Poslovnik podrazumeva da se poslanici ne mogu obraćati sa mesta, čak ni predsedavajućem Republičkog parlamenta. Tako da upozoravam na kršenje Poslovnika od strane gospodina Krasića.
Demokratska stranka je podnela amandman na član 17. u želji da se institucije koje već postoje na lokalnom nivou, uspostavljanjem zaštitnika građana Zakonom o lokalnoj samoupravi, kao i Zakonom o utvrđivanju određenih nadležnosti AP Vojvodine, saglasno Odluci o osnivanju ombudsmana u APV, usaglase, tako da faktički ne bi došlo do sukoba nadležnosti, odnosno faktički do iscrpljivanja mogućnosti i nadležnosti za rad pokrajinskog ombudsmana.
Amandmanom smo predložili, moraću da citiram, da se posle stava 1. doda stav 2. u kome se kaže: "Organ AP nadležan za pitanje zaštite prava građanina, u okviru utvrđenih nadležnosti na teritoriji AP, kontroliše povrede prava građana učinjene aktima, radnjama ili nečinjenjem pokrajinskih ili opštinskih organa uprave, organa i organizacija, čiji je osnivač AP ili lokalna samouprava, ako se radi o povredi republičkih zakona, drugih propisa i opštih akata".
Podsetiću vas da zakon o zaštitniku građana predviđa da zaštitnik građana interveniše uvek kada su povređeni republički propisi, a ombudsman na nivou Pokrajine, odnosno zaštitnik građana, ili koji god hoćete od ova tri termina da koristimo na lokalu, postupaju u odnosu na one akte koji nisu faktički povrede republičkih propisa.
Sve povrede onih propisa koje nisu na republičkom nivou, a koje bi mogao da primenjuje pokrajinski ombudsman ili zaštitnik građana na lokalnom nivou se de fakto odnose i na republičke propise.
Tako da bi mi na ovaj način, pomeranjem nadležnosti u odnosu na organ koji donosi određeni akt, iscrpli u velikoj meri nadležnosti koje pokrajinski ombudsman danas ima.
Podsetiću vas da su pokrajinskim ombudsman i njegova nadležnost određeni članom 1. Odluke o pokrajinskom ombudsmanu i odnosi se na kontrolu rada pokrajinskih i opštinskih organa uprave. Čak i kada oni u vršenju svojih redovnih nadležnosti prekrše i odredbe koje su republičkog nivoa, dakle, republičke zakone. Mislimo da bi na ovaj način, faktički definisanjem nadležnosti u odnosu na organe koji primenjuju republičke propise, na mnogo bolji način izvršeno ono na šta smo se obavezali, između ostalog, Rezolucijom o pridruživanju EU, koja je usvojena ovde u Republičkom parlamentu 13.10.2004. godine, kada smo kazali da ćemo deliti načela, vrednosti i ciljeve na kojima se temelji EU.
Jedno od tih načela i ciljeva jeste decentralizacija. Decentralizacija podrazumeva mogućnost da se na različitim nivoima faktički vrši zaštita određenih prava koje građani u Republici Srbiji imaju.
Naravno, zakon o zaštitniku građana predviđa mogućnost osnivanja kancelarija za zaštitnike građana i u onim mestima u kojima se proceni da je potrebno, ali na taj način pravimo faktički centralizovan organ, koji bi imao jedno mesto odakle bi se direktno upravljalo zaštitnicima građana i ne bi ispoštovao nadležnosti koje su već propisima, koji su usvojeni u Republičkom parlamentu, date ombudsmanu na pokrajinskom odnosno lokalnom nivou.
Jednostavno, mislim da decentralizacija, koja jeste princip organizovanja vlasti koji dovodi do toga da se na najbolji način zaštite prava građana, ovim zakonom o zaštitniku građana faktički i u potpunosti anulira, da anuliramo odluke koje smo doneli prihvatanjem standarda EU, potpisivanjem odnosno prihvatanjem Rezolucije o pridruživanju EU i da ponovo, umesto ka decentralizaciji, koja bi ojačala i omogućila kompletniju i potpuniju zaštitu nadležnosti na svim nivoima, dolazimo ponovo na retrogradni proces koji vodi ka centralizaciji, a koji se nikada nije pokazao dobar, pogotovo ne u zemljama u tranziciji, sa tako tankim iskustvom u demokratiji, kao što je Srbija. Hvala lepo.

Hvala vama. Za reč se javio narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da se nisam javio da podržim ovaj amandman. Stav SRS upravo je suprotan, ali je i jasna intencija Demokratske stranke koja ovakve amandmane konstantno podnosi, bez obzira na to o kom se zakonu i o kojoj se oblasti života radi.        
Nadam se i siguran sam da ovo neće prihvatiti Vlada Republike Srbije. Zaista, od onih koji su u koaliciji sa Jožefom Kasom i Bogoljubom Karićem ne čudi da imaju i ovakve predloge. Naravno, ovo nema nikakve veze ni sa EU, ni sa preporukama EU, ni sa decentralizacijom. Ovo jedino ima veze sa pokušajem odvajanja APV.
Jasno je o čemu se ovde radi. Jasno je da vi želite da izdvojite teritoriju Vojvodine od Srbije, pa o bilo kom propisu da se radi, bez obzira šta je konkretno na dnevnom redu i o čemu raspravljamo.
Dame i gospodo, podsetiću vas, ako ćemo ići na decentralizaciju, onda se zna po kom sistemu to ide. Ne može decentralizacija samo za Vojvodinu.
Ako treba da instituciju ombudsmana spustimo na opštinski nivo, slažem se, pa da svaka opština u Srbiji ima svog ombudsmana, ne mora da bude republički.
Ukoliko želite da imamo jedinstvenu državu, ukoliko želite da taj ombudsman ima neki autoritet, onda ne vidim zašto bi bila razlika kada će on postupati u Novom Sadu, kada će postupati u Kraljevu, Vranju ili bilo gde drugo.
Sledeća stvar, u svom izlaganju rekli ste da se to odnosi na povrede propisa koje donosi AP. Jedan od vaših glavnih argumenata je da bi na ovaj način Republički parlament eventualno ugrozio to što je Pokrajina donela te propise.
Moram da vam kažem da ćete morati da naučite koji pravni akt u državi mora da ima prvenstvo.
Najviši pravni akt u državi je Ustav Republike Srbije. Nakon toga dolaze republički propisi. Koliko god bi vi voleli da moramo republičke propise da usklađujemo sa propisima koji se donose u Vojvodini, to jednostavno nije tako i vi ćete morati, hteli ili ne, da se naviknete da usklađujete propise u Vojvodini sa propisima koji se donose za teritoriju Republike Srbije, koja je još uvek jedinstvena.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo jutros počeli rad po amandmanima na Predlog ovog zakona, mislio sam da raspravljamo o Predlogu zakona o zaštitniku svih građana Srbije.
Iz obrazlaganja podnosioca amandmana shvatio sam da mi u stvari raspravljamo o Predlogu zakona o zaštitniku građana uže Srbije, Srbije bez pokrajina, Beogradskog pašaluka, ne znam na šta se sve odnosi.
Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko usvojimo ovaj zakon svuda će zaštitnik građana moći da deluje.
Ukoliko usvojimo amandman zaštitnik građana će, ukoliko utvrdi da su neka prava nekog građana sa one strane Save, recimo moja prava u Batajnici će štititi zaštitnik građana, moj komšija iz Nove Pazove moraće da se javi ombudsmanu koji će da mu kaže kakva su njegova saznanja, pa će ombudsman da štiti prava onog mog komšije.
Dame i gospodo narodni poslanici, zašto podnosilac, odnosno poslanička grupa, odnosno politička stranka podnosioca amandmana nije naterala tog ombudsmana, a oni su na vlasti, zajedno sa Čankom, Karićem u Vojvodini, da pokrene pitanje kada su otvorili narodne kancelarije u svakom selu u Vojvodini, narodne kancelarije u kojima sede ljudi koje je imenovao, ovlastio i platio Đilas, doduše ne svojim parama, ne onim parama koje uzima od RTS za svoje usluge nego narodnim parama. U svakom selu ima kancelarija koja, pošto ima malo poslova za njih, bavi se stranačkim poslovima.
Ombudsman je morao da se pojavi po ovom pitanju. Predlažem da se ovaj amandman odbije.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.

Pogrešno sam protumačena. Nije pokrajinski ombudsman Bušman nego zaštitnik građana, koji sprovodi zaštitu propisa i brine se o zaštiti ljudskih prava na teritoriji AP Vojvodine, saglasno Zakonu o prenosu određenih nadležnosti na AP Vojvodinu, koji je usvojila Republička skupština.
Dakle, radi se takođe o republičkom zakonu.
Zakon o lokalnoj samoupravi je republički propis i ovaj zakon o kome danas raspravljamo je takođe republički propis. Da bi postojao jedinstven pravni sistem, neophodno je da republički propisi koje donosi ista skupština budu međusobno usaglašeni. To su osnovna pravna pravila.
U tom pravcu se odnosi i ovaj amandman koji smo danas podneli. Nije pokrajinski ombudsman nešto što radi nezavisno i potpuno samostalno u odnosu na zaštitnika građana, ali je ombudsman treba da vrši nadležnost, odnosno poslove koji su mu odlukom o osnivanju ombudsmana dodeljeni na teritoriji AP Vojvodine, gde organi AP Vojvodine primenjuju određene republičke zakone, kako bi se u neku ruku rasteretila obaveza koju bi imao zaštitnik građana sa svega četiri predviđena zamenika, jer je to princip decentralizacije, gde se prosto određene nadležnosti mogu delegirati i po zakonu se faktički delegiraju na niže nivoe vlasti, dakle pokrajinu i lokalnu samoupravu.
To su pozitivni propisi koji su danas na snazi u Republici Srbiji. Do kraja 2004. godine pokrajinski ombudsman, od kada je osnovan, imao je zavedenih više od 330 predmeta.
U 2005. godini, kancelarija u Novom Sadu zavela je preko 270 predmeta. Postoje kancelarije u Pančevu i Subotici koje takođe rade po predstavkama.
Ni slučajno nikada, nikome iz poslaničke grupe DS, nikome ko živi u Vojvodini i glasač je DS, nije palo na pamet da pomisli da bi ovim ili bilo kojim propisom radio na razgradnji Republike Srbije.
Ta demagoška priča, ta dnevno-politička priča, koju nažalost moramo da slušamo iz dana u dan za ovom skupštinskom govornicom, jeste nešto što nikome ne služi na čast, što prosto nije utemeljeno ni u jednoj aktivnosti DS, koja je stranka koja se zalaže za integritet Republike Srbije, ali i za priznavanje Ustavom predviđene autonomije Vojvodine.
Obzirom da pozitivni propisi koji postoje i koje je ovaj parlament usvojio, predviđaju mogućnost i daju ovlašćenja AP Vojvodini da sopstvenom odlukom osnuje ombudsmana, ona je to i uradila.
Umesto da sada svi zajedno koristimo iskustva koja ima pokrajinski ombudsman, koji je za razliku od zakona o kome danas govorimo predvideo da u okviru pet zamenika koje ima, postoje zamenici koji su specijalizovani samo za određene povrede ljudskih prava, kao što su ravnopravnost polova, zaštita nacionalnih manjina i prava deteta, pa je to još viši nivo organizovanja ombudsmana, da koristimo te pozitivne propise, mi stalno imamo negativnu konotaciju, koja jeste opšta karakteristika ljudi koji žive i rade u Republici Srbiji.
Hajmo da prepoznamo da li je nekada nešto urađeno pozitivno? Hajmo da pokušamo da izvučemo neko pozitivno iskustvo iz onoga što je u prethodnom periodu u Republici Srbiji urađeno. Negativnog naravno ima. Ali, valjda smo svi mi ovde zajedno tu da pokušamo da idemo napred.
Repliciraću i na ranija izlaganja nekih kolega za ovom govornicom, DS podržava neke zakone koji su u ovom parlamentu usvojeni u ovom sazivu, zato što niko od nas ne želi da Srbija ponovo dotakne dno, da se ponovo valjamo u blatu, kao što smo se valjali dok su neki od vas vršili vlast u ovoj zemlji, nego želimo da Srbija ide napred.
Dakle, ono što valja i vredi DS će uvek podržati, a ono što ne valja i na šta imamo primedbu, naravno da ćemo primedbu staviti, amandmane podneti i ukazati na neke stvari za koje mislimo da možemo poboljšati, da bi ponovo u ovom parlamentu bili doneti zakoni koji treba da služe građanima Srbije, koji treba da služe Srbiji, koja nema prava da stoji, mora da ide napred, a destruktivnom pričom koja ničemu ne vodi, nažalost ne možemo tim putem ići.

Hvala. Reč ima gospodin Marković po Poslovniku.

Sada sam poprilično iznenađen i zgranut kada je gospođa rekla da su se oni u vreme naše vladavine valjali po blatu. Što ste to radili ljudi, ako boga znate?
Dalje, kaže - dnevno-političke priče nećemo da slušamo svaki dan. Zato i jesu dnevno-političke priče, svaki dan, a nedeljno-političke jednom nedeljno, mesečno-političke jednom mesečno, ali da se vratim na amandman.
Šta će ombudsman kao piramida sa svim svojim kancelarijama i pored toga narodne kancelarije iz iste političke organizacije, iz iste političke stranke? Tamo ćete saplitati jedan drugog, jer u svakom selu imate po dve kancelarije.
Dalje, ako je zaštitnik građana, opet kao piramida, čovek koji ima ispod sebe celu strukturu u Srbiji, pa zaštitnik građana ima svoju kancelariju u Nišu, onda će njegovi ljudi raditi taj posao, ali će u Novom Sadu morati da se javi ovom vašem ombudsmanu.
Taj zakon ste "izboksovali" u jednoj političkoj iznudici, kada je Vlada morala da podlegne tom pritisku, pa je izglasan godinu dana pre nego što mi raspravljamo o tom zaštitniku građana i u Srbiji. Prema tome, ako je to privilegija, građani Vojvodine su bili mnogo privilegovaniji, pa su imali 330 primedbi, 330 prijava.
Ma, koliko ste od toga rešili? Koliko je ljudi koji su se obratili tom vašem ombudsmanu rešilo svoje probleme u Vojvodini. To šta će se dešavati na izborima, čiji su birači, to ćemo da vidimo sada kada izbori budu došli.

Hvala vam. Još neko o ovom amandmanu da li želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podnela Ksenija Milivojević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 18. amandman je podneo poslanik Milan Stevović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 18. amandman je podneo poslanik Milan Marković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 18. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.