Srpska radikalna stranka će podržati ovaj amandman ukoliko poslanička grupa koja ga je predložila i dalje bude na poziciji amandmana.
Možemo da idemo i malo dalje od onoga što je moj prethodnik rekao, a to se vidi u sledećim stavovima, osim toga što Narodna banka Srbije želi sve kada su u pitanju ovi posrednici. Ovaj amandman se konkretno odnosi na stav 2. koji kaže: "Posrednici mogu biti finansijske institucije koje odredi Narodna banka Srbije."
Međutim, idemo dalje: "Društvo za upravljanje i posrednici", znači oni koje je Narodna banka Srbije odredila, "mogu, posebnim ugovorom, angažovati fizička lica koji moraju posedovati dozvolu za obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana, a koju izdaje Narodna banka Srbije." To je nešto preuzeto iz Zakona o osiguranju. Nije problem ni to.
Sledeći stav: "Za postupke i štetu koju prilikom pružanja tih usluga pričine posrednici i fizička lica, pored njih, odgovara i društvo za upravljanje." Niti ga je društvo za upravljanje odredilo da li će da bude posrednik, niti ovlašćeno fizičko lice, a ono odgovara za njegov posao i štetu koju pričini solidarno sa njim. Gde je Narodna banka koja je dala dozvolu njima da rade?
Zašto Narodna banka Srbije ne odgovara? Ona je propisala uslove, ocenila podobnost, dala dozvolu nekome, a nije pitala društvo za osiguranje da li je ono saglasno ili nije.
Ovaj koncept zakona o dobrovoljnom penzijskom fondu najviše odgovara jednom konceptu da Narodna banka Srbije bude društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom. Nemam ništa protiv toga, ali napišite. Samo napišite. Nema nikakvih problema. Onda bi to bila neka varijanta između drugog i trećeg stuba osiguranja. Ovo je neuspeli miks. Ovde ste nešto zamiksovali, ali nije izašao proizvod, izašlo je nešto loše. To loše je obična splačina, to moram da vam kažem.
Nismo se javljali povodom nekih amandmana, a sada neću da komentarišem zašto se neko nije javio povodom svog amandmana i kako je došlo do tog amandmana, ali pazite, naknada društva za upravljanje, a to je društvo njih desetak, imaju dva-tri čoveka koji ispunjavaju ove uslove, i oni upravljaju, daju nalog banci gde će da plasira ta sredstva dobrovoljnog penzijskog fonda i u koju vrstu hartija od vrednosti. To je taj minimum koji ovaj zakon propisuje. Sve dalje nije obaveza.
Ta grupa ljudi po osnovu tog posredovanja, pogledajte šta ima, naknadu, a to je prihod društva za upravljanje. Naknada za usluge društva za upravljanje sastoji se od: 1) naknade prilikom uplate penzionih doprinosa, po stopi od najviše 3% od vrednosti izvršenih uplata. Biće 3%. Kada se u Srbiji kaže najviše toliko, toliko će da bude. Znači, za svaku uplatu 3% je prihod društva za upravljanje. Tačka 2) naknada za upravljanje fondom, po stopi od najviše 2% godišnje od vrednosti imovine dobrovoljnog penzijskog fonda.
Svake godine se uvećava imovina dobrovoljnog penzijskog fonda, takva je logika, povećava se nominalno broj članova, akumuliraju se sredstva, već druge godine u sistemu su oni koji su se prethodne godine učlanili i imaju svoju imovinu i uplaćuju sledeće godine i imovina se uvećava, i pojedinačno i po broju. To su strašni prihodi. U ovim okolnim zemljama to je određeno u procentima 0,8. Da li je tako? 0,8 je određeno.
Mi nismo hteli da podnosimo amandmane, jer onda bi onda bilo – vi ste uvek protiv itd. Naravno, ovo što je moj prethodnik rekao u amandmanu, mislim da logički podrazumeva i ovaj poslednji stav da se briše. Ovo nema smisla, stvarno nema smisla.
Ovde treba da se napiše zakon, Radovan Jelašić je ovlašćen da napravi spisak ko bi mogao da se bavi ovim poslom i kraj priče. G17 će odmah da glasa i ovi će da kažu – koalicija, pa da ostanemo, hajde i mi ćemo da glasamo, a ovi što nisu ni na nebu ni na zemlji, oni kažu – teraj još, neće biti izbora. Ne može tako zakon da se donosi, ne može ovako zakon da izgleda.
Najvažnija stvar za člana dobrovoljnog penzijskog fonda je sadržana u članu 62.
Kaže se: "Pravo člana dobrovoljnog penzijskog fonda, odnosno penzijskog plana na povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima stiče se sa navršene 53 godine života."
U prethodnim odredbama oko ugovora, pristupa članstvu, oko poslovne politike, sve vodi Narodna banka. Kako? U vidu saglasnosti. Apsolutno sve. Ta prava koja proističu iz ovog fonda, bez obzira što su ona u suštini imovinska i samo imovinska i morala bi da se reše po pravilima imovinskog prava, pa ako se ima u vidu činjenica da saglasnost na sva ta dokumenta daje guverner Narodne banke Srbije menja se ono što je osnova i što je elementarno saznanje i elementarno pravo iz oblasti imovinskog prava.
Ovde su rekli 53 godine i vezali ga za Zakon o obaveznom penzijsko-invalidskom osiguranju. Pogledajte dalje, da vam ne čitam. Niko nije hteo da podnese amandman na ovo. Zašto? Zato što su rekli – koliko platiš, tolika je i muzika, ti si preuzeo rizik, pa si postao član. To je ta logika na kojoj se plovi od strane predlagača.
Pogledajte pretposlednji stav, kaže: "Bliže uslove za ostvarivanje prava na raspolaganje i povlačenje akumuliranih sredstava u slučajevima iz stava 6. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove rada i penzijskog osiguranja". Mi ćemo zakonom koji budete izglasali reći: ulažete do 53 godine, ne možete da povlačite naša sredstva. Ograničava se pravo raspolaganja pojedinca nad njegovim sredstvima, i to zakonski, ne ugovorno.
Dalje: "Povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima član ovog fonda mora početi najkasnije sa navršenih 70 godina života", a u prethodnim odredbama ima i kako se nasleđuju ta sredstva, u formi povlačenja, ukoliko član umre itd. Sa vrlo malim odredbama otvara se veliki prostor za guvernera, ministra finansija i, kada su u pitanju bolest i ove stvari, vanredni troškovi lečenja i trajne nesposobnosti za rad, ministra za rad i druge poslove. Tako ne može.
Ovaj zakon nema odredbu, što postoji u drugim zakonima, gde se članovima garantuje minimalni prinos dobrovoljnog penzijskog fonda, da li u vidu eskontne stope, da li trećine itd. Nema, nego bukvalno rečeno – sve na tržište, sve na neku džadu, na neku livadu, pa ko koga.
Sada vidite zašto je bilo potrebno Mlađanu Dinkiću da u 25 članova postoji deo, stav gde se kaže: "NBS će", "propisaće", "utvrdiće", "odlučiće", "daće saglasnost", "oduzeće dozvolu", "daće dozvolu" itd. Kada se u jednom zakonu od 79 članova nađe na dvadeset i nešto mesta da će NBS ili neko propisati, onda verujte da ovo nije zakon, onda nama ovakav zakon ne treba. Treba nam zakon sa tri člana, da prepustite sve volji guvernera i ministra finansija. Zbog čega? Zbog budžeta. Alfa i omega je budžet, ne život, nego budžet. Najveći problem ove vlade je sveden na budžet. Zato se i donosi ovakav tip zakona.
Mi iz Srpske radikalne stranke jesmo za zakon kojim treba da se uredi dobrovoljno penzijsko-invalidsko osiguranje putem dobrovoljnih penzijsko-invalidskih fondova, ali ne na ovaj način i sa ovom koncepcijom, gde se ništa ne zna, gde ne zna budući član fonda koji je minimum koji mu država garantuje. Ovde država garantuje. Šta vi mislite, da država donese propis i kaže - baš nas briga, mi smo doneli propis, pa se vi ponašajte po zakonu.
Gro sredstava koja budu u ovom fondu koristiće se kao poštapalica budžetu Republike Srbije, zato što Republika Srbija izdaje tzv. dužničke hartije od vrednosti koje su u našim uslovima najsigurnije hartije od vrednosti. Gotovo se ne postavlja pitanje naplate potraživanja po osnovu tih hartija od vrednosti.
Ovo je dodatni budžet Vlade Republike Srbije. Naravno da ona mora da garantuje. Ne može ona garanciju da sprovede na taj način što će guverner da ocenjuje opravdanost. Ne može, nego jasnom i preciznom normom, da svako ko bi hteo da radi ovaj posao, koji ispunjava uslove, može da radi posao; da onaj ko želi da bude član nekog dobrovoljnog penzijsko-invalidskog fonda bude elementarno zaštićen.
Ovde je sve fluid. Videćete, posle ove kritike, ovaj zakon će morati vrlo brzo da se menja. Ovaj zakon će biti izvor stalnih konflikata. Zapamtite šta sam vam rekao. Da li će oni biti manje ili više vidljivi, to je drugo pitanje, ali na bazi ovog zakona se pravi potpora budžetu Republike Srbije.
Ko će da radi ovaj posao - samo odabrani, jer finansijsko tržište u Srbiji mora da bude, po koncepciji G17 plus, zatvoreno, u smislu da G17 plus ima kontrolnu funkciju nad svim segmentima i u svim fazama finansijskog poslovanja, finansijskog tržišta. Uzeli ste Komisiju za hartije od vrednosti, uzeli ste Ministarstvo finansija, budžetsku inspekciju, carinu, poresku, NBS, sva osiguravajuća društva, sve banke, sve račune kontrolišete. Sada ste oteli i vojsku, ne zbog kontrole para, nego da biste ostvarili vaš politički program - razbijanje državne zajednice. Za sve imate pokriće – neko iz MMF-a baš traži ovo.