Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 134. amandman je podneo poslanik Petar Cvetković.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 135. amandman je podneo poslanik Petar Cvetković.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 136. amandman je podneo poslanik Petar Jojić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam ovaj amandman i predložio da se u članu 136. stav 2. tačka 5) briše. Zašto? U odredbi stava 2. tačka 1) ponovo se uvodi nova mera ograničenja i kontrole osuđenika.
Kao posebna mera usamljenje je izuzetno problematična mera, koja je bila uvedena pre 60 godina i koja je trajala sve do donošenja važećeg zakona. Ova mera se u praksi pokazala kao vrlo neefikasna i često je bila zloupotrebljavana, iako je rešenje o usamljenju donosio ministar, a sada kada je to u rukama upravnika, zloupotrebe će biti daleko veće.
Usamljenje je izuzetno teška mera koja izaziva velike posledice, izolacija iz socijalne sredine se ne uklapa sa koncepcijom izolacije osuđenika.
Ova mera je u direktnoj suprotnosti sa svim načelima o ljudskim pravima, pa zato predlažem da ministar oceni, proceni ili prihvati Vlada ovaj amandman, ili prihvati Skupština u danu za glasanje.

Hvala. Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne.)
Na član 140. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS i u ime poslaničke grupe SRS tražio sam amandmanom da se član 140. briše, jer amandman predstavlja usklađivanje sa članom 126. stav 2. tačka 5).
Kako bi građanima koji nas gledaju bilo jasno, član 140. glasi: "Osuđenom koji svojim ponašanjem uporno remeti red, ugrožava bezbednost i predstavlja ozbiljnu opasnost za druge osuđene, može se rešenjem izreći mera usamljenja u neprekidnom trajanju najduže do tri meseca."
Zamislite, dame i gospodo, bilo kog čoveka koga ćete strpati u ćeliju dva sa dva, obično bez dnevnog svetla, i držati ga tri meseca. Koliko će to uticati na njegovu mentalnu sferu. Hoće li taj čovek sutradan kada odsluži svoje biti resocijalizovan.
Dame i gospodo narodni poslanici, znam da vladajućoj garnituri ne pada na pamet da će oni već koliko na sledećim parlamentarnim izborima sići s vlasti i biti u situaciji da osete upravo sankcije iz ovog zakona. Nemojte ljude koji su već jednom osuđeni osuđivati, pogotovo ne ovako drastične kazne, zatvor unutar zatvora. Zbog toga smatram da član 140. treba brisati, a u samom zatvoru se nađe mogućnost da se oni koji su agresivni smire na određen način. Verujte mi, znam to.
Uostalom, očekujem da mnogi koji su sada mnogo fini, sutradan kad budu uhapšeni, postanu agresivni u onim uslovima. Upravo zbog njih iz vladajućih stranaka predlažem da se ovaj član briše.

Gospodin Krasić, po istom amandmanu.

Ovde izražavamo naš principijelni stav povodom ovoga. Naravno, ovaj naš amandman ne nailazi na simpatije i u ministarstvu i u zatvorima, jer ova mera po svojoj definiciji treba da se primenjuje vrlo restriktivno.
"Osuđenom koji svojim ponašanjem uporno remeti red, ugrožava bezbednost i predstavlja ozbiljnu opasnost za druge osuđene ...".
Znači, ova mera u svojoj definiciji ima za cilj da omogući neki elementarni red u zatvorskoj ustanovi, radi elementarne sigurnosti i bezbednosti, kako onih ljudi koji rade, tako i onih koji izdržavaju kaznu zatvora, a ima ljudi koji u toj mikrosredini pokazuju neke svoje sklonosti. Ne treba na ovu meru gledati kao na nešto što samo kod nas postoji, pa nigde na kugli zemaljskoj.
Međutim, naša intervencija povodom ovog amandmana nije bila u smislu da tražimo da se briše ovaj član, kako bi onemogućili i otežali uslove rada i boravak u zatvoru. Ne, nego samo da skrenemo pažnju da postoje i druga sredstva, počev od prijemne službe, gde se izvrši jedno sociološko i socijalno skeniranje osuđenika, do razvrstavanja, animacija, zanimacija i drugih stvari.
Međutim, sada bih iskoristio povod da ukažem na neke stvari koje se dešavaju u našim zatvorima. Prvo, od upravnika koji traže pare da bi se primio stražar, pa onda to ide dalje: obezbeđenja mobilnih telefona za zatvorenike, gledanje kroz prste u pogledu nekih drugih pogodnosti i beneficija, stvaranja zatvorske elite među osuđenim licima, do pravih kabadahija, nasilnika koji svoje frustracije i iživljavanje manifestuju nad ostalim osuđenim licima, pa sve do ove raširene pojave da svako ko se protrese na krevetu treba mu bensedin ili neki drugi lek da bi smirio nervozu, do onih koji polulegalno koriste drogu u zatvoru, a neki se čak bave trgovinom u zatvoru.
Da li smo mi spremni na jedan novi koncept? Mislim da se u ovom trenutku ne pokazuje ni elementarna želja za jednim novim konceptom sistema izdržavanja kazni zatvora. Nije razlog samo materijalno stanje, to moram da kažem. I u službama obezbeđenja koje rade u zatvorima sve i svašta se navuklo za proteklih nekoliko godina, bez bilo kakve značajnije kontrole, u smislu podobnosti za taj posao, jer to je vrlo specifičan posao, pa preko vaspitačke službe, do sve zapostavljenijeg dela ekonomskog sektora u našim zatvorima, gde je, osim osposobljavanja i animacije, data mogućnost i da ljudi to vreme prekrate nekim poslom koji rade.
Mi načelno razmišljamo da usamljenje i samice treba izbaciti kao disciplinsku meru kojom se održava red, ali istovremeno tražimo da sve druge službe koje neminovno moraju da se pitaju, koje prethode ovome, na adekvatan način snime stanje, formiraju grupe, posebne paviljone, odeljenja, prema nekim ličnim sklonostima i afinitetima, kako bi izbegli situaciju da lice na izdržavanju kazne zatvora muči i zlostavlja drugog.
Mi obično koristimo kao primer da nije primereno da onaj ko je učinio saobraćajni prekršaj, pa je osuđen na kaznu zatvora od nekoliko godina, bude na istom mestu sa licem koje je višestruki povratnik ili licem koje je u rangu serijskog ubice.
Ili sa licem koje je, navodno, narkoman, diler droge. Onda se stvarno postavlja pitanje da li je u tom objektu izvršena resocijalizacija, da nam se ne desi da taj čovek pretrpi traumu u zatvoru, iako je bio krivično odgovoran samo zbog saobraćajnog prekršaja.
U tom smislu smo podneli amandman da skrenemo pažnju na drugačiji koncept unutrašnje organizacije ovih naših zavoda za izdržavanje kazni zatvora. To je bila poenta. Inače smo duboko svesni činjenice da ima pravih pravcatih ludaka koji čine krivična dela, jedva čekaju da se vrate u zatvor. To deluje nekima čudno, ali takvih patoloških tipova ima. Kada dođu u zatvor, oni ispune svoju ličnost, jer su tamo neko i nešto u kriminalnom miljeu i onda krene maltretiranje.
Zato je vrlo važna ova služba obezbeđenja, služba prevaspitanja i ekonomska služba, da se uspostavi elementarni red kako bi taj život tamo ličio na normalan život. On nikada ne može biti normalan, toga smo svi svesni, ali da makar tim licima ta resocijalizacija, koju očekujemo u zatvoru, i bude resocijalizacija, a ne patnja, i zašto ne reći i škola za novi kriminal. Imamo takvih situacija. Možda javnost nije dovoljno upoznata sa nekim situacijama.
Kod nekih osuđenika postoji i mogućnost da vikend provedu van zatvora, kući, ali imate situaciju da u tom sagledavanju kako da se resocijalizuje jedna osoba, pusti se da provede vikend kući, i ona ode za vikend i napravi dva krivična dela. Znači, gde je zatvorska uprava pokazala i blagonaklonost i htela da pomogne čoveku da izađe iz krize, ode za vikend i učini još dva krivična dela, pa još prilikom hapšenja se opire, prilikom preuzimanja napadne stražu u policijskoj stanici.
Onda verovatno ima opravdanja da ostane u zakonu ovo usamljenje. Samo molim da se pogrešno ne shvati naš amandman i naša inicijativa. Želeli smo da vam skrenemo pažnju da na drugi način, drugom organizacijom i drugim merama mogu da se izbegnu ove stvari, odnosno da se ide u susret pre pojave problema zbog čega će da se pojavi neka nedisciplina koja remeti red i tok stvari u zatvoru.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 140. i 143. amandmane je podneo narodni poslanik Petar Cvetković
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandmane, a Zakonodavni odbor smatra da su pravno mogući, pa konstatujem da su ovi amandmani postali sastavni deo Predloga zakona.
Na član 146. amandman je podneo poslanik Petar Jojić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uložio sam amandman na član 146. i predložio da se brišu u stavu 2.  tačke 2), 4) i 5) i stavovi 3. i 4.
Za to dajem sledeće obrazloženje zašto. Kao i u slučaju mere usamljenja, neverovatno je da se predlagač odlučio da uvede meru ograničenja prijema paketa od tri meseca i ograničavanje raspolaganjem novca do tri meseca. Ove mere se kod nas dugi niz godina nisu primenjivale, jer su izazvale velike posledice u praksi.
Određivanjem tipova zavoda – otvoreni, poluotovreni, zatvoreni i strogo zatvoreni – treba jasno odrediti češći prijem paketa i nije opravdano dodatno kažnjavanje osuđenika ograničavanjem prijema paketa i raspolaganje novcem, kada je moguće da se osuđenik zbog učinjenog disciplinskog prestupa premesi u stroži tip zatvora, odnosno zavoda.
Ako se kažnjava ovim merama, osuđenik se primorava da se zadužuje kod drugih osuđenika, da svojim roditeljima i rodbini sugeriše da šalju pakete preko drugih osuđenika, pod imenom onih lica koja imaju pravo da primaju pakete, pa na taj način plaćaju reket, da se služe drugi osuđenici, kako bi im dali nešto od njihovih paketa. To nije u skladu sa ljudskim pravima, kao ni da se osuđenicima oduzima, odnosno ograničava novac i hrana u zatvorima.
U praksi je poznato da te mere nisu bile pozitivne, niti su dale bilo kakve dobre rezultate, niti vaspitno uticale na osuđenike. Naprotiv, one su delovale sasvim suprotno. Ova rešenja su prevaziđena, retrogradna i zastarela. Zbog toga smatram da je ovaj amandman opravdano uložen i da ga treba prihvatiti, a ne ograničavati ona prava koja po svim međunarodnim standardima i po Ustavu pripadaju čak i licima koja su osuđena.

Izvolite, narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jednog člana zakona koji otežava ionako teško stanje zatvorenika, a pri tom 90% ljudi u zatvoru ponaša se u skladu sa pravilima ponašanja, i ako ima pet-šest posto onih koji ih ne poštuju, zbog tih pet-šest posto ne treba donositi ovako rigidne i rigorozne mere.
Članom 146. se predviđa, pored ostalog, 2) ograničenje ili zabrana primanja paketa do tri meseca, 4) ograničenje ili zabrana raspolaganja novcem u zavodu do tri meseca i 5) upućivanje u samicu u slobodno vreme ili tokom celog dana i noći.
Ograničenje zabrane primanja paketa od tri meseca, dame i gospodo narodni poslanici, pri onakvom meniju i pri onakvim uslovima, jeste poražavajuće. Zbog toga smatramo da ovu tačku treba brisati.
Ograničenje raspolaganja novcem do tri meseca; vi ne znate da svaki zatvorenik ima svoj broj, pod tim brojem se vodi novac koji on ima na raspolaganju i kada dođe u kantinu sa tog njegovog konta se skida onoliko koliko kupi. Uglavnom se kupuju cigarete, nešto higijene itd. Ako mu ograničite da tri meseca ne može kupovati cigare, on će morati da pozajmljuje od drugih zatvorenika koji imaju mogućnost da kupe ili da kupi po daleko većoj ceni ili da se zaduži i sutradan da vraća. Zbog toga i ovu tačku treba brisati.
Treće, upućivanje u samicu u slobodno vreme. To znači čim prestanu one aktivnosti šetnja, doručak itd. izvodite čoveka i odvodite ga ili na 24 sata. Dame i gospodo narodni poslanici, svi zatvorenici su pre svega ljudi, već su im određena ljudska prava i slobode ograničeni samim tim što se nalaze tamo gde se nalaze, i ne treba im i to vreme koje je za njih izuzetno psihološki teško još više otežavati. Zbog toga smatramo da ove tri tačke iz člana 146. treba brisati.