Zahvaljujem gospodine potpredsedniče. Sada sam se konsultovao sa mamom i kaže: ako budeš tražio učitelja nemoj da ti to bude Toma Nikolić, molim te.

Ja mislim da možemo da nastavimo rad po redosledu narodnih poslanika. Prema prijavama za reč, reč ima narodni poslanik Petar Cvetković.

Dame i gospodo, prema iskustvima mojih prethodnika teško je zaključiti o kome, odnosno o kojim zakonima se radi i koji su zakoni na dnevnom redu. Stekao sam utisak da se ovde raspravlja, otprilike, o Zakonu o zaštiti malih stranaka ili Zakonu o zaštiti imena, likova ili dela pojedinih ljudi.
Na dnevnom redu danas imamo objedinjenu raspravu Predloga zakona o državnoj upravi i Predloga zakona o državnim službenicima. Ne bih se pridružio raspravama koje se bave jednim insinuacijama, opštim političkim pitanjima ili demagogijom, jer je ozbiljnost ovih zakona, njihova težina, težina u pogledu stručnosti, težina u pogledu organizacije državne uprave kao jednog veoma važnog segmenta moderne pravne države kojoj ova Srbija teži.
Imam zadovoljstvo da govorim o ovim zakonima i isto je uvećano time što ogromna većina prethodnih govornika i prošlih dana, odnosno juče, pa i ovog prepodneva, malo kritikuje zakon. Nema bitnih, nema suštinskih kritika zakona, osim onih koji ili nisu pročitali zakon ili ne poznaju suštinu zakona.
Ovo su zakoni koji ipak zahtevaju jednu kvalitetnu raspravu, poslaničku raspravu, ipak zahtevaju neka znanja koja se stiču na pravnom fakultetu, čak ne samo i to. Ovo je materija državne uprave, ovih zakona, i zahteva užu specijalnost u ovoj oblasti.
Ovde se razmatraju termini, razmatraju instituti koji su dosta usko i pravnički determinisani. Stoga nije moguće uvoditi političke ili populističke termine ili, kako to neko voli da kaže često za ovom govornicom, prosta tumačenja. Prosta tumačenja nisu dopuštena u ozbiljnim pravničkim rasprava, u ozbiljnim, čisto pravničkim zakonima.
Kao što rekoh, radi se o jednoj oblasti države, odnosno državnoj upravi koja je veoma značajna za funkcionisanje moderne države. Mi smo u prethodna dva dana od strane ovlašćenog predstavnika, gospodina Balinovca, dobili sva objašnjenja potrebna i nužna za razumevanje zakona. Njima ne treba mnogo sa stručnog stanovišta, odnosno ne treba ništa dodati. Potrebno je ograničiti se, i ja ću se sada ograničiti u svojoj raspravi, ipak na one oblike pojamne koje će najveći sloj, odnosno najveći deo građana Srbije ispravno razumeti.
Ovo nije revolucionarni zakon u tom smislu da će omogućiti razvoj privrede, da će omogućiti ostvarenje onih populističkih izjava ili ciljeva koje sadašnja opozicija lutajući, nemajući svoje prepoznavanje kritike vlasti, odnosno Vlade, pokušava da koristi, stari ram za novu sliku, što bih ja rekao. Znači, kritike su slične kao jaje jajetu, po svakom zakonu koji predloži Vlada, a samo se menja ime zakona za kritiku i otprilike daju isti argumenti sa populističkog i čisto političkog stanovišta.
Dakle, nedostatak kritike s jedne strane dokazuje da su predlozi ovih zakona kvalitetni, da to niko nije osporio, da je predlog dat u saradnji sa međunarodnom zajednicom, evropskom zajednicom, u saradnji sa svim stručnim ljudima i institucijama u državi Srbiji, da je plod jednog ozbiljnog rada, analize uporednih prava više zemalja, naročito evropskih zemalja i da je rešenje naših specifičnosti, odnosno specifičnosti države Srbije, u ovoj oblasti.
Niko od prethodnih govornika nije postavio pitanje svrsishodnosti donošenja novih zakona. I to stoji da je svrsishodnost donošenja zakona prisutna, jer, kao što rekosmo, prethodni zakon po kojem se postupa, a to je Zakon o državnoj upravi, Zakon o radnim odnosima radnika u organima državne uprave donet je 1991. i 1992. godine, nakon donošenja Ustava iz 1990. godine.
Ovim predlozima zakona koji su imali jedan problem, to je postojanje starog Ustava koji je uveliko bio ograničavajući faktor za savremena i moderna zakonska rešenja iz ovih predloga zakona, uspešno je taj problem u ovim predlozima zakona prevaziđen, tako da pred nama stoji, odnosno da je u proceduri Predlog zakona o državnoj upravi i Predlog zakona o državnim službenicima koji u potpunosti poštuju kako naš pravni sistem, tako i sva moderna rešenja modernih evropskih država.
Ovaj zakon o državnoj upravi i državnim službenicima je nadgradnja. On donosi nova rešenja koja će uspešnije omogućiti delovanje državne uprave i koja će, kao što smo to u obrazloženju predlagača, odnosno ovlašćenog predstavnika čuli, omogućiti da se naročito u domenu zapošljavanja formira jedan kurs da uspešni mogu napredovati u službi, odnosno da dobiju određenu motivaciju radnici, odnosno uposlenici državne uprave za uspešniji, odnosno kvalitetniji rad. Sa te strane, kao što rekoh, nije bilo bitnih kritika, a o tome ćemo u pojedinostima, niti upućeni amandmani kritikuju predložena rešenja.
S toga bi trebalo ove predloge zakona bez značajnijih intervencija, osim nekih amandmana, o tome ćemo u pojedinostima, prihvatiti. Ovi zakoni će omogućiti da se u Srbiji stvori državna uprava kao važan elemenat države; da se stvori državna uprava koja će biti moderna, demokratska, profesionalizovana, depolitizovana do mere do koje je to moguće i da to prema zakonu, prema društvenim nastojanjima i nastojanjima vlasti bude jedan trajniji proces.
Kritike upućene na račun Vlade Vojislava Koštunice prilikom razmatranja ovih zakona su potpuno neumesne i govore više o kritikama, a o radu Vlade govore postignuti rezultati. Rezultati su evidentni i samo maliciozni, zlonamerni mogu ih osporiti govoreći da su nedovoljni, da su navodni kočničari reforme, svi oni koji su u prethodnom periodu, a naročito predstavnici prethodne Vlade koji su se pozivali na reformu, u tom smislu i u tom cilju nisu ništa radili. Reforma nije samo priča, reforma su dela. Reforma su dela koja je za protekli period učinila Vlada Republike Srbije, a sastavni deo tih malih koraka prema velikom cilju moderne Srbije su predlozi ova dva zakona na dnevnom redu.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković. Nije tu. Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.

Poštovani narodni poslanici, SRS smatra da Predlog zakona o državnoj upravi ima mnogo manjkavosti i nedorečenosti, pa su, smatramo, postojeća rešenja u nekim segmentima i bolja i prihvatljivija. Predložena rešenja sa svim tim manjkavostima, ubeđen sam, neće poboljšati, niti doprineti boljem redu državne uprave.
Prema važećem Zakonu zamenici ministra, pomoćnici ministra, sekretari ministarstava imali su status funkcionera, dok novim rešenjima pomoćnik ministra nema položaj funkcionera, već samo običnog državnog službenika koji će se postavljati čak i konkursom na osnovu zakona o državnim službenicima, što, naravno, neće biti dobro. U prilikama u kojima živimo još nije u mogućnosti, baš, detaljno odvojiti političku od upravne funkcije, a pomoćnik ministra, kao čovek koji radi i rukovodi određenom oblasti u okviru ministarstva, mora biti funkcioner i mora odgovarati ministru i on u stvari odgovara ministru.
Državna uprava bi trebalo da bude i da služi u interesu građana, da postane servis građana, a onako kako je to predloženo ona to, budite ubeđeni, sigurno neće biti jer se njome prenaglašava uloga državne uprave, a posebno i pretežno ministarstava.
Po uzoru na evropska iskustva, a koja nisu primerena našim prilikama, uvodite funkciju državnog sekretara u ministarstvima, ukidate funkciju zamenika ministra čiji mandat traje četiri godine, a njegova sudbina zavisi od sudbine Vlade, odnosno ministra. Državni sekretar, iako državni funkcioner, ne može biti narodni poslanik, što je možda i u redu, ali kako je onda moguće da član Vlade može da bude poslanik, a njegov zamenik, sada sekretar, ne može. O kakvim se to duplim standardima radi?
Neprimerno je uvođenje posebnih savetnika koji rade za ministra, a nisu deo upravnog aparata, da ne zasnivaju radni odnos u ministarstvu, a da ih ministarstvo plaća po ugovoru o delu, što će se maksimalno zloupotrebljavati u praksi, jer ni za šta nikome neće odgovarati, jer nisu deo upravnog aparata, ali zato će biti debelo plaćeni po ugovoru o delu, uglavnom, ni za šta. Bitno je da su to političke ličnosti i miljenici režima.
Predlogom zakona obrazujete posebne sekretarijate, zavode, potpuno neopravdano i nepotrebno, jer će to dovesti do povećanja administracije i do povećanja direktora tih posebnih sekretarijata i zavoda. Predlogom zakona znatno se sužava upravni nadzor, tako što se ukida nadzor nad zakonitošću rada i nadzor nad zakonitošću akata, što je bilo predviđeno postojećim Zakonom, a jedino predviđate inspekcijski nadzor kao oblik upravnog nadzora. Pojedine odredbe zakona su, što je čak po meni najvažnije i najkatastrofalnije, u direktnoj suprotnosti sa važećim Ustavom kao što je npr. član 72. – gde se Vladi daju ovlašćenja Ustavnog suda. To je zaista neshvatljivo i nedopustivo.
Očigledno je da se radi o jednom lošem zakonu, mnogo lošijem od postojećeg, pa su srpski radikali, kao najodgovornija politička stranka, kao najstručniji ljudi, podneli veliki broj amandmana pokušavajući da poprave i ovako loš Predlog zakona.

Reč ima predstavnik Ministarstva, gospodin Balinovac.

Samo nekoliko reči vezano za izlaganje mog uvaženog prethodnika. Postavilo se pitanje kako to da državni sekretar ne može biti narodni poslanik, a član Vlade može. Član Vlade može biti narodni poslanik prosto zato što to Ustav dopušta, ali to rešenje da član Vlade istovremeno bude i narodni poslanik nije dobro sa stanovišta podele vlasti, jer omogućava personalnu uniju između zakonodavne i izvršne vlasti.
Otuda, da bismo tu personalnu uniju što više smanjili, što više onemogućili, mi smo predvideli da državni sekretar, ili kako se to ranije zvalo zamenik ministra, ne može da bude narodni poslanik. Dakle, tu imamo jednu potpuno jasnu i personalnu razdvojenost između zakonodavne i izvršne vlasti.
Zakonom o državnoj upravi ne obrazuje se nijedan državni organ, tako da primedba da će doći do rasta broja državnih organa prosto ne stoji. Ovim zakonom se samo utvrđuju kriterijumi za obrazovanje upravnih organa.
Što se tiče posebnih savetnika tu je bio amandman gospođe Gordane Pop-Lazić, pa ćemo o tome na odgovarajućem mestu. Samo bih na ovom mestu istakao da njih može da bude najviše tri u ministarstvu, a koliko će ih biti u svakom ministarstvu određuje Vlada posebnim aktom, tako da je za očekivati da bi, recimo, tri posebna savetnika moglo da ima ministarstvo sa preko pet, šest ili deset hiljada zaposlenih, tzv. mamutska ministarstva kao što je možda Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo finansija, dok bi ostala imala pravo na jednog posebnog savetnika, ali o tom potom, kada budemo razgovarali o amandmanu gospođe Gordane Pop-Lazić.
Nadzor nad zakonitošću akta se ne ukida ovim zakonom. Po važećem zakonu nadzor nad zakonitošću akata je predviđen kao oblik upravnog nadzora. U suštini nadzor nad zakonitošću akata jeste rešavanje u upravnom postupku, bilo da se rešava u drugom stepenu, bilo da se rešava po vanrednim pravnim sredstvima. Dakle, govorim o nadležnosti organa državne uprave da rešavaju u upravnom postupku i ta nadležnost je iz oblasti upravnog nadzora gde je po stavovima moderne pravne teorije neopravdano bila stavljena u važeći zakon, prenesena u drugi deo zakona, tako da uprava tu nadležnost nije izgubila. Prosto su usvojeni moderni teoretski stavovi da se to ne smatra upravnim nadzorom.
Na kraju oko člana 72. Tu je gospođa Snežana Lakićević-Stojačić podnela amandman, tako da ćemo o tom članu 72. razgovarati. Ono što se ovog trenutka može decidno izjaviti to je, da Vlada ne preuzima nikakva ovlašćenja Ustavnog suda, a zašto Vlada tim članom 72. Zakona o državnoj upravi ne preuzima nikakva ovlašćenja Ustavnog suda Srbije, to ćemo objasniti kada budemo govorili o amandmanu na član 72. gospođe Lakićević-Stojačić.

Reč ima narodni poslanik Petar Madžarević. Nije tu. Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, a neka se pripremi narodni poslanik Branislav Rankić.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je vredno pažnje što je predstavnik predlagača, gospodin Balinovac, prisutan sve vreme i što se trudi da odgovara na primedbe poslanika.
Ali, moram da se našalim, pretpostavljam da će ovaj zakon biti usvojen kada predsednik Vlade, pošto je to moguće po zadnjim izmenama i dopunama Poslovnika o radu Narodne skupštine, pošalje nekog portira iz nekog ministarstva, bez obzira na sve uvažavanje prema gospodinu Balinovcu, moguće je tek tada.
Zbog čega kažem da će tada biti usvojen? Zato što je ovaj zakon o državnoj upravi bio na dnevnom redu ove Narodne skupštine pre, otprilike, tri meseca i što je rasprava u načelu o njemu bila potpuno završena. Onda je, u to vreme, kao predstavnik predlagača gospodin ministar, Zoran Lončar, povukao taj zakon. Mi iz SRS smo mislili, pošto smo i tada imali određeni broj amandmana podnetih na ovaj zakon, da se taj zakon povlači iz razloga njegove dorade, odnosno prihvatanja sugestija koje su bile upućene u toku vođenja rasprave u načelu i, naravno, u skladu sa amandmanima koje je podnela SRS.
Sve vreme se insistira i od strane onih poslanika koji će glasati za ovaj zakon, kada bude dan za glasanje, kao i od strane gospodina Balinovca, da ovi zakoni treba da dovedu do depolitizacije, profesionalizacije i efikasnosti. Uostalom, deo od toga može da se prihvati, ali kada je u pitanju depolitizacija, o tome ću kasnije govoriti, sigurno da ovakav zakonski predlog ne dovodi do toga. Naime, na ove predloge zakona: Zakona o državnoj upravi i Zakona o državnim službenicima imamo argumente prirodne i neprirodne kategorije, odnosno pravne i nepravne kategorije. U nepravnu ulaze i politički elementi.
Neko od poslanika je rekao da ovaj zakon nema revolucionarnu moć, da neće pomoći razvoju privrede. Zaista, nema revolucionarnu moć. Mi u SRS očekujemo da ovaj zakon može na jedan indirektan način da stvori povoljniji i bolji ambijent za razvoj privrede. Jer, znate, prilikom registracije preduzeća i niz drugih aktivnosti, odnosno potreba koje građani ostvaruju u državnoj upravi, kao servisu građana, kako vi to kažete, od te efikasnosti, stručnosti zavisiće stvaranje uslova za bolji privredni rast, odnosno za privredni razvoj.
Neko je isticao da je došlo do naglog otpuštanja određenog broja radnika prilikom promene vlasti, pa su se ovde žalili oni koji sada podržavaju ovu vladu, a kažu da nisu u njoj, žalili su se predstavnici prethodnog režima. Znate šta se desilo posle 2000. godine, tačnije u 2001. godini: tadašnji ministar trgovine i turizma, čini mi se u to vreme nije pripadao nijednoj političkoj stranci, Slobodan Milosavljević, ali je bio ekspert, danas je predsednik Privredne komore Srbije, otpustio je iz Ministarstva za trgovinu i turizam preko 100 radnika, samo zbog toga što su bili članovi SRS.
Nisam siguran da Predlogom ovog zakona nećemo imati takvu situaciju. Videli ste da Zakon o državnoj upravi ima 94 člana, a Zakon o državnim službenicima 191. Suština je, izgleda, da se unese što veći broj odredaba, pogotovu ovaj zakon o državnim službenicima, da bi oni koji hoće da iščitavaju ovaj zakon na način kako je juče govorio i gospodin Balinovac, (dovodeći u vezu sa drugim zakonima i članove stavljajući u kontekst i povezujući ih jedan sa drugim).... pa se kaže da se to čini zbog mogućnosti boljeg napredovanja, da se sve to definiše. Mislim da je ovaj zakon prenormiran.
Kada je u pitanju Zakon o državnoj upravi, u članu 3. stav 2. se kaže: "Narodna skupština nadzire rad organa državne uprave preko nadzora nad radom Vlade i članova Vlade". Protiv ove odredbe nemamo ništa. Sigurno je da to nećemo imati u praksi.
To je samo jedna forma, jer ni do sada nijedno od ministarstava, nijedan ministar, evo skoro je dve godine kako ovaj parlament funkcioniše, nije došao ovde da kaže šta to oni rade i dokle se u određenim stvarima stiglo i da li je prihvaćena neka od sugestija poslanika SRS, koji su s pravom ukazivali kako i na koji način a, naravno, slušajući one zbog kojih oni jesu ovde, kako i šta se uradilo na tom planu. Ništa od toga nije bilo.
Posebno možemo kritikovati, malopre je gospodin Balinovac rekao da se ne stvara nijedan novi organ u državnoj upravi, ali se govori o uslovima pod kojima će se ti organi obrazovati. I da krenemo malo koji sve organi mogu da se pojave u državnoj upravi, videćete da li ovaj zakon dovodi do toga da omogući građanima Srbije da državna uprava bude servis građana.
Možda neko ima nameru, ali sigurno sa ovim brojem izvršilaca, koji će omogućiti ovaj zakon, ako i bude servis građana, biće jako skup servis građana i građani Srbije neće moći to da podnesu i plate.
Ko se sve može pojaviti? Konkretno, govorim o ministarstvima. Znači, postoji ministar, državni sekretari u jednom ministarstvu i kaže se da može ministar da imenuje jednog ili više državnih sekretara bez ograničenja koji je to broj, naravno, i ova primedba na koju je ukazao gospodin Božidar Koprivica, moj kolega iz SRS.
Zatim je predstavnik Vlade obrazložio da u drugom delu imamo potpuno odvojenu zakonodavnu od izvršne vlasti, da tako kažem. Zbog čega to nemamo kada je u pitanju ministar? Gospodin je odgovorio – zbog toga što je to predviđeno Ustavom.
Sada se vraćamo na pitanje da li je ovaj momenat najpodesniji za donošenje ovih zakona. Mi u SRS smatramo da je uređenje problematike iz ove oblasti i te kako potrebno. Da li je ovo momenat za donošenje ovih zakona, možemo postaviti pitanje i konstatovati da nije. Zbog čega?
U obrazloženju ovog zakona konstatujete da su ovi zakoni doneti neposredno, odnosno dve godine nakon usvajanja Ustava Republike Srbije i mnogi instituti koji su sadržani i u jednom i u drugom zakonu, odnosno materiji koju regulišu ovi zakoni, su imali svoje utemeljenje na osnovu Ustava Republike Srbije. Trebalo je sačekati taj momenat.
Ili ste vi odustali ili je možda predsednik Vlade odustao od onoga što je stalno bio predmet razgovora u predizbornoj kampanji na parlamentarnim izborima, da će ta aktivnost, odnosno donošenje ustava, sačekati neko drugačije vreme. Mislimo da bi bilo racionalno da je donet ustav, pa onda ovi zakoni.
Zatim, pored ministra, državnih sekretara, to su sadašnji zamenici ministra, i neograničen broj – jedan ili više, zatim, pomoćnik ministra, sekretar ministarstva, posebni savetnici ministra, Savet ministara, ovde je određen i koji je broj. Dalje, u posebnim organizacijama – pomoćnik direktora, zamenik direktora, pomoćnik direktora posebne organizacije, itd. Ovde ima veliki broj ljudi koji će biti uključeni u tzv. servis građana. Ne možemo da tvrdimo, neću da budem toliki pesimista da kažem da on neće rešavati neke probleme građana, ali sigurno možemo ustvrditi sa ovog mesta i odgovorno da će biti jako skup servis građana, odnosno da će to koštati građane Srbije mnogo.
Kada je u pitanju broj državnih službenika ne mogu da prihvatim tumačenje i objašnjenje da se povećao sa osam hiljada, a čuli smo dve verzije koliko imamo sada državnih službenika, pominje se 28 i 32 hiljade; neka bude prosek između te dve cifre – 30 hiljada, to je veliki broj. Nije to sve posledica nestanka savezne države, nego partijski prijemi, počev od oktobra 2000. godine, naravno do današnjeg dana. Sećate se da smo ovde osporavali veliki broj osnivanja agencija. Sigurno, kada se ima u vidu koliko je osnovano raznih agencija, da je to uticalo na povećanje broja državnih službenika. Zato danas imamo 28 ili 32 hiljade, sasvim svejedno.
Pitanje kod preuzimanja saveznih službenika, vi znate da mnoge firme prestaju sa svojom privrednom aktivnošću pa ne idu iz jedne u drugu, a ovamo smo imali situaciju, umesto da je Vlada vodila računa da se na drugi način stvara, što uvek govorim i za šta se uvek zalažem, ambijent za rast privredne proizvodnje, za bolji život i da se tu zapošljavaju i mi smo ih zapošljavali, odnosno prebacivali u druge organe državne uprave.
To nije u redu i sa tom praksom treba prekinuti. Pretpostavljam i ne mogu da izbegnem jednu konstataciju da to nije namerno urađeno. Juče je predstavnik predlagača rekao da ovaj posao treba uraditi do 2007. godine. Ne znam tačan datum, i da niko ne može garantovati u ovom momentu koja će vlada tada biti.
Mi možemo da kažemo da će u tom periodu biti vlada na čelu sa SRS, ali sam siguran da vi nećete čekati taj period, već da će se odmah krenuti sa postavljanjem državnih službenika po ovom zakonu, jer vam je zapravo to cilj, da za sledeće izbore imate kod državnih službenika što veći broj partijskih pripadnika i onih prema kojima imate obaveze, onih kod kojih ste stvorili obaveze 2003. godine obmanjujući ih i iznoseći neke svoje programe i stavove, zbog čega ste i dobili taj broj glasova, a niste do današnjeg dana još uzvratili to – niste im tu fakturu platili, pa ćete pokušati kroz ovaj zakon o državnim službenicima da to razrešite, na način da se biraju državni službenici na period od pet godina.
Mi ćemo i kod onih službenika koje budemo zatekli prilikom našeg dolaska na vlast, gledati prvo stručnost i želju tih ljudi da budu servis građana, a partijska pripadnost za vladu SRS neće biti osnov po kome će se izvršiti raspoređivanje radnika. Zahvaljujem se.

Izvolite, reč ima predstavnik predlagača, gospodin Balinovac.