Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da. Narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 4. stav 4. zakona o oglašavanju i ovo je jedan od tri amandmana koje je poslanička grupa SRS podnela na ovaj član zakona.
Veoma je važno da član 4. i uopšte ovih nekoliko članova na početku, može se slobodno reći, utvrđuju određena načela oglašavanja na jedan precizan način sva ova materija reguliše, kako bi posledice koje verovatno ni predlagač zakona, a svakako ni mi ne želimo, bile izbegnute. Mojim amandmanom traženo je da se u četvrtom stavu brišu reči "može da" i da se doda "broj anketiranih", kako bi taj stav glasio: "Oglasna poruka sadrži statističke podatke ili broj anketiranih i rezultate ankete, pod uslovom da se na taj način podacima oglasne poruke ne daje veća vrednost od one koju stvarno imaju".
Obrazloženje koje je dalo Ministarstvo potpuno je besmisleno, jer se u obrazloženju kaže da se ne prihvata ovaj amandman zato što nije neophodno da svaka poruka sadrži statističke podatke, odnosno da sadrži broj anketiranih i rezultate ankete. Ako se ovo pažljivo pročita i protumači, zato i postoji ovo "i" gde kaže - oglasna poruka sadrži statističke podatke ili broj anketiranih i rezultate ankete, pod uslovom da se na taj način podacima iz oglasne poruke ne daje veća vrednost od one koju stvarno imaju.
Dakle, jasno je da neće morati i svakako ovim amandmanom ne bi ni bila nametnuta opšta obaveza da svaka i bilo koja vrsta reklame u sebi sadrži i podatke koji su dati u anketi, broj anketiranih, kakvi su rezultati ankete itd. Postojala bi obaveza oglašivača da u slučaju da se poziva na neku anketu da kaže da je uzorak bio toliki i toliki, da su rezultati bili ti i ti.
Znači, ukoliko će neko reći - evo, ovo je ubedljivo, rezultatima ankete došli smo do sigurnog podatka da je ovo najbolji proizvod na tržištu, anketirao je troje ljudi i tih troje mu je reklo da je to tako, ili se može desiti da anketira samo jednu osobu i taj mu jedan kaže - to je najbolje što sam probao, a ne mora da znači ni da je koristio druge proizvode, niti bilo šta drugo, onda to morate priznati ne bi bilo dovoljno da se na osnovu sprovedene ankete kaže da je taj proizvod najbolji.
Ako se uvede obaveza za one koji se već pozivaju na rezultate ankete da moraju da kažu - anketirano je toliko i toliko ljudi, već sama činjenica da je neko anketirao jednog čoveka, troje ili petoro ili mali broj ljudi, da bi se sa sigurnošću moglo doći do podataka o kvalitetu nekog proizvoda, usluga ili bilo čega drugog, na jasan će način govoriti o tome koliko je ta anketa pouzdana.
Onima koji su ozbiljni, i oglašivačima i oni koji nude zaista kvalitetne proizvode i usluge, njima neće biti nikakav problem da izvrše anketu u deset ili petnaest gradova Srbije, da izvrše anketu na dve, tri ili 5.000 ljudi i da kažu - imamo zaista reprezentativni uzorak, toliko i toliko ljudi smo anketirali u raznim gradovima, 80% ljudi kaže da je naš proizvod, usluga ili bilo šta drugo što se oglašava tog i tog kvaliteta, najbolje ili nije najbolje, najbolje za taj novac ili bilo šta drugo.
Na ovaj način jednostavno bi se izbegla mogućnost zloupotreba, da se pod lažnom sigurnošću koju daju neki rezultati neke ankete provlače proizvodi koji ne odgovaraju tom kvalitetu, a naravno oni kojima je ta reklama dostupna mogli bi na osnovu toga pogrešno da zaključe da je taj proizvod ili usluga boljeg kvaliteta nego što zaista jeste.
Na ovaj način bi se uvelo malo više i sigurnosti i reda u ovu oblast koju sada regulišemo i zaista ne znam koji su to razlozi koji motivišu predstavnike Vlade da na ovakav način, pogotovo sa ovako besmislenim objašnjenjima, odbijaju ove amandmane.
Ovo nije nešto što suštinski utiče na zakon, nije nešto što bi vam poremetilo bilo kakvu koncepciju ukoliko je uopšte imate, ali mislim da bi na jedan konkretan način doprinelo zaštiti krajnjih potrošača, korisnika usluga, odnosno građana Republike Srbije, a upravo je to i ono što ste vi proklamovali kao cilj donošenja ovog zakona.
Moram još samo da kažem nekoliko reči o stavu 5. ovog istog člana, gde kaže da oglasna poruka može da sadrži naučnu ili prividnu naučnu terminologiju, pod uslovom da se na taj način podatku iz oglasne poruke ne daje naučni karakter koji taj podatak nema. Evo, ministar je tu, čak mi se čini da me pažljivo sluša, pa bih zaista voleo da nam on objasni, hajde nekako da progutamo i ovo "naučna terminologija", tu bi možda mogli i da shvatimo šta ste pod tim mislili, ali koja je to "prividno naučna terminologija". Dakle, šta je to "prividno naučna terminologija" i kako je moguće da se pomoću nje, kažete, podatku iz oglasne poruke ne daje naučni karakter koji taj podatak nema.
Ako neko koristi "prividno naučnu terminologiju", za koju zaista ne znam šta znači i šta kome može da deluje kao naučna terminologija, to će verovatno zavisiti i od stepena obrazovanja i od nekih drugih faktora, kako će to i ko će procenjivati šta je naučna, šta je prividno naučna terminologija i da li se tom prividno naučnom terminologijom daje naučni karakter? Kako je uopšte moguće da se prividno naučnom terminologijom nečemu da naučni karakter koji taj podatak u stvari nema.
Mislim da ste ovde preterali u pokušaju da zakonski definišete nešto što po samoj svojoj prirodi izmiče mogućnosti regulisanja i stavljanja u neki kalup i u zakon. Znači, ne može se nikad predvideti zakonom svaki pojedinačni slučaj koji je moguće da će se pojaviti u nekoj budućnosti. Dakle, neke stvari se moraju prepustiti i osećaju onih koji će taj zakon sprovoditi.
Još jednom vas pozivam da i ovaj i druge amandmane SRS prihvatite.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo poslanik Milan Stanimirović.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da, narodni poslanik Aleksandar Radosavljević.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 4. stav 4, samo želim, i zarad onih koji možda nisu pažljivo čitali zakon, a i zarad naših građana, da pročitam. Kaže: "Oglasna poruka može da sadrži statističke podatke ili rezultate ankete, pod uslovom da se na taj način podacima iz oglasne poruke ne daje veća vrednost od one koju stvarno imaju".
Smatramo da je u ovom slučaju u članu 4. reč "anketa" možda značajnije promeniti time što ćemo navesti precizniju formulaciju i iskoristiti reč "istraživanje". Pojam istraživanja je mnogo širi pojam od ankete. Anketa je javna metoda istraživanja, pa je termin "istraživanje" u ovakvom slučaju daleko adekvatniji nego što je to formulacija koju smo dobili od strane predlagača.
U stavu 5. se kaže: "Oglasna poruka može da sadrži naučnu ili prividno naučnu tehnologiju, pod uslovom", pa smo onda smatrali da je preciznija formulacija da se kaže "da se navede izvor statističkih podataka i rezultata istraživanja" i onda da dalje navedeni tekst u stavu 5. predloženog člana ostane isti. Kaže se da se na taj način podatku iz oglasne poruke ne daje naučni karakter koji taj podatak nema.
Šta je motiv jednog ovakvog predloga? Naime, navođenje bilo kakvih statističkih podataka ili rezultata istraživanja treba da bude, pre svega, praćeno izvorom tih podataka, posebno kada se podaci koriste u cilju oglašavanja proizvoda. Da bi podaci bili proverljivi, važno je napomenuti ko je obavio istraživanje i na čije se istraživanje oglašivač u navedenom slučaju poziva. Pružanjem ove informacije, mišljenja smo da bi se sprečilo da primalac oglašene poruke eventualno može da bude doveden u zabludu ili prevaren.
Očekujem od ministra da jedno ovakvo rešenje prihvati. Time ćemo potpunije i preciznije regulisati onu odredbu koja se definiše u članu 4. Predloga zakona.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo poslanik Bogoljub Pejičić.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo poslanik Veroljub Arsić.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, podneo sam amandman, u ime SRS, na član 4. stav 5. Vlada je dala svoje mišljenje o amandmanu, nije prihvatila amandman.
Još je dala i neko prilično nelogično objašnjenje, pa se u tom obrazloženju ili objašnjenju kaže: "Vlada ne prihvata amandman iz razloga što se predloženim amandmanom ne bi postigla jasnoća norme, već bi se suzio domen zaštite primalaca oglasnih poruka od obmanjujućeg oglašavanja". Čini mi se da neko u Vladi pokušava da otkrije vruću vodu.
Stav 5. člana 5. Predloga zakona kaže: "Oglasna poruka može da sadrži naučnu ili prividno naučnu terminologiju, pod uslovom da se na taj način podatku iz oglasne poruke ne daje naučni karakter koji taj podatak nema". To je, kako kaže Vlada Republike Srbije, potpuno jasan stav. Da pogledamo koji bi bio jasniji. Ukoliko bi moj amandman bio prihvaćen, stav 5. bi glasio: "Oglasna poruka može da sadrži naučnu terminologiju, pod uslovom da se na taj način podatku iz oglasne poruke ne daje naučni karakter koji taj podatak nema".
Neka mi neko iz Vlade Republike Srbije objasni šta je to "prividno naučna terminologija" i ko će to da meri? Hoće li to da rade prividni naučnici, prividni stručnjaci, prividna ministarstva prividne vlade? Potpuno razumem želju ovih stranaka koje sebe nazivaju demokratski blok ili DB, ovde su od 5. oktobra uveli neku stvarno prividnu terminologiju i stalno koriste neke reči koje većina građana ne razume, pa ni oni sami kada ih koriste. Više ste dosadili i bogu i narodu sa "transparentnim", sa "konvencijama", kao da u našem jeziku nema prihvatljivijih i preciznijih izraza, a sve to iz želje da prikažete kako ste vi prividno proevropski orijentisani.
Verovatno i neki prividni eksperti pokušavaju da stave neku prividnu naučnu terminologiju i uopšte mi nije jasno zašto predlagač ovaj amandman nije prihvatio, jer on suštinu samog predloga zakona ne menja.
Kaže se da bi se suzio domen zaštite primalaca oglasne poruke, ukoliko bi ovaj amandman bio prihvaćen. Šta je sad šire, da li prividno naučna terminologija i naučna ili samo naučna?
Šta je šira materija za zloupotrebu, ova dva termina ili jedan od ova dva. Slažem se, ako napišete "prividno naučna", možete tu sve da trpate.
Dalje, koji su kriterijumi, da ponovim to pitanje, koji će da razdvajaju šta je naučna, šta nije?
Da li hoćete, samo zato što dozvoljavate da se koriste nerazumljive reči, ali su već u našem jeziku prihvaćene na određen način, da to ima neko značenje koje nije definisano.
Građani ne znaju o čemu se radi, ali eto svi o tome pričaju, pa ajde i ja ću da koristim tu reč ili da je primim kao poruku iz oglasa. Valjda zato što je neki proizvod transparentan, on je dobar, zato što to znači da je on iz proevropske stranke, znači neka politička poruka ili oglas ili zato što je sa tržišta EU itd.
U principu, izgleda da ovaj termin - prividno naučni može da se iskoristi za još mnogo stvari. Reći ću vam kakve su recimo 2000. godine bile poruke prividno naučne.
Primera radi, bilo je prividnih šest milijardi dolara ukoliko Milošević padne sa vlasti. Svi ćete se složiti da su prividne, niko ih nije video. Bilo je prividno da u Srbiju dolazi demokratija, jer smo doživeli "Sablju".
Bilo je prividno da će narod bolje da živi, živi gore. Bilo je prividno kada se ova vlada stvarala, koja jeste Vlada koja nastavlja kontinuitet prethodne vlade, da će biti bolja, i dalje nije bolje, svakim danom je sve gore i gore. Samo je privid, gospodo, da ćete vi još dugo biti na vlasti. Vrlo brzo će vas na vlasti zameniti SRS.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo poslanik Bogoljub Pejčić.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom sam tražio da se iz člana 5. stav 3. reči "oglašavanje usmereno na podsvest", kao i reči "drugi oblici skrivenog oglašavanja" brišu.
Odgovor koji sam dobio zašto mi amandman nije usvojen od strane Vlade glasi: "Vlada ne prihvata amandman iz razloga što se brisanjem navedenih reči ne bi postigla preciznost norme, već bi se suzila mogućnost zaštite primalaca oglasnih poruka koje se upućuju suprotno načelu prepoznatljivosti oglasne poruke, odnosno nekim od oblika skrivenog oglašavanja koje utiče na podsvest".
Da li je ovo zakon o sprečavanju vudu magije? Da li je ovo zakon o sprečavanju vračanja? Da li je ovo zakon o sprečavanju gašenja ugljevlja? Koji je uticaj na podsvest? Da li vi uopšte gledate te reklamne poruke koje uvozite sa zapada, prevodite ovde i plasirate na naše tržište. Svaka oglasna poruka sa zapada u deliću sekunde ima skrivenu poruku koja utiče direktno na podsvest.
U filmu u deliću sekunde ubačeno vam je to što će uticati na vašu podsvest da sutradan kada odete u prodavnicu kupujete isključivo koka-kolu, isključivo pepsi-kolu, a ne drugo, računajući da je to vaše određenje, vaš stav, vaš izbor, a oni vas tako upućuju da trošite pare tamo gde oni hoće. Multinacionalne kompanije čitavu strategiju zasnivaju upravo na tome.
Nemojte razmišljati o ovim našim porukama ovde pravljenim, skrpljenim. Recimo, na mene nikako nije moglo, na moju podsvest nikako ne bi moglo da utiče ono sa bilborda - Vuk zna put. Ne na mene, nego na građane Srbije. To koliko Vuk zna put, brojano u glasovima, iznosilo je malo manje od statističke greške.
Prema tome, smatram da bi ovaj zakon stvarno dobio na kvalitetu ukoliko izbacimo ove nebulozne ili nebulozno prevedene segmente. Prema tome, oglašavanje usmereno na podsvest, vas će zapad tog trenutka da izbaci, zabraniće vam da primenjujete ovaj zakon ovi vaši mentori koji odavno rukovode vama.
Drugi oblici skrivenog oglašavanja. Nemojte da se zamerate onima koji su vas 6. oktobra doveli, koji su vam platili, omogućili da dođete na vlast. Odreći će vas se u novinama, u "Njujork tajmsu" će da vas odreknu, i to ne skriveno, nego otvoreno.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.).
Na naslov iznad člana 8. i član 8. amandman je podneo narodni poslanik Bogoljub Pejčić.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sanja Čeković, Milan Ninić, Blagica Kostić i Staniša Stevanović.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 14. amandman je podneo Milovan Radovanović.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko, narodni poslanik Milovan Radovanović, ispred poslaničkog kluba SRS, podneo je amandman na član 14. u kome traži da se stav 2. tačka 2) briše.
Član 14. glasi - TV oglašavanje u smislu ovog zakona jeste emitovanje oglasnih poruka uz naknadu ili bez naknade, radi preporučivanja oglašivača, njegove aktivnosti, proizvoda, usluga i drugih preporuka, sa ciljem da je primalac kome je upućena prihvati ili koristi. TV oglašavanje bez naknade vrši se u slučajevima, pa pod jedan je u redu, a pod dva - saopštenja javnih službi i oglasne poruke neprofitnih organizacija za dobrotvorne i humanitarne akcije, kao i njihovi pozivi na dobrotvornu ili humanitarnu akciju koji se obavljaju bez naknade.
Pre nego što počnem sa obrazlaganjem zašto ovaj amandman treba prihvatiti počeću sa jednom konstatacijom. Svi se sećate da je BK Mobtel dao onu poruku - pozovite broj taj i taj, pa će vam tada postpejd 50 dinara i 30 dinara pripejd sa računa biti skinuto i upućeno na žiro-račun taj i taj za lečenje dece itd.
Mnogi građani su, osećajući humanu potrebu, okretali taj telefon i Bogoljub Karić, odnosno njegov kandidat za gradonačelnika, ne znam kako se gospođa zove, pošto ona vodi tu organizaciju, uz naplaćen porez na dodatu vrednost, uz naplaćenu taksu i uz naplaćenu svoju proviziju, ostatak od toga što ste vi 50 dinara ili 30 dinara uplatili, uplaćivala tamo. Na sve televizijske emisije izlazila je i busala se u grudi junačke kako ona i Bogoljub pomažu humanitarno.
Prema tome, neprofitna, humanitarna organizacija. Evo kako se ponašaju te neprofitne i humanitarne organizacije koje su samonikle i iznikle upravo sa terena koji nisu ni humanitarni, ni neprofitni. Ne može neko ko je sebi odredio mesečnu platu od 210 hiljada evra da bude human, nikako.
Doduše, on polazi od činjenice da je i Bog prvo sebi stvorio bradu, pa video da mu lepo stoji, pa će kada on iskoristi sve te čari i bogatstva, možda neki od njegovih pra-pra potomaka biti human. On u sakom slučaju nije.
Prema tome, treba striktno odvojiti koje su to humanitarne organizacije koje mogu besplatno da se reklamiraju. Ne može se dozvoliti ovakvim i sličnim uzurpatorima da se besplatno reklamiraju. Zato tražimo da se tačka 2) stava 2. člana 14. briše.
Doduše, nije ovo jedini slučaj. Sećamo se još mnogih humanitarnih organizacija. Na kraju krajeva, i humanitarnih koncerata koji su besplatno reklamirani, a posle toga su se punili džepovi i nekima koji su bili u onoj vlasti do 2003, a bogami i onima koji su sada u vlasti.