Šta će biti ako bude, šta bi bilo kad bi bilo, u to ne mogu da ulazim. Ali, moj uvaženi prethodni govornik je rekao da se povećava broj državnih funkcionera ovim zakonom. To nije tačno.
Prema važećem Zakonu o državnoj upravi svi ovi funkcioneri, koje i ovaj zakon predviđa, ostaju, s tim što se njihov broj umanjuje, odnosno oni se depolitizuju. Čisto zbog javnosti i građana koji mogu da deluju uplašeno time da se ovim zakonom povećava broj službenika i sl. da stvari stoje sasvim drukčije i na sasvim drugim osnovama.
Niti se povećava broj rukovodećih mesta, a s druge strane ovaj zakon predviđa jednu novinu koja je očigledno ispuštena, odnosno da se razgovara o njoj. To je tzv. kadrovski nacrt. Svaki državni organ će praviti nacrt kadrovskog plana za sebe, u kome će predviđati broj državnih službenika koje namerava da primi u narednoj godini, zatim broj pripravnika i broj službenika na određeno vreme, koje želi da primi.
Taj nacrt kadrovskog plana pripremaće se zajedno sa nacrtom zakona o budžetu. Posle pripreme nacrta kadrovskog plana radi se predlog kadrovskog plana i onda se on usklađuje sa zakonom o budžetu. Određuje se za svako ministarstvo, za svaku posebnu organizaciju, koliko činovnika ili službenika može u tekućoj godini primiti.
Dakle, nema više stihijskog zapošljavanja kao do sada, da se zapošljava i mimo sredstava u budžetu i mimo mogućnosti građana da plaćaju državne službenike. Određuje se kadrovskim planom – ovo ministarstvo će primiti toliki broj službenika, ove godine, ovo ministarstvo toliko, ovo toliko.
Naravno, pri tome odlučujuću ulogu ima budžet i kadrovski plan mora biti u skladu sa budžetom tj. obezbeđenim sredstvima i što je najvažnije, bilo koji prijem državnog službenika preko planiranog je ništavan i upravna inspekcija ima ovlašćenja da zasnivanje radnog odnosa sa takvim državnim službenikom poništi.
Znači, predviđa se jedan način da se broj državnih službenika uskladi sa finansijskim sredstvima, da se direktno dovede u vezu sa budžetom i sa onim sredstvima koja građani izdvajaju, a ne da se stihijski primaju nezavisno od budžeta državni službenici kako je to činjeno u prethodnim godinama.
Taj mehanizam postoji. Postoji i mehanizam sankcije. Naravno, postavlja se i drugo, posebno, pitanje kako da ti koji budu primljeni rade efikasno, dobro i da ne budu na teretu poreskih obveznika, a da zapravo ne pružaju pomoć državi, ali to se reguliše nekim drugim mehanizmima u ovom zakonu o kojima ne bih govorio sada.
Samo sam hteo da ukažem na tu jednu novost koja se zove kadrovski plan, o kojoj nije bilo govora, koja jednostavno neće dopustiti nikakvo zapošljavanje državnih službenika mimo planiranog budžeta, a budžet naravno odobrava Narodna skupština.
Ako Narodna skupština odobri da se u Ministarstvu finansija može primiti 20 službenika, svaki dvadeset prvi službenik, koji bude primljen, njegov prijem će biti ništavan, moraće da napusti posao.
Samo toliko da bi razjasnili neke stvari o kojima do sada nismo razgovarali.

Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić, a potom Vojislav Milajić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada usvojimo ova dva zakona bićemo korak bliže Evropskoj uniji. Obrazloženje iz svih dosadašnjih zakona je bilo da ćemo biti korak bliže. Niko ne zna koliko tih koraka ima i niko od građana Srbije ne primećuje da se to stvarno dešava.
Gospodine ministre, moram da vam kažem da niste u pravu kada ste rekli mom kolegi gospodinu Periću da se neće povećati broj zaposlenih u državnoj upravi. Povećaće se najmanje za devet, jer ste zakonom predvideli osnivanje visokog službeničkog saveta, koji ima 10 članova, koji će primati plate iz budžeta.
Znači, broj onih koji će biti zaposleni u državnoj upravi biće sigurno povećan, a vi ste rekli da sigurno neće.
Prvo bih počeo sa Predlogom zakona o državnoj upravi. Imam neke nedoumice.
Pošto je najveći broj zakona koji nam stižu iz Vlade praktično takav da je dosta nerazumljiv, u nekim članovima nudi neka prava i već u sledećim članovima ta prava uskraćuje, često se članovi dopunjuju tekstom koji je nepotreban, da bi se valjda postigao efekat da su ti zakoni mnogo važni i da imaju važne odredbe u pojedinim članovima.
Evo, vidite, recimo, kod – Načela, delovanja organa državne uprave (na početku ovog zakona) i član 8. i član 9. evo, član 8. kako glasi: "Organi državne uprave postupaju prema pravilima struke, nepristrasno i politički neutralno i dužni su da svakom omoguće jednaku pravnu zaštitu u ostvarivanju prava, obaveza i pravnih interesa".
Šta meni nije jasno? Nije mi jasno šta je to pravni interes, ako već imamo ostvarivanje prava. Najveći pravni interes je upravo da se ostvare prava. Ako ste naveli ovde – ostvarivanje prava, potpuno je dovoljno, koji to pravni interes može biti iznad toga da se ostvare odgovarajuća prava.
Dalje, naslov iznad treće glave – Poslovi državne uprave, mogao bi da bude – poslovi i organi državne uprave, jer se o poslovima malo govori, a više o organima koji praktično predstavljaju državnu upravu. To su stvari na koje smo mi navikli. Navikli smo često da i neki naslovi iznad člana budu takvi da ono što se u članu piše ne odnosi na naslov, tj. nema veze sa njim, ali samo bih vam skrenuo pažnju na to. Možda ćete nešto pokušati da ispravite.
Ono što se dešava u većini zakona, često, ne samo u ovom zakonu koji vi ovde predstavljate ispred Vlade, jeste da se deklarativno nekom neko pravo ponudi, a često se u sledećem ili istom članu ili stavu, to pravo minimizira ili apsolutno ukida. Pogledajte član 33. gde piše – Odnos ministarstva i organa u sastavu, kaže: "Poslovanje iz svoga delokruga organ u sastavu vrši samostalno".
Neće to baš biti samostalno. Postoji tu i nadzor i sve živo, pa da bi, ipak, nešto bilo u skladu sa onim što napred piše kaže: "Ipak, ministar usmerava rad organa u sastavu i donosi propise iz njegovog delokruga". A, u kojoj reči je ovde – samostalnost organa u sastavu, kako on to samostalno radi, ako ministar donosi propise iz njegovog delokruga i usmerava rad organa u sastavu?
Naravno, ovakvih članova ima mnogo i kada bi se kod svakog zadržao ova bi diskusija trajala mnogo duže.
Nije mi jasno kod pripreme opštih akata, to je osma glava.
Pod dva – međusobni odnosi organa državne uprave, član 66. kaže: "U pripremi zakona i drugih opštih akata ministarstva i posebne organizacije pribavljaju mišljenja onih ministarstava i posebnih organizacija u čijem je delokrugu pitanje koje se uređuje".
Koja to ministarstva pribavljaju mišljenja drugih ministarstava, iz čijeg delokruga? Bilo bi mi logično da Vlada pribavlja mišljenje onih ministarstava iz čijeg delokruga je pitanje koje se uređuje, a recimo da Ministarstvo finansija pribavlja mišljenja iz delokruga kojim treba da se bavi, na primer, Ministarstvo rudarstva i energetike i da to ministarstvo pribavlja mišljenja kojima se bavi, recimo, Ministarstvo poljoprivrede. Logičnije bi bio da Vlada pribavlja ta mišljenja.
Ovaj zakon, kao ni ovaj drugi, nemaju kaznene odredbe. Ovde je predviđena javnost rada u organima državne uprave. Međutim, ne zna se šta će biti sa onima koji to ne poštuju, kako će biti kažnjeni i na koji način. Doduše, u ovom drugom zakonu o državnim službenicima postoje neke disciplinske mere i disciplinski postupci, ali su toliko manjkavi i prepušteni na volju rukovodioca da praktično rukovodilac može nekoga isterati zato što će mu doneti dva puta ocenu ne zadovoljava.
Znači, javnost niste obezbedili, izuzev deklarativno, da ste imali u nekim kaznenim odredbama šta će se desiti sa onima koji ne poštuju javnost rada ili, recimo, šta će se desiti sa onima koji svojim neradom u državnoj upravi ne obezbede da stranka ostvari svoje pravo?
Ni to niste sankcionisali, osim tih disciplinskih mera koje može organ, rukovodilac neposredno voditi, a on čak može i bez komisije određivati disciplinske mere. Često je to 20% za lakše prekršaje od plate, a za teže prekršaje 30%, ali zato rukovodilac može vrlo lako nekoga da ostavi bez posla ukoliko mu nije po volji.
Trebalo je u ovom zakonu o državnoj upravi bar jedna glava da se posveti agencijama, iako praktično imamo Zakon o agencijama, ali trebalo je jedna glava ovog zakona da se odnosi samo na agencije, da se uredi njihov položaj u odnosu na druge položaje organa državne uprave.
Kada je u pitanju zakon o državnim službenicima, rekao sam da će biti najmanje devet zaposlenih višak, a već sam vam rekao o tome kako rukovodilac može zloupotrebljavati prava radnika u državnoj upravi, odnosno prava državnih službenika koji su zaposleni, kroz ocenjivanje, gde donose ocenu, bez obzira na to ko mu propisuje pravilnik o donošenju ocene i šta će se dešavati ako po drugi put neko, posle 90 dana u ponovnom ocenjivanju dobije ocenu "ne zadovoljava". Tu ocenu donosi neposredni rukovodilac. Ovde nije propisano ko posle 90 dana donosi tzv. ponovnu ocenu, da li će to biti neka komisija ili opet rukovodilac koji ga je već ocenio i na taj način možete vrlo elegantno određene ljude da ostavite bez posla.
To pravo žalbe koje ima neko ko nije zadovoljan ocenom "ne zadovoljava" ne postoji nego će samo posle 90 dana da se izvrši ponovno ocenjivanje.
Dakle, mnoge stvari nisu ni ovde precizne, a kada budem govorio nešto iz obrazloženja, videćete da ovaj zakon nije nešto što je toliko dobro i što je toliko savršenije i bolje od nekog zakona koji je postojao ranije i koji je ovu oblast uređivao.
O disciplinskom postupku sam vam već ranije govorio. Kada su u pitanju državni službenici pogledajte član 112. gde se kaže "Rukovodilac može da osnuje disciplinsku komisiju od tri člana da umesto njega pokreće i vodi disciplinski postupak i odlučuje o disciplinskoj odgovornosti".
Znači, disciplinski postupak vodi rukovodilac. On samo može, ako želi, da osnuje komisiju od tri člana koja će praktično voditi postupak umesto njega. U toj komisiji od tri člana trebalo bi predvideti bar jedno mesto gde bi onaj protiv koga se vodi disciplinski postupak, predložio jednog člana od ta tri.
Ovde bi trebalo, po mom dubokom ubeđenju da piše "rukovodilac osniva komisiju" takvog i takvog sastava, a ne da se kaže "može da osnuje". To je onaj način o kome sam govorio, kada uporedite ovaj raniji zakon, o tome kako će biti vrlo lako moguće ostaviti određene ljude, koji vam zbog bilo čega nisu po volji, bez posla u organima državne uprave i da pri tom niko ne snosi nikakvu odgovornost.
Ne vidim ja veliki razlog ni za osnivanje ovog visokog službeničkog saveta, ali navikli smo se, skoro nijedan zakon ne prođe da se ne osniva neki zakon, agencija i sl. Verovatno znate da će to imati neku određenu namenu i zbog toga neću mnogo komentarisati o njemu.
Vidite šta ste rekli o njemu u obrazloženju zakona. Šta je to jedan od osnovnih nedostataka zakona iz 1992. koji je do sada uređivao ovu problematiku? Kaže se da, jedan od osnovnih nedostataka, manjkavosti, jeste postupak prijema u radni odnos, koji, iako predviđa obavezan javni oglas, ne sadrži pravila selekcije koja bi omogućila izbor najboljih kandidata.
Pogledajte samo u zadnje vreme kako su "dobri" kandidati ušli da rade kao državni službenici i sve će vam biti jasno ko je u stvari zloupotrebljavao to što ne postoji možda adekvatan način ocenjivanja i uzimanja u obzir prilikom javnog konkursa svih onih elemenata koji bi nekoga predložili za određenu funkciju.
Znači, da je to čista politička zloupotreba, jer koliko znam, u zadnjih pet godina u državnoj upravi najviše se zaposlilo državnih službenika koji su nestručni, a koji su isključivo po političkoj osnovi, na osnovu onih koji čine vlast i Vladu, dolazili na odgovarajuća mesta i zapošljavali se kao državni službenici.
Obrazloženo je da pomoćnike ministara i neke druge imenuje Vlada i zbog toga se praktično gubi na stručnosti, jer takvi ljudi, pretpostavlja se, apriori neće biti stručni.
Međutim, i ovim zakonom, gospodine ministre, članom 24. takođe se kaže da, Vlada imenuje i zamenike ministara i pomoćnike ministara i direktore ostalih. Znači, Vlada ih imenuje na period od pet godina.
Ako mislite da neka sledeća vlada neće naći načina po ovom zakonu da ih razreši pre isteka pet godina, niste u pravu. Naći će svaka vlada kojoj to bude bio interes.
Kao nedostatak prethodnog zakona navedena je i velika slabost u sistemu zvanja zaposlenih. Predvideli ste neka nova zvanja. Međutim to ne znači da će ti koji dobiju nova zvanja biti kvalitetniji.
Kada se pogledaju čl. 35. do 36. videćete da će i kod vas zvanja da se stiču uglavnom na osnovu radnog staža. Predviđeno je da za visokog savetnika mora postojati najmanje fakultet i osam godina radnog staža, a u zakonu ste već proklamovali da treba da bude uslov za napredovanje isključivo stručnost a ne radni staž, kao što je do sada bilo kod državnih službenika i zašto ste onda predvideli tamo najmanje osam godina radnog staža ili za savetnika najmanje pet godina radnog staža?
Zašto niste rekli da neko može biti stručan i sa tri godine da radi te poslove? Znači kritikovali ste postojeći Zakon želeći da nam pokažete da ste doneli nešto novo, a praktično ste zadržali isto.
Radi se o institucionalnom preobražavanju Republike Srbije. Ne vidim da se ovim zakonom ijedna institucija ukida, stvara nova, nekima se menjaju nazivi, što je apsolutno nevažno, a državni aparat je glomazan, neefikasan, ogroman, ne mogu građani više da ga izdržavaju i celokupan državni aparat mora pretrpeti reforme, ali ne na ovakav način i kroz ovaj zakon, jer to sigurno neće da se desi.
Ovde ste na kraju naveli da će njihove karijere kao državnih službenika da se stiču isključivo po kriterijumu stručnosti, a već sam vam rekao, po članu 35. i 36. da će da stiču na osnovu radnog staža. To im je jedan od uslova, a da li će da bude i stručnost, to ćemo da vidimo. Hvala.

Hvala vam. Reč ima narodni poslanik Milajić, a pre toga se javio sekretar.
Dozvolite samo jedno obaveštenje. Sutra u 14,00 časova, u predsedničkoj sali na prvom spratu, konstitutivna sednica Odbora za lokalnu samoupravu. Ako neke poslaničke grupe još nisu predložile članove, molim da predlože tokom današnjeg dana.
Dakle, sutra u 14,00 časova konstituiše se Odbor za lokalnu samoupravu, kojom prilikom će biti izabrani i predsednik i potpredsednik Odbora.
Izvolite, gospodine Balinovac.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče. Samo kratko.
Najpre, govoreno je o visokom službeničkom savetu, kao krunskom dokazu da će biti više službenika, i to za 9, što bi trebalo da predstavlja veliku cifru, nego što je sada. Prvo, članovi visokog službeničkog saveta nisu u radnom odnosu, nemaju položaj službenika. Prema tome, ni taj argument ne važi.
Mnoge druge stvari su prilično zasnovane na jednoj analizi koja se zasniva na možda nedovoljnom razumevanju nekih odredaba. Recimo, mi kažemo da je organ u sastavu samostalan, to je pravilo, a u sledećoj rečenici kažemo – izuzetak, tj. da ministar usmerava njegov rad i da donosi propise iz njegove nadležnosti. Dakle, u odredbi stava 1. govorimo o pravilu, a u odredbi iz stava 2. govorimo o izuzetku. To je odnos pravila i izuzetka, što je tipičan, pravno-logički i zakonodavni metod.
Što se tiče ostalih primedaba koje se tiču zakona o državnim službenicima, nisam u dovoljnoj meri razumeo, ali moram da kažem još jednu stvar. Zaista će vlada postavljati pomoćnike ministara. To piše i u Predlogu zakona o državnim službenicima, ali ih neće postavljati tako što će dobijati unapred pripremljene predloge koji su možda iz političkih stranaka koje čine vladu. Ne, biće to drugačije.
Pomoćnike ministara Vlada će postavljati posle sprovedenog internog ili javnog konkursa. Interni ili javni konkurs vodi konkursna komisija. U tom internom ili javnom konkursu postoji striktno propisana znanja, veštine i sposobnosti koje se proveravaju. Na osnovu toga se utvrđuje koliko bilo ko od njih ispunjava merila, od tih kandidata koji mogu poticati ili samo iz državne uprave, kada je posredi interni konkurs, ili iz celine našeg društva, kada je posredi javni konkurs. Iza toga, konkursna komisija utvrđuje koliko je ko usklađen sa merilima koja su unapred propisana.
Dakle, znanja i veštine koje se u konkursu proveravaju i merila na osnovu kojih se ocenjuje konkursni učinak svakog kandidata, ona su unapred propisana. Tu ne postoji mogućnost da neko naknadno u konkursnoj komisiji ubaci neko svoje merilo i tako podstakne ili ne podstakne izbor ovog ili onog kandidata.
Još jedna posebna stvar: konkursne komisije se menjaju. Recimo, vi ste pokrenuli pitanje pomoćnika ministra. Ne može konkursna komisija koja bira pomoćnika ministra pravde biti ista kao konkursna komisija koja bira pomoćnika ministra vera. Za svaki poseban slučaj se sastavlja konkursna komisija. To sprečava da se konkursne komisije pretvore u korumpirana profesionalizovana tela i sprečava da se preko njih vrši uticaj koji bi napustio princip objektivnosti.
Tek kada te konkursne komisije završe svoj posao, one dostavljaju ministru tri kandidata koji imaju najbolje rezultate i on između ta tri kandidata ima pravo izbora – hoće ili neće.
Ako neće, dužan je da objasni zašto nijednog od njih neće da predloži Vladi. Ako hoće, predložiće Vladi, Vlada će usvojiti ili neće.
Dakle, ne može pomoćnik ministra da vuče svoj legitimitet postavljanjem od bilo koga drugog do od Vlade, ali ne može pomoćnik ministra da dođe direktno sa kadrovske liste političke stranke, nego tek posle konkursa u kome se i te kako proveravaju njegove sposobnosti i njegove mogućnosti. Ako SRS bude na vlasti 1. jula 2007. godine, onda će ona to videti, oceniti i, kako je prethodni govornik rekao, sasvim razumno uzeti one koji najviše mogu da pomognu njoj na vlasti i narodu svojim znanjem.
Prema tome, tačno je da Vlada postavlja, jer nema ko. Vlada postavlja, jer Ustav tako zapoveda, ali je jako bitno pitanje posle čega Vlada postavlja, da li postavlja na osnovu političke volje, političkog voluntarizma ili na osnovu sprovedenog javnog konkursa čija su pravila jasna i temeljno propisana.
Još nešto, postoji nešto što je ovog trenutka nezamislivo: protiv akta Vlade, rešenja Vlade kojim se postavlja pomoćnik ministra, govorim sada o novom Predlogu zakona, svaki učesnik u konkursu ima pravo tužbe sudu. Jednostavno, tužbe u kojoj će reći – gospodin koji je postavljen za pomoćnika nije ispunjavao te uslove, niste vodili korektno izborni postupak, ja sam bolji od njega. Ako sud dokaže, on će poništiti izbor ovoga. To su sve situacije koje su sasvim nove, koje vode ka objektivizaciji kriterijuma, koje vode ka vladavini prava i koje sprečavaju taj politički subjektivizam i voluntarizam i pretvaranje ljudi, dovođenje ljudi koji nisu dovoljno stručni da rade na tom poslu.
Vi ste govorili o obrazloženju zakona. Jeste, ali vi ste čitali našu kritiku važećeg Zakona, na osnovu kojeg radimo temelje novog zakona, a proizašlo je kao da mi, praktično, na toj kritici zasnivamo nov zakon. Ne, mi smo dali prethodno pregled sadašnjeg stanja, rekli da ono ne valja, sa čime ste se i vi složili, i onda pokušali da ponudimo puteve kojima se iz tog stanja izlazi, ništa više i ništa manje.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić, a neka se pripremi narodni poslanik Dragoslav Milković.
Kako nema ljudi, naravno da ima ljudi. Ljudi prate i u sali za sednice i prate preko televizije. Da ne bi bilo zabune, sutrašnji sastanak jeste da bi mogli da počnu da se primaju predmeti koji se tiču lokalne samouprave, da se sve stranke dogovore oko sastava i oko predsednika. Formalno konstituisanje je onda kada Skupština izabere članove. Naprosto, izlazimo u susret i drugima.
Sada obaveštavam da danas neće biti produženja radnog vremena, nego ćemo, kada završimo ovu objedinjenu raspravu, posle pauze, u 15,00 časova preći na sledeću raspravu i prekinućemo kada istekne radno vreme, u 18,00 časova.
Gospodine Milajiću, izvolite.

Dame i gospodo, kritike predloga ovih zakona koji se tiču državne uprave i državnih službenika, uglavnom su se kretale u okvirima politizacije i depolitizacije državne uprave. Predlogom ovih zakona predlagač je pokušao da reši problem depolitizacije lica koja su postavljena.
Od uvođenja višestranačkog sistema, od 1990. godine, sem prve dve vlade, sve vlade Srbije su bile višestranačke, koalicione i one su na dva načina rešavale pitanje postavljenih lica: ili su išli sistem jednostranačkih ministarstava, znači, da su koalicioni partneri sami birali i postavljali svoje ljude u okviru svojih ministarstava, ili je bio sistem kontrole gde su u ministarstvima bili predstavnici svih koalicionih partnera i vršili kontrolu rada tih ministarstava.
Ovim predlogom zakona pokušava da se izbegne i jedan i drugi model i da se uvede jedan treći dosad nepoznat model na našoj političkoj sceni, gde će se izvršiti depolitizacija svih funkcija lica na položaju, koja više nemaju status političkih funkcionera, počev od pomoćnika ministra, direktora uprava, pomoćnika i zamenika direktora, načelnika okruga itd. Jedino ostaju kao političke funkcije ministar i državni sekretar ili, po do sada važećem Zakonu, zamenik ministra. U stvari, pokušaj ovog predloga zakona jeste da se suzi broj političkih funkcionera, a da se ono što je do sada bila politička funkcija svede na službeničku funkciju, znači, na lica koja će biti postavljana od strane Vlade, ali neće imati političku funkciju, nego će imati položaj službenika i biće upodobljeni sa položajem službenika.
Predstavnik predlagača, gospodin Balinovac je jednom prilikom izlazeći ovde za govornicu rekao da su uglavnom davane paušalne ocene oko toga da li je uspešno izvršena depolitizacija državne uprave ovim predlogom zakona ili nije; da niko ovde od prethodnih govornika nije izneo konkretne dokaze da je to bezuspešan pokušaj ili da nije dovoljno dobar pokušaj, nego da su davane paušalne ocene da, ipak, Vlada stoji iza svega toga – da Vlada postavlja sve te funkcionere koji sada nemaju političku funkciju, nego su lica na položajima i kako je to sada bitna razlika između čisto političkih funkcionera, ministra i državnog sekretara, sa jedne strane i lica na položajima koja takođe bira Vlada, ali koja nemaju političku funkciju, nego su to tobože ljudi isključivo iz struke. Oni tobože nemaju veze ni sa politikom, ni sa političkim strankama.
Oni su ceo život samo radili svoju struku, nisu članovi nijedne političke organizacije, nijedne stranke, oni maltene i ne izlaze na glasanje, njih i ne interesuje politika, oni se ljudi bave svojom strukom?! Taman posla da su članovi neke političke stranke.
Oni su ceo svoj radni vek samo proveli radeći po kabinetima, radeći u svojoj struci i njih apsolutno ne interesuje politika i takve ljude uopšte ne treba uključivati u politiku?! Taman posla! Šta će ti ljudi da rade u politici i kakve oni imaju veze sa političkim strankama?!
To je idealizovanje stvari i to ne postoji u realnom životu. Ne može da bude apolitična ličnost pomoćnik ministra ili direktor uprave, u okviru ministarstva ili posebne uprave ili zamenik direktora ili pomoćnik direktora ili direktor agencije.
Prosto je nemoguće da čovek dođe na tako visok položaj, a da pri tom nije član neke političke stranke, da nije učestvovao u političkom životu, da se nije eksponirao na račun neke političke opcije i da nije zastupao neku političku opciju, u bližoj ili daljoj prošlosti.
Mi smo svesni toga i za svakog pomoćnika ministra, sekretara ministarstva, direktora uprave u okviru ministarstva ili posebne organizacije, zamenike, pomoćnike direktora agencije, direktore javnih preduzeća, mi vrlo dobro znamo kojim političkim opcijama oni pripadaju i čiji su članovi, kojih stranaka.
Apsolutno ne postoji nijedna funkcija u državi Srbiji koja nije popunjena od strane neke političke opcije ili neke političke stranke.
Apsolutno ne postoji nijedan funkcioner u Srbiji koji nije član neke stranke ili ne zastupa neku političku opciju, tako da je utopija zalagati se za to da su to ljudi koji apsolutno nemaju veze sa politikom; da su oni maltene došli sa druge planete, da nisu živeli u zemlji Srbiji, da se nisu bavili politikom i da ih nije politika uopšte interesovala, nego su isključivo došli na tu poziciju i tu funkciju tobože zbog svoje stručnosti.
Mi smo imali tu "ekspertsku vladu" za vreme DOS, sve bili ekspert do eksperta, pa se to sada produžilo malo i u ovoj vladi, kroz stranku G17 plus ili već šta su, tačno se i ne zna šta su. G17 plus ne daje odgovor na pitanje da li je u pitanju partija ili stranka ili pokret. Ne zna se tačno šta je. Interesna grupa po svoj prilici.
Sada ću vam navesti, konkretno, šta sadrži Zakon o državnoj upravi, zato što je predstavnik Vlade rekao da su davane do sada paušalne ocene; da nije bilo konkretnih dokaza o tome, da se i dalje nastavilo sa praksom politizacije i da je sve vezano za politiku, kao što jeste, počev od cene mleka, cene benzina, pa do toga ko će biti pomoćnik ministra, sve je apsolutno politika.
Da li će neko izaći na izbore ili neće i to je politika. Onaj ko ne izađe na izbore i on daje svoj neki politički stav o tome šta misli o strankama, o državi.
Tako da bi priča da se depolitizuje državna uprava ličila na priču kao kada bi trebalo da depolitizujemo Skupštinu – da donesemo zakon o tome kako u Skupštini treba da sede poslanici koji ne pripadaju nijednoj političkoj stranci, koji nemaju veze sa politikom, nego samo da budu stručni, da bi mogli da donose stručne zakone, koji će biti u skladu sa evropskim standardima.
Šta će nama poslanici koji pripadaju političkim strankama i političkim organizacijama? Ne trebaju nam uopšte?! Znači, da napunimo Skupštinu sa 250 stručnjaka koji će zastupati interese MMF, Svetske banke za obnovu i razvoj i oni će donositi samo stručne propise koji su u skladu sa direktivama EU i međunarodne zajednice, a stranke nam u krajnjoj liniji i ne trebaju?! Politički stavovi nam ne trebaju, uopšte.
E, sada ću vam konkretno navesti gde ta priča ne pije vodu. To je sve u depolitizaciji državne uprave. Navešću vam konkretno članove zakona koji govore suprotno: u članu 8. gde se govori o načelima državne uprave proklamovano je da organi državne uprave postupaju prema pravilima struke – nepristrasno i politički neutralno, a u članu 12. stav 1. navodi se da organi državne uprave učestvuju u oblikovanju politike Vlade.
Samo četiri člana razmaka je između ta dva potpuno oprečna stava: član 8. kaže da, organi uprave deluju politički neutralno; član 12. da, organi državne uprave učestvuju u oblikovanju politike Vlade. Pa, šta je istina od toga? Ili učestvuju u kreiranju politike Vlade ili ne učestvuju!
U stavu 2. člana 12. se navodi – organi uprave u sastavu ministarstva učestvuju, takođe, u oblikovanju politike Vlade preko ministarstva. Sada je to, kao, izum, neki, veliki.
U poglavlju – Poslovi državne uprave, u članu 20. regulišu se razvojni poslovi, pa, između ostalog, kaže: "Organi državne uprave podstiču i usmeravaju razvoj u oblastima iz svoga delokruga, prema politici Vlade". Non-stop se provlači politika Vlade kroz ceo zakonski tekst.
Nemoguće je da predlagač ne uzme u obzir da su sve odluke koje donosi izvršna vlast vezane za politiku. Po Ustavu izvršna vlast – Vlada je i izvršni i politički organ i ona mora da vodi računa da hijerarhijski niži organi sprovode njenu politiku. Nemoguća je situacija da Vlada vodi jednu politiku, a da organ uprave u sastavu ministarstva vodi drugu politiku ili neku svoju ili neutralnu politiku, nešto što nema veze sa politikom. To je nemoguća situacija. Onda to nije Vlada.
U poglavlju – Uređenje organa državne uprave, prema Predlogu zakona jedino su ministri i državni sekretar politički funkcioneri.
Međutim, iz načina postavljanja pomoćnika ministra (to je regulisano članom 25. zakona), govorim vam sve konkretne stvari, nije paušalna ocena i uopštena priča, nego vam govorim konkretne stvari, sekretara ministarstva, (to je član 26. Predloga zakona), direktora organa uprave u sastavu ministarstva (član 31.), pomoćnika direktora (član 32.), direktora posebne organizacije (član 36.); zamenika direktora (član 37.), pomoćnika direktora (član 38.) i načelnika upravnog okruga (član 41.) – se vidi da ih predlaže neposredni rukovodilac, a uvek, postavlja Vlada na pet godina.
Postoji ta konkursna komisija, interni konkurs, javni konkurs, pa predlaganje tri kandidata, pa ministar onda bira od ta tri kandidata, pa predlaže Vladi. To je sve forma da bi se zamaglila suština. Suštinski, ministar neće nijednog da predloži, od ta tri kandidata, ako to nije čovek iz njegove političke strukture, njegove stranke i ako nije siguran da neće sprovoditi politiku njegove političke opcije.
Nenormalna situacija bi bila da ministar predlaže, direktora Uprave za duvan ili ne znam već koje uprave, čoveka za koga uopšte ne zna koja su njegova politička opredeljenja, koji su njegovi politički stavovi i koji će on program zastupati. Sa obrazloženjem – on je vrlo stručan. Šta to znači? Ne znači ništa.
Ima mnogo ljudi koji su stručni u ovoj zemlji, ali oni su dužni da sprovode određenu politiku Vlade. Oni su vezani za politiku Vlade, ne može organ uprave samo da se drži svoje struke, on mora da prati politiku Vlade, on mora da učestvuje i u kreiranju politike Vlade, putem predloga preko ministarstava, i s druge strane mora da sprovodi politiku Vlade. On ne može da deluje autonomno, da odlučuje i vodi strategiju i politiku ove zemlje mimo Vlade. On je integralno vezan za samu Vladu.
Na kraju bih rekao da se iz samog teksta zakona jasno vidi da su postavljena lica u organima države, u upravi i ministarstvima, politički funkcioneri, ništa se tu suštinski nije bitno promenilo.
Ova procedura oko izbora lica na položaju pokušava da nam sugeriše i da nam kaže da to nisu politički funkcioneri, nego da su to lica na položajima koja, eto, Vlada postavlja na pet godina i uglavnom sve stručna lica koja nemaju veze ni sa politikom.
To je prosto nemoguća situacija i ovim predlogom zakona je samo institucionalizovana politizacija države, a ne njena depolitizacija, tako da SRS ne može da podrži ovaj koncept državne uprave i sigurno će u danu za glasanje glasati protiv ovog predloga zakona.

Reč ima predstavnik predlagača, gospodin Balinovac.

Očigledno da je ovde bilo reči o jednom načinu razmišljanja, kome nije problem ni da najbesmisleniju odredbu načini najinteresantnijom i najboljom, a ni da obezvredi najveće vrednosti. Kada se tako krene u karikature onda se dolazi do takvih apsurdnih zaključaka i onda se sve može banalizovati.
Ja ću ići, kako je moj prethodnik rekao, na konkretne stvari. Prvo da pokušamo da objasnimo, šta je to što se danas u ovoj terminologiji naziva političkim funkcionerom. Ja sam o tome govorio u uvodnom izlaganju, ali izgleda da to nije bilo dovoljno. Pod političkim funkcionerom smatram svakog onog ko političku funkciju zauzima s obzirom na primenu političkih, a ne stručnih merila i čija je odgovornost prema onom ko ga je na funkciju postavio nestručna. Ne, odgovornost za propust na radu, već odgovornost za vođenje politike. Dakle, to je politički funkcioner.
Još jedna osobina političkog funkcionera jeste da on svoj mandat vezuje za mandat Vlade. Vlada ga je dovela i sa odlaskom Vlade on odlazi. Dakle, jednostavno rečeno, Vladin čovek. To su politički funkcioneri i to su, prema ovom zakonu, ministri, državni sekretari i oni najviše učestvuju u tom političkom jezgru ministarstva, koje smo nazvali oblikovanje politike.
Političkim nefunkcionerima, odnosno upravnim funkcionerima, apolitičnim funkcionerima, smatraju se oni koji dolaze, s obzirom na stručnost koja se ispoljava, preko konkursa, konkursne komisije i postavljenja i odlaze iz striktno određenih zakonskih razloga, bilo da je disciplinska odgovornost u pitanju, bilo da je ocenjivanje rada u pitanju, razlozi u zakonu su pobrojani. Danas ćete razrešiti pomoćnika ministra, ne morate navesti obrazloženje zašto ste ga razrešili. To je politička odgovornost. Nije više član moje stranke ili se zavadio sa nekim. Znači, nemate nikakav kriterijum na osnovu koga vi čoveka dovodite, govorim o zakonskim kriterijumima, i na osnovu čega ga skidate sa položaja. Ovaj zakon uspostavlja, ali za vas to nije depolitizacija.
Ako neko ne veruje da je moguće sprovesti depolitizaciju ili ako neko ne veruje da bi on mogao da je sprovede, to nije razlog da se ne veruje da neko drugi može da je sprovede. Znači, reći da je u Srbiji sve politika, kada odete na pijacu bavite se politikom, kada krenete u toalet bavite se politikom, ići takvom logikom i pomoću te logike obesmisliti zakon, prosto nije jedna argumentacija koja može ozbiljno da se zadrži. Sledeća stvar, u članu 8. Predloga zakona koji ste citirali kao protivrečan sa članom 12. stoji – "Organi državne uprave postupaju prema pravilima struke", znači, pravnik kao pravnik, hemičar kao hemičar, inžinjer kao inžinjer, "nepristrasno i politički neutralno i dužni su da svakom omoguće jednaku pravnu zaštitu u ostvarivanju prava". Ovde je reč o odnosima organa državne uprave prema građanima.
Organ države uprave politički neutralno postupa prema građaninu. Kada vam dođe građanin na šalter ne smete da ga pitate da li je radikal, da li je demokrata, da li je DSS ili šta je, tu ste vi potpuno apolitični. On je za vas građanin, jedna apstrakcija kojoj morate izaći u suret ako ima svoja prava ili nema prava.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Ko priča o šalterima?)
Gospođice Vjerice, država se pravi na šalteru, verujte mi. Najpre na šalteru, jer većina naših građana nikada ne dođe u ministarstvo, većina naših građana nikada ne uđe u Skupštinu, većina naših građana ne ide po sudovima, ali svi naši građani troše vreme pred šalterima. I kada se napravi jak šalter od toga počinje pravljenje države, od pravljenja šaltera, zato što 99% građana provede određeno vreme pred šalterom, a u Skupštinu uđe jedan posto.

Hvala vam gospodine Balinovac. Molim vas gospođo Radeta, molim i vas gospodine Balinovac, nema dobacivanja i nema razgovora sa poslanicima. Postoji uobičajena forma. Dakle, govor, replika, to je moguće, a na ovaj način ne možemo da razgovaramo.
Pravo na repliku, narodni poslanik Milajić.