Hvala, gospođo Nestorović. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, načelno bih se složio sa ovim primedbama koje je iznela gospođa Nestorović.
Ali, ono što je bitno, zaista moram da je podsetim da su svi ovi zakoni, o kojima je ona govorila, koji su upravo doveli do ove šarolikosti u načinu utvrđivanja nadoknada za rad u ovim različitim telima, savetima, komisijama, agencijama i svim ostalim formama organizovanja koje ste vi pravili u prethodnom periodu, upravo je i njena, da ne kažem, poslanička grupa, ali ta grupa poslanika, koja je izabrana na način na koji je ona izabrana, glasala i podržavala ove zakone.
Naravno, bolja je, kako je jednom rekao Tomislav Nikolić, naknadna pamet, nego nikakva. Dobro je da se sada na ovaj način ipak kritikuje ovakvo rešenje kakvo je predloženo ovakvim zakonom.
Moram primetiti i drugu činjenicu da, kada određujete da će neko imati platu, odnosno nadoknadu za rad onoliku koliku ima i predsednik Vrhovnog suda, odnosno da će članovi saveta imati platu kao sudija Vrhovnog suda, treba da imate u vidu i to da je ipak postupak, po kome neko dolazi do položaja sudije, odnosno predsednika Vrhovnog suda, neuporedivo duži, nego što je to postupak po kome se dolazi do mesta člana, odnosno predsednika ovog saveta.
Da bi neko postao predsednik Vrhovnog suda, on mora da završi pravni fakultet, mora da bude pripravnik jedan određeni broj godina, pa onda mora nekoliko godina, što se može produžiti na pet, 10, da bude stručni saradnik, pa ga tek onda biraju za sudiju u prvom stepenu, pa onda treba da bude izabran za sudiju okružnog suda, pa tek onda, znači, posle dugog niza godina, kao vrhunac i kruna karijere, neko može biti izabran za sudiju, da ne govorim o položaju predsednika Vrhovnog suda.
Vi ne samo što ste u prethodnom periodu potpuno devalvirali funkcije sudija Ustavnog suda i predsednika Ustavnog suda političkim postupanjem, određivanjem i donošenjem političkih odluka, kako je to činjeno upravo za vreme vaše vladavine, već i kroz ovaj zakon i brojne druge zakone devalvirate i postupak izbora za predsednika Vrhovnog suda i uopšte za sudiju Vrhovnog suda.
Mislim da je ovo pogrešno, trebalo bi, ipak, da imate u vidu da samo jedan određen i ograničen broj ljudi u državi, pogotovo ljudi koji su prošli, da tako kažem, dug i trajan proces ispitivanja njihovih vrednosti, kao što su to sudije Vrhovnog suda, možete vrednovati na ovaj način.
Apsolutno je pogrešno za nekoga, za koga će neka komisija na neki način, odnosno skupštinska većina reći, on je ugledan stručnjak iz određene oblasti i dati mu sva prava i beneficije kako ćete dati predsedniku Vrhovnog suda koji, priznaćete, ipak obavlja jedan izuzetno važan posao.
Zbog svega toga vas pozivam da se uozbiljite i da pazite na koji ćete način rangirati nekoga ko treba da bude član saveta. Mislim da to ipak nije dovoljno na ovaj način vašom odlukom izjednačite te ljude sa predsednikom i sudijama Vrhovnog suda.

Hvala vam, gospodine Šaroviću.
Replika narodni poslanik Ljiljana Nestorović, mada nisam shvatio da vas je pominjao nego da ste pogrešno protumačeni.

Uvaženi kolega Šaroviću, prosto moram da reagujem i da vas posavetujem - sada smo opozicija i moramo da sarađujemo. Ako je neki predlog dovoljno pametan, po vašem mišljenju, a ja bih iz vaše diskusije rekla da jeste pametno ono što smo predložili, prosto se složite i pohvalite, ne morate da budete maliciozni.
Nije reč o naknadnoj pameti. Mi smo u svakom zakonu koji je podrazumevao obrazovanje ovakvih tela i komisija predlagali da visinu naknade određuje upravo Odbor za finansije, odnosno Skupština, jer Skupština i bira te članove.
Međutim, to svakako nije bio dovoljan razlog da, iako se ne prihvati, rušite jedan koncept, zakonski projekat, ukoliko smatrate da je on većim svojim delom u redu. Znači ne možete rušiti jedan zakon samo zbog toga što se niste dogovorili oko toga kako ćete definisati plate za članove saveta koji taj zakon podrazumeva, tako da nije reč o naknadnoj pameti nego je reč o konstruktivnosti. Hvala.

Hvala, gospođo Nestorović. Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, ništa naravno nije bilo maliciozno u tome što sam rekao.
Upravo i jesam pokazao na jedan konkretan način da mi iz SRS ne procenjujemo predlog prema tome od koga on dolazi. Upravo sam i pohvalio i rekao, evo ovde u ovom slučaju jeste u pravu.
Drugo, nisam pomenuo vas imenom i prezimenom, a ni stranku nisam pominjao, iz prostog i jednostavnog razloga što zaista nisam ni mogao da se setim u kojoj ste trenutno i kako vam se trenutno stranka zove. Vi ste, ja ću vas podsetiti, u ovu skupštinu ušli na jednoj listi, vrlo brzo sa te liste izašli, a onda ste se pridružili Nebojši Čoviću, koji apsolutno nije dobio nikakvo poverenje građana, jer su građani rekli da ne žele ni da ga gledaju ni da ga slušaju.
Malo je čudna ta koncepcija po kojoj se vaša stranka kao velika, kao parlamentarna, kao stranka koja je imala ministre i na saveznom i republičkom nivou, ulila u tu ogromnu reku koju čini Čovićeva stranka, koja nije imala nigde ni poslanika, ni ministra, ni bilo šta drugo.
Jednostavno, ne možete na ovaj način varati građane Srbije i reći, mi smo sada opozicija, sada smo vlast, sada kritikujemo, sada ne kritikujemo. Ne možete vi mišljenje o zakonima menjati iz dana u dan. Vi ste i danas, bez obzira što sada tvrdite da ste opozicija, a mislim da ni sami do kraja ne znate gde ste, pošto vam je većina članova ipak ostala u vlasti i rekla da ih ta partija ne zanima, što je na jasan način pokazalo da vi nikada niste ni imali političku stranku, nego da je to obična interesna grupacija, morate snositi političku odgovornost i za vaš glas koji ste dali pre nego što ste bili, kako sada kažete, opozicija.
Dakle, vas mora obavezivati mišljenje koje ste iznosili po prethodnim zakonima i to što sada kažete, da rešenja za koja ste glasali u ranijem periodu nisu dobra, a to je upravo ono što je loše i što bi se možda moglo nazvati malicioznim, ali prema građanima Srbije, a ne prema narodnim poslanicima ovde. Hvala.

Izvolite, gospođo Nestorović.
Upozoravam da se ubuduće narodni poslanici ne pozivaju na Poslovnik da bi vređali narodne poslanike.

Nemam običaj da vređam nikoga nego govorim o činjenicama i uvek ću stajati iza svega za šta sam digla ruku. Moram da vas podsetim, gospodine Šaroviću, ja sam iz Socijaldemokratske partije i vi bi to kao poslanik trebalo da znate. Znate vi to veoma dobro i nemojte da mi držite politička predavanja ovde o poziciji, opoziciji i sličnim definicijama, to veoma dobro znam i ne krivim nikoga od vas što to ne zna.
Što se tiče svega što smo glasali, iza toga stojimo. Mi smo jedna od retkih stranaka, dok je i pripadala vladajućem korpusu, ulagala veliki deo amandmana jer smo smatrali da sve može da se popravi i smatramo gde svi isto misle, u stvari niko ništa ne misli.
To je sasvim novi pristup vlasti u odnosu na možda neka vremena kada ste vi bili vlast.
Vremena se menjaju, pa se menjaju i vremena kada ste vi imali jednog poslanika, a sada imate 84. Socijaldemokratska partija ima sada dva, pa će jednog trenutka imati proporcionalno više, kao što ste vi nekada imali jednoga, a sada imate 84. Biće tako i to je takođe neminovnost.
Što se tiče onih ljudi koji su ostali u vlasti i nisu pratili politiku SDP, pa i to je legitimno - svako bira između fotelje i principa. Političko polje je široko, kao što je bilo široko i političko polje kada je gospodin Glamočanin napuštao SRS, ali mi smo imali priliku da vidimo neke snimke tamo kako je za to dobijao neki novac. Tako da nemojte da prozivate ljude koji su se odlučili da ostanu uz vladajuću koaliciju. SDP je prešao u opoziciju, ali takvih aranžmana nije bilo.

Hvala. Pošto ne postoji nijedan razlog da se sa govornice prozivamo koliko članova parlamenta pripada kojoj poslaničkoj grupi, a ko pripada nezavisnim poslanicima ili kako se zovu stranke, predsedavajući uvek na početku pročita tačne podatke i na osnovu toga se i raspoređuje vreme.
Po Poslovniku je tražio reč gospodin Šarović.

Povređen je član 104.
Ako već pričate o tome da je neko dobijao novac da bi napustio SRS, to jeste tačno. Ali, gospođo Nestorović, mi smo to govorili tada kada se to dešavalo. Ne samo to, nego smo podneli krivičnu prijavu protiv tog čoveka koji je to uradio. Isključili smo ga iz stranke i podneli krivičnu prijavu protiv njega.
Za razliku od nas, gde su eventualno neki koji predstavljaju kukolj, a takvih ima svuda, dobijali pare da bi napuštali stranku, ima i nekih slučajeva da su neki dobijali pare da ulaze u neke stranke. Ali, to nikada nije bio slučaj sa SRS.
Drugo, ovde ste pričali o pristupu vlasti. Tačno je da SRS i vaša stranka, a vi kažete da se sada zove Socijaldemokratska partija, imaju različit pristup vlasti. Jeste, mi vlasti pristupamo tako što izađemo na izbore, pa osvojimo poverenje građana, pa onda formiramo vlast, a vi pristupate potpuno drugačije. Vi na izbore nikada niste izašli.
Socijaldemokratska partija, unija, ovako ili onako, kako se već zvala imali ste dosta i predsednika, nema ko se tu nije izmenjao. Te ste bili u koaliciji sa Koraćem, pa ste njega izbacili, pa s Čovićem, pa s Karićem, nema praktično onoga sa kim niste bili. Vaš politički kurs menjate svaka tri meseca.
Ono što nas razlikuje je upravo to što vi niste sposobni da izađete na izbore i da kažete, naša stranka se zalaže za to i to, da vam građani poklone određeno poverenje i da onda toliko koliko imate poslanika učestvujete u vlasti. Najveće zlo za Srbiju upravu jesu političke stranke koje se provlače kroz politički život od izbora do izbora, nemaju apsolutno nikakvo glasačko telo, a nažalost dolaze na veoma važne pozicije u društvu, dolaze u poziciju da odlučuju o određenim tokovima o kojima nipošto ne bi smeli da odlučuju i onda se zbog toga dešavaju brojni problemi.
Na svu sreću, sada bar što se tiče vaše stranke delimično se raščistila ta situacija. Nadam se da na narednim izborima nijedna politička stranka, koja ima neko uporište u biračkom telu, neće dozvoliti da se na njihovim listama, poput slepih putnika, provlače neki koji nemaju nikakvo poverenje građana.
Voleo bih da čujem i od G17 plus, DS, DSS, dakle onih koji imaju kapacitet da osvoje određeni broj glasova birača, koji su to razlozi koji njih motivišu da prime "slepe putnike" na svoju listu, koji im ništa ne mogu doneti po broju glasova.
Kada budemo raščistili te stvari, situacija u Srbiji će biti mnogo bolja. Hvala.