Hvala gospodine Krasiću.

Da li još neko želi reč o istom amandmanu? (Ne.) Hvala.

Na član 66. amandman je podneo poslanik Vojkan Tomić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 69. amandman, sa ispravkom, je podneo narodni poslanik Vojkan Tomić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 72. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.

Na član 77. amandman je podneo poslanik Milorad Mirčić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč?

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite, gospođo Radeta.

Dame i gospodo, evo još jedan amandman za koji zaista ne postoji ni jedan jedini opravdan razlog zbog čega ga predstavnik Vlade nije prihvatio, a nadam se da ćete vi u danu za glasanje da budete ozbiljniji od kolege Balinovca koji predstavlja ovde Vladu, koji nije prihvatio jedan zaista krajnje razložan i potpuno opravdan amandman.
O čemu se ovde radi? U članu 77. Predloga zakona o državnoj upravi kaže se, da su organi državne uprave dužni da obaveštavaju javnost o svom radu preko sredstava javnog informisanja i na drugi prikladan način. Zaposleni koji su ovlašćeni za pripremu informacija i podataka vezanih za obaveštavanje javnosti odgovorni su za njihovu tačnost i blagovremenost. Ne znam da li osećate da je ovaj član nepotpun, da ovako kako je formulisan ne znači takoreći ništa, jer niko nema odgovornost ukoliko ovaj član ne bude primenjen.
Iz tog razloga i u tom smislu je kolega Milorad Mirčić podneo amandman i rekao da se na kraju stava 1. koji kaže: "Organi državne uprave dužni su da obaveštavaju javnost o svom radu preko sredstava javnog informisanja i na drugi prikladan način", posle ovoga, (kolega Mirčić je predložio) da se dodaju reči – "a sredstva javnog informisanja koja se pretežno finansiraju iz budžeta dužna su da ta obaveštenja prenesu javnosti". Da li postoji išta logičnije i normalnije od ovog predloga? Dakle, nismo čak išli ni sa obavezom prema svim sredstvima informisanja, ali prema onima koja se pretežno ili potpuno finansiraju iz budžeta, to je sasvim normalno i prihvatljivo.
Šta kaže Vlada zašto nam ne prihvata ovaj amandman? Prema Zakonu o javnom informisanju, kaže Vlada, država ne može ni neposredno ni posredno biti osnivač javnih glasila, kao što osnivač javnog glasila ne može biti ni pravno lice koje je u pretežnom delu u državnoj svojini ili se finansira iz javnih prihoda. Da li vidite da nas je Vlada ovde slagala? Ovo jednostavno nije tačno.
Ili dalje, kaže: "Zakonom o radio-difuziji propisano je da su nosioci javnog radiodifuznog servisa republička i pokrajinska radiodifuzna ustanova".
Njime su uređeni i ostvarivanje opšteg interesa u oblasti javnog radiodifuznog servisa, obaveza javnog radiodifuznog servisa u ostvarivanju opšteg interesa, kao i izvori finansiranja.
U stavu 3. u obrazloženju Vlade kaže: "Sredstva iz budžeta nisu ni u jednom zakonu predviđena kao izvori finansiranja javnih glasila". Da li smo mi ovde govorili o Republičkom budžetu i usvajasmo li taj Republički budžet? Da li Vlada misli da su narodni poslanici ljudi kratke pameti, maloumni?
Da li Vlada misli da su narodni poslanici ljudi kratke pameti, maloumni, šta li? Zaista je nedopustivo kako Vlada kroz svoje predloge vređa inteligenciju narodnih poslanika i građana Srbije koji prate rad ovog parlamenta. Pa, jesmo li mi opredelili u budžetu određena sredstva RTS ili nismo?
Jesmo li govorili ovde, kada je bilo reči o izmenama Zakona o javnom informisanju i Zakona o radio-difuziji, a pogotovu kolege iz lokalnih samouprava, na koji način se koriste sredstva lokalnih samouprava za sredstva javnog informisanja, odnosno na koje sve načine se zloupotrebljavaju ta sredstva. Koliko se tih sredstava iz lokalnih samouprava izdvaja za javna informisanja, za lokalne televizije i radio-stanice.
Znate da ste usvojili izmene i jednog i drugog zakona, Zakona o javnom informisanju i Zakona o radio-difuziji, upravo zato da bi ste vašim partijskim drugovima, koji su na lokalu, na vlasti, i dalje dozvolili i omogućili da sredstvima građana sprovode politiku vaših stranaka.
Govorili smo o tome. Čak ni nadležan ministar za tu oblast, ministar kulture, nije mnogo protivurečio tim našim primedbama, jer je čovek potpuno svestan da smo u pravu kada smo to govorili.
Verovatno, da je predstavnik Vlade ovde da bi mi on objašnjavao kako se lokalne samouprave ne finansiraju iz budžeta, opet naravno, nešto što nije tačno, a činjenica da ovaj član 77. zakona, na koji je Milorad Mirčić i amandmanski intervenisao, govori upravo o tome –da, bar ta sredstva koja građani daju za finansiranje sredstava javnog informisanja budu u tom delu kontrolisana i usmerena za ono što jeste interes građana, a to je da budu pravovaljano informisani o radu organa državne uprave, odnosno o radu jedinica lokalne samouprave.
Zato smo i u drugom stavu intervenisali – da su zaposleni koji su ovlašćeni za pripremu informacija i podataka vezanih za obaveštavanje javnosti, rekli smo i sredstava javnog informisanja, odgovorni za njihovu tačnost i blagovremenost.
Dakle, ne vidim ni u ovom obrazloženju Vlade, a čuli ste malopre, da ima i jednog jedinog argumenta koji bi nas iz SRS ubedio da možda ne treba insistirati na ovom amandmanu, a verujem da ni vas, koji ćete glasati za ovaj zakon, ovo obrazloženje Vlade nije ubedilo da je Vlada u pravu što nije prihvatila ovaj amandman.
Ne znam da li je suvišno da kažem da ovaj amandman zaista ni u najmanjem promilu ne dira u koncepcijski prilaz Vlade Republike Srbije kada je u pitanju organizacija državne uprave, nego je ovo, jednostavno, dopuna nečega što je Vlada izostavila.
Znači, ni na koji način ne može da bude ugroženo ono što je Vlada htela ovim zakonom, ali ovaj član 77. može da bude primenjiv i da zaista ima smisla ovako normiran, uz amandmansko rešenje. Bez toga gospodine Balinovac, bez ovoga što smo predvideli u amandmanu gospodina Mirčića nema svrhe član 77. Brišite taj član ili prihvatite amandman Milorada Mirčića, da bi zaista ovaj član bio primenjiv i da bi neko stvarno imao i obavezu i odgovornost kada je u pitanju obaveštavanje javnosti o radu organa državne uprave.
Nemojte to da prepuštate glavnim i odgovornim urednicima. Obavežite ih. Troše narodne pare. Troše pare ovih građana, pa dajte bar da ih obavežemo u ovom delu da na pravi način obaveštavaju građane, da imamo normalne vesti na prvom programu RTS, a ne da ono što je zaista od interesa za građane Srbije, počev od ovog našeg Parlamenta pa nadalje, da bude neka dvanaesta vest u udarnom dnevniku.
Dakle, još jednom gospodine Balinovac, prihvatite ovaj amandman. Ako vi to nećete onda pozivam kolege da to u danu za glasanje učine.

Hvala vam. Da li još neko želi reč o istom amandmanu? (Ne.)
Na naslov iznad člana 79. i član 79. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS, podneo sam amandman na zakon o državnoj upravi, na član 79. koji se nalazi u poglavlju 9. gde se govori o javnosti rada i odnosu između državnih organa i građana Srbije, naravno.
Najpre bih preneo predstavniku Vlade, gospodinu Balinovcu, da se prilikom rasprave o zakonu o zaštitniku građana osećala potreba za donošenjem tog zakona kao da nam državni službenici, o kojima ste vi pričali sve afirmativno, neće uopšte raditi svoj posao, nego će ga raditi nakaznije što umeju i mogu?
Ali, da se vratim na član 79. i moj amandman. (Glasovi: nema predsedavajućeg.)
Dobro, u ovom momentu niko ne predsedava Narodnom skupštinom, ali mene to neće ometati da dam kratko obrazloženje vezano za amandman koji sam podneo. Nadam se da će predstavnik Vlade ovaj amandman prihvatiti.
Iznad člana 79. stoji naslov – Upravni dani. Uvažio sam sve sugestije i predloge predstavnika Vlade prilikom načelne rasprave po ovoj tački dnevnog reda, kakvi stručnjaci treba da pišu zakone, ali zamislite ako bi u Loznici, to je recimo mesto gde bi mogli da se vrše ovi upravni dani, stajalo – upravni dani će biti četvrtkom, pretpostavljam da bi samo nekoliko stručnjaka koji prate upravno pravo znali o čemu se radi, a većina onih koji treba da ostvare neka svoja prava ne bi znali šta to znači.
Zato sam predložio da se naslov iznad člana 79. promeni i da glasi: "Vršenje poslova izvan sedišta državnog organa", što bi bilo sasvim prihvatljivo i za SRS kao predlagača amandmana, i za sve građane na koje bi se ovaj član mogao odnositi.
Zatim, u članu 79. stoji: "Organi državne uprave mogu da vrše pojedine poslove u mestu izvan svog sedišta i sedišta područja jedinice, u upravnim danima". To je stav 1. U stavu 2. – "Poslove koji se preduzimaju u upravnim danima i vreme i mesto održavanja upravnih dana određuje rukovodilac organa državne uprave". U zadnjem, trećem stavu, se kaže: "Upravni dani se oglašavaju u mestima u kojima se održavaju".
Mi smo predložili da se član 79. menja i da glasi – "Organi državne uprave mogu da vrše pojedine poslove u mestu izvan svog sedišta i sedišta područne jedinice". U Predlogu zakona stoji – da starešina organa ad hoc procenjuje kada i u kom mestu treba vršiti upravne dane, a mi predlažemo da starešina organa sagleda mogućnosti i potrebe građana kojima bi se to ukazivalo i da odredi mesto u kome će se vršiti poslovi izvan sedišta, da to bude stalno i trajno rešenje. To bi bio pravi način pružanja zaštite.
Ovim predlogom bi trebalo ići u susret građanima, pa predlažem predstavniku Vlade da ovaj amandman prihvati. Hvala.

Hvala vama.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Dužan sam da dam obaveštenje. Izlazio sam i proverio, zbog rasporeda vašeg vremena, dakle, kao što smo najavili pre podne, pošto ćemo nastaviti razmatranje ove tačke, to će biti zakon o službenicima, ali ćemo nastaviti najkasnije do 21,00 sat, zbog toga što smo uspeli samo da pomerimo sa jednog programa na drugi deo obaveza koje je televizija preuzela. Dakle, do 21,00 sat ako ne završimo, onda ćemo morati da prekinemo, pa u odnosu na to rasporedite svoje vreme.
Zahvaljujem se RTS koja je uspela da ovo iskombinuje.
Na član 80. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Hvala.
Narodni poslanik Milan Stanimirović podneo je amandman kojim predlaže da se posle član 80. doda novi član 80a.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Hvala.
Na član 85. amandman je podneo poslanik Marko Krstin.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
(Sa mesta Zoran Balinovac: Mi prihvatamo amandman gospodina Krstina na član 85.)
Predstavnik predlagača, gospodin Zoran Balinovac prihvata amandman gospodina Krstina na član 85. Zahvaljujem.
Vi imate još jedan amandman.
Narodni poslanik Marko Krstin podneo je i amandman sa ispravkom, kojim predlaže da se posle člana 92. doda novi član 92a.
(Sa mesta Zoran Balinovac: Mi prihvatamo amandman gospodina Krstina na član 92.)
Predstavnik predlagača, gospodin Zoran Balinovac prihvata amandman gospodina Krstina na član 92.
Znači oba amandmana su prihvaćena.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača Zoran Balinovac, sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, želi završnu reč na osnovu člana 142. Poslovnika Narodne skupštine? (Da.)
Izvolite, gospodine Balinovac.

Zahvaljujem gospodine predsedniče.
Ja bih najpre da se zahvalim narodnim poslanicima na raspravi, kako u načelu, tako i u pojedinostima, jer niko nema monopol na istinu i niko nema monopol na znanje pa, naravno, ni Vlada.
Raspravljajući o svim ovim pitanjima, mnoge stvari su postale jasnije, mnoge stvari su postale bliže i narodnim poslanicima, a mnoge stvari koje izazivaju nedoumice kod narodnih poslanika postale su sada jasnije i nama u Vladi.
Hteo sam ukratko da završim svoje razmatranje vezano za Predlog zakona o državnoj upravi.
Tokom rasprave bilo je, čini mi se, mešanja onoga što pravnici nazivaju "de lege lata" i "de lege ferenda", stanje kakvo jeste sada i stanje kakvo treba da bude ubuduće. Sadašnje stanje, jeste stanje apsolutno normativno stanje, jeste stanje apsolutno dominacije političkog u postavljenju državnih rukovodilaca. To je sadašnje stanje i mnogi argumenti koji govore protiv stanja koje želimo da uspostavimo ovim zakonom su se zasnivali na sadašnjem stanju.
Međutim, koncepcija novog zakona je da promeni sadašnje stanje i da, kao što sam više puta rekao, prednost i prevagu pri svakom izboru državnih funkcionera da struci i stručnjacima, a ne politici i političarima, a umesto kadrovskih lista, koje partije isporučuju i postavljaju na visoke funkcije svoje zaslužne članove, da na visoke položaje dolaze oni koji su stručni, čija stručnost se proverava konkursom koji je javan, u konkursnim pravilima koja će biti, koja su sasvim jasna sa pravom, onoga ko ne bude postavljen na mesto, na upravni spor, na sudsku zaštitu. To su sasvim jasno i čisto postavljena pravila. Govorim o Predlogu zakona.
Sadašnja situacija ne zadovoljava. Da zadovoljava, ne bismo ovaj predlog zakona pisali.
Prigovoreno je da Vlada želi sebe da oživotvori veštački, da produži svoj život tako što će iskoristiti Predlog zakona, ukoliko bi prerastao u zakon i postaviti na rukovodeća mesta tzv. svoje ljude da bi time de fakto opteretila sledeću vladu nelojalnošću i produžila sebi vek mimo razumnog zakonskog roka.
Moram da kažem da to nije tačno.
Prelazne i završne odredbe koje uređuju pitanje postavljenja, počevši od pomoćnika ministara pa dalje, predviđaju sasvim jasna pravila igre. Pomoćnici ministara koji će steći mandat na pet godina, kao i ostali funkcioneri, koji se imenuju, biće imenovani posle javnog konkursa.
Dakle, neće Vlada postavljati pomoćnike ministara po sadašnjim kriterijumima, po političkim merilima, pa im onda odrediti mandat na pet godina. Ne. Visoki službenički savet odrediće konkursnu komisiju. Biće raspisana pravila vezana za konkurs.
Biće raspisano koje se sposobnosti, znanja i stručne veštine zahtevaju od kandidata. Biće propisana merila koja su neophodna, koja moraju da ispune da bi prošli i tek posle toga, kako je sada u modi da se kaže, transparentnog postupka Vlada će imenovati nove pomoćnike ministara i druge funkcionere, čija je funkcija depolitizovana.
Ono što želim da kažem jeste, da, ova vlada do prvog postavljenja po pravilima zakona o državnim službenicima i zakonima o državnoj upravi, kada bude to prvo postavljenje izvršila izvršiće po pravilima depolitizacije i po depolitizatorskim pravilima zakona. Dakle, nema nikakve šanse da Vlada neke svoje ljude ubaci prema političkim merilima i političkim kriterijumima i na tome zasnuje svoj život, posle života, kako bih rekao.
Ovde je bilo i toga, nepoverenja, da se neke stvari uopšte mogu depolitizovati. To podseća na jednu knjigu koja je svojevremeno izazivala kontraverze Esada Ćimića: "Politika kao sudbina".
Politika je mnogo manje sudbina u organima državne uprave, nego što tog trenutka izgleda i sa smenama vlasti, koje će biti sve češće, naviknućemo se na to da su nam eksperti i te kako potrebni, pre svega, radi države, a potom, zašto da ne kažemo, i radi ministara i vlade, jer svaki dobar učinak eksperata pripisuje se vladi.
Bilo je bojazni od toga da ovaj zakon povećava administraciju. To zaista nije tačno. Evo zašto nije tačno. Od svih položaja koje zakon predviđa, počevši od državnog sekretara, pa do onog najnižeg, što bi, recimo, bio pomoćnik direktora organa uprave u sastavu ministarstva, postoje samo dva koja su obavezna. To je pomoćnik ministra i pomoćnik direktora u posebnoj organizaciji.
Dakle, nijedno ministarstvo ne mora imati državnog sekretara, nijedno ministarstvo ne mora da ima sekretara ministarstva, nijedno ministarstvo ne mora da ima zamenika direktora posebne organizacije i to, prosto, zavisi od koncepcije rada ministarstva.
Hoću da kažem da se broj obaveznih položaja ovim zakonom smanjuje u odnosu na broj obaveznih položaja koji su predviđeni postojećim zakonom. Kada se broj položaja, za čije se plaćanje najviše novca smanjuje koji se iz budžeta izdvaja, onda je utoliko pre logičnije da ovaj zakon treba da donese manje izdataka. Dakle, bilo kakva bojazan od bujanja administracije, koja bi mogla biti izazvana ovim zakonom, apsolutno je neosnovana.
Što se tiče pitanja koja su ovde bila istaknuta i pitanja koja se nazivaju tzv. feudalizacijom ministarstva, koja se prigovaraju aktuelnoj vladi, obično se kaže da je ministarstvo pod kontrolom samo jedne političke stranke, govorim o sadašnjem sazivu vlade, i da je time de fakto Srbija podeljena na feude.
Takva argumentacija deluje pomalo čudno i neprirodno, kada se posmatra sa jedne druge tačke gledišta. Oni koji prigovaraju takvoj koncepciji kažu da bi u hipotezi da je ministar iz stranke A, zamenik ministra bi trebalo da bude iz stranke B.
Pošto koalicija ima tri partnera pretpostavljam da bi trebalo da ima dva zamenika ministra, ali ništa više nego razlika između ministra i zamenika ministra u pogledu stranačke pripadnosti ne može da pocepa ministarstvo. Zamenik ministra nije tu da kontroliše ministra, pa iz koje god bio političke stranke. Zamenik ministra je tu da izvršava naloge ministra. Prema tome, ideja na osnovu koje se spočitava tzv. feudalizaciji ministarstava, zasniva se, zapravo, na koncepciji da ministar treba da ima čuvara.
Međutim, položaj ministra je takav da isključuje bilo kakvog čuvara i zasniva se na još jednoj koncepciji, da svako ministarstvo mora biti šaroliko, politički šaroliko i sastavljeno od pripadnika različitih političkih stranaka, što apsolutno vodi upravo u predominaciju političkog faktora pri postavljenju unutar ministarstava, za razliku od stručnih faktora. Ako je sada jedan ministar član jedne koalicione stranke u Vladi to ne znači da su njegovi pomoćnici članovi te stranke.
Sa ovim što smo ovde čuli kao kritiku Vlade značilo bi da bi se pomoćnička mesta delila po proporcijama i to bi naravno širom otvorilo vrata za ulazak nekompetentnih u državnu upravu.
Samo ću još kratko da kažem o koordinacionim telima, koja su bila kritikovana. Koordinaciono telo osniva Vlada i ona jesu način da prosto usmere i koordiniraju poslove koji su u delokrugu više ministarstava. Ona moraju i trebalo bi da predstavljaju snažan faktor ujednačavanja rada ministarstva.
Završavajući ovu svoju raspravu zaista bih još jedanput da se zahvalim narodnim poslanicima na konstruktivnoj diskusiji, na kritikama, argumentovanim i onima koji su možda imali nešto slabiju argumentaciju i da izrazim, prosto, jedno žaljenje oko amandmana o kojem je govorila gospođa Radeta, a tiče se amandmana gospodina Mirčića na obavezu da sredstva javnog obaveštenja koja se finansiraju iz budžeta objavljuju saopštenja organa državne uprave.
Ne možemo tu ništa uraditi jer prema Zakonu o javnom informisanju nije predviđeno da se nikakva sredstva javnog obaveštavanja finansiraju iz budžeta, a finansiranje RTS iz budžeta upravo završava svoje poslednje dane, jer kao što znamo uvedena je TV pretplata. Dakle, pored najbolje namere i saglasnosti sa idejom predlagača amandmana nismo u mogućnosti da prihvatimo jer bi kolidirala sa ostalim propisima. Ja vam se još jedanput zahvaljujem.