Reč ima poslanik Zoran Krasić.

Ovde je ovaj uslov postavljen kao minimalni, ali obavezni, deset godina na pravnim poslovima, nije to svakih deset godina. Verovatno deset godina na pravnim poslovima koji su od značaja za obavljanje poslova zaštitnika građana, a to se podrazumeva u upravi, pravosuđu itd. To jeste uslov koji treba da se ispuni, a on je postavljen da bi se pojačala garancija da taj čovek ima specifičnu težinu kao stručnjak i da može da radi ovaj posao.
Da ne bi bilo pogrešnih tumačenja, moram da kažem da pred Evropskim sudom za ljudska prava pojedinca može da zastupa lice koje nije ni advokat, pa čak nije ni pravnik. Čovek je u postupku izgubio, smatra da su mu narušena ljudska prava, može da podnese predstavku Evropskom sudu za ljudska prava, na obrascu na osam strana, priloži sve dokaze kojima će da dokaže da je iscrpljeno sve u zemlji, dobije broj u Strazburu, ide onaj pisani deo postupka i, po potrebi, eventualno kasnije ide onaj usmeni deo, ukoliko se radi o novom i značajnom pitanju koje se tiče ljudskih prava u Evropi.
Može kod nas da se desi da, ako neko pravi paralelu između zaštitnika građana i ombudsmana, i onoga što se dešava u Evropskom sudu za ljudska prava, da napravi grešku, i to veliku grešku može da napravi, jer ovaj zaštitnik građana, s obzirom da je druga tačka njegove nadležnosti kontrola rada organa uprave, u smislu ne samo ažurnosti, da bi stranka bila tretirana kako treba, da nije diskriminisana na početku postupka, može da širi ta prava, ali je moguće da taj zaštitnik građana zauzme neki stav, a da ne zna da je Evropski sud za ljudska prava, povodom tog pravnog pitanja, zauzeo potpuno drugačiji pravni stav.
Zato sam malopre rekao, to iskustvo i to znanje, mnogo više znanje nego iskustvo, pošto je činjenica da tu vrstu iskustva mi nemamo, jer smo tek dve godine u mogućnosti da se obratimo Evropskom sudu za ljudska prava, jer je 2003. godine država primljena u Savet Evrope, što je bio uslov za uspostavljanje ove nadležnosti.
Znači, moguće je da naš zaštitnik građana ovde u javnosti preporukama zastupa neke stavove, a kada se građanin poljuljan tim poverenjem koje mu je pružio zaštitnik građana da je on u pravu, da mu je povređeno pravo, kada se obrati Evropskom sudu za ljudska prava bude grdno iznenađen kada Evropski sud za ljudska prava kaže - mi nismo nadležni ili smatramo da u ponašanju i aktima nije došlo do povrede ljudskih prava.
Mi već imamo nekoliko takvih predmeta, oni su bolni za one porodice gde se Evropski sud za ljudska prava oglasio nenadležnim. To je već jedna specifična situacija u pogledu vremena i drugih stvari. Nije baš dobro za upoređivanje.
Kada pričamo o tom stručnjaku, krug tih lica može da se svede na nekoliko profesora na pravnim fakultetima koji imaju nekog iskustva sa radom Evropskog suda za ljudska prava, jer nema logike da naš zaštitnik građana zastupa stavove koji su u suprotnosti sa stavovima Evropskog suda za ljudska prava.
Samo da vas podsetim, mi smo ovih godina svedoci da Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u svojim presudama iznosi pravne stavove kojima negira stavove Evropskog suda za ljudska prava povodom određenih pravnih pitanja. Gotovo svaka treća presuda, kojom se izriče kazna nekom od Srba, sadrži obrazloženje zašto Haški tribunal nije prihvatio stav Evropskog suda za ljudska prava.
To je već druga dimenzija, ne tiče se konkretno ovoga, ali se tiče tog budućeg stručnjaka koji treba da radi ovaj posao, ukoliko zakon prođe. U tim vodama treba tražiti tog našeg stručnjaka. Mogu da vam kažem pet-šest imena u ovoj zemlji i tu je kraj priče, koji imaju neposrednog iskustva, koji kontaktiraju sa Komitetom protiv mučenja, Evropskim sudom za ljudska prava, vode studente tamo, objašnjavaju studentima ili vode u Međunarodni sud pravde u Hagu. Oni profesionalno prate međunarodno humanitarno pravo i znaju šta su ljudska prava.
Mislim da oko ovog radnog iskustva podržavam stav da se traži duži radni staž na pravnim poslovima. Mogućnost upoznavanja sa stavovima Evropskog suda za ljudska prava postoji i u Ministarstvu pravde i verovatno u drugim našim ministarstvima, gde se koriste neki pravni stavovi koji su značajni za zakonodavnu aktivnost Vlade, kada predlaže, da ne predloži nešto o čemu se već izjasnio Evropski sud za ljudska prava i ocenio da takva odredba predstavlja kršenje ljudskih prava.
Oni kontrolišu sve i svašta, ali ima i kontradiktornih odluka i u Evropskom sudu za ljudska prava, i to treba da se kaže. Taj sud nije lišen političkog uticaja.
Dva konkretna primera postoje koja se tiču naše teritorije i naših građana koji su se obratili, gde postoje kontradiktorne odluke.
Kada se o svemu ovome priča, ne treba davati neku nepotrebno veliku nadu građanima da je sve sada med i mleko, sad kad napravimo zaštitnika, pa neće smeti na šalteru mrko da te pogleda jer mu u mislima stoji slika zaštitnika građana kao nekog sa mačem koji zavodi neki red. Nema od toga ništa.
Što se tiče nekog iskustva, mi smo i do sada imali ljude koji su se bavili na neki način zaštitom prava građana. Verovatno je većina advokata taj posao radila tako i verovatno je većina sudija taj posao radila tako. Moram da vam kažem da je jedno vreme i Ustavni sud Republike Srbije i te kako svojim odlukama o oceni ustavnosti i zakonitosti nekih opštih akata vodio računa o zaštiti prava građana, gde je neposredno utvrđivao nesaglasnost ili suprotnost sa Ustavom.
Znači, takvi ljudi kod nas postoje, treba verovatno između pet-šest kandidata da se izabere čovek koji ispunjava ove uslove u pogledu radnog staža i rada na ovim poslovima, i može nešto da se napravi, ali nemojte da idemo sa nekim lažnim nadama, jer ako napravite ovo pa krene 12 ili 15 hiljada ljudi.
Ili kada se formirao nadzorni odbor pri Vrhovnom sudu, mi smo tada upozoravali da to ne radite jer će onda svi koji su nezadovoljni presudom opteretiti Vrhovni sud nekim predstavkama. Jedno vreme su upućivali Odboru za pravosuđe, ne znam koliko je stotina predstavki bilo u roku od mesec ili dva dana.
Sada sud ne zna šta da kontroliše i kako da kontroliše. Nadzorni odbor Vrhovnog suda ne može da ulazi u predmete i rešava spor između stranaka. Ima neko ograničeno dejstvo. Možda nije pravi primer za ovo, ali nemojte da ljudima dajemo prevelika očekivanja. To ne ide tako ni fizički, ni pravno, ni na drugi način.

Hvala. Da li još ko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo poslanik Milan Marković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo poslanik Marko Krstin.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li ko želi reč? Reč ima narodni poslanik Marko Krstin.

Dame i gospodo, pokušao sam amandmanom da učinim svrsishodnijim jedno ovlašćenje koje zaštitnik daje svom zameniku. Onako kako je zakonom predviđeno da zaštitnik građana određuje zamenika koji će praktično vršiti njegovu funkciju kao starešine organa, u domenu je onoga koji je to ovlašćenje dao.
Ovlašćenje služi, nasuprot tome, onome pred kojim se pojavljuje zamenik zaštitnika građana da bi vršio ovlašćenja samog zaštitnika.
Prema tome, sasvim je logično da umesto "odredio", kao unutrašnji interni akt zaštitnika građana, stavimo "ovlastio" i da to bude, naravno, ovlašćenje u pisanoj formi, koje će zamenik zaštitnika građana moći da pokaže.
To je značajno sa još jedne tačke gledišta, jer pred organom pred kojim istupa kada vrši svoja ovlašćenja, mora da ima sadržinu u čemu istupa i šta može da radi, dokle sežu njegova ovlašćenja. Ovako toga nemamo.
Dakle, smatram da bi bilo osnovano prihvatiti ovaj amandman, da bi se norma precizirala i da bi oni organi pred kojima zamenik, koji vrši funkciju starešine organa, znali sa kojim ovlašćenjem on istupa. Hvala.

Da li se još ko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li ko želi reč? Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam u ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke podneo na član 7. Predloga zakona o zaštitniku građana ima smisao da se ovaj član obriše. Zašto?
Po mišljenju Srpske radikalne stranke neprimereno je uvoditi obavezu polaganja zakletve i obavezivati nekoga da polaže zakletvu pred Narodnom skupštinom ukoliko se radi o organu koji nije predviđen u Ustavu Republike Srbije.
Mi smo već čuli dosta argumentacije o tome i od kolege Zorana Krasića, koji je detaljno obrazložio, vezano za Ustav, zašto nije predviđen, kao i da ne treba zakonom o zaštitniku građana uvoditi nove državne organe koji nisu predviđeni postojećim Ustavom.
Možda bi bilo bolje da je održano neko obećanje, pa da je to donošenje Ustava, koje je trebalo da usledi odmah nakon završetka izbora, u stvari i usledilo, pa ukoliko bude postojala potrebna većina, naravno, možete odrediti da postoji i da će postojati bilo koji državni organ.
Na ovaj način, pokušava se da se na neki veštački način doprinese autoritetu nekoga ko treba da obavlja ovu funkciju.
Mi mislimo da će i ovaj zakon biti potpuni promašaj, da će zaštitnik građana biti nekakva kategorija koja neće moći da doprinese ostvarenju prava, da neće postojati ni dovoljne mogućnosti da se sazna za određene povrede. Naravno, on neće moći preko medija, što je priznaćete svi jedini način da se za neku povredu sazna i da se neko na neku povredu upozori, da reaguje ni u jednom promilu od slučajeva koji će pred njega biti izneti.
Znamo svi da će građani, pogotovo na početku rada, podnositi brojne kritike, predstavke, zahteve, molbe, kao i bilo koje druge akte upućivati ovom zaštitniku građana. Ali, jasno je da će to posle tri-četiri meseca ili posle pola godine prestati i da će to biti svedeno na neku minimalnu meru. Ovo će se desiti iz više razloga. Jedan od razloga je i to što ne postoji ni ta tradicija u našem pravnom sistemu, ni u našem narodu, ne postoji tradicija neke takve institucije kao što je ombudsman.
Imamo i dalje predsednika Republike, koji je pokušao da preuzme deo tih funkcija koje bi po ovom zakonu trebalo da obavlja ombudsman. Videli smo da i on u tome nije uspeo, da su to bila samo prazna obećanja. Jasno je da ni ovim zakonom to što proklamujete svakako nećete moći da postignete.
Ukoliko bi predvideli da sada svaki novi organ koji se formira, a to je čest slučaj, da ovde pred Skupštinom svi polažu zakletvu, desiće se upravo suprotno onome što ste vi u obrazloženju rekli za neprihvatanje ovog amandmana.
Vlada kaže da u pravnom sistemu Republike ne postoji pravni akt kojim bi se eventualno isključila mogućnost da i drugi funkcioneri koje bira Narodna skupština, osim onih za koje je to predviđeno Ustavom, polažu zakletvu pred Skupštinom odnosno pred predsednikom Skupštine.
Treba da shvatite i to da činjenica da je Ustavom određeno koji će funkcioneri polagati zakletvu pred Skupštinom, sama ta činjenica da je to određenu u najvišem pravnom aktu zemlje, treba da vam bude dovoljna da shvatite da se ne može zakonom određivati koji će to još organi biti, odnosno čelnici organa, državni funkcioneri koji će ovde polagati zakletvu.
Da je to bila intencija onoga ko je taj Ustav donosio, jednostavno bi bili izostavljeni i ti koji su Ustavu određeni da će polagati ovde zakletvu, nego bi ta kompletna materija bila prepuštena regulisanju pojedinim zakonima odnosno nekim daljim zakonskim projektima.
Ovo što je rečeno da samo polaganje zakletve pred Skupštinom treba da doprinese autoritetu institucije zaštitnika građana, mislim da ni to ne treba da bude tako.
Onaj ko bude izabran za zaštitnika građana treba sam po sebi da raspolaže određenim i kvalitetima i autoritetom.
Nećete vi moći da udahnete, na jedan veštački način, nekome ko autoritet nema, samim tim činom polaganja zakletve, time što će pročitati, za 20 sekundi ili manje, ovu jednu rečenicu koja predstavlja tekst zakletve. Niko ozbiljan ne može pomisliti da se na taj način može steći autoritet određene institucije.
Pre će se desiti upravo suprotno. Pre će se, čestim polaganjem zakletve pred narodnim poslanicima, odnosno pred Narodnom skupštinom, potpuno obesmisliti sam taj postupak polaganja zakletve.
Jedno je ako imamo tri državna funkcionera ili pet državnih funkcionera koji će pred narodnim poslanicima polagati zakletvu, jer to samom tom činu daje i određenu ozbiljnost i autoritet. Ali, ukoliko je to slika koju će građani gledati svaki drugi dan i ukoliko će svaki državni funkcioner doći ovde da polaže zakletvu, to je potpuno besmisleno. Na taj način se obezvređuju i funkcije predsednika države i ovih drugih predsednika, Vrhovnog suda itd, koji pred ovim domom treba da polože zakletvu.
Zbog svega toga, predlažem da se ovaj član briše. On suštinski neće uticati na zakon, jer će i dalje postojati zaštitnik građana, biće biran i sve ostalo, imaće iste funkcije, prava i obaveze. Ali, neće se nipodaštavati ni neki drugi državni funkcioneri, ni 250 ovde izabranih predstavnika građana, time što će u svakom novom zakonu biti uvedeno još jedno lice koje će ovde polagati zakletvu. Hvala.

Da li još ko želi reč? (Ne.)
Određujem pauzu od jednog sata, dakle do 14,45 časova.
(Posle pauze – 14,55)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo popodnevni rad današnje sednice. Još jednom dobar dan.
Došli smo do amandmana na član 8.
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da.
Izvolite, gospodine Markoviću. Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Gordana Pop-Lazić podnela je amandman na član 8, kojim traži da se član 8. briše. Razlog je vrlo jednostavan, član 8. je apsolutno nebulozan.
Pročitaću ga, kaže se: "Smatra se da je zaštitnik građana odnosno zamenik zaštitnika građana stupio na dužnost momentom polaganja zakletve". Drugi stav: "Ako zaštitnik građana odnosno zamenik zaštitnika građana bez opravdanog razloga ne stupi na dužnost u roku od 30 dana od dana polaganja zakletve". Mislim da ste me pratili, ako je stupio na dužnost danom polaganja zakletve, kako sada, ako ne stupi na dužnost 30 dana od dana polaganja zakletve? Da li njegovo stupanje na dužnost traje 30 dana, dok ne dođe, dok ne stupi, dok ne sedne?
Neverovatno je, kod prepisivanja, prevoda, ne znam koji je to postupak bio kada ste ovaj zakon iz neke zemlje prevodili, došlo je do greške. Čak ni tvorcima ovog zakona ne može da bude jasno šta je pisac hteo da kaže.
S druge strane, kada sam već izašao za govornicu, zaštitnik građana, koji je to zaštitnik koji će štititi državu od pojedinih vaših? Čitam po novinama juče, prekjuče, odriče se ova šifrovana politička organizacija Davinića; jeste on lopov.
Ali, dame i gospodo, Davinić je lopuža, ali je vaša lopuža. I Dinkić je lopuža, ali je vaša lopuža. Ne možete se odricati jednog po jednog. Labusa zaboli noga, ode neko preduzeće, sutradan ćete se odreći i Labusa. I vi ste čisti, a oni su eto bili, čim ste primetili da se tako ponašaju, čim ste primetili da imaju lopovske sklonosti, vi ste ih se odrekli.
Dame i gospodo, mislim da su izbori jedino rešenje da država Srbija stane na noge. Ovaj amandman, kada dođe na glasanje, predlažem da usvojite, ionako je zakon neprimenjiv, ali bar da nešto liči, da nam se svet ne smeje kada pročita, recimo, ovaj član 8.

Da li još neko želi o ovom amandmanu? Izvolite, gospodine Krasiću.
Napominjem, kao pre nekoliko meseci, dakle, skraćenica DC jeste broj, ali nije šifra; to je samo skraćenica od naziva stranke.