga koriste na način kako god to žele, da ga iščitavaju javno, dostavljaju drugim službama i objašnjavaju na televiziji. Izvolite gospodine Stefanoviću.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, Žarko Obradović je izneo stav naše poslaničke grupe i ja ću se tog stava držati normalno, ali s obzirom na to da sam ja ovde redak poslanik, državni činovnik, nameštenik i ne znam šta ću biti po novim propisima, od 35 godina staža 30 sam bio državni činovnik, od toga dve i po godine zbog politizacije organa državne uprave bio van posla. Nakon toga morao sam da se borim na lokalnom nivou da postanem odbornik, uđem u lokalnu vlast i dobijem ponovo posao u ovim poznim godinama. S obzirom da sam toliko ...
(Glas iz sale: Jesi li bio u zatvoru?)
Tamo još nisam stigao, ali neko će pre mene tamo. S obzirom na to da sam toliko dugo vremena proveo i nešto naučio u upravi ne vidim mnogo novih stvari u odnosu na postojeći Zakon. Njega je prosto trebalo menjati možda zbog proteka vremena, 1992. godina je davno bila, ali ovaj razlog koji se navodi da će, da stari Zakon odiše time da je državna uprava pre svega bila vršilac državne vlasti, a da će dobiti socijalnu funkciju. Gledajući odredbe, ova odredba zakona, ja ne vidim tu funkciju socijalnu. Upravo vidim dominantniju funkciju sprovođenja državne vlasti putem upravnih akata, donošenja odluka na osnovu prava i obaveza, a samim tim i prinudu silnu za ostvarivanje prava ili obaveza.
Od depolitizacije u novim propisima ova dva zakona neće biti ništa, jer ovoliki broj sekretara, pomoćnika, pa čak i državnih sekretara, ono na način na koji se imenuju, postavljaju ili biraju ili na osnovu koga zasnivaju radni odnos, to će opet da rade političke stranke; s obzirom na to da ministri predstavljaju političke stranke, a oni ih mahom postavljaju i predlažu, opet će uprava biti mnogo politizovana nego u jednopartijskom sistemu koji je bio, u kome sam ja dobar deo vremena kao državni činovnik proveo.
Odredbe člana zakona o državnoj upravi od člana 29. do 34. govore o organima u sastavu ministarstva. Kažu da se formiraju u ministarstvima gde određena oblast poslova koji se obavljaju u ministarstvu traži veći stepen samostalnosti i nezavisnosti u radu.
Ja sam imao prilike da neposredno doživim kako rade ti upravo organi u sastavu ministarstva. Upravo, zbog toga sam na jednoj od prethodnih sednica, i zbog toga da dokažem da su ti organi i suviše samostalni, da ministarstvo ili ministri imaju vrlo malo uticaja na njih, jednostavno pritisnem crveno kao znak protesta da probudim savest nekih koji treba da se pozabave ovim organima i organizacijama.
Naime, radi se o jednoj upravi i jednoj direkciji. O drugima nemam pravo da govorim, jer nisam naišao na takvo i slično iskustvo. Upravo njihovo ponašanje me dovodi u ono vreme kada su komunisti razgovarali o centrima otuđenih moći. Upravo oni su pravi centri otuđenih moći. Organizacijom organa državne uprave i našim zakonima mi smo im dali takva ovlašćenja da budu samostalni, raspolažu izuzetnim državnim, odnosno resursima ove države.
Pre svega, radi se o Direkciji za vode. Upravo ponašanjem Direkcije za vode opština u kojoj živim i radim prošle godine je oštećena za 100 miliona dinara. Naime, zato što se neko drznuo da sam u svoje ime, ne znam za čiji račun, utiče zato što na tenderu nije dobio favorizovani kandidat iz Italije. Kada se sve to završilo bio bi skuplji za 13 miliona evra, a to je za siromašnu opštinu i suviše velika para. Tolika para je velika i za državu Srbiju.
Direkcija je potporu našla u Upravi za javne nabavke, koja 53 dana ne odlučuje po prigovoru o opštim pravima tendera, nego tek nakon toga, kada su videli da favorizovani konkurent nije dobio posao, 31. decembra donosi odluku o poništavanju tendera i samim tim oslobađa državu Srbiju da preduzeću "Vodovod" plati tih 100 miliona dinara kao učešće za izgradnju Vodosistema "Barje" koji se gradi već 20 godina. Da bude još veća samostalnost i nezavisnost Uprave za javne nabavke u Zakonu o javnim nabavkama na tu upravu niko ne može da vrši uticaj, nemate pravo sudske zaštite, jer je rečeno da je rešenje Uprave za javne nabavke konačno i sudska zaštita nije dozvoljena.
Zato smatram da odredbe članova od 29. do 34. treba preurediti i smanjiti neograničena ovlašćenja. Oni odgovaraju Vladi ili Skupštini preko ministara, a ministar vrlo malo uticaja može da ima na način kako su oni organizovani, jer direktor donosi uputstva, uredbe, predlaže svoje saradnike, pomoćnike direktora i druge službenike na položaju.
Nejasne su mi odredbe u smislu savetnika, radnika na položaju, s obzirom na to da se zalažemo da veći broj mladih ljudi uđe u državne organe.
Potrebno je najmanje radno iskustvo od pet do devet godina. Ako znamo da svi završavaju studije oko tridesete godine, posle vojska za muškarce i oni tek u četrdesetoj godini mogu da budu na tim položajima.
Takođe je u obrazloženju razloga za donošenje zakona rečeno da će se izvršiti decentralizacija državne uprave i da bi se to opravdalo uzet je upravni okrug. Ničeg novog u realizaciji okruga nema od one uredbe koju je 1992. godine donela Vlada Republike Srbije. Sticajem okolnosti bio sam sedam godina načelnik jednog od okruga. Prema tome, to što je pisalo u uredbi tada, sada je Zakon samo ponovio. Tu nema nikakve decentralizacije.
Tamo i tada i sada ministarstva državna detaširaju svoje poslove, prave odeljenja u okruzima, a okrug nema svoje izvorne organe. Zajednička služba je bila poštansko sanduče, i sada je, Vlade Srbije. Od njih se samo traži odgovornost, a nikakvih prava nemaju na rad detaširanih delova ministarstva. Može se samo pokrenuti disciplinski postupak, ali to mu ništa ne vredi, jer sve odlučuje ministar u Beogradu. Građani načelnika na terenu doživljavaju otprilike kao onog Nušićevog načelnika da može sve. Međutim, ne može ništa.
Da bi se regulisao i poboljšao status načelnika okruga, predviđen je savet okruga. Savet okruga čine predsednici opština, ali oni treba samo da razgovaraju ili da donose smernice i uputstva za ministarstvo koje se bavi lokalnom samoupravom ili za resorno ministarstvo za sprovođenje upravnog postupka. Najmanje predsednici opština to mogu da rade.
Ako već treba savet, onda on treba da ima drugačiju ulogu, da ima usmeravajuću ulogu koja može da bude obavezujuća, ali da u tom ministarstvu umesto predsednika opština upravo budu starešine lokalnih samouprava, odnosno imate opštine koje imaju samo jedan organ i jednog čoveka kao starešinu organa i on je više zainteresovan, više može uticati na delokrug rada organa uprave.
Kada se radi o zakonu o državnim službenicima, takođe tu ne vidim neke bitne novine. Položaj, radno-pravni odnos i ukupan status državnih činovnika, službenika ili nameštenika, kako god hoćete, otprilike je bio u starom Zakonu istovetan. Po meni, to su ljudi koji su tretirani kao građani drugog reda. Mnoga prava su uskraćena dosadašnjim i sadašnjim zakonom.
Radnik lokalne samouprave ne može biti odbornik u lokalnoj samoupravi, ali u dosadašnjem Zakonu, pa i u ovom novom može doći do zloupotrebe, kao što se desilo 2001. godine kada je radnik Ministarstva unutrašnjih poslova, koji je bio republički službenik, bio odbornik u lokalnom parlamentu. I, da bi tadašnja vlast dobila većinu ministar Batić naredi da da ostavku na dužnost odbornika ili će dobiti otkaz u ministarstvu.
On nije imao nikakvu radno-pravnu zaštitu, niti sudsku i morao je da odustane od odbornika. Ta njegova odbornička grupa tada je ostala u manjini.
Po tadašnjem Zakonu, mi radnici u lokalnoj samoupravi zadnji smo dobili pravo na regres i pravo na topli obrok. Po ovom zakonu državni činovnik ne može biti član organa upravljanja u upravnom odboru. Ukoliko dobije saglasnost ministra može biti, ali ne može primati naknadu. Svaki drugi uposlenik to može da bude. Državni činovnik ne može da osnuje privredno društvo, a svaki drugi radnik to može.
Prema tome, to su prava koja su ovom radniku zabranjena. Jedino što je njemu sigurno, ali to više u jednom drugom sistemu koji nije politizovan, bila je stalnost radnog mesta i ništa drugo, ali mu sada ni to neće biti zagarantovano.
Zato smatram da ovaj zakon bitno ne menja položaj zaposlenih u upravi, a istovremeno zakon o državnoj upravi bitno ne menja status i položaj organa državne uprave. Smatram da se može mnogo bolje uraditi ako se već htelo da se menja i da ovim odredbama od člana 29. do člana 34. treba do kraja definisati status organa u sastavu ministarstva. Ovako kako se radi, oni su van kontrole i sudske, kontrole Vlade, kontrole Skupštine i raspolažu državnim resursima po svom nahođenju.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Homan, a zatim narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, po postojećem Zakonu o državnoj upravi ministarstva su organi preokupirani operativnim poslovima, a posebne organizacije mogu, po važećem Zakonu, da vrše upravne poslove, pa se u funkcionalnom smislu ne razlikuju preterano mnogo od ministarstava, što može da izazove i izaziva razne konfuzije. Sada će se to ovim predlogom zakona o državnoj upravi promeniti i omogućiće se efikasniji rad svim ovim telima.
Naime, vršenje upravne delatnosti ne treba isključivo da služi vršenju državne vlasti, kao što je do sada bilo, već podrazumeva javne usluge i treba da doprinosi opštem razvoju društva, a takođe i da ostvaruje svoju socijalnu funkciju. To se ovim predlogom zakona o državnoj upravi omogućava. Rukovodioci državne uprave više neće imati status i biti funkcioneri, već profesionalni i stručni vršioci državnih funkcija i državni službenici.
Ovo stoga što se ovim zakonom naravno i dalje, a to određuje član 7. – kao načelo rada državne uprave afirmiše načelo zakonitosti, ali se uvodi i načelo postupanja po pravilima struke, nepristrasnog i politički neutralnog, što se vidi iz člana 8.
Takođe je bitna odredba člana 14. u stavu 3. gde se izričito kaže da, za preduzimanje radnji kojima se poseže u lične slobode, bezbednost i fizički integritet lica državni organ mora imati izričiti osnov u zakonu.
To je veliki napredak i već iz toga se jasno vidi da se novim zakonom o državnoj upravi vrši depolitizacija državne uprave, stvaranje profesionalne i odgovorne državne uprave u kojoj će vršioci ovih dužnosti bez bremena dnevno–političkih dešavanja i svoje lične eventualne zavisnosti od istih vršiti poslove državne vlasti od njenog najvišeg do najnižeg nivoa.
Ono što je najvažnije, stvaraju se uslovi za racionalizaciju državno-upravnog aparata. Prethodne vlade su na svim nivoima stalno povećavale broj zaposlenih u državnoj upravi, a najeklatantniji primer, možemo da se setimo samo koliko je prethodna Vlada imala potpredsednika. Ova vlada to nije učinila, već čini i činiće upravo suprotno, racionalizaciju državne uprave, jer se ona finansira novcem svih građana ove zemlje. Jedini kriterijum u ovom postupku biće profesionalnost i stručnost u radu.
Ovaj zakon daje osnovna načela o radu državne uprave, a Predlogom zakona o državnim službenicima ova načela se konkretizuju. Napomenuo bih, ovom prilikom, samo nekoliko najbitnijih novina.
Članom 31. radna mesta službenika dele se na položaje i na izvršilačka radna mesta. Kod položaja, napomenuo bih položaj pomoćnika ministra, sekretara ministarstva, direktora organa u sastavu ministarstva ili njegovog pomoćnika, direktora posebnih organizacija, njihovog zamenika, direktora službi Vlade, itd. Izvršilačka radna mesta jesu sva koja nisu položaj. Razvrstavaju se po zvanjima u zavisnosti od složenosti poslova, potrebnih znanja itd.
Napomenuo bih ocenjivanje i napredovanje državnih službenika u službi, jer i tu ima dosta novina. Čini mi se da je najbitnije, da bi državni službenik napredovao, mora dva puta uzastopce da dobije ocenu – naročito se ističe, ili čak četiri puta ocenu – ističe se, i to samo u slučaju da bi napredovao, ako ispunjava taj kriterijum da postoji slobodno radno mesto i da on ispunjava uslove za rad.
U vezi sa tim, bitno je da se osniva visoki službenički savet koji propisuje kakva se sve stručna osposobljenost, znanje i veština ocenjuju u izbornom postupku. Ima devet članova saveta i on je nezavisan u svom radu. Članom 141. predviđene su žalbene komisije koje treba da odlučuju o žalbama državnih službenika na rešenja kojima se odlučuje o njihovim pravima i dužnostima i o žalbama učesnika internog i javnog konkursa. Ovde treba da se napomene, s obzirom na to da je ovo značajan napredak, sama činjenica da će se ubuduće državnim službenikom postajati isključivo putem konkursa – internog i javnog konkursa.
Kada bismo sumirali sve ovo, može se reći da oba ova zakona jasno uobličavaju i uređuju rad državne uprave i predstavljaju veliki napredak u profesionalizaciji državnog aparata i zbog toga će G17 plus za njih glasati.
Na kraju, želeo bih da skrenem pažnju predlagaču ovih zakona na amandman kolege Marka Krstina na član 85. stav 3. Zakona o državnoj upravi. Naime, da se razmisli da li je zaista za vođenje upravnog postupka i donošenje rešenja o upravnom postupku dovoljno da državni službenik ima najmanje, tako se kaže, višu školsku spremu.
Podsetimo da se u raznim slučajevima može raditi o veoma komplikovanim postupcima i odlukama koje zadiru u pravo svojine fizičkih i pravnih lica i da se podsetimo da u sudu o tome odlučuju visokokvalifikovana lica, a ovim rešenjem smo daleko od toga, iako smo u 21. veku.
Na kraju, da zaključim, kritičari ovih zakonskih predloga, a ima ih, treba, pre nego što počnu da kritikuju, da razmisle, zašto, kada imaju tako sjajne ideje, nisu iste pretočili u zakonski predlog dok su imali, u prethodnim sazivima, većinu, izglasali te zakone i počeli sa reorganizacijom, sistematizacijom, profesionalizacijom i racionalizacijom državne uprave? Ova vlada o tome ne priča, ova vlada to radi. Zbog toga, još jednom da napomenem, G17 plus će glasati za ova dva predloga zakona. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a neka se pripremi Goran Rakovac. Izvolite, gospođo Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je, čini mi se, treći put da na predlog Vlade Republike Srbije na dnevnom redu imamo predloge zakona o državnoj upravi i državnim službenicima.
Zakon o državnoj upravi bio je ovde već u jednoj ozbiljnoj raspravi. Predstavnik predlagača bio je gospodin Lončar, ministar. Raspravljali smo, čini mi se, u nekoj noćnoj sednici. Izneli smo niz primedbi na vladin Predlog zakona o državnoj upravi.
Tada se činilo da ministar Lončar ima razumevanja i uradio je nešto što nije uobičajeno, dakle, u već poodmakloj raspravi, povukao je vladin Predlog iz procedure, sa objašnjenjem da je shvatio da narodni poslanici zaista imaju dosta primedbi, da su u pitanju ozbiljne primedbe i da će on i Vlada da razmotre te primedbe i da se pred ovim parlamentom pojavi jedan usklađen, sa primedbama koje su se iznele, zakonski tekst.
Pretpostavljam da zbog toga danas gospodin Lončar nije ovde, da je poslao gospodina Balinovca, koji tada nije učestvovao u radu Parlamenta. Ali, videli ste, mi uglavnom imamo potpuno identičan tekst sa onim koji smo onoliko kritikovali i na koji smo izneli sve one primedbe.
Zato ću danas, kao i ostale kolege koji su govorile verovatno biti u situaciji da kažem nešto što sam već rekla o ovom predlogu zakona.
Mi poslanici SRS smo i tada i sada uložili veliki broj amandmana sa namerom da pomognemo Vladi da prihvatanjem naših amandmana dođemo zaista do jednog teksta koji ne bi bio za jednokratnu upotrebu, koji bi bio primenjiv i koji bi bio ozbiljan zakon, upravo onako kako zahteva materija koja je predviđena da se reguliše ovim zakonom.
Ukratko ću da pređem preko nekih najinteresantnijih primedbi koje ima SRS na oba ova zakona. Već u članu 3. Predloga zakona o državnoj upravi, stav 1. kaže se da, rad organa državne uprave podleže nadzoru Vlade, a mi smo i onda i sada, obrazlagali, a i sada ćemo, predlagali Vladi da taj prvi stav treba da glasi da – nadzor nad radom organa državne uprave vrši Vlada.
Vi ste gospodine Balinovac u raspravi sa koleginicom Čomić čitali ovde odredbu Ustava koja kaže upravo ono što ja sada kažem. Zašto to nije u Predlogu zakona, ne znam, valjda ćete i to da nam kažete?
Dalje, imamo primedbu na član 9. Predloga zakona, koji kaže da su organi državne uprave dužni da strankama omoguće brzo i delotvorno ostvarivanje njihovih prava i pravnih interesa. Ovako koncipiran član je, prema stavu SRS, vrlo pogodan za zloupotrebu. Mislimo da ovde treba da stoji – da su organi državne uprave dužni da rade, postupaju u skladu sa zakonom, onda je to nešto jasno i konkretno.
Malopre sam, kada sam vam iz klupe dobacivala primedbu, rekla sam da je ovaj predlog zakona pun, kako mi pravnici kažemo, rupa u zakonu. Zaista će biti, primenom ovog zakona, ko ga bude primenjivao, u situaciji da i te kako zloupotrebljava nedorečene, neprecizne odredbe ovog predloga zakona.
U članu 14. ste rekli da organi državne uprave izvršavaju zakone, druge propise i opšte akte Narodne skupštine i Vlade, tako što donose propise, rešavaju o upravnim stvarima, vode evidenciju, izdaju javne isprave i preduzimaju upravne radnje, odnosno izvršne poslove. Niste predvideli da organi državne uprave vrše inspekcijski nadzor, a složićete se da je to jedan od glavnih poslova organa državne uprave i da je neophodno da to bude sadržano u ovom zakonu.
U članovima 25, 26. i još nekoliko narednih članova imate nešto što apsolutno demantuje vašu tvrdnju da ovaj zakon znači depolitizaciju organa državne uprave. U članu 25. predvideli ste da pomoćnika ministra postavlja Vlada na pet godina na predlog ministra, prema zakonu kojim se uređuje položaj državnih službenika.
Na nekoliko mesta imate – prema zakonu kojim se uređuje položaj državnih službenika. Vi, kao pravnik, trebalo bi da znate da ovako nešto nije smelo da stoji u ovom zakonu, s obzirom na to da je zakon o državnim službenicima još uvek u fazi predloga, još nije počela rasprava o njemu, a kamoli da je usvojen, pa da je stupio na snagu.
Vi znate, tek kada zakon stupi na snagu, možete neki drugi zakon da usklađujete sa tim, a ne da jedan predlog usklađujete sa drugim predlogom. A i sami znate kako stojite sa skupštinskom većinom i gde vam je garancija da će i ova dvojica, što su vam danas prišli, glasati baš za ovaj zakon.
Dakle, nikako niste smeli da ovo unesete u ovaj predlog zakona. Ali, nešto drugo je ovde interesantno. Pomoćnike ministra, sekretare ministarstva, nekakve savetnike kakve imate, nekakve savete, šta sve niste predvideli, sve ste predvideli da se bira na pet godina. Šta to znači?
Vlada traje četiri godine, a ovi službenici, vladini sekretari, savetnici, pomoćnici ministra traju pet godina. Šta mi srpski radikali očekujemo, pošto znate da mi, kao što često kažem, pored onoga što se vidi u redovima, mi čitamo i među redovima. Kada vam ovaj zakon stupi na snagu možete da izvršite, u skladu sa ovim zakonom, reizbor pomoćnika ministara, sekretara i da svi oni budu sa vekom trajanja pet godina na tim svojim funkcijama.
Vaša Vlada ima vek još dva, tri meseca. Šta to znači, da ću sutra ja kao ministar posle narednih izbora imati iz DSS, G17, SPO, SPS, Nove Srbije, stranaka koje su sada na vlasti, pomoćnika ministra, sekretara ministarstva i razne savetnike. I vi to nazivate depolitizacijom organa državne uprave.
Gospodine Balinovac, mi smo ozbiljni ljudi, ozbiljno radimo svoj posao i nemojte na ovaj način da nas dezavuišete.
Predložili smo vam da brišete ove posebne savetnike, savetnika ministra, savete ministara itd. a nemam sada vremena detaljno da govorim o svim tim predlozima, ali u raspravi o pojedinostima govorićemo sve ono što smo zapravo one noći govorili. Ponovićemo to još više puta, jer je očigledno da vam je to neophodno da bi Vlada ozbiljno shvatila primedbe narodnih poslanika.
Dalje, u članovima 43. i 44. govorite o unutrašnjem uređenju organa državne uprave, o aktu o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta. Niste predvideli da se akt o sistematizaciji objavljuje u "Službenom glasniku", što mislimo da nije dobro. Ako organi lokalne samouprave moraju da objavljuju svoje sistematizacije, ne znam zašto tu mogućnost niste ostavili i na ovom nivou.
Naravno, jasno je da su ovo interesantniji poslovi i da to treba da ostane u što većoj tajnosti i zašto biste vi sada obaveštavali javnost o tome koliko ćete imati ovih raznih savetnika, ministara itd.
Predvideli ste u članu 47. da se nadzor nad radom sastoji od nadzora nad zakonitošću rada i nadzora nad svrsishodnošću rada organa i državne uprave i imalaca javnih ovlašćenja u vršenju poverenih poslova državne uprave. Ako ste vi ovo pisali, kladim se da ne razumete šta ste hteli da kažete ovom rečenicom. Ali, u svakom slučaju, s obzirom na to da je ovoliko besmislena, predložili smo da se ovaj stav briše, a pogotovo što ovaj nadzor nema nikakvih sankcija.
Šta znači da nešto nadzirete ako nema nikakvih sankcija, ako u toku nadzora ustanovite neke nepravilnosti. Dakle, potpuno suludo i besmisleno.
Imamo još dosta primedbi i na ovaj zakon, ali s obzirom na ograničeno vreme za našu poslaničku grupu i želju mojih kolega da svi učestvuju, odnosno dosta njih, u radu po ovim predlozima, reći ću još samo par rečenica vezanih za zakon o državnim službenicima.
U članu 2. imamo primedbe, u članu 6. članu 10. itd. U članu 6. kažete da državni službenik odgovara za zakonitost, stručnost i delotvornost svoga rada. Šta vam znači ta delotvornost? Ko će to da ocenjuje? Zaista ste uveli neki "novogovor" u oba ova predloga zakona i neophodno je da ovo ispravite ako hoćete da imamo zakone u duhu našeg pravosudnog sistema.
Mislili smo da bi bilo dobro da umesto "delotvornost" kažete "blagovremenost", jer to zaista ima smisla s obzirom na zakone koji određuju određene rokove.
Svi državni službenici su jednaki, to kažete u članu 10. kada se odlučuje o napredovanju i nagrađivanju i ostvarivanju njihove pravne zaštite. Bilo bi dobro da ste ovde mislili na državne službenike od zasnivanja radnog odnosa.
Znači o njihovim pravima iz rada i po osnovu rada, a ne samo o napredovanju, nagrađivanju, jer kada ovo kažete jasno je da mislite na određene službenike, naravno na određene stranačke aktiviste.
Nije vama potpun ovaj član 11. koji govori o uslovima rada, gde ste zaboravili da napišete da državni službenik ima pravo na uslove rada koji mu neće ugroziti život, pa ovo dalje što ste napisali, zdravlje itd. Valjda je prevashodno da se zaštiti život.
U članu 14. državni službenik ima pravo da bude član sindikata i profesionalnog udruženja i njihovih organa upravljanja. Ako zaista niste mislili ništa što može da se protumači iz ovog člana, onda vam je ovaj član veoma opasan.
Dakle, ako vi sami i Vlada niste imali krajnje namere, onda vam je ovaj član opasan, jer ako ostane ovako kako ste ga napisali, postoji velika verovatnoća u mogućnost infiltriranja raznih nevladinih organizacija u državne sektore. Zato bi trebalo da ovaj član malo promenite, odnosno da prihvatite naš amandman i da vidite na koji način bi to trebalo da se reguliše.
Interesantni su vam i ovi članovi 18, 19, 20, koji govore o premeštaju zaposlenih u državnoj upravi. Kažete da je državni službenik dužan da prihvati radno mesto u istom ili drugom državnom organu na koje je, prema odredbama ovog zakona, trajno ili privremeno premešten.
Gospodine Balinovac, ne može Vlada ovako da se igra državnim službenicima. Mora da postoji obaveza da državni službenik mora da da svoju saglasnost, pogotovo kada je u pitanju premeštanje na radno mesto u drugom državnom organu.
U okviru jednog organa u redu je da rukovodilac može da premešta, ali da to bude i u drugom organu, a bez saglasnosti, nema nikakve sigurnosti za državnog službenika i apsolutno zavisi od svog pretpostavljenog, a opet je to ono što sam rekla na početku, otvaranje mogućnosti raznih zloupotreba.
Imate neodređenosti i nedorečenosti u članu 21. članu 24. ali zbog malo vremena ne mogu detaljno da se u ovom delu pozabavim ovim problemom. Ali, imate probleme kod disciplinske odgovornosti. Niste predvideli obaveznost postojanja disciplinske komisije, a mi mislimo da treba da postoji disciplinska komisija, koja bi sprovela postupak, predložila rukovodiocu meru. Naravno, on bi bio taj koji bi izrekao meru, ali zašto mu tovarite toliko obaveza na vrat, da on mora da zna i da vodi postupak, da se bavi uzimanjem izjava itd, a sa druge strane otvarate mu veliku mogućnost da radi šta mu padne na pamet i kako mu padne na pamet.
Trebalo bi da nam objasnite član 160. stav 1. tačka 6). Govori se o podacima koji se upisuju u centralnu kadrovsku evidenciju. Tačka 6) kaže, između ostalog, da se upisuje "datum navršenja radnog veka".
Ne znam da li vi znate gospodine Balinovac, šta znači ovaj termin, s obzirom na to da u Zakonu o penzijskom osiguranju više nema svih karakteristika navršenog radnog veka i morali biste da objasnite šta ste ovim hteli da kažete, na šta se misli, da ne bi bilo zabune u primeni i da ne bude problema kod zaposlenih na koje se odnosi ovaj član zakona.
Takođe nije logično ono što je predviđeno u stavu 3. člana 171. gde kažete: "O pravima i dužnostima nameštenika rešenjem odlučuje rukovodilac ili državni službenik" itd.
Pa, vi kao pravnik, gospodine Balinovac, ovo niste smeli, a pogotovo kao sekretar Sekretarijata za zakonodavstvo, da propustite da dođe do narodnih poslanika. Ne možete ugovor o radu da menjate rešenjem. Ovde ste morali da predvidite aneks ugovora o radu, jer je rešenje jedna kategorija, a ugovor sasvim druga kategorija.
Dakle, pošto me kolege opominju, zaista sam uzela previše vremena, reći ću još samo toliko da poslanici SRS neće glasati za ovaj zakon. Govorili smo već zbog čega. Govorićemo i danas. I u raspravi o pojedinostima, mada sam ubeđena da ćete, pošto sada nije ministar Lončar ovde, vi gospodine Balinovac da prihvatite neke amandmane, s obzirom na to da ste sebi predvideli malo dužu funkciju, pet godina i niste vezani za Vladu, pa nemate strah da glasate za naše amandmane.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Goran Rakovac, a neka se pripremi Boško Ristić. Izvolite.