Hvala, gospodine Lončar.
Reč ima gospodin narodni poslanik Marko Krstin po amandmanu gospođe Leile Ruždić-Trifunović.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, ministre, imamo amandman koji, po svojoj osnovi hoće da zameni naziv zakona, umesto "zaštitnika" da bude naziv "branioca".
I jedno i drugo su naše reči. Predlagač se opredelio za ovu reč i nemam razloga da to sporim.
Što se tiče zalaganja da ga nazovemo ombudsmanom, to nije naša reč. Tu reč zaista veoma teško izgovaram, kao i mnogi naši građani. Predložio bih da ostanemo kod naših reči.
Što se tiče pravnog osnova za donošenje zakona, koji je sa određenom argumentacijom ovde osporavan, izneo bih nešto drugačiju argumentaciju, koja se zasniva na tome da to što Ustav ne poznaje instituciju zaštitnika građana nije argumentacija koja ukazuje na to da mi ne možemo da ga uvedemo zakonom, prosto iz razloga što postoje i druge institucije, državni organi, kao što su sudija za prekršaje, kao što je javni pravobranilac itd. kojih u Ustavu nema, a u skladu sa ovlašćenjem državnih organa, odnosno Skupštine da određuje vrstu i sastav svojih organa, postoje i deluju u našem pravnom sistemu već 50 godina.
Dakle, smatram da ne bi mogli upotrebljavati, kao ustavno-pravni argument, da se ne može uvesti zaštitnik građana, to što on u Ustavu nije izričito naveden.
Drugo što hoću da kažem, u osnovnim načelima Ustava, takođe, postoji načelo prema kome ono što nije zabranjeno, dozvoljeno je. Dakle, Skupština bi mogla formirati organe za koje se ukaže potreba, naročito u ovoj važnoj oblasti, kao što je zaštita ljudskih prava. Hvala.

Hvala vama, gospodine Krstin.
Po istom amandmanu za reč se javila narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, koleginica Leila Ruždić-Trifunović je, podnoseći ovaj amandman na član 1.  Predloga zakona i tražeći izmenu naziva zaštitnik građana u građanski branilac, želela, tako je bar rekla u načelu u raspravi ovog zakona, da uskladi zakon sa Zakonom o lokalnoj samoupravi.
Mi srpski radikali smo, prilikom izglasavanja onakvog Zakona o lokalnoj samoupravi, prilikom izglasavanja omnibus zakona koji je, kršeći postojeći Ustav, doneo veći stepen nadležnosti Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, rekli da je zapravo ustanovljavanje jednog ovakvog, navodno nezavisnog tela i organa, jedna obična farsa, što se i pokazalo. Govoriću vam na primeru grada u kome živim.
Dakle, njena namera je bila da se uskladi sa nazivom iz Zakona o lokalnoj samoupravi, a Skupština grada Kragujevca je odmah posle konstituisanja, zapravo tri meseca od početka rada u novom sazivu, dala predlog za gradskog građanskog branioca. On je izabran iz reda nepartijskih i nepoznatih funkcionera u našem gradu, već je to bivši sekretar Skupštine grada Kragujevca, koji je tu dužnost vršio u periodu od 1996. do 2000. godine, kada ste svi vi zajedno bili na vlasti - SPO, Demokratska stranka i sve ono što se tada zvalo "Zajedno" u našem gradu.
Kada je on izabran, rekla sam da je to čovek koji, ne da je nepristrasan, profesionalan u obavljanju svog posla, nego je baš pokazao i suprotno. Čak je 1998. godine, kao sekretar Skupštine grada, zloupotrebljavajući funkciju na kojoj se nalazi, a uz to, u sinhronizovanoj političkoj akciji sa Stevanovićem, koji je tada bio predsednik Gradske skupštine, insistirao na tome da se gospodin Tomislav Nikolić, tada odbornik u Skupštini grada Kragujevca, udalji sa sednice.
Sada su se Kragujevčani našli u situaciji, onako osiromašeni, ojađeni, sa mnogobrojnim problemima, sporovima koje imaju iz imovinskih i radnih odnosa, zbog šikaniranja na poslu, zbog toga što im prete otkazima, zbog raznih uzurpacija, da se upravo tom čoveku žale, koji je tu svoju "demokratsku" prirodu veoma lepo pokazivao dok je bio sekretar Skupštine.
Onda je on, vršeći poslove iz okvira svoje nadležnosti, koje mu je Zakon o lokalnoj samoupravi dao, a zove se gradski građanski branilac, navodno krenuo po pritužbama građana i po prijavama da rešava te poslove. Isti će slučaj biti i ovde. Njega je izabrala, doduše, Skupština grada Kragujevca, što je ovde predlog gospođe Radete u amandmanu na član 4, da to radi Narodna skupština kada je u pitanju zaštitnik građana.
Ali on sam i tako nesposoban, kakav jeste, ali svejedno i da je najsposobniji, najprofesionalniji, lepo je priznao i rekao da ništa dalje ne može od toga, nego da obavesti javnost da su mu ruke vezane. Kako krene od organa gradske uprave, koja je zaista u veoma lošem stanju, zato što su načelnici uprave postavljeni od strane gradonačelnika i vladajuće strukture, kadrovi koji ne zadovoljavaju da vode tako odgovorne poslove, preko preduzeća koja su pod ingerencijom Skupštine grada, preko slučajeva koji su najugroženija socijalna kategorija, on lepo kaže - ne mogu tu ništa, jer su mi ruke vezane.
Samo mogu da konstatujem da gradska uprave ne radi svoj posao, da preduzeća ne rade svoj posao, a on je taj isti, koji je iz te političke strukture izabran na predlog Stevanovića i vladajuće strukture. Onda se građani tako igraju mačke i miša, vrte se u krug, nikakve pomoći, nikakve zaštite.
Zbog toga su amandmani koje smo podneli na ovaj predlog zakona u ime poslaničke grupe SRS pokušaj da se nešto bolje precizira nadležnost zaštitnika građana, odnosno kako to koleginica Ruždić predlaže, branioca. Unapred vam kažem, a to smo vam govorili kada je bila rasprava u načelu, od tog posla neće biti ništa.
Oni koji su opljačkani, reketirani, kao Dragomir Tomić, o čemu je malopre govorio gospodin Vučić, oni koji su na najgori mogući način uzurpirani u ovoj zemlji, neće imati kome da se žale sve dok je ovakvog načina vladanja i sve dok je takvih bandita koji mogu da rade šta hoće i niko im na put ne staje. Oni to rade, osioni su i silni, bez obzira na to da li su poznati ili su u tom rangu na nivou lokalne samouprave ili na republičkom nivou. Građane u ovoj zemlji nema ko da štiti.

Hvala, gospođo Jovanović.
Da li još neki poslanik o ovom amandmanu želi reč?
Izvolite, reč ima narodni poslanik Dušan Petrović.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, amandman gospođe Ruždić ima nameru da uvede konzistentnost u naš pravni sistem. O Zakonu o lokalnoj samoupravi možemo da mislimo dobro i možemo da mislimo loše. Demokratska stranka je imala velike primedbe na taj zakon, ali taj zakon je deo našeg pravnog poretka, on je na snazi. U tom zakonu figurira naziv ombudsman, a taj strani izraz je postao prepoznatljiv za institut i za instituciju o kojoj ćemo govoriti i o kojoj danas govorimo. Dakle, da se naziva građanski branilac.
Možda je trebalo sa ovim zakonom predložiti izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi, pa da ovi termini budu istovetno loši, da se u jednom pravnom sistemu iste stvari nazivaju različitim imenima. To produkuje u drugom, trećem, ili ne znam kom koraku, pravnu nesigurnost.
Zbog čega je to naročito važno u Srbiji? Važno je zbog toga što, nažalost, iz političkih krugova je spušten u pravni život jedan neverovatan manir lažnog optuživanja. Postoje političke snage u Srbiji kojima laži predstavljaju politički instrument, predstavljaju političku doktrinu. Postoje političke snage u Srbiji čiji se lideri hvale kako su manipulatori. Postoje političke snage u Srbiji čiji lideri izjavljuju da su ponosni zbog toga što su lagali, da su ponosni zbog toga što su političkom manipulacijom sticali uticaj na javno mnjenje, da su više ponosni na to nego na najviša naučna zvanja koja su stekli.
Dakle, zbog potrebe da se zavede red u naš pravni poredak, zbog potrebe da se uvede red u naš javni život, zbog potrebe da se iskoreni laž, kverulancija, kao politički manir koji zagađuje našu politiku i naše društvo, bilo bi dobro da parlamentarna većina, a Demokratska stranka će, podržavajući ovaj amandman, tome dati doprinos.
Dakle, bilo bi potrebno da se i u ovoj terminološkoj sferi uvede red i da imamo istovetne nazive za istovrsne institute koje uređujemo. Hvala lepo.

 Hvala vama.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Replika.)
Zašto replika? Budite ljubazni, nije pomenuta ni jedna poslanička grupa, nijedna stranka. Izvinjavam se ako je neko prepoznao gospodina Branislava Ivkovića iz ovog govora. Ja nisam, tako da nema razloga za repliku. Budite ljubazni da nastavimo, jasno moram da se držim Poslovnika.
Da li još neko želi reč o istom amandmanu? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Milan Marković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da.
Za reč se javila gospođa Snežana Lakićević-Stojačić, a potom narodni poslanik Aleksandar Vučić. Izvolite, gospođo Stojačić.

Iako govorim po amandmanu na član 1, prvo želim da ukažem na povredu Poslovnika, koju ste, gospodine predsedniče, učinili već nekoliko puta u toku ove sednice, uvažavajući pravo gospodina Šarovića da se obrati Skupštini kad god on to želi. Vi ste dužni da mu ne omogućite da govori ukoliko nije ubacio poslaničku karticu na svom mestu, jer u članu 98. se kaže da je poslanik dužan da se identifikuje kada uđe u Skupštinu.
On je iskoristio činjenicu da vi niste na odgovarajući način rukovodili ovom sednicom i omogućili ste mu da se obrati narodnim poslanicima nekoliko puta.
Dalje, takođe gospodin Vučić može da priča za govornicom šta hoće, ali vi ste dužni po Poslovniku da ga upozorite da mora da govori saglasno onome što se nalazi na dnevnom redu, odnosno amandmanu o kome raspravljamo na sednici koja je u toku.
Dakle, gospodine predsedniče, dva puta ste prekršili Poslovnik. Narodni poslanici, ukoliko su dovoljno sposobni, mogu da iskoriste činjenicu da govore o čemu hoće. Mogu da iskoriste činjenicu i treba da iskoriste činjenicu da vi dajete reč i ukoliko nisu evidentirani kao prisutni na sednici parlamenta, ali vi ste dužni da poštujete odredbe Poslovnika, i član 98. i član 101, koji ste već nekoliko puta u toku sednice prekršili. Sada se vraćam na amandman.

Gospođo Stojačić, videćete u stenogramu, nema razloga da raspravljamo – i u slučaju prvog poslanika jasno sam upozorio da je prekršio Poslovnik i u odnosu na to je dobio upozorenje, to je jedno od dva upozorenja koja je dobio.
Dakle, to je način rukovođenja sednicom. Kada je u pitanju drugi, videćete takođe da sam na kraju izlaganja još jednom postavio pitanje da li se sve to odnosilo na slučaj amandmana i da je to zapravo bila preširoka argumentacija.
Hvala vam na razumevanju. Izvolite.

Vi možete da izreknete opomenu, ali ne možete da date reč poslaniku koji nije evidentiran da prisustvuje sednici. Niste vi taj ko je ovlašćen da u svakom trenutku procenjuje da li je neko u parlamentu prisutan ili nije i da li je neko govorio i izrekao određene uvredljive stvari ili ne, ili da podrazumevate da li se to odnosilo ili ne na nekoga ko je prisutan u ovoj sali.
Amandman na član 1. podnela je poslanička grupa DS u želji da precizira rad građanskog zastupnika, odnosno zaštitnika građana, u želji da se i rad građanskog zastupnika odnosi i na sudsku upravu. Dakle, predlažemo da se nakon reči "kontroliše rad organa državne uprave" dodaju reči "i sudske uprave".
Podsetiću vas da u ovom zakonu faktički građanski branilac ima mogućnost da reaguje samo na one pritužbe ili na ona pitanja u kojima je podnosilac pritužbi iscrpeo sva svoja pravna sredstva, sa jednim jedinim izuzetkom, a to je ukoliko bi se podnosiocu pritužbe nanela nenadoknadiva šteta u konkretnom slučaju.
Obzirom da znamo u kojoj zemlji živimo, obzirom da znamo koliko traju sudski postupci, obzirom da znamo da se zloupotreba u toku sudskih postupaka može vršiti i vrši vrlo često nečinjenjem, nezakazivanjem, neodržavanjem rasprava, nedostavljanjem podnesaka i raznim drugim radnjama kojima se sprečava odgovarajuća zaštita građana Srbije, smatramo da bi građanski zastupnik imao obavezu, odnosno morao imati određene nadležnosti u kontroli, intervenisanju po pritužbama građana i na rad organa sudske uprave.
U tom smislu DS smatra da je neophodno ovaj amandman usvojiti i nadamo se da će i ministar, ali i poslanici, ubaciti reči "sudska uprava" u član 1. zakona o zaštitniku građana.