Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se za reč sa zebnjom od mogućeg mešanja ove oblasti sa oblašću koja se odnosi na opštinsku upravu u okviru funkcionisanja lokalne samouprave, što se uređuje drugim zakonom – Zakonom o lokalnoj samoupravi.
Ipak, samim tim što je dejstvo organa državne uprave, pored drugih imalaca javnih ovlašćenja i opštine, svoju pažnju ću usmeriti na odnos ministarstva i organa uprave u sastavu ministarstva i opštine, kao imaoca javnog ovlašćenja. O ovome je malo reči, gospodine Balinovac, bilo ovde.
Obrazloženjem Predloga zakona ubeđeni ste da je neophodno donošenje ovakvog zakona, jer sve ovo ima veze sa putem u Evropu, a Srbija je deo Evrope unazad 800 godina, kada Amerika nije ni bila otkrivena. Setimo se samo procvata srednjevekovne Nemanjićke države, a Amerika je otkrivena 1492. godine. Sada nas uvode u Evropu. Mi smo u toj Evropi pre 800 godina.
Čini mi se da je nešto drugo najbitnije. Dame i gospodo, donesoste mnogo zakona. Da li stvarate osnovu za njihovo ostvarivanje u svakodnevnom životu?
Veza građanina sa državom je, ipak, preko opštine. Tu je njegov prvi kontakt sa državom, što vi, gospodine Balinovac, rekoste – šalter. Tu su šalteri. Prvi kontakt građanina sa državom je preko opštine. Ne možemo preko naručenih anketa, preko statistike da vidimo pravo stanje sadašnje Vlade Srbije.
Razumem, ministri ne dolaze na sednice Skupštine. Evo, prvi put sekretar državne uprave je došao i posle izlaganja svakog srpskog radikala javlja se da obrazlaže. Razumem zauzetost ministara zbog poslova, termina, nekih novih metoda u sistematskim pregledima đaka, zbog slabog odziva dobrovoljnih davalaca krvi, zbog 063, zbog šećera, stipendija, zbog bošnjačkog jezika i zbog mnogih drugih afera!
Ali, gospodo ministri, morate da prihvatite da se život odvija tamo, tamo daleko od vas, na prostorima koje pokriva lokalna samouprava, tj. opština sa opštinskom samoupravom načičkana svastikama, šurnjajama, šuracima bivših velikana i novopečenih bogataša, ili, moderno rečeno, tajkuna, to je vaš termin.
U ovom predlogu zakona o državnoj upravi opštine ste nazvali imaocima javnih ovlašćenja. Neka je i tako, možda je dobro za jezičke sladokusce, ali nije bitno, menjaće se. Bitno je da funkcioniše ili profunkcioniše relacija organa državne uprave iz člana 1. stav 2. ovog predloga zakona i imaoca javnih ovlašćenja, tj. opština. Jer, taj imalac javnog ovlašćenja, ako je bukvalno imalac i bukvalno slobodan u korišćenju tog javnog ovlašćenja, tj. ako organ državne uprave iz člana 1. stav 2. nema vreme za imaoca javnog ovlašćenja, onda će država da nam liči na moje Trgovište, ja sam iz Opštine Trgovište.
(A tamo, u mom Trgovištu, ton življenju, svakodnevnom življenju, svojevremeno, daje grupa koju je pritisla para u doba našeg pčinjskog Broza, predsednika SPS, predsednika Opštine i direktora jedinog društvenog preduzeća u opštini, jedinog Boga u Opštini... Svrgli smo ga, kako-tako, sa tih funkcija, ali nismo mogli ... tog carstvo. Naročito pravilo, po kome je propalo to društveno preduzeće je glasilo: kradi i ne smetaj mi da kradem, a u ostalim segmentima života krilatica je bila: sve što se može, kada se hoće, sa dodatkom – zato što se može. Prošlogodišnji izbori za odbornike i predsednika opštine dali su nešto malo osnova za nadu u promene, ali vrlo malo, jer maheri sa korenom ne daju vlast, samo menjaju stranke i partije.)
U članu 8. Predloga zakona o državnoj upravi stoji odredba, citiram: "Organi državne uprave postupaju prema pravilima struke, nepristrasno i politički neutralno i dužni su da svakom omoguće jednaku pravnu zaštitu u ostvarivanju prava, obaveza i pravnih interesa". Ne verujem da će ikada ovaj član stići i biti primenjen u mom Trgovištu.
Sredinu, iz kakve potičem, treba pomoći da ne bi bile zagubljene teritorije. Tamo se negovalo, ne praksa, već, pravilo da opštinska uprava, biblioteka, Crveni krst, mesna zajednica i sve što se finansira iz budžeta služi, ne za izvršavanje nekih zadataka, već, za zapošljavanje svojih prijatelja, rođaka. Na svakih 100 stanovnika – jedan činovnik, jer se opština finansira od dotacije Republike. Zamislite, Opština Trgovište ima svetski sistem zapošljavanja, a finansira se iz budžeta Republike.
Povod da još nešto kažem o Predlogu ovog zakona je odredba člana 53. (5.) stav 2. – "Imaoci javnih ovlašćenja sami odgovaraju za štetu koju svojim nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuju fizičkim i pravnim licima u vršenju poverenih poslova državne uprave".
Na prvi pogled to je tako. Izneću vam jedan primer koji bi mogao da bude povod za razmišljanje i nameru ove odredbe.
Građevinski inspektor je "uhvatio" (pod znacima navoda) jednu divlju gradnju. Rešenje potpisuje, kao službeno lice po Zakonu o opštem upravnom postupku, sekretar skupštine opštine, diplomirani pravnik, ali bez položenog stručnog ispita posle 13-14 godina rada u upravi.
Na tu činjenicu poziva se ministarstvo kao drugostepeni organ, preko svoje jedinice u Leskovcu, konstatuje da žalba nije osnovana, jer u maloj nerazvijenoj opštini sekretar ne mora da ima položen stručni ispit.
Tek je Vrhovni sud, u okviru upravnog spora, reagovao na tu glupost, odnosno neodgovornost. Zašto ovo ističem? Zato što niko nije odgovarao, niti pokazao osećaj odgovornosti zbog nepravilnog i nezakonitog rada.
Gospodo, predlagači zakona, udenite u ovaj zakon i u sve druge zakone, ali što preciznije, instrumente koji će stvarno imati odgovornost za neodgovornost, odgovornost za podvale, odgovornost za korupciju, afere, prepreke na putu za Evropu. U protivnom, džaba vam imitiranja engleskog, američkog, austrijskog, francuskog i nemačkog zakonodavstva.
Gospodine Balinovac, preispitajte član 53. (5.) pa vidite da li je održiv stav 2. Ako je stavom 1. regulisano pitanje obezbeđenja sredstava za vršenje poverenih poslova, a imaoci ovlašćenja ne odgovaraju, sami snose odgovornost. Preispitajte član 53. (5.). Hvala.
