JEDANAESTO VANREDNO ZASEDANjE, 06.09.2005.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

JEDANAESTO VANREDNO ZASEDANjE

5. dan rada

06.09.2005

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:10 do 18:50

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Izvolite, narodni poslanik Zoran Krasić, o istom amandmanu.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Problem je što na početku ovog predloga zakona, u stvari, mi nemamo jedan član gde se navodi šta je predmet ovog zakona, nego se odmah kreće sa definicijom šta je državna uprava i tera dalje. Kada bismo imali jasnu predstavu šta je predmet zakona, onda bismo mogli da tumačimo šta je predlagač hteo sa pojedinom odredbom i pojedinim poglavljem.
Verovatno ćemo svi da se složimo da zakon o državnoj upravi treba da reguliše organizaciju državne uprave, da definiše organe državne uprave, poslove koje rade na načelan način, ali mi sada imamo i koncepciju da se, paralelno sa ovim zakonom, predlaže i zakon o državnim službenicima, gde se regulišu statusna pitanja zaposlenih i funkcionera u organima državne uprave.
Verovatno se zbog toga javlja da članovima 26. i 27. pogotovo članom 27. mi ne dobijamo uvid u to koji je to organizacioni deo organa državne uprave koji se bavi upravnim poslovima. Reči "upravni poslovi" sam upotrebio u najširem smislu reči.
Ovde imate posebnog savetnika ministra, koji nije ovlašćeno službeno lice, koji ne može da vodi upravni postupak, ali je savetodavac, priprema predloge, sačinjava mišljenja i vrši druge poslove za ministra, sa očiglednom namerom da se to poveže sa članom 12, eventualno članom 13. Predloga zakona, gde su nabrojani poslovi državne uprave: učestvovanje u obliku politike Vlade, praćenje stanja itd. Znači, to je neka veza, ali to nisu upravni poslovi i to mora da se kaže.
Ide se na varijantu posebnog savetnika ministra koji nije u radnom odnosu, ali je na neki način radno angažovan u ministarstvu. On je u nekom posebnom građansko-pravnom odnosu više sa ministrom, nego sa državom. To je potpuno nepotreban, navodno, stručnjak u jednom ministarstvu. To je u suprotnosti sa onim čime ste branili prethodne članove, pa ste rekli da pomoćnik ministra treba da bude nezavisan, stručna ličnost, kada dođe ministar, da mu on kaže šta se radi u ministarstvu, koji su stručni poslovi. Šta će onda poseban savetnik?
Mi uopšte nemamo sreće sa tim savetnicima. Mi danas imamo neke ministre koji imaju neke svoje savetnike koji su zaduženi da, kao njihovi predstavnici za medije, napadnu nekoga, opsuju nekoga, brutalno krenu. Kome taj odgovara? Kome odgovara specijalni savetnik? Ministru? Zašto bi ministar njega menjao, kad mu on upravo završava taj prljavi posao. Da li je u ovom ministarstvu ili u onom, nije bitno.
Napravite vezu sa Zakonom o Vladi, sa odredbama o kabinetima i o savetnicima, o pravu potpredsednika Vlade da može da primi toliko i toliko, da zaključi neke specijalne ugovore sa njima, da oni budu u nekom građansko-pravnom odnosu, da on nudi svoje velike stručne usluge itd.
Prethodni amandmani, koji se tiču pomoćnika ministra i sekretara ministarstva, SRS se osporavaju, upravo iz razloga što se kaže – na ovaj način se garantuje da su to stručni ljudi koji sačekuju ministra, pa ministri mogu da se menjaju, ali oni su tu, oni čekaju. Tu je problem, gospodine Balinovac. Imate iskustva, sve ove vlasti, i one pre 1990. i one pre 2000. godine, i ove posle 2000. godine. Problem je opstrukcije.
Vi taj problem niste rešili ovim zakonom. Provozaće i ministra, i novog pomoćnika, i sekretara, i specijalnog savetnika, svi oni što tamo rade po dvadesetak godina. Promeniće oni boje kako hoćete. Njima je najmanji problem da promene boje, a mi se ovde zaklinjemo kako štitimo njihovu struku. Gde je ta njihova struka?
Molim vas, kako možete da predložite ovakav predlog zakona? Otvorite se i kažite na koji način ste sprečili Lalovića da učlanjuje u SDP sve one koji žele da ostanu u njegovom ministarstvu da rade.
Tvrdim, neko može da kaže da lažem, to je njegov politički stav, ali tvrdim da je, posle ove nove organizacije, ministar Lalović svakoga uslovljavao – ako hoćeš da ostaneš u Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, moraš da se učlaniš u SDP?! Kako ste vi to sprečili, i jedno i ovo drugo što se sada desilo? Nema te šanse da sprečite.
Do pre mesec dana Ljiljana Nedeljković je pričala o depolitizaciji državne uprave. Kakva depolitizacija državne uprave sa govornice, a u praksi Lalović učlanjuje, Čović učlanjuje. Pogledajte sada, SDP je faktor u Preševu. Zašto? Pa, Čović je bio koordinator, sve je učlanio u njegovu stranku i ona je, navodno, neki faktor i oko privatizacije "Hebe", oko ovoga i oko onoga.
Vi nama nudite nešto ovde i tražite da mi vama verujemo. Kako možemo da verujemo Vladi kada se ovog trenutka dešavaju stvari suprotne ovome što vi predlažete, potpuno suprotne stvari.
Malopre sam rekao, ne želite da shvatite, politički uticaj ne može da se izbegne, ali dajte da ga lokalizujemo na pet-šest ljudi, na sekretara ministarstva, pomoćnike ministra, koji su po tome prepoznatljivi. Može on da ne bude član neke stranke, ali je on pomoćnik ministra u ministarstvu gde je ministar Janko Janković iz te i te stranke. Nije nikakva smetnja da on u sledećem sazivu može da ostane, iako nije član nijedne stranke. Ali, zašto od toga da pravimo bauka. Normalno je da se promeni pet-šest ljudi, a vi sada insistirate – petogodišnji mandat, u prethodnim članovima, a sada specijalni savetnici itd.
Ko su specijalni savetnici? Evo ga Vladeta Janković, pre neki dan je bio na televiziji, zašto ne izađe predsednik Vlade i ne objasni? Zašto izlaze neki specijalni savetnici, pomoćnici, pričaju, objašnjavaju. Ili, narodna kancelarija, pre neki dan, kada je bila diskusija o zaštitniku građana, naravno da je narodna kancelarija neka vrsta zaštitnika građana, pa, da li treba da bude diplomirani pravnik, da ima 10 godina radnog iskustva na zaštiti prava, itd. Šta ovaj Đilas ima? On je, koliko znam, mašinski inženjer, pa se ne bavi mašinstvom, nego rekla-kazala u medijima. To je naša stvarnost. Zašto bežimo od toga? Nemojmo oko toga da se zaklinjemo. Pravimo mnogo grešaka kada se zaklinjemo.
Ja sam rekao, politički uticaj ne može da se izbegne, on može da bude pozitivan, progresivan, u skladu sa zakonom, da politički utiče da se sprovodi zakon, itd. Može biti – zloupotreba. Da li smo zaštitili zloupotrebe? Nismo. Da li će petogodišnji mandat da zaštiti zloupotrebe? Neće. Zašto? Čim vi odete sa vlasti, druga vlast odmah menja pomoćnike, sekretare i sve druge.
Kako to možete da zaustavite? Ne možete nikako da zaustavite. To ne može da se zaustavi ni u lokalnim samoupravama. Ne može. Tu je sada promovisan princip da se bez konkursa postavljaju ljudi na odgovorne funkcije. Kako se promeni vlast, tako se menja upravni odbor, direktor lokalne televizije se menja, postavljaju ga bez konkursa. Kakav konkurs, isparcelisali smo, ova stranka toliko posto, ova toliko.
(Predsednik: Vreme.)
Sada nam ovde držite, izvinjavam se što moram da kažem tu reč, neka predavanja – depolitizacija, stručnost, itd. Dok vi izgovarate te reči u 10-15 ministarstava se dešava potpuno suprotan proces. Uzeo sam Lalovića zato što je on poznat, njemu nije problem da izađe za govornicu i da kaže sve i svašta. Uopšte nemojte da mu verujete u ono što on kaže kada izađe za govornicu. To vam je situacija i u drugim ministarstvima.
Da idemo dalje, Anđelko Trpković. Postavio je sve svoje skutonoše koji će da služe njemu ili Dani. Kakva je to crna stranka? Sve zavisi od njihovog ličnog ćefa i ličnog interesa.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala gospodine Krasiću.
Da li želi reč još neka poslanička grupa o ovom amandmanu? (Ne.)
Na naslov iznad člana 28. i član 28. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Momir Marković. Izvolite.

Momir Marković

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik dr Branislav Blažić svojim amandmanom, koji je podneo u ime SRS, traži da se naslov iznad člana 28. i član 28. brišu. Naslov iznad člana 28. glasi: "Savet ministara". Član 28. glasi: "Ministar može da osnuje savet ministara, kao svoje savetodavno telo. Položaj članova saveta ministara uređuje se aktom Vlade".
Član 23. reguliše pitanje ministara. Od člana 24, 25, 26, 27. i 28. ukazuje se na tendenciju koju ova odlazeća vlada sve vreme neguje, a to je birokratizacija ministarstava, birokratizacija vlade.
Osnovaće se savet ministra, kao savetodavno telo. Dakle, ministar će, pored svih ovih koje ima u svom ministarstvu, pored svih eksperata o kojima sam maločas govorio, koje ćete na ovaj ili onaj način uvući u ministarstvo, osnovati i savet ministra, koji će ga savetovati kako da radi. Ako postoji savet ministra, šta će mu zamenik, odnosno državni sekretar, šta će mu sekretar ministarstva, pomoćnici, šta će mu ta silna bulumenta koju planirate da uvedete?
Napravićete administraciju u ministarstvu, malo će vam za tri ministarstva biti ona zgrada u kojoj su sada smeštena ministarstva. Napravićete ogromnu birokratsku mašinu koja će da pojede do kraja supstancu ove države. Svešće se sve na to da moraju da se obezbede plate za ministra, za ministarstva. Jedini zadatak kompletne privrede će biti da mora da obezbedi prinadležnosti ministru, njegovim pomoćnicima, zamenicima, savetnicima, savetnicima savetnika, agenciji, direktoru agencije, a sve što ste napravili, napravili ste poput piramide, pa to ide od jednog čoveka, pa dole do kraja, dok siđe sa lokalne samouprave. To je ogromna birokratska piramida koju treba izdržavati.
Dame i gospodo narodni poslanici, nemojte se igrati. Pročitajte, u istoriji ovog parlamentarizma, u istoriji ove vlade postojala su ministarstva koja su sa mnogo manje činovnika radila vrlo uspešno.
Savetujem gospodinu Balinovcu da ovaj amandman, kao i prethodni, usvoji i da nastavimo dalje da radimo, da pokušamo da ovaj zakon, koji ne valja, uredimo, da bude bar primenljiv.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala, gospodine Markoviću.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, isto o amandmanu. Izvolite, gospodine Krasiću.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Ovim članom se formira praktično nešto novo što do sada nije postojalo, a moram da kažem da je u nekim ministarstvima postojalo, ali pod drugačijim nazivom. Moram da kažem da to nije kolegijum. Kolegijum sačinjavaju ljudi iz ministarstva, nekada su bili pomoćnici i sekretar. To je jedno, da kažem, operativno radno telo koje služi za komunikaciju i koordinaciju poslova u ministarstvu.
Savet ministra je savetodavni organ, tako je to, barem, predviđeno članom 28. Može predstavnik Vlade da kaže – tu stoji, može da se osnuje, nije obavezno, verovatno za neka ministarstva gde su u pitanju izuzetno stručni poslovi, pa je potrebno neko savetodavno telo, da jednostavno ministar ne može sve da zna. Bilo bi dobro da se posavetuje, razmeni mišljenje sa naukom, praksom i da takvo telo treba da postoji. Ta ideja, u krajnjem slučaju, nije tako loša, dobra je. Ali, ako se to diže na nivo jedne zakonske norme, onda tu postoji opasnost da to zloupotrebe i neki ministri, gde njihovim ministarstvima to i nije tako nužno.
Mi u okviru ove sednice Narodne skupštine imamo na dnevnom redu, čini mi se, jednu tačku – zakon o zaštiti potrošača, gde je, takođe, predviđen savet potrošača pri Ministarstvu trgovine i ništa više nije rečeno, nego samo da ministar određuje. Verovatno to mogu, ako ostane ovaj član 28. ova ovlašćenja, da zloupotrebe neka ministarstva gde realno ne postoji potreba za nečim takvim.
Zbog toga predlažemo da se ovo ne stavlja u zakon, ali zamena za to postoji. Ministar je ovlašćen da formira radnu grupu koja bi razmotrila neku oblast, neka pitanja i dala određeni savet i predlog. Radna grupa ne bi bila zakonska kategorija. Zašto bi morala zakonskom odredbom da se reguliše? Izvire iz samog položaja ministra da može te stvari da radi. Dobro, verovatno vi to nećete da prihvatite, već hoćete da sve nekako bude u institucijama, u nekom obliku organizacije.
Međutim, postoji opasnost, bez obzira što ste u stavu 2. rekli da Vlada propisuje neke kriterijume, odnosno – položaj članova saveta uređuje se aktom Vlade, opasnost zloupotrebe ove odredbe je mnogo veća od one koristi koja bi se postigla na ovaj način. Moram da vam kažem, pošto ste gospodine Balinovac sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, proteklih godinu i po dana mi smo imali toliko predloga zakona u kojima je ministar predstavljen kao organ, ministarstvo nadležno za poslove, pa se stvorila svojevrsna simbioza između ministra i ministarstva. Ministar i ministarstvo postali su sinonimi.
Nažalost, skrenuo sam vam samo pažnju gde je rečeno "ministar donosi", pa je on određen kao pojedinac, a sećate se da je uvek bilo ministarstvo nadležno za poslove te i te.
Kod Zakona o visokom obrazovanju imamo u dva različita člana u jednom ministar, a u drugom ministarstvo nadležno za poslove te i te.
Predlažemo da ovo ne stavljate kao zakonsku normu, s tim što ne sporimo pravo ministru da organizuje stručnu radnu grupu koja bi mu pomogla oko nekog vrlo stručnog pitanja. Ta komunikacija postoji.
Ako mislite da ćete odredbama o savetu ministra da to promovišete prvi put, nije tačno, to postoji sada. Svako ko želi da radi izuzetno dobro svoj posao uvek će da pita struku i nauku. U kojoj formi će da se obavi taj kontakt to je drugo pitanje. Da li preko neke druge institucije, da li u nevezanom razgovoru, da li prisustvom na nekom simpozijumu, da li sponzorisanjem nekog simpozijuma koje se bavi određenim pitanjem. To su modaliteti.
Ja namerno kažem da ovo nije kolegijum ministarstva, ovo je nešto drugo, ovde se podrazumeva da u savet uđu verovatno i ljudi iz ministarstva, ali i mnogo više ljudi sa strane koji su stručnjaci za određenu oblast. Znači, ideja nije loša, ali nemojte do toga da pravite
instituciju, a pravite instituciju, i to kao fakultativnu, samom činjenicom da posvećujete jedan član tom pojmu.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala gospodine Krasiću. Reč ima sekretar Sekretarijata za zakonodavstvo gospodin Zoran Balinovac.

Zoran Balinovac

Osnovna kritika koja se ticala institucije saveta ministra bila je da se njime birokratizuje državni aparat, dakle dovode se novi, troškovi bivaju veći, ti troškovi na teret građana itd. Rečeno je da je to novost, ali novost koja je opasna.
Ja ću samo citirati važeći član 51. Zakona o državnoj upravi, član koji važi od 1992. pa sve do danas. Taj važeći član 51. glasi: "U cilju razmatranja određenih značajnih pitanja iz delokruga ministarstva, u ministarstvu se može obrazovati savet ministra, kao savetodavno telo kojim rukovodi ministar".
Prema tome, predlogom zakona o državnoj upravi se ne uvodi ništa novo, ništa birokratično, već se reinterpretira ono što kod nas, bar na normativnom planu, postoji od 1992. godine.
Međutim, ako dopustite, mislim da bi Vlada da prihvati ovaj amandman, jer postoje drugi način na koji se to može učiniti pa bih se saglasio sa amandmanom da se član 28. briše.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala. Dakle, amandman je prihvaćen od predstavnika predlagača.
Zahvaljujem na korektnosti i da bi ukupna diskusija bila korektna, prema članu 27. još jednom obaveštavam o načinu na koji predsedavam ovom sednicom. Dakle, kod svake vrste ove korektnosti, tome služi pojedinačna rasprava, dovoljno je dati znak da prihvatamo, ako se prihvata amandman.
Isto tako, rasprava u pojedinostima podrazumeva da postoje obrazloženja. Osnovno je pravo narodnih poslanika da zastupaju svoje stavove ili stavove svojih kolega u kojima će, nezavisno od argumentacije koju će primenjivati, zastupati određeni stav. Svejedno, nije neophodno, sem kada se završi rasprava u pojedinostima, da saberemo sve primedbe i da još jednom damo jasno obrazloženje za ono što će uticati ili neće uticati na poboljšanje zakonskog predloga. Zahvaljujem se svima na saradnji.
Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Arsić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo i u ime SRS takođe se tiče mandata direktora koji rade u organima državne uprave.
Predloženo rešenje je pet godina. SRS smatra da je primerenije rešenje četiri godine. Predlagač, odnosno Vlada tih godinu dana pravdaju depolitizacijom organa državne uprave. Znači, oni su već postavili svoje direktore iz svojih stranaka, smatraju da su oni najbolji, najpametniji, najpošteniji, ali su pre svega njihovi. Sada kroz Predlog zakona žele da, kada izgube vlast, zadrže kontrolu nad državnom upravom.
To bi bilo moguće ili još jednim jednostavnijim rešenjem, prilično neozbiljnije, jer je i Predlog ovog zakona prilično neozbiljan, a to je, da se narodni poslanici biraju na četiri godine po Ustavu Republike Srbije, a ministri na pet godina, pa eto depolitizacije, jer kako kažu u članu 31, a objasnite mi sada tu depolitizaciju: "Organom u sastavu rukovodi direktor, koji za svoj rad odgovara ministru" – a ministar predlaže direktora koga imenuje Vlada Republike Srbije.
Neka mi neko objasni, ako je Vlada Republike Srbije izvršni organ neke koalicije političkih stranaka, znači ta vlada jeste politička vlada nekih stranaka. Čiji su direktori, kada funkcioneri političkih stranaka koji su ministri, predlažu direktora? Isto tih stranaka. O kakvoj depolitizaciji sada pričate? Da li je ona uopšte moguća?
Slažem se da na prvom mestu treba da se posmatra struka. Nijedna ozbiljna politička stranka neće nekog direktora, koji stvarno rukovodi organom državne uprave kako treba – ako je taj organ za vreme njegovog mandata dao najbolje rezultate, neće tek tako da menja jer, možda pripada drugoj političkoj stranci, jer ta vlada i ta politička stranka dok su na vlasti, taj posao radi i za njih i hteo ili ne, rezultate prisvaja vlada, a ne on kao pojedinac. Tako gledaju političke stranke koje su ozbiljne.
One neozbiljne političke stranke su dokazale kako na državnu upravu gledaju posle 5. oktobra, kada je pod izgovor efikasnosti vlade broj ministarstava smanjen. Vlada Republike Srbije i državne uprave bili su ratni plen petooktobarskih revolucionara, a smanjenje broja ministarstava je napravljeno i radi toga da svaki predsednik neke političke stranke bude ministar u Vladi Republike Srbije, ostalima šta preostane
Sa druge strane bilo je potrebno da se izvrši nova sistematizacija, smanjuje broj ministarstava, da se dotadašnji, najobičniji službenici i činovnici, mi pričamo ovde o direktorima, a vi ste menjali najobičnije službenike i činovnike i dovlačili svoje. Pa bar da ste dovlačili ljude od struke, nego ste dovlačili rođake, ujake, tetke, strine, babe, dede. Oni koji su glasali za tu Vladu, gospodine Slavoljube Matiću – ti si glasao za njih.
I sada, odjednom naknadna pamet – e, sad nećemo više depolitizaciju. Postavili smo ministarstva kako nama odgovaraju, zaposlili smo službenike koji su naši rođaci, postavili smo direktore koji nama odgovaraju, e, sad to više nije tj. oni više nisu političari, oni su službenici i niko ne sme da ih menja.
Hajde onda te direktore, zamenike, pomoćnike, koji nose političku funkciju, da stavimo u red sa ministrima – pa na pet godina, bez obzira na trajanje Skupštine Srbije.
Koliko je ovo neozbiljno vidi se iz primera da ova vlada još uvek drži na snazi Uredbu o kontroli prometa nafte i naftinih derivata, odnosno uvozu nafte i naftinih derivata. Zašto? Nafta i naftini derivati su akcizna roba. Bilo kakav šverc donosi veliki ekstra profit onome ko to radi.
Ova vlada kontroliše, ima zakonska ovlašćenja, ima instrumente, da kompletno kontroliše granicu i tržište. Čemu onda ta uredba da ne može neko drugi osim države da uvozi naftine derivate. Nemate poverenja u svog direktora Uprave carina. Nemate poverenja u svoje carinike, koje ste zaposlili i postavili.
Očekujete da neka stranka, koja dođe na vlast posle vas ima poverenja u te ljude i da ih drži na tom mestu. Zar to nije smešno. Vi sami niste u stanju da kontrolišete svoje službenike. Zašto? Zato što ste ih političkih postavili, pod političkim ili nekim drugim interesima. Možda je u pitanju i neki dogovor. Možda neko dugovanje za neku uslugu koja je učinjena. Ko zna šta se sve dešavalo u proteklih pet godina, pa im sada ne smete ništa.
Dalje, ovde se vidi da direktor može imati pomoćnike, kako se to kaže u članu 32. Tražio sam svojim amandmanom da organi državne uprave imaju zamenike direktora.
Znate, pomoćnika možete imati više, dva, tri, ne znam koliko to predlažete ovde, ali u svakom slučaju se postavlja pitanje – a ko će odgovarati za rad tog organa državne uprave ukoliko se direktor razboli i ne ovlasti posebno pomoćnika koji će da odgovara. Da li će da se svađaju između sebe ko je od njih tu duže, ko duže radi kao pomoćnik, ko ima više radnog iskustva, ko je od njih završio fakultet koji se tiče baš tog organa državne uprave itd. Ko je stariji, ko je viši po visini. Da li će to biti po broju cipela, boje očiju. Koji je kriterijum ko će da rukovodi tim organom od tih pomoćnika?
Toga nema. U ovom zakonskom predlogu toga nema. Znači, trebalo bi direktori velikih organa državne uprave da imaju svog zamenika. Zamenik je jedan. Ne treba mu posebno ovlašćenje. Ukoliko je direktor sprečen, iz ko zna kog razloga, njegov zamenik obavlja njegov posao, koordinira radom pomoćnika direktora i ostalim delovima organa državne uprave.
Na sistem državne uprave ozbiljne političke stranke, kao što je SRS, ne gledaju na ovaj način. U tome i jeste vaš problem. Samo pod jednim izgovorom depolitizacije, a evo, čak sam video da ovde ministar više ne koristi domaće reči nego pronalazi neke strane. Valjda je to sada u modi, od 5. oktobra, i jednostavno pokušava, pod nekim izgovorom, i koristite strane reči kao što je konvencija, transparentnost, ne znam već šta više, da nam uvedete neku novu modu u organe državne uprave, a da pri tome ni sami ne poznajete kvalitetno tu materiju koja se zove državna uprava.