JEDANAESTO VANREDNO ZASEDANjE, 07.09.2005.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

JEDANAESTO VANREDNO ZASEDANjE

6. dan rada

07.09.2005

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:05 do 19:55

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Neće Skupština odlučivati o predizbornim koalicijama, izvolite, jasna su pravila po zakonu. Izvolite, gospođo Nestorović. Molim da i tonom i sadržajem privedemo kraju ovaj deo rasprave, da bismo završili raspravu o amandmanima. Izvolite, gospođo Nestorović.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Ljiljana Nestorović

Samostalni poslanik
Gospodine predsedavajući, iskreno se nadam da svojim dosadašnjim ponašanjem nisam zaslužila da mi, ni insinuacijom, ukazujete na to da bih mogla drugačije da se ponašam. Ne bih da produžavam dalje ovu raspravu.
Što se mene tiče, potpuno sam svesna da se i vremena i kapaciteti menjaju. To što je SDP u Skupštini je posledica činjenice da imamo koalicioni potencijal, za razliku od vas iz SRS. Vi do sada taj koalicioni potencijal niste imali. Mi smo izlazili u koalicijama, uglavnom u širokim koalicijama i te su koalicije većinski dobijale podršku građana Srbije. Vi ste ostajali opozicija. Iskreno mislim da će to tako da bude i ubuduće.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
 Još neko o istom amandmanu? (Ne.)
Na član 50. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sanja Čeković, Milan Ninić, Blagica Kostić i Staniša Stevanović.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 50. amandman je podneo Aleksandar Radosavljević.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da. Narodni poslanik Aleksandar Radosavljević.
...
Demokratska stranka

Aleksandar Radosavljević

Demokratska stranka – Boris Tadić
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, član 50. Predloga zakona definiše finansiranje komisije. Ovde je predlagač ostavio odredbu koja kaže da sredstva za osnivanje i prvu godinu rada komisije obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije.
Predloženim zakonom smatramo da nije najbolje regulisan način finansiranja komisije, pogotovo ako imamo na umu kakva je nadležnost i kakvi su poslovi u narednom periodu, od trenutka stupanja na snagu ovog zakona i formiranja komisije, pred komisijom.
Komisija za zaštitu konkurencije će biti finansirana iz budžeta samo u prvoj godini. Postavlja se pitanje njenog daljeg postojanja ukoliko nakon prve godine iz budžeta više ne budu predviđena sredstva, odnosno neće biti predviđena sredstva, kako stoji po slovu Predloga zakona.
(Vjerica Radeta, dobacuje iz sale, ali se ne razume.)
To možemo da pretpostavimo. Znači, da li će to što je ministar rekao - biće predviđena neka sredstva, to nije jasno definisano.
Sredstva za osnivanje i prvu godinu rada Komisije obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije. Dosadašnje iskustvo pokazuje koliko je vremena bilo potrebno da bi komisije zaživele. Takođe, postavlja se pitanje i da li će ova sredstva biti dovoljna.
Kažem još jedanput, nešto što smatramo da je bolje rešenje, pogotovo ako imamo na umu da je ovo novi institut, nova institucija, pogotovo ako imamo na umu značaj posla kojim ona treba da se bavi, godinu dana je nešto što nije dobro.
Mogu da naslutim zašto jedno ovakvo rešenje. Zato što su i odnosi unutar Vlade i odnosi resornih ministara prema ministru finansija prilično loši. To jasno pokazuje nedostatak komunikacije i nedostatak spremnosti da ministar finansija izađe u susret nekim zahtevima koji su potpuno opravdani.
Ne bi me čudilo i ne čudi me ni informacija koju smo imali prilikom finansiranja i izgradnje žičare na Kopaoniku da resorni ministar trgovine i turizma gotovo da nije ni znao iz kojih sredstava se taj objekat investirao, ali smo zato imali priliku da vidimo ministre iz različitih resora koji nemaju veze sa resorom koji pokriva gospodina Dimitrijević, da su se tamo pojavili i objašnjavali javnosti, građanima, da su završili jedan važan i značajan objekat i da to doprinosi razvoju turizma u Srbiji.
Slažemo se, ali je svakako i bilo pitanje da li je to i predviđeno u budžetu Republike Srbije, da li je to bilo predviđeno u sredstvima sa kojima je Ministarstvo raspolagalo ili je to bila stvar dobre volje ministra finansija. Zato smatramo da, ako želimo da imamo jednu kvalitetnu komisiju koja će nesmetano funkcionisati, koja će barem u naredne tri godine, kao što amandmanom želimo da postignemo, moći nesmetano da funkcioniše, onda iz budžeta moraju biti predviđena sredstva za njeno finansiranje.
Takođe, finansiranjem komisije putem donacija može direktno da utiče na njenu nezavisnost u radu. To smo ovim amandmanom želeli da izbegnemo, iako zakon izričito navodi da privredni subjekti ne mogu biti donatori, ostavlja se prostor da doniranje privrednih subjekata može biti prikriveno. Može se izvršiti preko nevladinih organizacija.
Ovim amandmanom se isključuje finansiranje putem donacija, a s tim u vezi se predlaže i brisanje stava 3. ovog člana. Još jedanput zaista apelujem na ministra da prihvati ove naše amandmane. Što se stava DS tiče po ovom zakonu, jasno i glasno kažemo glasaćemo, ali ako amandmani koji u daleko većoj meri popravljaju predloženi tekst zakona budu prihvaćeni, DS će drage volje glasati. Ali, vidim da nema razumevanja i vidim da ministar nema spremnosti ni želje da amandmane koje DS predložila prihvati, pa na osnovu toga vam je i logičan zaključak kako ćemo se odnositi prema Predlogu zakona.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Još neko o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 51. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sanja Čeković, Milan Ninić, Blagica Kostić i Staniša Stevanović.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 54. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 70. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sanja Čeković, Milan Ninić, Blagica Kostić i Staniša Stevanović.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović zajedno su podneli amandman kojim predlažu da se posle člana 70. doda član 70a.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 75. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sanja Čeković, Milan Ninić, Blagica Kostić i Staniša Stevanović.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 75. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača, prof. dr Bojan Dimitrijević, ministar trgovine, turizma i usluga, želi završnu reč? Da.

Bojan Dimitrijević

Nekoliko stvari koje su ovde možda zasluživale malo komentar.
Recimo, jedno je bilo oko ovog amandmana da li 11 ili 5 članova komisije. Na prvi pogled ispada da je teže potkupiti 11 članova nego pet. Meni se čini da ako širite broj članova onda može da se ispostavi da ćete imati veći broj ljudi koji su skloni nekoj vrsti neformalnog pritiska, nego ukoliko je broj ljudi manji. To je sada stvar o kojoj se može razgovarati.
Ono što je tu veći problem to je da bi se tu pojavilo pitanje kvoruma. Ukoliko neko hoće da opstruira rad komisije koja broji 11 članova, onda je mnogo lakše da se u tom slučaju ne postigne kvorum, nego ukoliko je broj članova komisije pet, jer onda je za kvorum potrebno svega troje ljudi.
Dve su stvari koje, povodom nekih pitanja vezanih za način na koji se komisija formira, treba komentarisati. Šta je specifičnost ovog zakona? On je pod lupom EU i gotovo većina članova ovog zakona pravljena prema sličnim zakonima, direktivama ili propisima iz EU. Gotovo da u bloku ovih zakona nije bilo ni jednog za koji je EU bila zainteresovana toliko kao što je to bio slučaj sa ovim zakonom, gde je usvajanje ovog zakona jedan od direktnih uslova za nastavak pregovora o Sporazumu o stabilizaciju i pridruživanju.
Prema tome, mnoge od odredbi, naročito one vezane za način na koji se komisija bira, ne bi bila apsolutno prihvatljive za EU. Ovde želim iskreno da kažem da sam i ja u prvoj verziji zakona bio sklon tome da Vlada treba da bude ta koja će sve članove predlagati, jer mi se čini da je to rešenje bilo i praktičnije i operativnije, kako god hoćete, ali to ne bi nikako prošlo sa stanovišta Evropske komisije.
To je stvar koju smo morali da prihvatimo na taj način, budući da je prioritet zemlje da se pridružuje EU stariji od ovih drugih rezervi koje mi imamo prema načinu na koji ta komisija radi.
Opet treba istini za volju reći da i Evropska komisija te stvari nije izmislila, nego su one došle kao rezultat dugogodišnje prakse u kojoj se pokazalo da jedno nezavisno telo formirano na ovaj način najbolje može da odgovori interesima zbog kojih je i nastalo.
Međutim, opet kažem, mi smo pokušali da u nekim odredbama ugradimo one članove koji su išli u susret tome da ipak ne bude taj rok za formiranje komisije beskonačan i da, ukoliko se ne iskoriste ta dva meseca, Vlada može da bude ta koja će predložiti članove komisije.
Kada se već komisija, odnosno savet formira, onda je ona potpuno nezavisna od predlagača i to eksplicitno piše u zakonu, ali je obavezna da izveštaj podnosi Narodnoj skupštini. Na taj način smo ipak želeli da vežemo odgovornost članova komisije za Narodnu skupštinu.
Što se tiče plata koje treba da primaju članovi saveta, visina plata je ovde u funkciji nepotkupljivosti. To je ta druga specifičnost pojedinih rešenja, koja je vezana i za glas predsednika, odnosno predsedavajućeg komisije.
Šta je problem sa ovakvim komisijama koje imaju vrlo specifične zadatke? Problem je da može da dođe do blokade rada, jer su brojne interesne grupe, a takvih u Srbiji ima koliko god hoćete, vrlo zainteresovane da na svaki mogući način blokiraju rad ove komisije.
Jedan od načina na koji bi mogao da se blokira rad ove komisije je, recimo, beskonačno dug period za predlaganje članova saveta. Drugi način bi mogao da bude taj da, recimo, stalno imate paran broj članova i da komisija nikako ne može da donese odgovarajuću odluku. Pošto je pet članova komisije, paran broj četiri sadrži se u broju pet, a to je broj koji je veći od broja tri, moguće je da svakog puta bude četiri člana komisije i da komisija ne može da odlučuje.
Brojne su evropske zemlje u kojima postoji rešenje da tada odlučuje glas predsednika, predsedavajućeg ili zamenika predsednika. Verovatno se to pravilo nikada neće iskoristiti, jer samim tim što je ugrađeno, ono eliminiše bilo kakav pokušaj opstrukcije. Budući da ta komisija zaista treba da se bori protiv brojnih lobija, koji će na svaki način nastojati da blokiraju njen rad, onda je ugrađivanje jednog ovakvog člana, za kojim su posegle i mnoge zemlje EU, bilo potpuno opravdano.
Što se tiče nekih primedbi oko prekršaja, oko toga da li je to prema procentu od godišnjeg prihoda itd, zakon je potpuno usaglašen sa Zakonom o prekršajima i sa svim drugim zakonima koji regulišu prekršajnu materiju, tako da tu problema nema.
Još nešto oko ovog poslednjeg što je poslanik Radosavljević rekao. U članu 51, videli ste tamo, ovim amandmanom koji smo prihvatili, rekli smo ukoliko prihodi komisije nisu dovoljni, mogu se obezbediti dodatna sredstva iz budžeta. To sam i u uvodnom izlaganju naglasio. Znači, nema bojazni da će komisija blokirati svoj rad zbog toga što ne postoje sredstva iz budžeta.
Međutim, ostaje još jedna stvar, moram da budem iskren, a ona je vezana za donacije. Kada se malo bolje pomisli, verovatno postoji opasnost od prikrivenih donacija određenih interesnih grupa, to i ja želim ovde da kažem. Ta stvar će u ovoj fazi, pošto je nemoguće sad na nju drugačije intervenisati, ostati verovatno ili za savest članova komisije u prvoj fazi, a u drugoj fazi ćemo verovatno intervenisati i odgovarajućim poboljšanima. U ovom trenutku to skoro da nije moguće.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vam, gospodine Dimitrijeviću, a hvala vam i što ste ugradili načelo iz Praviteljstvujušćeg sovjeta, pa nema razloga da ga branimo Evropom, ono je srpsko.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Sada ćemo imati pauzu do 15,00 časova.
U 15,00 časova nastavljamo raspravom u pojedinostima Zakona o oglašavanju i tu tačku dnevnog reda ćemo razmatrati, dakle produžujemo radno vreme, za one koji nisu čuli, do 20,00 časova.
(Posle pauze – 15,05)