Da li još neki poslanik želi reč? (Ne.)
Na član 25 amandman je podneo poslanik Milan Stevović.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da. Narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 25, koji je u ime poslaničke grupe SRS podneo narodni poslanik Milan Stevović, donekle je sličan amandmanu koji je na član 24. podneo narodni poslanik Darko Glišić, odnosno intervencija koja se traži amandmanom 25. tekstualno je ista, odnosno identična onoj koja se traži amandmanom 24.
Međutim, dosta sam rekao u prvom svom obraćanju kada sam govorio o amandmanu Darka Glišića, koji su to razlozi koji bi trebalo da na neki način privole vas iz vladajuće koalicije ili ministra koji je nadležan za ovaj zakon da prihvatite ove amandmane, ali sada ću krenuti ipak od kraja praktično.
Ovim amandmanom traženo je da se u stavu 2. na kraju teksta briše tačka i da se dodaju reči "kao i javnog morala". Član 25. u svom stavu 2. reguliše koji su to slučajevi u kojima nadležni organ lokalne samouprave može odbiti da izda dozvolu iz stava 1, odnosno dozvolu za postavljanje oglasnog panoa i mi smo tražili da se doda da jedan od tih slučajeva bude i ukoliko bi postavljanje oglasnog panoa na nekoj javnoj površini ugrozilo javni moral.
Već sam objašnjavao kakve bi sve tu povrede i zloupotrebe mogle da dođu u obzir, ali pogledajte sada, Vlada u svom obrazloženju ponovo kaže da se ne prihvata amandman na član 25. iz istog razloga iz kog se ne prihvata amandman na član 24.
Nije bilo dovoljno to što ste amandman na član 24. odbili, već ste na ovaj način pokazali i to da niste dobro pročitali i da se niste dovoljno potrudili da shvatite smisao ovog amandmana.
Obrazloženje u članu za neprihvatanje amandmana na član 24. bilo je, pored ostalog, i to da je specifična situacija za oglašavanje na otvorenom, da je uopšte situacija po pitanju javnog morala, odnosno zabrane povrede javnog morala regulisana i u članu 8. ovog zakona, ali ovo obrazloženje ni po kom osnovu ne može se odnositi i na član 25. Zašto?
Zato što ukoliko ne damo mogućnost nadležnim organima iz lokalne samouprave da zbog, po njihovom mišljenju, povrede javnog morala odbiju da daju nekome dozvolu za postavljanje oglasnog panoa, vi ćete doći u situaciju da neko ko želi, eto proceni da bi mu takav oglasni pano doneo veću dobrobit, odnosno da bi reklamni efekat bio veći nego što su procenjene kazne, može slobodno, iako se unapred zna da će time biti ugrožen javni moral da kaže - jeste, ali procenjujem da će efekti biti mnogo bolji, pa ću to postaviti.
Nadležnom organu može da bude jasno o čemu se radi već u samom startu, ali nadležni organ u lokalnoj samoupravi jednostavno u svojim rukama neće imati mehanizam koji će moći da spreči da do takve povrede dođe.
Mi iz SRS smatramo da neke stvari koje je moguće sprečiti treba sprečiti. Jedno je kažnjavanje onih koji naprave neki prekršaj u skladu sa ovim zakonom, ali mislim da bi organima lokalne samouprave trebalo dati neke mogućnosti da pre nego što dođe prekršaj, ukoliko je već evidentno da će do prekršaja doći, određene stvari spreče.
Uopšte, gledajući dalje ovaj zakon, moram zaista da upozorim predlagača ovog zakona na jednu besmislicu u ovom zakonu, jer razmišljao sam šta bi dalje ukoliko neko, potpuno voljno i brutalno se odluči, da zarad određenog efekta prekrši ovaj zakon, koje bi dalje bile mogućnosti za kažnjavanje, pa kaže u članu 100. da je oglašivač dužan da čuva objavljenu oglasnu poruku u obliku koji dozvoljava mogućnost uvida u tu poruku, podatke o mestu, vremenu i učestalosti oglašavanja, kao i deklaraciju za oglasnu poruku, najduže 15 dana od dana poslednjeg objavljivanja oglasne poruke.
Mislim da skoro nismo imali besmisleniju odredbu zakona. Jasno da je ovo pisano zbrda-zdola, jasno da nemate pojma o čemu ste pisali, jasno je da ovo nijedan dobar pravnik nije pročitao, jer da jeste svakako bi jedanput bilo dovoljno da odmah primetite da nešto sa ovom odredbom nije u redu. Evo, dobacuju da je to pogrešno prevedeno. Moguće je i to. I ranije ste imali problema sa prevodom nekih drugih zakonskih tekstova. Moguće je da je i ovde došlo do problema sa prevodom, pa vam se suština izmakla.
Ukoliko bi ovo ostalo ovako, to bi značilo da onaj ko čuva 16 dana oglasnu poruku potpada pod udar zakona. Ukoliko takvu oglasnu poruku postite u etar na bilo koji način, da li preko elektronskih medija, štampanih, bilborda, flajera, na bilo koji način, i ne ostavite bilo kakav trag o tome, odnosno uništite sve dokaze, onda ste, u skladu sa ovim zakonom, mirni, možete mirno da spavate, možete sutra da smišljate novu koju ćete plasirati, bilo kakva gadost da je u pitanju.
Ali, ukoliko, kao što je u normalnim državama obaveza, sačuvate tu reklamnu poruku, a koja bi bila neophodna i drugim organima koji imaju pravo uvida u tu poruku u roku od tri dana itd, onda ćete već potpasti pod udar ovog zakona.
Dakle, ukoliko vi već zakonom zabranjujete nekome da određenu oglasnu poruku čuva, sa druge strane, ne uspostavljate u članu 24. obavezu da te reklamne poruke koje se postavljaju na otvorenom prostoru, odnosno za oglašavanje na otvorenom prostoru, to ne moraju biti samo bilbordi, to može biti bilo koji drugi oblik oglašavanja, vi ne uspostavljate obavezu za oglašivače poštovanja javnog morala, u članu 25. ne dajete organima lokalne samouprave mogućnost i mehanizme da sami, ukoliko im je jasno da će do neke zloupotrebe doći, to onemoguće, a onda u članu 100. onemogućavate bilo koju vrstu zaštite.
Znači, ukoliko postoji oštećeno lice koje bi sutra tužilo tog oglašivača, a nema primerak te reklamne poruke, sliku ili bilo koji drugi dokaz, jednostavno, ne postoji način na koji ćete naterati oglašivača da vam on dostavi tu reklamnu poruku kojom je ta zloupotreba napravljena, već naprotiv, vi njega stimulišete zakonom da se on što je moguće pre svih dokaza reši, da uništi svaki trag koji je postojao o toj reklamnoj poruci. Na taj način vi ovde, umesto da suzbijate određene pojave u društvu, vi ih favorizujete.
Ne znam da li je toliko bitno što ovaj amandman dolazi od strane poslanika SRS. Suštinski, mislim da je ovo nešto što ne bi smelo da bude sporno. Dajte, već jednom pokažite ta vaša demokratska opredeljenja i želju da idemo ka Evropi. Recite mi u kom zakonu, ne mora čak ni da bude Evropa, može da bude Indija, Azija, Afrika, u kojoj zemlji na svetu postoji zakon o oglašavanju sa ovakvom odredbom?
Ako ukažete na bilo koju zemlju, ne mora da bude ni razvijena, ni evropska, u bilo kojoj zemlji na kugli zemaljskoj ukoliko postoji zakon sa ovakvom odredbom, evo onda ću pozvati kolege iz SRS da povučemo ove i ostale amandmane, da se više ne trudimo. Možda smo mi pogrešno shvatili kako sve ovo treba da izgleda, možda ste vi u pravu, ali kažem, recite za jednu zemlju na kugli zemaljskoj u kojoj postoji ovakva zakonska odredba.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 28. amandman je podneo poslanik Miljko Četrović.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović.

Poštovani narodni poslanici, jedan od tri načina oglašavanja, kako je dato u ovom predlogu zakona, prvi način je TV oglašavanje i TV prodaja, drugi način oglašavanje na radiju i treći, oglašavanje na otvorenom prostoru.
Za oglašavanje na otvorenom prostoru predlagač zakona je predvideo pet članova u Predlogu zakona. Član 24. govori o oglašavanju na otvorenom prostoru, član 25. govori o postavljanju oglasnih panoa na javnim površinama, član 26. postavljanje plakata na javnim površinama, član 27. postavljanje plakata na ostalim površinama, a iznad člana 28. stoji naslov - Nosač oglasne poruke koja sadrži podatke o poslovnom imenu, sedištu i osnivaču zdravstvene ustanove.
Postavljam pitanje u ime poslaničke grupe SRS, gledajući sve odredbe ovog zakona - kakve veze imaju odredbe člana 28. sa oglašavanjem, pogotovo sa oglašavanjem na otvorenom prostoru? Ovaj član glasi ovako: "Tabla ili drugi nosač oglasne poruke koji sadrži podatke o poslovnom imenu, sedištu i osnivaču zdravstvene ustanove, odnosno drugog oblika zdravstvene službe i radnog vremena, mora biti pravougaonog ili kvadratnog oblika, dimenzija koje ne mogu biti veća od 35 puta 55 centimetara, postavljena na zid pored ulaza u zgradu u kojoj se nalazi poslovna prostorija za obavljanje zdravstvene delatnosti. Tabla ili drugi nosač oglasne poruke iz stava 1. ovog člana sadrži i druge podatke u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvene delatnost".
Da li ovo uopšte ima veze sa ovim zakonom koji se zove zakon o oglašavanju? Sa druge strane, da nije predlog ovog člana zalutao iz nekog drugog zakona u ovaj zakon ili je ovo posledica samo prepisivanja iz nekih zakona iz okruženja ili po direktivi, kako je ovde navedeno od predlagača?
Gledajući besmisao ovog člana u ovom zakonu, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman da ispravimo koliko možemo besmislenost ovog člana, gde se govori o ovoj tabli, koja treba da bude pravougaonog ili kvadratnog oblika i dimenzija koje ne mogu biti veće od 35 puta 55 centimetara, da se ovaj deo "koji ne mogu biti veći od 35 puta 55 centimetara" briše.
Vlada Republike Srbije nije prihvatila ovaj amandman i samim tim je ostala pri stavu da ta tabla može biti manja od ovih dimenzija, ali ne i veća. Iako je besmisleno da se to predviđa u ovom zakonu, zašto onda nisu obuhvaćene i ostale ustanove, i predškolske ustanove, ustanove obrazovanja, ustanove iz kulture, pa da budu sve obuhvaćene, da bi se regulisalo kako te table treba da izgledaju.
Predlagač zakona je u članu 100. predvideo i kaznu za prekršaj. Nije predvideo za privredni prestup, ali u članu 100. pored ove 62) tačke predviđenih prekršaja za kršenje odredbi ovog zakona, u tački 10) člana 100. predviđeno je da će se kazniti novčanom kaznom od 100.000 do milion dinara pravno lice koje postavi plakat na površini koja nije javna, bez saglasnosti vlasnika, to je iz člana 27, ili postavi tablu ili nosač oglasne poruke za zdravstvenu ustanovu, protivno odredbama člana 28. ovog zakona.
Sad vidite besmisao i ove odredbe ili ove tačke iz člana 100. Čak je predviđeno, pored ove 62) tačke, da uz novčanu kaznu za prekršaj iz stava 1. ovog člana, može se izreći zaštitna mera zabrane obavljanja određenih delatnosti pravnom licu u trajanju od šest meseci do jedne godine, kao i zaštitna mera obavljanja određenih poslova odgovornom licu u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Postavljam pitanje ovde ministru Dimitrijeviću, kako je mogla odredba člana 28. da se nađe u Predlogu zakona, a sa druge strane zašto nije prihvaćen amandman ako je predloženo da se briše - koje ne mogu biti veće od 35 puta 50 centimetara. Ovo "centimetara" daje jasan razlog da je ovaj član, kao i većina odredbi iz zakona, prepisano, zna se odakle, verovatno iz Baltazar škole iz Zagreba ili nekih sličnih.
Znači li ovo da može ova tabla da bude 10 centimetara sa 20 i da ne podlegne prekršaju iz člana 100. po tački 10), ali samo ako bude veća od ovih dimenzija, onda sledi prekršaj i kazna za pravno i odgovorno lice ili eventualno za preduzetnika, pošto se preduzetnici bave zdravstvenom delatnošću.
Uzgred moram reći da ništa neće pomoći ovaj član 28. korisnicima zdravstvenih ustanova i taj pilot-projekat koji je ministar zdravlja Tomica Milosavljević propagirao za opštinu Kraljevo, i pored još jedne opštine u Srbiji, koji treba da pokažu veliko umeće ili izum G17 i tog dela koji se bavi zdravstvom. Ali, moram podsetiti ministra i celu Vladu Srbije da taj projekat nikakve pozitivne efekte nije dao u opštini Kraljevo. Nažalost, korisnici zdravstvenih usluga su u beznadežnom položaju, prevashodno oni koji nisu direktno u najužem centru grada i prigradskim naseljima.
Navešću samo nekoliko primera. Žitelji teritorije Ušća, koje ima oko 12 hiljada stanovnika, a Ušće je udaljeno od Kraljeva 50 kilometara, a pojedina sela su udaljena po 20 kilometara od Ušća, nemaju osim ambulante opšte prakse nijednog specijalistu. Nijedan specijalista nije otišao da pregleda bolesnike u Ušće. Moraju 70 kilometara, kada pribave uput od lekara opšte prakse, da porane, da dođu do Kraljeva, predaju zdravstvenu knjižicu sa tim uputom da bi bili pregledani kod lekara specijaliste.
Drugi primer, pored ambulanti koje ima Medicinski centar "Studenica" u Kraljevu, ambulanta u Roćevićima. Ona je udaljena 12 kilometara od Kraljeva. Radila je pet dana u nedelji, ali mudrom odlukom direktora centra rad lekara opšte prakse je sveden na dva dana, sreda i petak. Sada ti po pravilu stari ljudi, a staračko je stanovništvo ostalo u tim udaljenim selima od Kraljeva, što je slučaj u celoj Srbiji, moraju da čekaju sredu ili petak da bi bili pregledani kod lekara opšte prakse i da eventualno dobiju način lečenja, da primaju injekcije. I sada se njima preporučuje da idu u Konarevo peške 10 kilometara da bi primili injekciju ili 12 kilometara do Kraljeva.
Mnogo bi bolje bilo da je Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo se pobrinulo da medicinski centri, bolnice, domovi zdravlja i ambulante budu bolje organizovani i da rade, da pomognu stanovništvu koje je u teškom položaju, a pogotovu koje se razboli.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni obrazloženje zašto amandman narodnog poslanika Miljka Četrovića nije prihvaćen u najmanju ruku je neshvatljivo. Naime, članom 28. kaže se da table, radi se isključivo o zdravstvenim ustanovama, ne mogu biti veće od 35 puta 50 centimetara. Zašto nije 36 puta 50? Koja je to mera i parametar da bude baš 35 puta 50? Zašto nije 10 puta 60, pa piše samo – stomatolog.
Drugo, na 35 puta 50 ako napiše sve mora da napiše sitno. I zamislite recimo oftalmologa i zamislite onoga koji treba da dođe kod oftalmologa i da iz daljine pročita koja je to ordinacija. On da vidi njemu oftalmolog ne bi trebao. Zamislite zubara i čoveka koga boli zub, ne vidi od zubobolje i on treba da pročita na ovoj maloj tablici od 35 puta 50 da je tu upravo spas za njegovu muku.
Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik je tražio da se amandmanom izbriše ovo 35 puta 50, smatrajući da može da se postavi veća tabla, da može da se postavi tabla u skladu sa gabaritima zgrade, tolika koliko odgovara pre svega onome koji je tu otvorio ordinaciju i onima koji usluge te ordinacije koriste.
Vlada ne prihvata amandman iz razloga što bi time bilo onemogućeno pravo izbora veličine table ili drugog nosača oglasne poruke koja sadrži podatke o poslovnom imenu, sedištu i osnivaču zdravstvene ustanove u dozvoljenim dimenzijama.
Zamislite sad, ime, sedište, osnivač, poslovno ime itd. i sve to strpate na tablu 35 puta 50. Kaže - podnosilac amandmana nije obrazložio razloge za ograničavanje ispod maksimalno određene veličine. Nema razloga za ograničavanje kolika će tabla da mu bude ispred ovoga.
Ograničava ga fasada, ograničavaju ga prozori, ograničava ga lep ukus, izgled te zgrade, izgled te table, jer to na kraju treba da privuče pacijenta. Zašto samo zdravstvene ustanove?
Zašto ne može pekara 30 puta 50, pa kifle, burek, đevreci itd. neka stane sve.
Zašto se igrate ljudi, jednima ograničavate da ne mogu da napišu kako im se zove ordinacija, a drugima dozvoljavate da se ponašaju kako hoće.
Eno ga BK na celoj fasadi - slobodno razgovarajte. Četrdeset devet posto ide u plate Bogoljubu Kariću za 230 hiljada evra mesečno, pa Sretenu, pa dok se nabroje si Karići država ostane bez dividende za 49% koliko sada ima u BK. On može, a zubar ne može nego mora 35 puta 50.
Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da u danu za glasanje bar ovu nebulozu izbrišemo i usvojimo amandman narodnog poslanika Miljka Četrovića.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Meho Omerović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poglavlje tri predloženog zakona govori o neistinitom, upoređujućem i prevarnom oglašavanju, pa se tako u članu 30. u šest tačaka pobraja šta je sve zabranjeno.
Moja koleginica Ljiljana Nestorović i ja iz SDP mislimo da treba dodati u ovom članu 30. još jednu tačku koja bi govorila o tome šta je zabranjeno.
Naš amandman glasi - zabranjeno je posredno oglašavanje kojim se prikazuje robna marka proizvoda koja nije predmet programskog sadržaja, niti oglasne poruke u skladu sa ovim zakonom.
Podnetim amandmanom predloženo je da se u zabrane, kao vid prevarnog oglašavanja, uvrsti i posredno oglašavanje. Posebno oglašavanje je veoma česta pojava i postoji uvek kada se na televizijskim emisijama, a obično se to radi u jutarnjim programima, ali i u emisijama političkog i zabavnog karaktera, ispred voditelja ili drugih učesnika u emisijama postavlja osvežavajuće piće u originalnoj ambalaži, umesto da bude samo u čaši.
To je klasična reklama koja nije označena kao reklama, što je suprotno odredbama ovog zakona.
Često ste bili u prilici da vidite, obično ujutru, kada uz prvu jutarnju kafu gledate neku od TV emisija jutarnjeg programa, voditelj i voditeljka, lepi kako ih je majka rodila, vode određenu emisiju sa zanimljivim sadržajem, a ispred njih se nalazi obično flaša jedne mineralne vode, u koju je prošle godine potpredsednik Vlade bio i te kako upleten, gde je država oštećena za 40 miliona evra, a da to nije domen ovoga što je predlagač zakona hteo nama da ponudi.
Evo, recimo, isto se dešava iza mojih leđa. Ispred potpredsednika Skupštine, zajedno sa pomoćnikom sekretara, u direktnom TV prenosu na Trećem kanalu RTS, građani Srbije, prateći ovu televiziju, vide šest ili sedam flašica jednog te istog proizvođača mineralne vode. Gledaoci, građani Srbije, mogu postaviti logično pitanje da li Skupština Srbije dobija određena sredstva od reklamiranja ove mineralne vode.
Vlada u svom obrazloženju, zašto je odbacila naš amandman, kaže doslovce - amandman se ne prihvata zbog toga što se član 30. Predloga zakona ne odnosi na posredno oglašavanje. E baš zato, zato što nigde u Predlogu zakona nema ničega što govori o posrednom oglašavanju, mislimo da je to nešto novo i zato i predlažemo da mu se nađe mesto u ovom delu u kome predlagač zakona govori šta je sve zabranjeno, jer naslov to ne ograničava, a to u stvari i jeste prevarno oglašavanje, što sam vam na praktičnom primeru objasnio.
Mislim da će, ako ne Vlada, ono poslanici u danu za glasanje podržati ovaj naš amandman. Hvala.

Da li još neko želi reč? Izvolite, narodni poslanik Rajko Baralić.

Kolega Omeroviću, ako pogledate vrlo pažljivo sve ove flašice imaju kontrasmer od kamere. To je prvo. Drugo, upravo je Vlada, koju je činio DOS, počela "Sinalko" kampanju na taj način što se nigde nisu pojavljivali bez Sinalko flašica. Podsećam vas da je to trajalo praktično sve vreme, dok gospodin Zoran Živković ima posebne interese, pa je iz razloga reklamiranja jedne kisele vode, mineralne vode Duboka, iz razloga koji su takvi, a ja sam vaspitan kao džentlmen pa ne mogu da kažem zašto je ta stvar išla u tom smeru, dakle sve je to bilo ovde prisutno i to onda nije smetalo.
E sada, sa vama se potpuno slažem i sa vašom argumentacijom, osim za ovo što ste rekli za Skupštinu, jer se ovde vodi računa o tome. Pogledajte pažljivo. To je naša voda, iz ove naše Šumadije. Dakle, to može da bude problem sa više aspekata. Da li oni koji se oglašavaju plaćaju porez. Da li ovi koji na taj način stiču prihod takođe plaćaju porez. Znači, ima čitav niz stvari.
Ali, treba da razumemo i potrebe producenata, potrebe proizvođača, raznih drugih manifestacija koje idu uz to, sportske, kulturne itd, nije lako sve danas uklopiti u Srbiji. Malopre sam govorio o tome. Naša bi sreća bila da nađemo meru, da ovi koji proizvode imaju ekonomski interes da se oglašavaju, da mediji imaju ekonomski interes da oglašavaju i da građani dobiju potrebne poruke iz tog oglašavanja koje će njima da koriste.
Naravno, stvar je koncepta Vlade, zakonopisca, poslanika, ali u najvećoj meri se slažem sa ovim što ste rekli. Ima zloupotreba, naročito na lokalnim TV, gde se u direktnoj emisiji informativnog karaktera dovede proizvođač jednog proizvoda koji nema nikakvog smisla, ne zaslužuje ni po čemu da se nađe u informativnoj emisiji i ćaska se, a na taj način što se u stvari taj proizvod reklamira.
Malopre se nisam javio a u vezi sa prethodnim amandmanom, pa bih rekao jednu rečenicu. Zakonom je zabranjeno oglašavanje advokatskih i zdravstvenih usluga. Iz tog zakonskog ograničenja, pretpostavljam, ne znam, nisam ministrov advokat, da je između ostalog rešena veličina panoa, tj. table nosioca oglasne poruke, jer bismo u protivnom mogli imati nelojalnu konkurenciju.
Dakle, s tim u vezi, da se kod zubnih ili drugih zdravstvenih ambulanti veličinom table, na kojoj se obaveštavaju građani da se tamo vrše zdravstvene usluge, može privlačiti pažnja. To je jedan jako delikatan teren. To je isto i kod lekova, mada moram da kažem da postoji veliki problem danas u zemlji. Oglašava se ogroman broj medicinskih preparata koji navodno nisu lekovi, pomoćna sredstva, razne druge stvari, ali time neka se pozabave ovi koji su za to nadležni.
Inače, postoje pravila, to znate, ovde ima kolega advokata, u advokatskim komorama ako se ustanovi da jedan advokat na bilo koji način oglašava svoju advokatsku kancelariju on može izgubiti licencu za rad. To je i ovde isto. U tom smislu to razumem, a sve ovo drugo ide u domen potrebe da se obrazlaže ono što se ovde predlaže, ali mislim da razumemo da to nije moguće, jer bismo onda ušli na jedan teren iz koga bismo jako teško izašli.