Član 134. odnosi se na korišćenje saobraćajnih sredstava i sredstava veze od strane pripadnika straže kada se trude da uhvate lice koje je pobeglo iz zatvora. To je objašnjeno, tako da kažem, narodskim rečnikom, šta reguliše ovaj član 134, s obzirom da je i ta situacija u pitanju. Sada je ovaj član malo izmenjen zbog činjenice da je na isti član prihvaćen amandman poslanika Petra Cvetkovića.
Tražio sam da se reči "lišavanja slobode" zamene rečju "hvatanja", jer je to lice već lišeno slobode. Član se odnosi na osuđenika koji je pobegao iz zatvora. On je u statusu lica lišenog slobode koje je odbeglo; sada ga samo ovi hvataju, a ne da ga ponovo lišavaju slobode, jer nije osvojio slobodu nekom pravosnažnom odlukom, nego je samovlasno došao do navodno svog viđenja slobode. Ne prigovaram na ovaj deo - da se koriste dostupna prevozna sredstva i sredstva komunikacije od trećih lica, iz prostog razloga što je to i potrebno.
Međutim, pripadnici straže ovim poslom mogu da se bave, eventualno, nekoliko časova pošto se konstatuje da je lice pobeglo, tu u nekoj neposrednoj blizini.
Inače, poslove hvatanja i vraćanja tog lica na izdržavanje kazne zatvora radi Ministarstvo unutrašnjih poslova, pa čak i u slučaju organizovane pobune u zatvoru, sami znate, ne interveniše straža, nego dolazi policija i interveniše.
Vi ćete imati problema sa ovim sredstvima veze, ministre. Potrudio sam se i doneo sam ovde četiri rešenja: Trgovinski sud u Beogradu FI-3895/01, ispravka rešenja 19. 09. 2005. godine; 19. 09. 2005. godine, ispravka rešenja FI-8777/2000; 19. 09. 2005. izmena rešenja FI-2389/97; FI-5119/94 i 5669/94 u vezi sa nekom presudom po žalbi br. 2356/94, naravno datum je 19. 09. Ministre, ovo je još u roku za eventualno izjavljivanje žalbe. Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Višem trgovinskom sudu u roku od osam dana od dana prijema istog.
Kakva je veza između ovih rešenja i sredstava veze? Velika. Radi se o sudiji Trgovinskog suda Žanki Radić. Ona je izmenila ova rešenja, neka je izmenila posle 11 godina, neka posle sedam, posle pet i posle četiri godine. Odnose se na Bogoljuba Karića.
Znači, više to nije sistem "Braća Karić" - BK Trejd, sa sedištem u Moskvi - Rusija, već je AO BK Trejd - na engleskom u Rusiji, možete da zamislite kako to zvuči.
Ta gospođa je izmenila ova rešenja, verovatno povodom ove očigledne akcije koja je usmerena da se sazna kako je formirana ta grupacija "Mobtel", gde je tu država, gde je tu darežljivi Pokret snaga Srbije i Bogoljub Karić, gde su tu CD-i, plate od po 200-300 hiljada evra mesečno. Nikada nije doneo odluku da smanji cenu impulsa za 50 posto. Tu bi pokazao najveću humanost.
Vezu ćete, gospodine ministre, preko nadležnih pravosudnih organa da utvrdite. Ovo ne pričam zbog Bogoljuba Karića, on to pogrešno može da shvati, ovo pričam zbog sudije koja je ovo uradila. Ona će verovatno, ukoliko bude uhapšena, imati sistem veza, pošto veze Karić ima svuda - u Vrhovnom sudu, Okružnom sudu, opštinskim sudovima, Registru, bankama, osiguravajućim društvima, tajnim organizacijama, medijima, svuda Bogoljub Karić ima sistem veza.
Ako budete nešto radili povodom ovoga, pre svega mislim na krivični postupak, ne presuđujem odmah da se razumemo, samo upozoravam Vladu i Ministarstvo na nešto što se dešava - da se vrši ispravka rešenja posle 11 godina da bi se završila prodaja, navodno prodaja "Mobtela" i da bi se prejudicirale neke stvari u arbitraži. Ujedno vam kažem, ovi koji zastupaju našu državu u tom arbitražnom postupku, čini mi se u Ženevi, povedite računa, i njima treba komunikacija, jer su u istom košu kao ova žena sudija.
Okrenite malo pažnje za njihovo hvatanje, nije bitan član 134. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija. To obavestite svog kolegu Jočića. Pogledajte malo u PTT-u kako stoje stvari sa knjigama, pogledajte malo u registarskim sudovima šta je sve upisano i gde je upisano, i nešto preduzmite napokon da se izvede prava računica.
Jer kao što sam malopre rekao, nikada Karić nije prepolovio cenu impulsa, kao što nikada nije ni prepolovio svoju platu, kao što nikada nije prepolovio svoje bogatstvo, da da "impuls života" ostatku Srbije. On, veliki i uspešan čovek, svima nama popuje.
On je čestit, on je iskren, on je pošten, on je nešto od Boga dato, čak i ime ide prema tamo nekoj religiji. Evo, oca će da proglasi za sveca itd, sve moguće radnje. Vrši manipulacije, ima svoju televiziju, sve može da predstavi i okrene. Molim vas, raščistite pre svega sa gledišta ovog sudije, da li je moguće posle 11 godina da se vrši ispravka rešenja na osnovu koga je nešto upisano u sudski registar.
U članu 134. tražio sam da se i stav 2. briše - pripadnik službe obezbeđenja može u istom cilju vršiti legitimisanje lica. Molim vas, samo da se zna, pripadnici straže, službe obezbeđenja, zove se straža, za sve radnje koje preduzmu i gde se radi o upotrebi vatrenog oružja, upotreba palice i drugog sredstva prinude, moraju da napišu izveštaj.
Ovaj stav 2, obzirom da se radi o bekstvu, bekstvu van zidina zatvora, van teritorije gde postoji ta jurisdikcija zatvorske službe, ne bi mogli da legitimišu. Uvek se to radi u koordiniranoj akciji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova. Mislim da vam je stav 2. potpuno, kako da kažem, ne samo nepotreban nego odudara od onoga što bi moglo da se reguliše ovim zakonom.
Pripadnik straže može da interveniše dok, recimo, osuđenik preskače preko ograde i zna se, tamo one puškarnice itd, u neposrednoj okolini i verovatno u nekom periodu od sat-dva, ali već posle toga lice je pobeglo, otišlo je kući, otišlo je kod nekog jataka, sakrilo se na drugom mestu. Pripadnik straže ne može da interveniše.
Oni mogu da asistiraju policiji u smislu obezbeđenja prostora i da bi policija izvršila intervenciju. Predlažem da ovaj amandman prihvatite, a ako ne zbog ovog lišavanja slobode koje smatrate samo terminološkom razlikom, jer se ovde u stvari radi o hvatanju.
Lice je već lišeno slobode čim je na izdržavanju kazne zatvora. Nije ono moglo samo sebi da udeli slobodu. Molim vas, ono nije moglo. Ono je pobeglo, nije na slobodi. Ono je u bekstvu. Ko je na slobodi koristi sva prava koja su data, on ne može da koristi nijedno pravo. On je u bekstvu. Vi njega vraćate nazad, vi njega hvatate i vraćate nazad.
Dobro, ne morate terminologiju da prihvatite, ali ovu intervenciju u pogledu stava 2. treba da prihvatite, jer ovo je u suprotnosti sa Zakonom o unutrašnjim poslovima. To da znate. Ne možemo mi da dozvolimo da svaka uniforma hapsi. Ko nije platio telefon, poštar ga hapsi. Odbegao, kaže, neće da plati telefon, ne ide. Dobro i kondukteri sada hapse, kako vidim, kada Dinkić hapsi, onda svi možete da hapsite, to nije problem. On sve živo pohapsi. Videli ste i sami, Dragića goni za manje nego što je "Erikson" dao Labusu i vi ćutite, vi ste u koaliciji.

Izvolite, gospodine Jojiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanik Krasić je ovde dao pravo rešenje i ukazao na problem koji se javlja sa gledišta postojanja pozitivnih zakonskih propisa.
Neću ponavljati ono što je rekao kolega Krasić, jer je dobro dao obrazloženje. Samo ću reći i dodati to da u slučaju kada lice napusti neovlašćeno i bez odobrenja zatvorske prostorije organi unutrašnjih poslova raspisuju poternicu. Ovlašćenje da legitimišu lica imaju, po Zakonu o krivičnom postupku i Zakonu o unutrašnjim poslovima, samo pripadnici organa unutrašnjih poslova, odnosno policije. Zbog toga smatram da je ovaj amandman dobar i da on eliminiše eventualna prekoračenja ovlašćenja.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 134. amandman je podneo poslanik Petar Cvetković.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 135. amandman je podneo poslanik Petar Cvetković.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 136. amandman je podneo poslanik Petar Jojić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam ovaj amandman i predložio da se u članu 136. stav 2. tačka 5) briše. Zašto? U odredbi stava 2. tačka 1) ponovo se uvodi nova mera ograničenja i kontrole osuđenika.
Kao posebna mera usamljenje je izuzetno problematična mera, koja je bila uvedena pre 60 godina i koja je trajala sve do donošenja važećeg zakona. Ova mera se u praksi pokazala kao vrlo neefikasna i često je bila zloupotrebljavana, iako je rešenje o usamljenju donosio ministar, a sada kada je to u rukama upravnika, zloupotrebe će biti daleko veće.
Usamljenje je izuzetno teška mera koja izaziva velike posledice, izolacija iz socijalne sredine se ne uklapa sa koncepcijom izolacije osuđenika.
Ova mera je u direktnoj suprotnosti sa svim načelima o ljudskim pravima, pa zato predlažem da ministar oceni, proceni ili prihvati Vlada ovaj amandman, ili prihvati Skupština u danu za glasanje.

Hvala. Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne.)
Na član 140. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS i u ime poslaničke grupe SRS tražio sam amandmanom da se član 140. briše, jer amandman predstavlja usklađivanje sa članom 126. stav 2. tačka 5).
Kako bi građanima koji nas gledaju bilo jasno, član 140. glasi: "Osuđenom koji svojim ponašanjem uporno remeti red, ugrožava bezbednost i predstavlja ozbiljnu opasnost za druge osuđene, može se rešenjem izreći mera usamljenja u neprekidnom trajanju najduže do tri meseca."
Zamislite, dame i gospodo, bilo kog čoveka koga ćete strpati u ćeliju dva sa dva, obično bez dnevnog svetla, i držati ga tri meseca. Koliko će to uticati na njegovu mentalnu sferu. Hoće li taj čovek sutradan kada odsluži svoje biti resocijalizovan.
Dame i gospodo narodni poslanici, znam da vladajućoj garnituri ne pada na pamet da će oni već koliko na sledećim parlamentarnim izborima sići s vlasti i biti u situaciji da osete upravo sankcije iz ovog zakona. Nemojte ljude koji su već jednom osuđeni osuđivati, pogotovo ne ovako drastične kazne, zatvor unutar zatvora. Zbog toga smatram da član 140. treba brisati, a u samom zatvoru se nađe mogućnost da se oni koji su agresivni smire na određen način. Verujte mi, znam to.
Uostalom, očekujem da mnogi koji su sada mnogo fini, sutradan kad budu uhapšeni, postanu agresivni u onim uslovima. Upravo zbog njih iz vladajućih stranaka predlažem da se ovaj član briše.

Gospodin Krasić, po istom amandmanu.

Ovde izražavamo naš principijelni stav povodom ovoga. Naravno, ovaj naš amandman ne nailazi na simpatije i u ministarstvu i u zatvorima, jer ova mera po svojoj definiciji treba da se primenjuje vrlo restriktivno.
"Osuđenom koji svojim ponašanjem uporno remeti red, ugrožava bezbednost i predstavlja ozbiljnu opasnost za druge osuđene ...".
Znači, ova mera u svojoj definiciji ima za cilj da omogući neki elementarni red u zatvorskoj ustanovi, radi elementarne sigurnosti i bezbednosti, kako onih ljudi koji rade, tako i onih koji izdržavaju kaznu zatvora, a ima ljudi koji u toj mikrosredini pokazuju neke svoje sklonosti. Ne treba na ovu meru gledati kao na nešto što samo kod nas postoji, pa nigde na kugli zemaljskoj.
Međutim, naša intervencija povodom ovog amandmana nije bila u smislu da tražimo da se briše ovaj član, kako bi onemogućili i otežali uslove rada i boravak u zatvoru. Ne, nego samo da skrenemo pažnju da postoje i druga sredstva, počev od prijemne službe, gde se izvrši jedno sociološko i socijalno skeniranje osuđenika, do razvrstavanja, animacija, zanimacija i drugih stvari.
Međutim, sada bih iskoristio povod da ukažem na neke stvari koje se dešavaju u našim zatvorima. Prvo, od upravnika koji traže pare da bi se primio stražar, pa onda to ide dalje: obezbeđenja mobilnih telefona za zatvorenike, gledanje kroz prste u pogledu nekih drugih pogodnosti i beneficija, stvaranja zatvorske elite među osuđenim licima, do pravih kabadahija, nasilnika koji svoje frustracije i iživljavanje manifestuju nad ostalim osuđenim licima, pa sve do ove raširene pojave da svako ko se protrese na krevetu treba mu bensedin ili neki drugi lek da bi smirio nervozu, do onih koji polulegalno koriste drogu u zatvoru, a neki se čak bave trgovinom u zatvoru.
Da li smo mi spremni na jedan novi koncept? Mislim da se u ovom trenutku ne pokazuje ni elementarna želja za jednim novim konceptom sistema izdržavanja kazni zatvora. Nije razlog samo materijalno stanje, to moram da kažem. I u službama obezbeđenja koje rade u zatvorima sve i svašta se navuklo za proteklih nekoliko godina, bez bilo kakve značajnije kontrole, u smislu podobnosti za taj posao, jer to je vrlo specifičan posao, pa preko vaspitačke službe, do sve zapostavljenijeg dela ekonomskog sektora u našim zatvorima, gde je, osim osposobljavanja i animacije, data mogućnost i da ljudi to vreme prekrate nekim poslom koji rade.
Mi načelno razmišljamo da usamljenje i samice treba izbaciti kao disciplinsku meru kojom se održava red, ali istovremeno tražimo da sve druge službe koje neminovno moraju da se pitaju, koje prethode ovome, na adekvatan način snime stanje, formiraju grupe, posebne paviljone, odeljenja, prema nekim ličnim sklonostima i afinitetima, kako bi izbegli situaciju da lice na izdržavanju kazne zatvora muči i zlostavlja drugog.
Mi obično koristimo kao primer da nije primereno da onaj ko je učinio saobraćajni prekršaj, pa je osuđen na kaznu zatvora od nekoliko godina, bude na istom mestu sa licem koje je višestruki povratnik ili licem koje je u rangu serijskog ubice.
Ili sa licem koje je, navodno, narkoman, diler droge. Onda se stvarno postavlja pitanje da li je u tom objektu izvršena resocijalizacija, da nam se ne desi da taj čovek pretrpi traumu u zatvoru, iako je bio krivično odgovoran samo zbog saobraćajnog prekršaja.
U tom smislu smo podneli amandman da skrenemo pažnju na drugačiji koncept unutrašnje organizacije ovih naših zavoda za izdržavanje kazni zatvora. To je bila poenta. Inače smo duboko svesni činjenice da ima pravih pravcatih ludaka koji čine krivična dela, jedva čekaju da se vrate u zatvor. To deluje nekima čudno, ali takvih patoloških tipova ima. Kada dođu u zatvor, oni ispune svoju ličnost, jer su tamo neko i nešto u kriminalnom miljeu i onda krene maltretiranje.
Zato je vrlo važna ova služba obezbeđenja, služba prevaspitanja i ekonomska služba, da se uspostavi elementarni red kako bi taj život tamo ličio na normalan život. On nikada ne može biti normalan, toga smo svi svesni, ali da makar tim licima ta resocijalizacija, koju očekujemo u zatvoru, i bude resocijalizacija, a ne patnja, i zašto ne reći i škola za novi kriminal. Imamo takvih situacija. Možda javnost nije dovoljno upoznata sa nekim situacijama.
Kod nekih osuđenika postoji i mogućnost da vikend provedu van zatvora, kući, ali imate situaciju da u tom sagledavanju kako da se resocijalizuje jedna osoba, pusti se da provede vikend kući, i ona ode za vikend i napravi dva krivična dela. Znači, gde je zatvorska uprava pokazala i blagonaklonost i htela da pomogne čoveku da izađe iz krize, ode za vikend i učini još dva krivična dela, pa još prilikom hapšenja se opire, prilikom preuzimanja napadne stražu u policijskoj stanici.
Onda verovatno ima opravdanja da ostane u zakonu ovo usamljenje. Samo molim da se pogrešno ne shvati naš amandman i naša inicijativa. Želeli smo da vam skrenemo pažnju da na drugi način, drugom organizacijom i drugim merama mogu da se izbegnu ove stvari, odnosno da se ide u susret pre pojave problema zbog čega će da se pojavi neka nedisciplina koja remeti red i tok stvari u zatvoru.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 140. i 143. amandmane je podneo narodni poslanik Petar Cvetković
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandmane, a Zakonodavni odbor smatra da su pravno mogući, pa konstatujem da su ovi amandmani postali sastavni deo Predloga zakona.
Na član 146. amandman je podneo poslanik Petar Jojić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.