Pričamo o onome što je poslanik Rajko Baralić načeo pre dva sata, a to je član koji ima naslov - Način prodaje usluga TV oglašavanja i TV prodaje na programima ustanova javnog radiodifuznog servisa.
Mi ćemo se zadržati na RTS-u, pošto se na to odnosi. Stav 1. glasi: "Ustanova javnog radiodifuznog servisa može svoje usluge emitovanja oglasnih poruka i poruka TV prodaje prodati trećim licima najviše za godinu dana unapred. Ukupna vrednost usluga iz stava 1. ovog člana ne može biti veća od 60% od ukupne vrednosti programa namenjenog TV oglašavanju i TV prodaji u jednoj kalendarskoj godini."
Mi predlažemo amandmanom da se procenat 60 zameni procentom 49. Zašto? Ukoliko RTS nije u mogućnosti da, pored TV pretplate koju ćete da naplaćujete sa računima za struju, 300 dinara po domaćinstvu, pa ukoliko u okviru one minutaže gde je dobio čast od Vlade Republike Srbije da može da emituje i komercijalni program, pa sada ukoliko u okviru ukupne minutaže ne može sam da obezbedi prodaju toga, onda ne treba ni da postoji. Šta će nam onda. Vi kažete - mogao bi do 60%, maksimalno može da proda unapred. Trebaju mu pare, pa će unapred da proda. Kome? Naravno, neće meni da proda.
Neće da proda nekim od agencija, nego će da proda odabranima, onima koji su pomogli da se pretplata vrati, koji su pomogli da se zaustavi verovatno ova afera oko minutaže i prodaje tog prostora.
Nešto drugo još. Mi smo do sada uvek imali nešto kao princip kada je u pitanju nešto javno, državno. To je princip vezan za procente. Ako je nešto sto posto da bi bilo državno mi kažemo - minimum mora da bude 51. Znači jedan posto više od polovine. Da bi neko imao neku većinu, uvek se traži 50 posto plus jedan. To je do sada bio neki kriterijum.
Ako komercijalna služba javnog radiodifuznog servisa nije u mogućnosti da obezbedi sredstva iz komercijalnog poslovanja, na drugi način, nego da mora da nađe dilera, pa da ga traži u nekom procentu preko 50 posto, a to je ovaj procenat od 60 posto, onda takva radiodifuzna ustanova ne treba da postoji, jer ona nije sposobna da putem pretplate i putem komercijalnih usluga obezbedi normalno funkcionisanje, a to znači da ima i svoj obrazovni program, svoju produkciju, svoj informativni program, kulturno-umetnički program, da prenosi sportske događaje, da bude aktuelna, da građane obaveštava i informiše istinito, pravovremeno, blagovremeno, objektivno, nepristrasno itd.
Ne mogu da shvatim da donosimo zakon zbog jednog čoveka, koga bije glas da je sposoban, a po zakonskim odredbama koje se prilagođavaju njemu ispada da je nesposoban. Zašto bi mogao 60 posto komercijalnog programa unapred da proda? Ovog programa, koji se tiče poruka i ovih stvari. Da premosti finansiranje.
Nemojte, opet idemo kao u onu priču sa Dinkićem, suficit, suficit, suficit. Dva meseca zemlja se tresla od brige šta da radi sa tolikim parama. Kada se malo razgrne vidi se da neka ministarstva nisu platila račune od februara prošle godine. Pa, kako onda ima suficit?
Ako je ovo stvarno vaše opredeljenje da do 60 posto ide ovoga, onda dajte, molim vas, otvoreno vam kažem, evo tvrdim da SRS ima kandidata za direktora RTS koji će sa 30 posto sve ovo da pokrije. Evo, odmah ovo prepolovimo. Evo, poslanici, ako promenimo ovaj član i umesto 60 stavimo 30 posto, SRS može da vam obezbedi direktora koji pod tim uslovima može da funkcioniše. Nekoliko.
Svaki uspešan čovek koji se bavio nekim poslom, direktor neke firme, koji zna šta je vrednost, koji zna kako se organizuje posao, ima da organizuje ovo. Ali, presposobnom Tijaniću vi dajete 60 posto. To ne shvatam. A princip u svim odnosima između javnog i privatnog jeste - da bi država imala nešto, da bi verovatno taj javni servis uopšte mogao da postoji, verovatno 51 posto minimum mora da bude državno.
Eto, u tom smislu smo mi podneli ovaj amandman, da vam pokažemo da ne mogu babe i žabe u isti koš i ne može pre podne neko da bude uspešan a posle podne neuspešan. Ne može. Ne može - na televiziji velika gledanost, sve je uspeh itd, a radnici koji rade u RTS nisu primili platu.
Mi još nismo dohvatili neke stvari, kod ove tačke, nije to sada na dnevnom redu, ali nekada je RTS imao svoja dopisništva, pa je obaveštavao sa svih strana itd. Sada s pravom mogu da vam postavim pitanje - ako je to javni servis, pored lokalnog medija Studio B koji prati šta se dešava u Beogradu, šta će vam Beogradski program. Kao da onog u Preševu baš mnogo interesuje šta se dešava u Beogradu. Taj vam je program otprilike lokalnog značaja. Što bi cela država gledala da li Makiš ima vodu ili nema.
Nešto ste pobrkali ovde. Ne vi koji zastupate ovaj zakon, nego oni koji su vam ga napisali i oni koji su donosili Zakon o radio-difuziji i oni koji vode kadrovsku politiku, i oni koji promovišu ovakvog. Znam da biste vi vrlo rado promenili Tijanića, ali nemate hrabrosti, jer će da vrišti. Isto tako JUL ga promenio, pa on posle vrištao, odmah prešao na drugu stranu. On je takav. Ima te sklonosti.
A znate i sami, kada se uhvatite u kolo pa posadite tikve, onda tikve idu o glavu. Sami ste tražili. Da ste mene pitali, ja bih vam rekao - za živu glavu ne birajte ga. Ali, vi ste bili jaki, silni pre godinu dana, nikoga nećete da slušate. Pa ni sada ne slušate. A ovde su najdobronamernije preporuke, bar tako uvek pričam. Neću da vam dam nešto zlonamerno. Nego, polazim od toga, pa sutra dolazim na vlast, pa bolje da primenjujemo normalne zakone nego da gubimo vreme na promeni zakona.
Sad sa stručnim i normalnim predlozima lobiram biračko telo da glasa za SRS. Zašto bih ovde sada pričao nešto na šta bi građani vrištali - kako ga nije sramota ovo da priča i da ovo predlaže.
Ali, budite sigurni, 70 do 80 posto građana koji prate ovo dele moje mišljenje povodom RTS i ovih stvari.
Hajde da budemo iskreni. Vi ste napisali 60. Nađite mi razlog zbog koga niste napisali 90 posto. Da on može da rasproda 90 posto unapred. Kako ste ga baš našli na 60 posto? Eto ti. Mi smo tražili promenu ovog procenta. Ja sam vam objasnio kako smo mi to izmerili da bude 49, a to smo izmerili zbog vas, zbog nas. Taj procenat bi mogao da ide još mnogo, mnogo niže.