Danas mi se nešto ne povlači, zato ću obrazlagati ovaj amandman.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 17, u kome kažem da je zaštitnik građana ovlašćen da postupa "na zahtev građana". Razlika između člana i amandmana je samo ovo "na zahtev građana" kontroliše poštovanje prava građana itd.
Drugim rečima, zaštitnik građana će na moj zahtev da kontroliše zaštitu mojih prava, poštovanje mojih prava itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, u svakom opštinskom javnom tužilaštvu se dnevno slije po nekoliko desetina krivičnih prijava, od kojih je bar dve trećine apsolutno nebuloznih - opsovao jedan drugome majku i ovaj mu piše krivičnu prijavu. Hoće li zaštitnik građana u tom slučaju ići da svaku krivičnu prijavu kontroliše?
Samo kada su građaninu prava i slobode ugroženi i obrati se zaštitniku građana, zaštitnik građana ima legitimno pravo da preispita valjanost odluka, postupaka kojima su njegova prava ugrožena i da onda počne sa zaštitom prava.
U drugom delu u stavu 2. sam tražio da se reči "i pravilnost" brišu. Da pročitam i taj deo: "Zaštitnik građana je ovlašćen da kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa uprave". Obrazloženje zašto amandman nije usvojen kaže: "Amandman se ne prihvata zato što formulacija stava 1. člana 17, kako je predloženo amandmanom, zanemaruje da zaštitnik građanina ne postupa samo na zahtev građana, već i u skladu sa članom 24. stav 1", pa ćemo i taj član 24. stav 1. pročitati, da bi građanima, u ime kojih ove zakone donosimo i radimo ovde, bilo jasno.
Član 24. stav 1. kaže: "Zaštitnik građana pokreće postupak po pritužbi građana ili po sopstvenoj inicijativi". Šta ako nema ni pritužbe građana, odnosno ima tih krivičnih prijava o kojima sam govorio. Šta ako nema inicijative zaštitnika građana? Ono što se vidi iz svih ovih karakteristika, znam da taj zaštitnik građana, ako na njega mislimo, a čini mi se da je gospodin Krasić već video tri ili četiri lična opisa. Od tih četiri, vidim bar trojicu koje će boleti briga za prava građana. Oni će doći tu da uzimaju debele plate, da rade posao ako ih natera Vlada itd.
Prema tome, predlažem da se moj amandman usvoji, da zaštitnik građana ima pravo da kontroliše poštovanje prava građana itd, na zahtev građana i da se ovo "pravilnost" iz ovog člana briše.

Da li još neko želi o ovom   amandmanu? Da, narodni poslanik, Zoran Krasić.

Odbor je, teško je to reći u procentima, ali poprilično usvojio ovaj amandman, pa je svojim amandmanom, ovo što se predlaže stavom 1, predložio, ali nije prihvatio promenu stava 2. poslanika Momira Markovića. Mislim da smo možda svi tu napravili jednu grešku, kako Vlada, tako i mi koji smo amandman pisali i odbor.
Podsetio bih vas kako glasi stav 1: "Zaštitnik građana je ovlašćen da, na zahtev građanina, kontroliše". Mislim da on nije ovlašćen da kontroliše, već je on ovlašćen ovim zakonom da pokrene neki svoj postupak u kome će da utvrdi da li se poštuju prava građana. Mislim da je ne samo gruba i neprecizna reč "kontrola". To je moje mišljenje.
Naravno, sve ovo drugo se uklapa, nije problematično.
Reč "kontroliše" odudara od samog duha i teksta ovog zakona. Onaj ko je pisao verovatno je imao problema koju reč da upotrebi da bi objasnio ovo.
U suštini, ovde se ipak vodi neki interni postupak na relaciji zaštitnik građana, njegova stručna služba, korišćenje tih ovlašćenja da kontaktira sa nekim organima, sa građanima itd. To nije neki sudski postupak, to nije ni neki upravni postupak.
To je obična korespondencija koja je neophodna da taj zaštitnik građana samo dođe do zaključka da li je povređeno neko pravo građana, da li organi uprave prekoračuju neka ovlašćenja.
Zbog toga, a shvatam prema gestikulacijama koje činite, da prihvatate to da ako Vlada interveniše nekim amandmanom moglo bi da se i sredi. Ostaje i ovo u odnosu na stav 2.
Vlada insistira na ovoj reči "pravilnost rada". Kada se kontroliše zakonitost rada nekog organa tu se kontroliše sve. Nema tu ni celishodnosti, ni opravdanosti, ni bilo čega drugog, ima samo zakonitosti, počevši od načela na kojima se zasniva neki postupak, pa sve do onih radnji.
Kod nas se sada u terminologiji upotrebljavaju neke reči koje do sada nikada nisu bile u upotrebi, sem u poslednje dve-tri godine: valjanost, pravilnost; pa ubacuju neka nova načela, poput onih dobra uprava itd. To malo zbunjuje.
Imamo prilično razrađene pravne stavove, već 30 - 40 godina, koji se tiču uprave, nisu se menjali i ne postoji neka velika potreba da se ti stavovi menjaju. Mislim da se tu unosi neka vrsta zabune.
Pod pojmom pravilnost sve i svašta može da se protumači, ako ne zaštitnik, a ono običan građanin kada pročita tekst zakona može da pomisli da treba da osporava pravilnost nekog akta, pa dokle se izgura.
Mislim da su ti stereotipni termini prihvatljivi, a tim pre što praksa postoji i svi mi znamo šta to znači: efikasno, brzo, hitno, sa manje troškova, uz poštovanje dostojanstva ličnosti itd.
Nekako ovim definišemo zaštitnika građana, jer polazimo od prezumpcije da država narušava, ugrožava ljudska prava. Ko to čini? Pre svega izvršna vlast.
Sada vidite kako se kod nas sve ovo dešava, s pravom treba da razmislimo o tome da donesemo zakon o zaštitniku države, jer mi ovde imamo ugroženu državu. Ona nema ljudska prava, ali i ova naša država ima neko dostojanstvo. Stičem utisak da nam u pravnom sistemu nedostaje jedan takav zakon, jer mi imamo i tužioca i ove druge organe, ali oni slabo štite državu.
Nama je država na ledini. Svako može da je oduva. Svako može da je napadne, pa da li se posvađali u okviru iste stranke zbog neke funkcije ili zbog zloupotrebe funkcije, da li se međusobno napadaju, da li Crna Gora - Srbija, da li vojska - policija, policija - BIA, više nisu bitne relacije, nevladine organizacije - država. Danas svako o državi može da kaže šta god želi, da trusne najveću bljuvotinu, najveću laž.
Skoro smo imali priliku da gledamo, zemlja se tresla posle onog filma Nataše Kandić - Trnovo itd. Pogledajte na internetu, vidi se da je fotomontaža u pitanju. Navodno su streljani, a oni ustaju. Ko to objavljuje?
Niko nema nameru da to objavi. Može Nataša Kandić da izađe i da kaže da je Tomislav Nikolić tamo ubijao, da je okrvavio ruke itd, sve se trese pet dana, dok ne prođe Srebrenica i obeležavanje nekog datuma, a posle toga je ona situacija: "Ne, nisam to mislila", te ovo, te ono.
Može ona da kaže da predsednik Narodne skupštine izgledom podseća na one koji su tamo činili ratne zločine. Predsednik Skupštine mora da ćuti jer će nevladine organizacije da ga ..., kao da država nema svoje dostojanstvo. Ova država mora da ima svoje dostojanstvo. Ova država mora, na neki način, da iskoreni laž. Mora da iskoreni zloupotrebu prava. Mora da iskoreni gaženje ljudskih prava. Sve to mora da iskoreni. To je nemoguće da se sredi ukoliko imamo rovitu državu. Ukoliko svako može da krene protiv države, da govori sve i svašta.
Pogledajte kako se to perfidno radi. Pao tamo neki zid na nekom gradilištu, pa kažu da je pao zid Vlade Republike Srbije, zgrade Vlade Republike Srbije. Sada smo počeli i zidove da delimo da li su Skupštine grada, Vlade, Vojske ili ne znam koga. To su te perfidne stvari koje se proguraju, a ovo naše javno mnjenje samo da poludi od svega toga. Poput ovoga, Karićeva žena trudna ili nije trudna. To je glavna vest u politici.
Moramo da imamo zaštitnika države. Zašto? Taj zaštitnik države štiti prava većeg broja pojedinaca nego što bi se u konkretnom pismu obratio neki građanin zaštitniku građana.
Kod nas je država stvarno ugrožena. Haraju ovi Soroševi, haraju ovi što idu po džeparac u inostranstvo, za običnu dnevnicu svašta bi uradili. Oni haraju. Skrećem vam pažnju na to.
Stavite se vi u poziciju da član 17. ovakav ostane i da bude ova formulacija "kontroliše". Ne daj bože, padne neka većina ovde ili još neki možda dodatno polude pa se izabere Nataša Kandić za to, ili Vojin Dimitrijević ili Biserko, ili ona Milić i da ne ređam sve, to je galerija likova. To je paradigma beogradskog kruga dvojke. Kada oni počnu na kvadrat da tumače svako slovo, svaku reč - šta onda?
Sećate se kako je Biljana Kovačević-Vučo tumačila. Ona i Batić su svakome zastupnici. Ko hoće da pljune na državu neka se obrati kod njih i dobija odmah drvene advokate, iz momenta.
Tu je i ona priča o dva meseca. Sudija kaže da to što smo mi uradili ne može da se primeni, odbija se tužba, ona kaže da je sve u redu, samo je nedostatak našeg zakona jer nemamo taj član. Šta je onda protivzakonito? Kako je mogla dva meseca da nam drži predavanje o tome kako nešto nije u redu?
Tu je i ova čuvena lustracija. Da li neko može da shvati šta su napravili majstori za lustraciju? Vi ne želite da iskorenite iz pravnog prometa naše zemlje zakon koji je neustavan.
Član Komisije za lustraciju je i Sima Radulović. U Nišu je, ne znam ni šta radi, ni kako radi.
Provocirali su neke sudije Vrhovnog suda, u prvoj varijanti su hteli i sudije Ustavnog suda, i taj zakon je falsifikovan. Biserka Živković ga je promenila. Prevarila je onu ženu što je bila sekretar Skupštine, da sa Ustavnog suda to prebaci na Vrhovni sud, kao što je učinjeno i kod Zakona o finansiranju političkih stranaka. To svi znaju: služba, Skupština, sve političke stranke. Znate da je čist falsifikat. To je gore i od "Bodruma" i od "Soluna".
Sada, meni da drži predavanje o lustraciji neko kome pripada Biserka Živković ili Zoran Živković. Objasnite mi, molim vas, jedino da se čovek izvrne naopako, da svuče kožu, da se izvrne naopako, da se ispsuje, da se vrati ponovo i da se zatvori. To sve kod nas prolazi.
Dragi gospodine Lončar, razmislite o ovoj ideji, da napravimo zakon o zaštitniku države, koji bi nas štitio od takvih manipulanata koji su u stanju sve da okrenu. U stanju su čak i ovo da protumače. Znam da vam nije loša namera sa ovakvim predlogom zakona. Znam i da znate da, u krajnjem slučaju, imamo neke ustavne i još neke razloge koje ističemo prilikom protivljenja za donošenje jednog ovog zakona. Videli ste po našim amandmanima, svesni smo da imate većinu, verovatno imate neki pritisak iz inostranstva pa da izgurate ovo do kraja.
Pokušali smo amandmanima da učinimo da to bude koliko-toliko podnošljivo, prihvatljivo pravno-tehnički, pravno-logički. Svi naši amandmani su u tom smislu da se koliko-toliko taj zakon uredi, da kažem - na neki način, iako mi stalno potenciramo da ne postoji ustavni osnov za ovako nešto. To ćemo uvek da potenciramo - da ne postoji ustavni osnov da se donese ovakav zakon.
Razmislite malo, ova reč "kontrola", reč "pravilnost", u režiji velikih eksperata za ljudska prava. Uzmite knjigu od Teodora Merona, napisao je neku knjižicu o ljudskim pravima. On tumači probleme humanitarnog prava u delima "Hamlet" itd.
(Predsedavajući: Vreme.)
Ali, nema nijedne rečenice o ljudskim pravima Palestinaca na teritoriji Izraela, a 52 rezolucije osuđuju Izrael za kršenje ljudskih prava, obavezujuće rezolucije. Veliki ekspert ni jednu rečenicu nije posvetio onome što se dešava na njegovom kućnom pragu. Ali, zato je našao Hamleta, sva dela Šekspira, razmatrao itd. Veliki ekspert! Samo da vas podsetim, taj veliki ekspert 1998. godine zastupao Ameriku kada se donosio Rimski statut. On je bio protiv Rimskog statuta.

Vreme, gospodine Krasiću.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 17. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Za reč se javila narodni poslanik Snežana Lakićević- Stojačić.

Poslovnik podrazumeva da se poslanici ne mogu obraćati sa mesta, čak ni predsedavajućem Republičkog parlamenta. Tako da upozoravam na kršenje Poslovnika od strane gospodina Krasića.
Demokratska stranka je podnela amandman na član 17. u želji da se institucije koje već postoje na lokalnom nivou, uspostavljanjem zaštitnika građana Zakonom o lokalnoj samoupravi, kao i Zakonom o utvrđivanju određenih nadležnosti AP Vojvodine, saglasno Odluci o osnivanju ombudsmana u APV, usaglase, tako da faktički ne bi došlo do sukoba nadležnosti, odnosno faktički do iscrpljivanja mogućnosti i nadležnosti za rad pokrajinskog ombudsmana.
Amandmanom smo predložili, moraću da citiram, da se posle stava 1. doda stav 2. u kome se kaže: "Organ AP nadležan za pitanje zaštite prava građanina, u okviru utvrđenih nadležnosti na teritoriji AP, kontroliše povrede prava građana učinjene aktima, radnjama ili nečinjenjem pokrajinskih ili opštinskih organa uprave, organa i organizacija, čiji je osnivač AP ili lokalna samouprava, ako se radi o povredi republičkih zakona, drugih propisa i opštih akata".
Podsetiću vas da zakon o zaštitniku građana predviđa da zaštitnik građana interveniše uvek kada su povređeni republički propisi, a ombudsman na nivou Pokrajine, odnosno zaštitnik građana, ili koji god hoćete od ova tri termina da koristimo na lokalu, postupaju u odnosu na one akte koji nisu faktički povrede republičkih propisa.
Sve povrede onih propisa koje nisu na republičkom nivou, a koje bi mogao da primenjuje pokrajinski ombudsman ili zaštitnik građana na lokalnom nivou se de fakto odnose i na republičke propise.
Tako da bi mi na ovaj način, pomeranjem nadležnosti u odnosu na organ koji donosi određeni akt, iscrpli u velikoj meri nadležnosti koje pokrajinski ombudsman danas ima.
Podsetiću vas da su pokrajinskim ombudsman i njegova nadležnost određeni članom 1. Odluke o pokrajinskom ombudsmanu i odnosi se na kontrolu rada pokrajinskih i opštinskih organa uprave. Čak i kada oni u vršenju svojih redovnih nadležnosti prekrše i odredbe koje su republičkog nivoa, dakle, republičke zakone. Mislimo da bi na ovaj način, faktički definisanjem nadležnosti u odnosu na organe koji primenjuju republičke propise, na mnogo bolji način izvršeno ono na šta smo se obavezali, između ostalog, Rezolucijom o pridruživanju EU, koja je usvojena ovde u Republičkom parlamentu 13.10.2004. godine, kada smo kazali da ćemo deliti načela, vrednosti i ciljeve na kojima se temelji EU.
Jedno od tih načela i ciljeva jeste decentralizacija. Decentralizacija podrazumeva mogućnost da se na različitim nivoima faktički vrši zaštita određenih prava koje građani u Republici Srbiji imaju.
Naravno, zakon o zaštitniku građana predviđa mogućnost osnivanja kancelarija za zaštitnike građana i u onim mestima u kojima se proceni da je potrebno, ali na taj način pravimo faktički centralizovan organ, koji bi imao jedno mesto odakle bi se direktno upravljalo zaštitnicima građana i ne bi ispoštovao nadležnosti koje su već propisima, koji su usvojeni u Republičkom parlamentu, date ombudsmanu na pokrajinskom odnosno lokalnom nivou.
Jednostavno, mislim da decentralizacija, koja jeste princip organizovanja vlasti koji dovodi do toga da se na najbolji način zaštite prava građana, ovim zakonom o zaštitniku građana faktički i u potpunosti anulira, da anuliramo odluke koje smo doneli prihvatanjem standarda EU, potpisivanjem odnosno prihvatanjem Rezolucije o pridruživanju EU i da ponovo, umesto ka decentralizaciji, koja bi ojačala i omogućila kompletniju i potpuniju zaštitu nadležnosti na svim nivoima, dolazimo ponovo na retrogradni proces koji vodi ka centralizaciji, a koji se nikada nije pokazao dobar, pogotovo ne u zemljama u tranziciji, sa tako tankim iskustvom u demokratiji, kao što je Srbija. Hvala lepo.

Hvala vama. Za reč se javio narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da se nisam javio da podržim ovaj amandman. Stav SRS upravo je suprotan, ali je i jasna intencija Demokratske stranke koja ovakve amandmane konstantno podnosi, bez obzira na to o kom se zakonu i o kojoj se oblasti života radi.        
Nadam se i siguran sam da ovo neće prihvatiti Vlada Republike Srbije. Zaista, od onih koji su u koaliciji sa Jožefom Kasom i Bogoljubom Karićem ne čudi da imaju i ovakve predloge. Naravno, ovo nema nikakve veze ni sa EU, ni sa preporukama EU, ni sa decentralizacijom. Ovo jedino ima veze sa pokušajem odvajanja APV.
Jasno je o čemu se ovde radi. Jasno je da vi želite da izdvojite teritoriju Vojvodine od Srbije, pa o bilo kom propisu da se radi, bez obzira šta je konkretno na dnevnom redu i o čemu raspravljamo.
Dame i gospodo, podsetiću vas, ako ćemo ići na decentralizaciju, onda se zna po kom sistemu to ide. Ne može decentralizacija samo za Vojvodinu.
Ako treba da instituciju ombudsmana spustimo na opštinski nivo, slažem se, pa da svaka opština u Srbiji ima svog ombudsmana, ne mora da bude republički.
Ukoliko želite da imamo jedinstvenu državu, ukoliko želite da taj ombudsman ima neki autoritet, onda ne vidim zašto bi bila razlika kada će on postupati u Novom Sadu, kada će postupati u Kraljevu, Vranju ili bilo gde drugo.
Sledeća stvar, u svom izlaganju rekli ste da se to odnosi na povrede propisa koje donosi AP. Jedan od vaših glavnih argumenata je da bi na ovaj način Republički parlament eventualno ugrozio to što je Pokrajina donela te propise.
Moram da vam kažem da ćete morati da naučite koji pravni akt u državi mora da ima prvenstvo.
Najviši pravni akt u državi je Ustav Republike Srbije. Nakon toga dolaze republički propisi. Koliko god bi vi voleli da moramo republičke propise da usklađujemo sa propisima koji se donose u Vojvodini, to jednostavno nije tako i vi ćete morati, hteli ili ne, da se naviknete da usklađujete propise u Vojvodini sa propisima koji se donose za teritoriju Republike Srbije, koja je još uvek jedinstvena.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo jutros počeli rad po amandmanima na Predlog ovog zakona, mislio sam da raspravljamo o Predlogu zakona o zaštitniku svih građana Srbije.
Iz obrazlaganja podnosioca amandmana shvatio sam da mi u stvari raspravljamo o Predlogu zakona o zaštitniku građana uže Srbije, Srbije bez pokrajina, Beogradskog pašaluka, ne znam na šta se sve odnosi.
Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko usvojimo ovaj zakon svuda će zaštitnik građana moći da deluje.
Ukoliko usvojimo amandman zaštitnik građana će, ukoliko utvrdi da su neka prava nekog građana sa one strane Save, recimo moja prava u Batajnici će štititi zaštitnik građana, moj komšija iz Nove Pazove moraće da se javi ombudsmanu koji će da mu kaže kakva su njegova saznanja, pa će ombudsman da štiti prava onog mog komšije.
Dame i gospodo narodni poslanici, zašto podnosilac, odnosno poslanička grupa, odnosno politička stranka podnosioca amandmana nije naterala tog ombudsmana, a oni su na vlasti, zajedno sa Čankom, Karićem u Vojvodini, da pokrene pitanje kada su otvorili narodne kancelarije u svakom selu u Vojvodini, narodne kancelarije u kojima sede ljudi koje je imenovao, ovlastio i platio Đilas, doduše ne svojim parama, ne onim parama koje uzima od RTS za svoje usluge nego narodnim parama. U svakom selu ima kancelarija koja, pošto ima malo poslova za njih, bavi se stranačkim poslovima.
Ombudsman je morao da se pojavi po ovom pitanju. Predlažem da se ovaj amandman odbije.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.