Moram samo da stavim neku primedbu na ovo - laičko pisanje amandmana, o kome je kolega Mamula govorio. Kolega, kada se radi o nasilju u porodici, ne radi se ni o kafani...
(Đorđe Mamula, sa mesta: Da li je ovo replika?)
... ne radi se ni o kafani, ni o slučajnom susretu, ni o prostoriji o kojoj se ne zna o čemu se radi. Prema tome, molila bih vas da se uzdržite od takvih komentara.
Na član 79. ispod naslova - Vrste mera bezbednosti, osam članova Odbora za ravnopravnost polova od kojih su dva člana muškarci, tako da ne bih volela da se stekne utisak da su ženski amandmani, oni su zajednički amandmani nas i naših kolega, podneli smo amandman kojim smo, kao meru bezbednosti, tražili da se uvrsti i zabrana kontaktiranja sa oštećenim i obavezno psihološko savetovanje i tretman nasilnika.
Član 79. odnosi se na učinioca krivičnog dela za koga se izriču mere bezbednosti, i to u krivičnom delu nasilje u porodici. U važećem Krivičnom zakoniku i u sadašnjem Predlogu krivičnog zakonika, u članu 194. predviđeno je krivično delo nasilje u porodici. Mnoga istraživanja su pokazala da najveći broj učinilaca ovog krivičnog dela ponovo vrši nasilje prema članovima porodice, bez obzira da li je vođen krivični postupak i da li postoje osude za krivično delo.
Da bi se ostvarila preventivna zaštita i predupredilo ponavljanje nasilnog ponašanja prema članovima porodice, neophodno je predvideti mogućnost izricanja adekvatnih mera bezbednosti, odnosno onih mera bezbednosti koje bi onemogućile kontakt nasilnika sa žrtvom i omogućile da nasilnik bude podvrgnut psihološkom savetovanju i tretmanu.
Mera bezbednosti - zabrana kontaktiranja sa oštećenim, treba da dovede do sprečavanja daljeg nasilničkog ponašanja učinioca onda kada utvrđene okolnosti ukazuju na opasnost od ponovnog vršenja krivičnog dela. Mera bezbednosti - podvrgavanje nasilnika psihološkom savetovanju i tretmanu, takođe je veoma bitna, posebno ako se ima u vidu činjenica da nam iskustvo pokazuje da nasilnici nisu skloni, niti su motivisani da se dobrovoljno podvrgnu psihološkom tretmanu.
Ove mere imaju za cilj da dovedu do promene u ponašanju nasilnika, da kod nasilnika razviju veštine komunikacije, umeće prepoznavanja stresnih situacija i adekvatno reagovanje na njih, kao i učenje novih strategija za rešavanje problema.
Uvođenje predloženih mera posebno je značajno, s obzirom na Porodični zakon koji ne predviđa mogućnost da sud u parničnom postupku, uz mere porodično-pravne zaštite, koje je predvideo, izrekne i meru bezbednosti.
Smatramo da bi ove mere doprinele boljoj i potpunijoj zaštiti žrtava i da bi se na taj način bolje ostvarili ciljevi prevencije kod oblika nasilja u porodici.