Nekoliko stvari koje su ovde možda zasluživale malo komentar.
Recimo, jedno je bilo oko ovog amandmana da li 11 ili 5 članova komisije. Na prvi pogled ispada da je teže potkupiti 11 članova nego pet. Meni se čini da ako širite broj članova onda može da se ispostavi da ćete imati veći broj ljudi koji su skloni nekoj vrsti neformalnog pritiska, nego ukoliko je broj ljudi manji. To je sada stvar o kojoj se može razgovarati.
Ono što je tu veći problem to je da bi se tu pojavilo pitanje kvoruma. Ukoliko neko hoće da opstruira rad komisije koja broji 11 članova, onda je mnogo lakše da se u tom slučaju ne postigne kvorum, nego ukoliko je broj članova komisije pet, jer onda je za kvorum potrebno svega troje ljudi.
Dve su stvari koje, povodom nekih pitanja vezanih za način na koji se komisija formira, treba komentarisati. Šta je specifičnost ovog zakona? On je pod lupom EU i gotovo većina članova ovog zakona pravljena prema sličnim zakonima, direktivama ili propisima iz EU. Gotovo da u bloku ovih zakona nije bilo ni jednog za koji je EU bila zainteresovana toliko kao što je to bio slučaj sa ovim zakonom, gde je usvajanje ovog zakona jedan od direktnih uslova za nastavak pregovora o Sporazumu o stabilizaciju i pridruživanju.
Prema tome, mnoge od odredbi, naročito one vezane za način na koji se komisija bira, ne bi bila apsolutno prihvatljive za EU. Ovde želim iskreno da kažem da sam i ja u prvoj verziji zakona bio sklon tome da Vlada treba da bude ta koja će sve članove predlagati, jer mi se čini da je to rešenje bilo i praktičnije i operativnije, kako god hoćete, ali to ne bi nikako prošlo sa stanovišta Evropske komisije.
To je stvar koju smo morali da prihvatimo na taj način, budući da je prioritet zemlje da se pridružuje EU stariji od ovih drugih rezervi koje mi imamo prema načinu na koji ta komisija radi.
Opet treba istini za volju reći da i Evropska komisija te stvari nije izmislila, nego su one došle kao rezultat dugogodišnje prakse u kojoj se pokazalo da jedno nezavisno telo formirano na ovaj način najbolje može da odgovori interesima zbog kojih je i nastalo.
Međutim, opet kažem, mi smo pokušali da u nekim odredbama ugradimo one članove koji su išli u susret tome da ipak ne bude taj rok za formiranje komisije beskonačan i da, ukoliko se ne iskoriste ta dva meseca, Vlada može da bude ta koja će predložiti članove komisije.
Kada se već komisija, odnosno savet formira, onda je ona potpuno nezavisna od predlagača i to eksplicitno piše u zakonu, ali je obavezna da izveštaj podnosi Narodnoj skupštini. Na taj način smo ipak želeli da vežemo odgovornost članova komisije za Narodnu skupštinu.
Što se tiče plata koje treba da primaju članovi saveta, visina plata je ovde u funkciji nepotkupljivosti. To je ta druga specifičnost pojedinih rešenja, koja je vezana i za glas predsednika, odnosno predsedavajućeg komisije.
Šta je problem sa ovakvim komisijama koje imaju vrlo specifične zadatke? Problem je da može da dođe do blokade rada, jer su brojne interesne grupe, a takvih u Srbiji ima koliko god hoćete, vrlo zainteresovane da na svaki mogući način blokiraju rad ove komisije.
Jedan od načina na koji bi mogao da se blokira rad ove komisije je, recimo, beskonačno dug period za predlaganje članova saveta. Drugi način bi mogao da bude taj da, recimo, stalno imate paran broj članova i da komisija nikako ne može da donese odgovarajuću odluku. Pošto je pet članova komisije, paran broj četiri sadrži se u broju pet, a to je broj koji je veći od broja tri, moguće je da svakog puta bude četiri člana komisije i da komisija ne može da odlučuje.
Brojne su evropske zemlje u kojima postoji rešenje da tada odlučuje glas predsednika, predsedavajućeg ili zamenika predsednika. Verovatno se to pravilo nikada neće iskoristiti, jer samim tim što je ugrađeno, ono eliminiše bilo kakav pokušaj opstrukcije. Budući da ta komisija zaista treba da se bori protiv brojnih lobija, koji će na svaki način nastojati da blokiraju njen rad, onda je ugrađivanje jednog ovakvog člana, za kojim su posegle i mnoge zemlje EU, bilo potpuno opravdano.
Što se tiče nekih primedbi oko prekršaja, oko toga da li je to prema procentu od godišnjeg prihoda itd, zakon je potpuno usaglašen sa Zakonom o prekršajima i sa svim drugim zakonima koji regulišu prekršajnu materiju, tako da tu problema nema.
Još nešto oko ovog poslednjeg što je poslanik Radosavljević rekao. U članu 51, videli ste tamo, ovim amandmanom koji smo prihvatili, rekli smo ukoliko prihodi komisije nisu dovoljni, mogu se obezbediti dodatna sredstva iz budžeta. To sam i u uvodnom izlaganju naglasio. Znači, nema bojazni da će komisija blokirati svoj rad zbog toga što ne postoje sredstva iz budžeta.
Međutim, ostaje još jedna stvar, moram da budem iskren, a ona je vezana za donacije. Kada se malo bolje pomisli, verovatno postoji opasnost od prikrivenih donacija određenih interesnih grupa, to i ja želim ovde da kažem. Ta stvar će u ovoj fazi, pošto je nemoguće sad na nju drugačije intervenisati, ostati verovatno ili za savest članova komisije u prvoj fazi, a u drugoj fazi ćemo verovatno intervenisati i odgovarajućim poboljšanima. U ovom trenutku to skoro da nije moguće.