Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan. Nastavljamo rad sednice Jedanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti, konstatujem da sednici prisustvuje 94 narodna poslanika.

Pre nego što pristupim utvrđivanju broja narodnih poslanika prisutnih u sali, dozvolite mi da vas podsetim, na današnji dan, pre tačno godinu dana, zahvaljujući glasovima svih vas, bilo je omogućeno da se prvi put posle Drugog svetskog rata podigne zastava Republike Srbije, sa njenim nacionalnim grbom, ovde na zgradu Skupštine.

Primite još jednom moje čestitke. To će, verovatno, jednom biti dan zastave. Hvala.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da postoji više od 87 narodih poslanika, odnosno više od jedne trećine poslanika i da imamo mogućnost da otpočnemo radni dan. Obaveštavam vas da je sprečen da prisustvuje narodni poslanik Marko Đurišić.

Prelazimo na zajednički načelni pretres 1. i 2. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O DRŽAVNOJ UPRAVI I DRŽAVNIM SLUŽBENICIMA (nastavak)

Zahvaljujem se potpredsednicima koji su me dodatno uputili u ono što se juče dešavalo. Na osnovu toga, dakle, prvo reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, neka se pripreme narodni poslanik Stefan Zankov, a posle njega narodni poslanik Milan Marković. Izvolite, gospodine Baraliću.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Gospodine Balinovac, dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko minuta je na raspolaganju poslaničkoj grupi SPS, za ova dva zakona. Dozvolite mi da kažem nekoliko rečenica. Juče je Žarko Obradović, u ime SPS, izneo osnovne stavove naše političke stranke i naše poslaničke grupe u vezi sa ova dva zakona. Ja ću govoriti o nečem drugom.
Juče je rečeno da mi menjamo zakone koji su doneti 1990, 1991. i 1992. godine. Naravno, teško je promeniti zakone koje je donela SPS. Zato su potrebni kompetentni zakonopisci i potrebni su narodni poslanici koji veoma razumeju suštinu državne uprave. DOS se nije bavio time, on se bavio nečim drugim i zbog toga mi nismo imali ove zakone ovde.
Bilo bi najbolje kada bismo ove zakone usvajali, a da smo prethodno usvojili novi ustav, onda bismo imali lakoću i drugačiji, tako da kažem, mehanizam koji bi nam dao više slobode u vezi sa ovim. Ali, razumem zašto je to tako. Oni koji su verovali da mogu da donesu ustav, kada su imali 176, to nisu uradili, a sada je to jedna komplikovana pravna i ustavna procedura. Doći će jednoga dana, nama ovaj ništa ne smeta, osim nekih par korekcija koje samo vreme traži da budu promenjene.
Zašto su važna ova dva zakona? Zato što građani jedne države očekuju... (a moram da kažem da je nezahvalno kada ste prvi govornik ujutru, jer je velika larma u sali, na taj način jedan broj narodnih poslanika izražava nekolegijalnost, što nije dobro; počeli smo da radimo, mora govorniku da se omogući da kaže ono što je smislio) Dakle, za građane jedne države je važno da imaju efikasnu državnu upravu. Ona ne mora biti uvek glomazna, ali bi bilo poželjno da bude jeftina. Šta se ovde događalo?
Postoje dva podatka: da je od 5. oktobra do danas broj činovnika, u širem smislu, u upravi povećan za 27, odnosno za 32 hiljade. Ministar Dinkić tvrdi da je to 32 hiljade, a neki drugi podaci kažu da je to 27 hiljada, pri čemu su neki savezni organi, kao što je Carina, prešli na republički nivo, pa je u tom broju i ovo.
Ali, definitivno, preko 25 hiljada novih sistematizovanih radnih mesta u upravi je od 5. oktobra do danas. To ne mora samo po sebi biti loše, ali je ispalo da jeste loše. Zašto?
Zato što je u tih 25 hiljada novih radnih mesta, u personalnom smislu, došlo do zapošljavanja velikog broja nekompetentnih, često nemotivisanih za određene poslove, bez ikakvog iskustva. Moram reći, u izvesnom broju slučajeva, i bez dobre namere ljudi koji su prvi radni dan, prvi put radnu knjižicu dobili, obavljajući veoma važne državne poslove, neki od njih bili su u samom vrhu važnosti za jednu državu i njene građane. Sada mi donosimo neke zakone koji bi trebalo da to stanje, ako je moguće, konzerviraju u izvesnom smislu i da obezbede da se ubuduće takve stvari ne dešavaju. Jeste, samo je ostala realna posledica takvog načina upošljavanja ljudi.
Moram ovde da kažem, postoje političke stranke koje su potpuno nestale sa političke scene Srbije, kao što je, recimo, Demohrišćanska stranka Srbije koja danas ima 2,5 hiljade ljudi u državnom aparatu. Ako hoćete da vam nabrajam gde su oni, mogu, mada su neki od njih tu stranku napustili. To su: Zavod za izvršenje zatvorskih sankcija, pravosuđe, razne druge oblasti, gde je potpuno, bez ikakvog kriterijuma, zapošljavan ogroman broj ljudi koji, ili su bili članovi Demohrišćanske stranke ili je bio uslov da se zaposle da postanu članovi Demohrišćanske stranke.
Ima takvih još, naravno. Ima mnogo ljudi ovde u Parlamentu iz Nove demokratije i sadašnjih Liberala. U ovoj zgradi radi najmanje 30 nameštenika koji su sa tom partijskom knjižicom ovde ušli. Pazite, sada mi donosimo neke zakone koji to treba da na ovaj ili onaj način regulišu, naravno, ostalo je i ovo o čemu govorim, kao što i sami znate i mi ćemo se sa tim suočavati u narednim godinama.
Na drugoj strani, ogroman broj kompetentnih ljudi sa velikim iskustvom u upravi ili je pomeren na marginalne zadatke ili je praktično ostao bez ikakvih radnih obaveza, neki ovde samo pro forme dolaze, neki su pod ovim ili onim pritiscima morali da sve to promene itd.
Radujem se svakom zakonu koji će da uvede red u ovu oblast. Bilo bi najbolje kada bismo bili bogata država, pa kada neko dođe na vlast da onda kaže – moja administracija ide sa mnom, sada dolazi neko drugi i dovodi svoju administraciju. Mi smo daleko od toga. Zato postoji zakon koji treba da reguliše na koji način se zapošljavaju državni činovnici.
Takođe, želim da potcrtam stav svoje poslaničke grupe SPS – dobro je da je donet Zakon o Vladi, dobro je da ćemo doneti ova dva zakona, dobro je da imamo još neke druge zakone, ali nije dobro što nema snage, nema odvažnosti u Parlamentu. Poslanici se nekog boje. Nemaju snagu da donesu zakon o Narodnoj skupštini.
Ne znam ko se koga boji. Ne znam šta je ko kome obećao. Naša poslanička grupa neće glasati za budžet u ovoj godini ako, makar, nema budžeta Narodne skupštine. Više nije normalno da podnosimo supremaciju izvršene nad zakonodavnom vlašću. Ako smo odgovorni ljudi, ako razumemo posao zbog koga smo ovde i u čije ime smo ovde i čije interese zastupamo, onda da jednom kažemo da je parlament, ovaj dom i njegova suština najviše što postoji u demokratiji jedne zemlje i u sistemu podele vlasti, i u njenoj samoj suštini.
Bio bih srećan kada bismo imali zakon o Narodnoj skupštini, kada bismo znali o čemu se ovde radi, kada ne bismo bili predmet ničije dobre volje i ničije milostinje. Ne govorim o materijalnim sredstvima. Govorim o drugim pitanjima. Mi treba da budemo ono što građani od nas očekuju. A građani od nas očekuju, pre svega, da budemo samostalni, da odgovaramo svom političkom programu, onoj političkoj volji na osnovu koje smo došli u Parlament i na osnovu te političke volje da tražimo od Vlade i svih drugih što nam pripada po zakonu i Ustavu da se obavljaju određeni državni poslovi, na Ustavom i zakonom propisan način.
Nikakvi ministri, nikakve vlade, nikakve agencije, nikakva regulatorna tela, nikakve nevladine organizacije, ne mogu biti starije i ne mogu biti šef nad parlamentom. Sada to jeste situacija u nekim slučajevima, izvinjavam se.
Zato se zalažem i molim narodne poslanike, koji razumeju o čemu govorim, a verujem da ovde svi dobro znaju šta ja pričam, da pokrenu inicijativu da se donese zakon o Narodnoj skupštini, jer je to najmanje što se od nas očekuje.
Ako nismo u stanju da donesemo zakon o Narodnoj skupštini onda je naš kredibilitet doveden u pitanje i moram da kažem i nečija dobra volja i nečija dobra namera ne treba mnogo da se oko toga složimo, imali smo praktično pola koraka do rešenja. Iz razloga koji su politikantski mi nismo doneli zakon o Narodnoj skupštini.
I, sada će svi imati u Srbiji sve regulisano, samo narodni poslanik neće moći ni da ima pravo na savetnika, niti može da dobije računar, niti može da ima telefonsku liniju koja može da obezbeđuje da poseti Internet, niti može da ima stolicu da sedne kao čovek, niti može čitav niz drugih stvari da uradi, a ja idem na sednice odbora redovno.
Kolege znaju da često posećujem odbore i nama se tamo referiše – svaki inspektor u Srbiji ima računar, ima automobil, i to je dobro, samo nije dobro što svaki poslanik u Srbiji nema računar i nije dobro što pet automobila opslužuje 250 poslanika u Narodnoj skupštini, i nije dobro što Narodna skupština zavisi od dobre volje bilo koga.
Narodna skupština je kapa svemu. Ako sebi ne damo taj značaj koji nam po Ustavu pripada, onda nam ga niko neće dati. I, zato se zalažem da se donese zakon o Narodnoj skupštini, koji bi sa setom ovih zakona o kojima je ovde reč bio jedan zaokružen zakonodavni proces, koji bi obezbedio da mi možemo nesmetano i normalno da funkcionišemo.
Podsećam vas i govorim zbog javnosti, mi smo imali ovakav mio slučaj, fini slučaj, uvažena potpredsednica Narodne skupštine, Emilija Krstić, kao što znate, jedini građanin ove zemlje koji je bio u radnom odnosu, koja je rodila bebu i po tom osnovu nije mogla da ostvari pravo na porodiljsko odsustvo, jer iz stranačke discipline, iz razumevanja suštine i odgovornosti nije više narodni poslanik, došao je novi kolega na to mesto.
Da je ona bila spremačica u Narodnoj skupštini, da je bilo šta drugo radila ostvarila bi to pravo. To je nedozvoljeno. Nemoguće je, znam da se ne može birati narodni poslanik na određeno vreme, kao što se ne može birati ni sudija, ali mora da postoji zakon o Narodnoj skupštini koji će da predvidi na koji način će ovo da bude regulisano.
Izvinjavam se Emiliji Krstić što sam pomenuo njeno ime. Tražio sam na odboru koji je nadležan, a to je Administrativni odbor, da to pitanje reši i nikada nije razrešio, iako je bilo obećanja. Ponovo molim kolege iz tog Odbora, da mi se da odgovor na to pitanje. Tražio sam da ima na sve prinadležnosti, kao svaka majka koja se porodi na bilo kom drugom radnom mestu u Srbiji.
Dakle, zbog toga govorim, da građani Srbije razumeju da nisu poslanici ono što jeste na stranicama nekih novina i da nije Parlament ono što je na stranicama nekih tzv. novina. Ovo je ozbiljno mesto gde se godišnje donese 100 zakona, gde se potroši velika energija. Potreban je i visok stepen tolerancije, veliko razumevanje, veliko znanje, ogromno angažovanje da bi se sve to uradilo.
Zbog toga od vas gospodine predsedniče i od svakog od nas očekujem da pokrenete inicijativu i da se donese zakon o Narodnoj skupštini. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Stefan Zankov. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, u inflaciji zakonskih predloga koje nam šalje Vlada Republike Srbije, došli smo do državne uprave i državnih službenika. Ova tema jeste važna, ali je, po mišljenju srpskih radikala, mnogo važnije da se u Skupštini Srbije ovih dana govori o Kosovu i Metohiji, zbog koga, sudeći prema vašoj reakciji na poslednje događaje koji su se dogodili dole, Vlada Republike Srbije nije spremna da se bilo kome zameri ili da se bilo kome suprotstavi. Reakcije kao da nije ni bilo.
Tu su i druge goruće teme koje muče sve građane Srbije, od nacionalnih pitanja, kao što sam rekao, do ekonomskih i socijalnih tema. Cene nezaustavljivo divljaju i činjenica je da je životni standard građana nikad niži. Ali, u redu, razgovaraćemo danas i o ovoj temi.
Organizacija državne uprave nije dobra i ima puno manjkavosti. Osnovni uzrok tome leži u činjenici da su organi državne uprave obični instrumenti partija na vlasti, koji se do krajnjih granica zloupotrebljavaju za njihove usko stranačke interese, pogotovo danas kada je i vlast podeljena po feudalnom principu, gde svaka stranka koja učestvuje u vlasti kontroliše određene resore, po celoj vertikali vlasti.
Nije situacija bila sjajna ni za vreme i period vladavine svih prethodnih režima, otkako postoji višestranačje u Srbiji, ali su instrumentalizaciju i zloupotrebu do savršenstva doveli petooktobarski pučisti koji, posle revolucionarne smene vlasti, zapošljavaju veliki broj članova svojih stranaka, tako da se broj ljudi u državnoj upravi povećao tri puta, što je bilo suprotno svim njihovim obećanjima o racionalizaciji državne administracije.
Danas u državnoj upravi radi tri puta više ljudi nego pre pet godina. "Briga" svih vas iz velikog DOS od pre pet godina, dakle nikakvu razliku ne pravim u odnosima prethodne i ove vlade danas, za državnu upravu datira još iz vremena kada ste bili u opoziciji.
Svi se sećaju laži i manipulacija da je Srbija policijska država sa 100.000 policajaca, čime je uteran strah u kosti svim državnim činovnicima i službenicima i poslata poruka da će mnogi od njih biti najureni i otpušteni sa posla. Kasnije se ispostavilo da je radnika MUP-a oko 25.000, da ih je malo i konkurs za prijem novih radnika je stalno otvoren.
Mnogo je zloupotreba bilo i kada je veliki DOS bio na vlasti, kada je direktno kontrolisao državni aparat i od njega napravio sopstvenu igračku. Sa ljudima koji od 5. oktobra 2000. godine kontrolišu izvršnu vlast, nijedno zakonsko rešenje, pa ni ovo neće značajnije uticati na rad državne uprave, jer, iz razloga koje sam maločas navodio, ne postoji politička volja i spremnost da se ova oblast uredi na jedan pravi način.
Jedino SRS ima snage za uređenje državne uprave, jer nas srpske radikale vodi ideja i stavovi koje godinama, praktično od formiranja stranke, ne menjamo ni po koju cenu, što pokazuje i predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj. Za razliku od nas, sve vas iz velikog DOS vodi lični, uglavnom materijalni interes, kao i prilikom glasanja u prošli ponedeljak, kada se trgovalo, ni manje ni više, nego "Naftnom industrijom Srbije".
Što se tiče samog teksta Predloga zakona, on se bavi uglavnom kozmetičkim i terminološkim promenama, tipa "nije šija nego vrat", verovatno samo prevodeći zakone drugih zemalja i praveći neke "frankenštajn" zakone, neuspele kombinacije čija će primena u praksi verovatno biti nemoguća, kao i kod velikog broja drugih zakona koje smo usvojili u ovom sazivu Skupštine.
U nekim zakonodavstvima u svetu postoje ministarstva koja imaju zamenike, u nekima postoje državni sekretari, takođe sa zamenicima. Govorim o sistemu izvršne vlasti. Kod nas će, ukoliko ovaj predlog zakona bude usvojen, državni sekretar biti zamenik ministra. I to je bolje nego da ministar bude zamenik državnog sekretara. Šalu na stranu, ovo vam apsolutno ovde nije trebalo. Tu je i Savet ministara, kao savetodavno telo ministra i sl. gde treba zapošljavati svoje članove, kao što je ovaj SDP, praktično, sve svoje članove zaposlio kod svog ministra Lalovića, koji ima 10 pomoćnika ili zamenika, nije bitno.
Na kraju, ako stvarno hoćete da napravite neki pomak u kvalitativnom smislu, naravno, nikako u kvantitativnom, depolitizujte, profesionalizujte i racionalizujte državnu upravu i nađite načina da se obračunate sa korupcijom u državnoj upravi, da pobedite birokratiju i stvorite servis čiji će smisao postojanja biti zadovoljna pravna i fizička lica u zemlji. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Meho Omerović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine sekretaru, svakako da je dobro da državna uprava izvrši depolitizaciju. Dobro je da se ona iz domena pukog vršenja vlasti postepeno pretvara u nešto što je javni servis, kako bi svakodnevni život građana Srbije postojao podnošljiviji. Poslovi državne uprave postaju sve brojniji i veći.
Samo da se podsetimo: prvo, domaće zakonodavstvo, kao što znamo, mora da bude usklađeno sa evropskim; drugo, svaki novi propis mora sadržati i analize efekata tog istog propisa. Treće, državna uprava mora imati i obučene službenike za sprovođenje zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Dakle, poštovane kolege poslanici, sve ovo zahteva ekipe veoma ozbiljnih i obučenih ljudi, pre svega, stručnjaka koji se ne mogu, niti smeju kod svake promene vlasti smenjivati.
Zato smatram da je dobro da se usvoje dva reformska zakona i da se uredi oblast državne uprave. U državnoj upravi, kao i svakoj organizaciji, mora da se zna ko šta radi i zašta je odgovoran.
U sadašnjoj državnoj upravi naše države Srbije takva situacija i takva organizacija nije na sceni. Državni funkcioneri se smenjuju. To su političke funkcije, ali to su i ljudi koji, po pravilu, bez prakse i potrebnog znanja i organizuju sami rad u državnoj upravi. Dakle, oni nisu samo loši činovnici koji nas asociraju na aroganciju, krutost i birokratiju. Samo mali broj ljudi u dobroj organizaciji rada ne zna i neće da radi. Problem je prvenstveno u tome što poslove državne uprave vode ljudi bez iskustva i, nažalost, često bez intelekta koji može zameniti nedostatak tog istog iskustva.
Ako će usvajanjem i sprovođenjem ovih zakona biti ograničen teror vlasti i politike nad strukom i profesijom, nad jednim ustrojstvom koje mora biti postavljeno tako da se smena vlasti vrši na način da se gotovo i ne oseti, onda oba ova zakona podržavam. Ali, u to sumnjam. Zbog nedostatka ovakvih zakona, ovih dana se vrši i klasična odmazda prema ljudima čiji je osnovni greh što su članovi SDP. Veoma je dobro poznato da je SDP jedina levičarska partija koja je bila do skoro u Vladi Vojislava Koštunice, koja se razišla sa ovom vladom zbog koncepta privatizacije javnih preduzeća i njihovih reorganizacija.
Mi smo bili jedina partija u vladajućoj koaliciji koja se, poštujući dogovore sa sindikatima, protivila jednoj takvoj reorganizaciji i privatizaciji i zbog toga je prirodno došlo do našeg razlaza. Jer, jedna levičarska demokratska, istinska levičarska partija kakva je SDP nije mogla da podrži jedan koncept reorganizacije i privatizacije javnih preduzeća, koji ne odgovara onima o čijoj koži je u ovom slučaju bilo reč, a to su naši prirodni saveznici, mislim na sindikate.
Zbog tih različitih koncepata nije smelo da dođe do nečega što se dešava poslednjih nekoliko dana, a to je klasična odmazda koja se vrši prema predstavnicima SDP. Nelogično je da se bez analize, bez toga na koji i kakav način je radio Koordinacioni centar, na čijem čelu je gospodin Nebojša Čović, čovek jednostavno smeni sa svojih funkcija. Dakle, arogancija i brutalnost kojom se vlast obračunala sa visokim državnim funkcionerima, pokazuje kako ne treba raditi.
Mislim da će jedan ovakav zakon, u situaciji kada bude primenjivan, kada mu dođe vreme, sprečiti i onemogućiti jednu ovakvu klasičnu odmazdu. Normalno je da su državni činovnici ljudi koji su odani i lojalni vladajućoj strukturi, ali podsetiću vas da je nenormalno i da nešto što se dešavalo u proteklih nekoliko dana, dokument koji su potpisivali pomoćnici ministara da bi iskazali svoju odanost Vojislavu Koštunici, oni su potpisivali akt u kome kažu: "stavljamo vam se na raspolaganje, gospodine predsedniče".
Mislim da jednu takvu politiku i jednu takvu praksu ovakvim zakonima ubuduće treba izbegavati i na takav način praviti jednu državnu upravu koja će u pravom smisli reči biti servis građana.
Nemojmo dozvoliti da nas politika odvoji od nečega što je ljudsko, nemojmo dozvoliti da neko samo zato što je član SDP, a zove se na primer Jelena Dostanić, u predškolskoj ustanovi na Zvezdari, izgubi posao, zato što je direktorka iz DSS smenila, jer je ona valjda tako shvatila poruku predsednika Vlade Vojislava Koštunice.
Nemojmo dozvoliti da neko samo što je član SDP, pomoćnik je direktora nekih domova, srednjih škola, učeničkih u gradu Beogradu, bude smenjen istog trenutka i pre nego što je stupila na snagu odluka o smeni Nebojše Čovića, bude smenjen od strane direktorke, isto, samo zato što je Gordana Petrović član SDP.
Mislim da način na koji je krenula reorganizacija državne uprave, kroz otpuštanje onih koji su u ovom trenutku članovi SDP, sutra će to možda biti članovi nekih drugih partija, mislim da ovako predloženim zakonima treba da se vratimo na ono što nam je osnovna dužnost i osnovna obaveza, a to je, da služimo građanima Srbije koji su nas izabrali i, pre svega, da državnu upravu pretvorimo u javni servis. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milan Marković, a neka se pripremi narodni poslanik Petar Cvetković.

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, lep je ovaj govor gospodina Mehe Omerovića, ali sve što je on rekao sada za SDP važi i za DS od momenta od kada je Vojislav Koštunica stupio na vlast, a vi ste ga u svemu tome podržavali, tako da mogu vam reći da imam razumevanja za sve ovo što ste rekli, samo mi je žao što ste se kasno setili da to kažete.

Kada je povučen ovaj zakon o državnoj upravi pre tri meseca, ja sam očekivao da će se naći drugačiji zakon ponovo pred narodnim poslanicima, zbog toga kako je bilo ovde opšte uverenje taj zakon je povučen, a ministar to nije nijednog momenta demantovao, zbog toga što zakon nije dobar. Međutim, mi smo dobili istovetan zakon i dobili smo ovaj predlog zakona o državnim službenicima i ono što se najčešće čulo za ovom govornicom o javnosti od strane predstavnika Vlade jeste da se ovo donosi u cilju depolitizacije državne uprave, da će on biti garant depolitizacije državne uprave i tako dalje.

Zbog toga mi iz DS smo se odlučili da na isti način i kritikujemo ovaj zakon, opštim mestima i načelima kojima se rukovodila ova vlada, kako bi pokazali da ne možemo verovati na reč vladinim službenicima, kada kažu da će ovo biti osnov za depolitizaciju državne uprave.

Zašto mi mislimo da ovo neće biti osnov za depolitizaciju, već upravo kontra da će ovo biti način da se obezbedi vlast DSS i u periodu nakon izbora i nakon njihovog gubitka političke vlasti, da će obezbediti svoj uticaj na državnu vlast putem državnih službenika.

Zbog toga što su svi postupci Vlade Vojislava Koštunice otkad je ona formirana, pa do danas, bili duboko politizovani i zbog toga što je sve što se u Srbiji radi, praktično, podeljeno na vlast i opoziciju, a ono što je podeljeno na vlast deli se između stranaka koje tu vlast čine, a to su: SPS, DSS, G17 i Nova Srbija gospodina Velje Ilića.

Kako mi možemo govoriti da će bilo šta što kreira vlast Vojislava Koštunice biti depolitizovana kada je, recimo, predsednik Komisije za hartije od vrednosti, Milko Štimac, izabran upravo iz ovih klupa sa mesta narodnog poslanika i funkcionera jedne od vladajućih stranaka. To je telo koje je moralo da bude krajnje nezavisno, ali vi niste vodili računa o tome. Vi ste svesni da imate 131 poslanika i vama je bilo sve dozvoljeno i izabrali ste gospodina Milka Štimca za predsednika Komisije za hartije od vrednosti. Nakon toga došlo je do ozbiljnih problema koji su se ogledali upravo u mogućnosti izvršne vlasti da vrši uticaj na članove i predsednika Komisije za hartije od vrednosti. Niste samo vi tu pogrešili.

Nažalost, ta Komisija za hartije od vrednosti jeste sastavljena od funkcionera skoro svih partija koje egzistiraju u Srbiji. Vi kao nosioci vlasti ste najodgovorniji da to ne bude tako i niste smeli to da dozvolite, čak i onima drugima koji su želeli da imaju svoje funkcionere po istom tom klišeu u jednom nezavisnom organu.

Onda je došlo do onih silnih problema koji se tiču privatizacija "Knjaza Miloša", do padanja u nesvest gospodina Milka Štimca upravo u kancelariju potpredsednika Vlade gospodina Labusa i tako dalje, iako bi potpuno logično bilo da u tom kontekstu ne postoji nikakva komunikacija, pogotovo ne nezvanična komunikacija između potpredsednika Vlade i predsednika Komisije za hartije od vrednosti. Nakon toga je gospodin Milko Štimac i davao neke izjave, koje ne idu u prilog vladajućoj koaliciji i Vladi Republike Srbije i tako dalje. Naravno, nije to jedini slučaj.

Još kada je donošen Zakon o ministarstvima mi iz DS smo upozorili da ne možemo Srbiju ustrojiti po političkim strankama koje vrše vlast. Sva ministarstva su izdeljena između stranaka. Koliko je meni poznato odustalo se od nekog prvobitnog dogovora, a to je da jedna stranka da ministra, druga da zamenika, da koliko – toliko jedni druge kontrolišete, nego ste praktično podelili sve po dužini od ministra pa nadole; taj resor pripada DSS, ovaj resor pripada SPS, izuzev ministara, oni nemaju ministre, ovaj resor pripada Velji Iliću i Novoj Srbiji, ovaj resor treći pripada G17.

Mi svi to znamo i javnost zna da pravosuđe, uprava, posebno ono što građane možda najviše zanima, nažalost, mi smo društvo gde je to veoma bitno, tzv. ministarstva sile pripadaju DSS, da ekonomski resor pripada G17 plus, da gospodinu Velji Iliću pripada Ministarstvo za kapitalne investicije, koje su nekada činila tri ministarstva, a sada su jedno i da SPS pripadaju neka druga nameštenja koja zadiru u sve te resore, ali s obzirom na to da ona podržava manjinsku vladu to je i logično.

Šta smo dobili na taj način? Dobili smo državu do koje je teško da i vi unutar same vladajuće koalicije možete konzistentno donositi neke odluke i sprovoditi ih posle u praksi, jer inače pitanje koalicije koje je inače satkano od različitih stranaka koje imaju različite poglede na mnoge važne stvari, počev od odnosa sa Crnom Gorom, pa nadalje, i logično bi bilo da onda kada jedna od vaših stranaka uzme jedan resor da će ona suvereno sprovoditi upravo politiku svoje stranke u tom resoru. Vrlo često to se i završavalo time što su namirivani interesi, upravo, članova te stranke kroz taj resor.

I, ako se sećate da kada kao država imamo neki problem, onda drugi ministri iziđu i kažu – ali ne možemo mi tu ništa, to pripada SPO. Tako smo imali neverovatan problem u JAT. Vi znate da je taj problem trajao mesecima, tu su bili štrajkovi, hoće direktor da se smeni, neće direktor da se smeni, a onda ministar za kapitalne investicije kaže – ali to pripada SPO. Ne možemo tom logikom pokušati da razvijamo efikasnu državu kada neki državni resursi pripadaju nekim strankama.

Državni resurs ne može da pripadne stranci. Stranka može da ima odgovornost da rukovodi nekim državnim resursom, ali ne može da pripada na taj način da niko ne može da ukaže prosto na to da nešto u tom resoru ne valja i da nešto treba promeniti.

Reći ću vam iskreno i sve kritike koje ste imali na račun prethodnih vlada. Mislim da je Vlada Zorana Živkovića bila daleko bolja od Vlade Vojislava Koštunice i po svojim rezultatima, a i po ovom konceptu koji je ta Vlada, nasledivši Vladu Zorana Đinđića, preuzela. Dakle, vi se sećate da u toj Vladi, s obzirom na to da su mnogi od vas učestvovali u toj Vladi, pre svega jedno vreme DSS, ali u toj ukupnoj vlasti učestvovali i G17, vi se sećate da nije bila takva vrsta feudalizacije.

S jedne strane imali smo jedan veliki broj ministara koji nisu bili članovi političkih stranaka, a s druge strane i unutar ministarstva nikada nije moglo da se desi da neko bude postavljen, da bude ministar i da on bude Bog u tom resoru, jer je prosto imao uvek zamenike iz druge stranke koji bi ga na neki način sputavali u vršenju njegove vlasti. Zbog toga mislim da je to bio daleko bolji sistem i da taj sistem treba primenjivati u budućim situacijama kada budemo imali koalicione vlade.

Dobro bi bilo da nikada više koalicione vlade ne dele Srbiju na taj način kako je to izgledala Vlada Vojislava Koštunice, bez mogućnosti da praktično i on kao premijer može efikasno da reaguje kada dođe do nekih problema u nekom segmentu koji ne pripada njegovoj stranci.

S druge strane, priznajem vaš metod je dobar zarad očuvanja vlasti. Vi ste to podelili na taj način. Svaki taj resor znači određeni broj poslanika i vaša vlast, bez obzira na vrlo loše rezultate, funkcioniše i vi održavate tu većinu i na svim ispitima koje ste do sada imali u Parlamentu vi ste uspeli da obezbedite većinu od 126 i više, kako bi opstali na vlasti. Mislim da je trebalo ipak prednost da date onom rešenju, pa po cenu da vam vlasti ne traju tako dugo, jer interes države nije da ostane neko na vlasti maksimalno što može, nego da ostane na vlasti onoliko dugo koliko je to korisno za državu.

Činjenica je da u jednom momentu moramo pokušati da učinimo nešto da promenimo našu praksu da kako koja vlast dođe promeni sve od pomoćnika, zamenika, pa do onog zadnjeg službenika. Tu se potpuno slažem, ali kažem – niste vi ta vlast koja ima taj legitimitet, nismo, nažalost, ni mi ti koji bi shodno onim našim nekim postupcima imali taj legitimitet. Naravno, radi se o jednoj vrlo spornoj situaciji.

Očigledno bi trebalo pristupiti nekom rešenju koje bi značilo jedno nezavisno telo koje bi se bavilo državnim službenicima. Zbog toga mislim da niste dobro uradili što ste izašli sa ovim zakonom. Dakle, neko nezavisno telo mada vama nezavisna tela do sada nisu značila ništa, pa ne znam ni da li će značiti ubuduće.

Jedino što mogu da kažem to je da DS ukoliko dođe u priliku da vrši vlast ponovo neće ponoviti greške koje se njoj spočitavaju u periodu od 2000. do 2003. godine, a sigurno neće raditi ni ovo što vi radite od 2003, odnosno od 2004. pa do sada otkad ste došli na vlast, posebno zbog toga što smatramo da vi koji ste kritikovali naše greške niste smeli da ih ponavljate ili čak u nekim segmentima da budete gori od nas. Morali ste, ako ste već kritikovali te stvari da se pokažete boljim, a ne da nastavite ono što je bilo loše, a iskreno rečeno ono što je bilo dobro u našoj vlasti niste nastavili.

Ovde su više puta narodni poslanici isticali pitanje javnosti u radu i ja vas pitam kako da obezbedimo javnost u radu ako imamo ministre koji nisu spremni da poštuju svoje ustavne obaveze. Poslanička grupa Demokratske stranke i ovo je apel i na vas gospodine sekretaru da nam, ako možete, pomognete nešto, ja sam apelovao i na ministra Vuksanovića, a to je, recimo, 2. februara 2005. godine, mi smo postavili poslaničko pitanje ministru Velimiru Iliću i dan-danas odgovor na to pitanje nismo dobili i verovatno ga nikada nećemo dobiti.

Pet pitanja smo postavili 2. februara 2005. godine ministru Iliću i dan-danas odgovore nismo dobili.

Ne može biti da je ministru Iliću teško da odgovori na pitanja. Nisu to bogzna kakva teška pitanja.

Mi smo postavili pitanja oko izvesnog gubitka od 9,5 milijardi, koji je Ministarstvo napravilo, da su na taj način određena preduzeća dovedena u nezgodan položaj, da je mimo svoje nadležnosti Ministarstvo radilo lokalne puteve.

Vi znate da su lokalni putevi u nadležnosti lokalne samouprave, a Ministarstvo je to radilo u onim sredinama gde su imali kandidate iz Nove Srbije; tu je Ministarstvo za kapitalne investicije suprotno svojim nadležnostima trošilo pare poreskih obveznika i radilo lokalne puteve.

Mi smo to pitali ministra Ilića da nam objasni. Naravno, s obzirom na to da je ministar Ilić imao predizborno obećanje o nekoj legalizaciji sa troškovima od pet evra po kvadratu, tražili smo da i to objasni itd.

Ova pitanja, verujem, nisu prijatna ministru Iliću, ali nemoguće je da on nije mogao da odgovori. Mogao je da zaduži nekog i da odgovori na način kako političari umeju da odgovaraju i da to bude sve okruglo pa na ćoše.

Ovde se radi jednostavno o odnosu ministra prema Narodnoj skupštini, o odnosu ministra prema njegovim obavezama koje proizilaze u krajnjem slučaju iz Ustava, pa i iz neke demokratske prakse, procedure, tradicije itd.

Šta onda nama vredi zakon, šta nama vredi Poslovnik o radu, kada imamo ministra kojeg ne smete da pipnete, ne smete ništa da mu kažete, on je u stanju sve da vas izvređa na Vladi Republike Srbije, a vi mu ne smete ništa, jer on ucenjuje vašu Vladu sa određenim brojem poslanika.

Samo je pitanje koliko ste spremni da idete u tome da tolerišete sve i svašta samo da bi opstali na vlasti. I, da li ste vi onda uopšte bolji od tih koji prave takve stvari ili na neki način vi njima dajete podršku da takve stvari nastave da rade.

Dakle, kada vi kao sekretar izađete i ovde govorite o tim stvarima, o javnosti, o efikasnosti državne uprave, o apolitičnosti, vi razumete, nadam se, zašto mi vama ne verujemo i zašto ne možemo da glasamo za ovo – jer smatramo da ćete ovim obezbediti sebi instrument da nastavite politizaciju države na način kako ste započeli onog dana nakon što je Vojislav Koštunica izneo ekspoze Vlade Republike Srbije.

Moram da se vratim na to pitanje, jer smatram to pitanje vrlo bitnim, a to je način koji mnogo govori o karakteru vlasti Vojislava Koštunice, možda i o njemu lično kao političaru, način na koji je razrešen Nebojša Čović.

Ako želite da razrešite nekog funkcionera koji se nalazi na čelu, u ovom slučaju Koordinacionog tela ili na čelu bilo kojeg organa ili organizacije koja obavlja poslove koji su izuzetno značajni za ovu državu, vi ne možete to da učinite preko noći tako što je neko od njegovih poslanika digao ruku za neki zakon ili nije digao ruku za neki zakon.

Slažem se sa vama, SDP nikada nije umela dobro da se drži koalicionih dogovora i uvek su voleli malo da skupljaju poene sa strane. U krajnjem slučaju to je radila DSS u periodu dok je DS bila na vlasti i to je jedan loš manir koji postoji na našoj političkoj sceni, rekao bih jedno političko licemerje.

Kada je neko na vlasti treba da bude na vlasti, a kada je neko opozicija treba da bude opozicija, ali ne može da koristi dobre strane vlasti i da bude opozicija. To, prosto, ne ide.

Vi ste prosto preko noći smenili gospodina Nebojšu Čovića iz isključivo političkih razloga i govorite da ste spremni da se zalažete za neku apolitičnost. Isključivo politički razlozi koji se tiču poštovanja koalicionog dogovora u jednom segmentu.

Rok je bio 24 časa, bez toga da ste izvršili analizu posledica koje njegovo smenjivanje može imati za interese Srba na Kosovu i Metohiji ili interese Srbije. Uopšte ne tvrdim da će to izazvati dobre ili loše posledice. Ne mislim da će njegova smena izazvati ne znam šta, možda i hoće.

Samo postavljam pitanje kako ste sebi dozvolili da tek tako okrutno izvršite tu smenu, a da ne razmišljate o tome da li ćete imati posledice po državu. Samo je to pitanje za vas, ništa dalje od toga. Ne može partijski odnos do te mere da determiniše odnose u državi.

Znači, odnos između dve partije, između dva čoveka, između Vojislava Koštunice i Nebojše Čovića ne može do te mere da se preduzimaju politički potezi za koje se nema nikakva analiza šta će doneti.

Nije predsednik Vlade samo predsednik Vlade zato što ima većinu. On mora da promišlja, da ima odgovornost prema onome što radi i da razume da svaki njegov potez, ovakav ili onakav, svaka njegova poruka može imati dugoročno dobre ili loše posledice.

Odmah da vam kažem, smatram da Nebojša Čović treba da bude smenjen zbog toga što se pridružio svima vama kada ste pozvali Srbe da bojkotuju izbore na Kosovu i Metohiji.

Danas mislim da je svima jasno da je to bila jedna od najvećih, ako ne i najveća greška, a možda i jedina greška u politici Srbije prema Kosovu i Metohiji od 5. oktobra naovamo.

Tu grešku ćemo dugo plaćati i pitanje je da li će ikada moći da se u potpunosti anuliraju posledice greške koju smo tada napravili kada ste vi, rukovođeni ovdašnjim partijskim interesima i željom da ovde postignete što više poena, pozvali Srbe na Kosovu i Metohiji da ne izađu na te izbore.

Voleo bih da objasnite, u pravu ste da to nije tema, ali jednog dana da objasnite šta smo mi to dobili time što Srbi nisu izašli na izbore na Kosovu i Metohiji, šta su Srbi na Kosovu i Metohiji dobili, sem što smo uspeli samo dublje da gurnemo prst u oko onima koji odlučuju o sudbini i njih i nas ovde.

Što se tiče zakona o državnim službenicima, neću se više baviti ovim opštim temama, uvode se tri vrste državnih službenika, tri načina rangiranja, a pri tom mislim da ovi nameštenici, oni jesu pomoćno tehničko osoblje, ali mislim da kroz, odnosno voleo bih da čujem šta vi mislite i da li je kroz sam tekst zakona ta njihova pozicija pomoćnog tehničkog osoblja možda malo previše označena, kao ljudi koji imaju na neki način drugorazrednu poziciju kao zaposleni od strane države Republike Srbije.

Vi kažete – na prava i dužnosti državnih službenika koje nisu uređene ovim ili posebnim zakonom ili drugim propisom primenjuju se opšti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor za državne organe. Znači da će ova materija biti zaokružena zakonom o radnim odnosima, posebnim zakonom koji, kako vidim, treba da bude donet, ovim zakonom i kolektivnim ugovorom. Znači, praktično, četiri zakona će se primenjivati na ovu materiju i mislim da to nije dobro, makar i u slučaju kada se supsidijarno primenjuje Zakon o radnim odnosima.

Interesuje me koji je to poseban zakon kojim će biti zaokružen ovaj sistem, dakle koji je to poseban zakon koji treba da se donese. Ne znam zašto ste ovako strogo stavili članove 25. i 26. koji govore o dodatnom radu i o potrebi državnog službenika da obaveštava o dodatnom radu. Slažem se sa vama da je potrebno da tu postoji neki red, da postoji ta saglasnost rukovodioca kada su u pitanju određeni poslovi, ali mislim da ste članovima 25. i 26. to postavili i suviše strogo.

Vi kažete da saglasnost rukovodioca nije potrebna, pa onda kažete naučnoistraživački rad itd, ali imate masu ljudi u ministarstvima i ovde u Narodnoj skupštini koji objavljuju svoje radove u stručnim časopisima, članovi su nekih upravnih odbora, stručnih časopisa pravnog karaktera koji se odnose na našu nauku, pa vas pitam šta će biti sa njima, da li moraju da obaveste sekretara Skupštine i da traže dozvolu za to ili ne moraju.

U principu, sekretar Skupštine i svako ko je normalan bi dao dozvolu da se stručno usavršavaju na taj način i da budu u upravnim odborima takvih časopisa, itd.

Mislim da to i ne treba, jer može biti izvor neke zloupotrebe danas-sutra, za godinu-dve ili za tri. Zašto bi neko tražio saglasnost svog rukovodioca?

Dakle, to su neka pitanja na koje bih voleo da mi odgovorite.

Na kraju, zaključiću, dakle, zbog opšte politike koju ste vodili u prethodnih godinu i nešto dana, zbog jednog ostrašćenog odnosa prema DS, kao opozicionoj stranci, zbog proganjanja, moram reći i šikaniranja članova DS, zbog toga što ste i međusobno pokazali da se isključivo vodite političkim interesima i da možete biti vrlo surovi u obračunima jedni sa drugima, i zbog toga što mislim da ste sve segmente društva duboko izdelili na četiri vladajuće stranke, odnosno pet (jer stalno izostavljamo SPO, koji aktivno učestvuje u ovoj vlasti), znači, na pet stranaka ste izdelili celokupno društvo, zbog svega toga ne možemo glasati za zakon, čiji je lajtmotiv upravo depolitizacija državne uprave, jer je predlagač zakona politizovao sve i ono što se ne sme politizovati. Hvala na pažnji.

Hvala vam gospodine Markoviću.
Idemo redosledom, prvo reč ima predstavnik predlagača, Zoran Balinovac, potom narodni poslanik Dušan Proroković, a potom narodni poslanik Rajko Baralić, osim ako ste se vi, gospodine Baraliću, javili po Poslovniku kao replika. Znači, prvo Rajko Baralić, pa Dušan Proroković.
Reč ima sekretar za zakonodavstvo gospodin Balinovac, kao predstavnik predlagača.

Hvala, gospodine predsedniče. Moj uvaženi prethodnik je izneo nekoliko tvrdnji i postavio nekoliko pitanja. Pokušaću da osporim one tvrdnje koje su kazane, a na pitanja ću da odgovorim.
Što se tiče tzv. jednostranačke koncepcije ministarstava, to je pitanje, ako se slažete, koje bismo mogli da ostavimo za kraj načelne rasprave, s obzirom na to da ima šire implikacije, a nije direktno vezano za Zakon o državnoj upravi, tačnije sa Predlogom zakona.
Rekli ste da vi meni ne možete verovati na reč da će biti sprovedena depolitizacija državne uprave, niti možete verovati ovoj vladi na reč da je ona kadra, vlasna i sposobna da to učini.
Gospodine Markoviću, mi vas i ne pozivamo da nam verujete na reč. Nije svrha ovog zakona, nije svrha čitavog razgovora o depolitizaciji državne uprave da neko izađe pred ovu govornicu i kaže – mi dajemo reč da ćemo depolitizovati državnu upravu.
Svrha svega ovoga o čemu govorimo, o depolitizaciji, jeste da se postave jasna i precizna zakonska pravila koja će biti takva da će, nezavisno od volje političara, izvesti depolitizaciju, nezavisno od reči Zorana Balinovca, nezavisno od bilo čije reči, nezavisno od bilo čijeg mišljenja o tome da li je to potrebno ili ne.
Dakle, u ovom zakonu su postavljene te osnove. Ako zakon bude usvojen, on će obavezivati i one kojima se to dopada i one kojima se to ne dopada i one koji su pobornici depolitizacije, a i one koji nisu. Dakle, suština zakona, vladavine prava, to sam juče pokušao da objasnim, jeste da se nikome ne veruje na reč. Pustimo mi reči. Zakon je taj koji nalaže obaveze. Zakon je taj koji kazuje šta treba raditi, a šta ne. Zakon je taj koji naređuje. To sa rečima nema nikakve veze.
S druge strane, moram to da kažem, predstavnici DS nisu me uverili, ili nisu citirali te slabosti u zakonu koje sprečavaju depolitizaciju. Dakle, jedine slabosti, na koje su oni ukazali, zapravo se ne tiču zakona, nego se tiču analize sadašnje vlasti, koja je, naravno, vrednosna. Opoziciji i priliči da sadašnju vlast kritikuje. Govorim o tome da sam očekivao kritiku zakona i zakonskih rešenja, da mi neko jednostavno kaže – ovo zakonsko rešenje sprečava depolitizaciju, tu vam, gospodine Balinovac, ne verujemo zato što vam taj član glasi tako i tako. To nisam čuo.
Prema tome, razgovaramo o različitim temama. Vera ili nevera je jedno pitanje, a zakonsko naređenje je jasno i ono mora da se sprovede ako zakon bude usvojen.
Postavili ste mi pitanja koja se tiču posebnih zakona. U oblasti radnih odnosa postoji opšti zakon, a to je Zakon o radu. Taj opšti zakon je u članu 2. stav 2. ovlastio Narodnu skupštinu da pitanja, koja ona smatra posebnim za državne organe, uredi drukčije, svojim posebnim zakonom. Dakle, ovaj zakon o državnim službenicima već se pokazuje kao specijalni zakon u odnosu na Zakon o radu. Drugim rečima, u svemu što ovim zakonom ne bude izričito rešeno, primenjivaće se Zakon o radu, kao opšti zakon. To je odnos opšteg i specijalnog zakona.
Sa druge strane, imamo pojedine kategorije službenika koji ne mogu da se uklope u opšti službenički režim. Morate priznati da službenik u Ministarstvu finansija ili službenik u Ministarstvu vera ne može da ima jednak položaj i ne može da ima u potpunosti, dakle, ne u svim detaljima drukčiji, isti položaj kao službenik BIA, službenik carine ili neki službenik sa posebnim policijskim ovlašćenjima. Mi dopuštamo da se u tim situacijama pojedina pitanja, ali samo pojedina pitanja, koja se odnose na status tih službenika drukčije urede ovim zakonom. Dakle, tu je posredi priznavanje realnosti da svi nisu isti.
Nije to modalitet i specijalitet srpskog prava ni ove vlade, nego to čine sve zapadne zemlje, imaju jedan jedinstven službenički zakon, a onda za one posebne kategorije službenika, kao što je, recimo, u unitarnim državama načelnik generalštaba je službenik. U tim unitarnim državama, gde je i vojska uključena u službenički sistem, uvek se donose posebni zakoni, itd.
Što se tiče dodatnog rada, razumeo sam vaše plemenite namere da nikome ne bude uskraćivano pravo da dodatno radi. Ali, mi smo i predvideli jednu disciplinsku povelju, koja zabranjuje bilo kome da povredi odredbe o dodatnom radu. Dakle, ne sme ni funkcioner da uskrati nekome pravo na dodatni rad. U slučaju da uslovi za dodatni rad zakonski postoje, ako uskrati to pravo, službeniku stoji na raspolaganju žalba.
Inače, odredbe o dodatnom radu su preuzete iz jedne Konvencije Saveta Evrope, koja je predvidela kodeks etike državnih službenika i preporučila državama da ih, ili unesu u svoje zakonodavstvo ili usvoje u obliku posebnih kodeksa. Neke odredbe mi smo, baš kada je reč o sukobu interesa, uzeli iz kodeksa Saveta Evrope, a neke će doneti visoki službenički savet, vodeći računa o Savetu Evrope.
Dakle, u tom kodeksu etike, koji je doneo Savet Evrope, jednostavno se zahteva obaveštenje pretpostavljenog o dodatnom radu državnog službenika i sistem odobrenja prosto zato da, javni interes, čiji je službenik predstavnik, on radi poslove koji su od javnog interesa, ne bi kolidirao sa njegovim privatnim interesima koje može da ima u dodatnom radu. Zahvaljujem se.