Dame i gospodo narodni poslanici, uložio sam amandman na član 146. i predložio da se brišu u stavu 2.  tačke 2), 4) i 5) i stavovi 3. i 4.
Za to dajem sledeće obrazloženje zašto. Kao i u slučaju mere usamljenja, neverovatno je da se predlagač odlučio da uvede meru ograničenja prijema paketa od tri meseca i ograničavanje raspolaganjem novca do tri meseca. Ove mere se kod nas dugi niz godina nisu primenjivale, jer su izazvale velike posledice u praksi.
Određivanjem tipova zavoda – otvoreni, poluotovreni, zatvoreni i strogo zatvoreni – treba jasno odrediti češći prijem paketa i nije opravdano dodatno kažnjavanje osuđenika ograničavanjem prijema paketa i raspolaganje novcem, kada je moguće da se osuđenik zbog učinjenog disciplinskog prestupa premesi u stroži tip zatvora, odnosno zavoda.
Ako se kažnjava ovim merama, osuđenik se primorava da se zadužuje kod drugih osuđenika, da svojim roditeljima i rodbini sugeriše da šalju pakete preko drugih osuđenika, pod imenom onih lica koja imaju pravo da primaju pakete, pa na taj način plaćaju reket, da se služe drugi osuđenici, kako bi im dali nešto od njihovih paketa. To nije u skladu sa ljudskim pravima, kao ni da se osuđenicima oduzima, odnosno ograničava novac i hrana u zatvorima.
U praksi je poznato da te mere nisu bile pozitivne, niti su dale bilo kakve dobre rezultate, niti vaspitno uticale na osuđenike. Naprotiv, one su delovale sasvim suprotno. Ova rešenja su prevaziđena, retrogradna i zastarela. Zbog toga smatram da je ovaj amandman opravdano uložen i da ga treba prihvatiti, a ne ograničavati ona prava koja po svim međunarodnim standardima i po Ustavu pripadaju čak i licima koja su osuđena.

Izvolite, narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jednog člana zakona koji otežava ionako teško stanje zatvorenika, a pri tom 90% ljudi u zatvoru ponaša se u skladu sa pravilima ponašanja, i ako ima pet-šest posto onih koji ih ne poštuju, zbog tih pet-šest posto ne treba donositi ovako rigidne i rigorozne mere.
Članom 146. se predviđa, pored ostalog, 2) ograničenje ili zabrana primanja paketa do tri meseca, 4) ograničenje ili zabrana raspolaganja novcem u zavodu do tri meseca i 5) upućivanje u samicu u slobodno vreme ili tokom celog dana i noći.
Ograničenje zabrane primanja paketa od tri meseca, dame i gospodo narodni poslanici, pri onakvom meniju i pri onakvim uslovima, jeste poražavajuće. Zbog toga smatramo da ovu tačku treba brisati.
Ograničenje raspolaganja novcem do tri meseca; vi ne znate da svaki zatvorenik ima svoj broj, pod tim brojem se vodi novac koji on ima na raspolaganju i kada dođe u kantinu sa tog njegovog konta se skida onoliko koliko kupi. Uglavnom se kupuju cigarete, nešto higijene itd. Ako mu ograničite da tri meseca ne može kupovati cigare, on će morati da pozajmljuje od drugih zatvorenika koji imaju mogućnost da kupe ili da kupi po daleko većoj ceni ili da se zaduži i sutradan da vraća. Zbog toga i ovu tačku treba brisati.
Treće, upućivanje u samicu u slobodno vreme. To znači čim prestanu one aktivnosti šetnja, doručak itd. izvodite čoveka i odvodite ga ili na 24 sata. Dame i gospodo narodni poslanici, svi zatvorenici su pre svega ljudi, već su im određena ljudska prava i slobode ograničeni samim tim što se nalaze tamo gde se nalaze, i ne treba im i to vreme koje je za njih izuzetno psihološki teško još više otežavati. Zbog toga smatramo da ove tri tačke iz člana 146. treba brisati.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 150. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo, opet dolazimo u situaciju da već kažnjene ljude posebno kažnjavamo. Disciplinska mera upućivanje u samicu izriče se izuzetno, samo za teže disciplinske prestupe i ne može trajati duže od 15 dana.
Mere upućivanja u samicu do 30 dana moguće je izreći za sticaj disciplinskih prestupa. To znači da će upravnik zbog određenog asocijalnog ponašanja pritvorenika, zatvorenika, robijaša, moći da mu odredi kaznu od 30 dana samice. I izađe danas i taj isti upravnik, dajemo pravo jednom čoveku, ponovo može da odredi kaznu od 30 dana. Tako da u roku od dva i po meseca čovek može dva meseca preležati u samici.
Postoje drugi načini da se ovi izgrednici, kršioci reda i mira, kućnog reda u zatvorskim jedinicama sankcionišu. Pre svega treba shvatiti da je i upravnik zatvora čovek. Ne treba ovako ad hok čoveku davati ovolika prava. Prema tome, mislim da ovaj član treba brisati.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 151. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 152. amandman je podneo poslanik Petar Jojić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo, na sledeća četiri člana ne bih davao nikakvo obrazloženje iz razloga što se radi o usklađivanju, a odnosi se na član koji reguliše samicu. Prema tome, radi se samo o usklađivanju i zato smo tražili brisanje i tih članova.

Još neka poslanička grupa? (Ne.)
Na član 153. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
To je ovaj princip, dakle neko ne želi reč.
Na član 154. amandman je podneo poslanik Petar Jojić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Niko ne želi reč, je l', hvala
Na član 155. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Na članove 155, naslov iznad člana 156. i član 156, naslov iznad člana 159. podneo je amandmane narodni poslanik Petar Cvetković.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandmane, a Zakonodavni odbor smatra da su amandmani pravno mogući, pa konstatujem da su ova tri amandmana postali sastavni deo Predloga zakona.
Na član 163. amandman je podneo poslanik Božidar Koprivica.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na članove 170, naslov iznad člana 173. i član 173. amandmane je podneo narodni poslanik Petar Cvetković.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandmane, a Zakonodavni odbor smatra da su amandmani pravno mogući, pa konstatujem da su ovi amandmani postali sastavni deo Predloga zakona.
Na članove 181, 182, naslov iznad člana 183. i član 183, naslov iznad člana 186. i član 186, naslov iznad člana 187. i član 187, naslov iznad člana 188. i član 188, naslov iznad člana 189. i član 189, član 190. i 191. amandmane je podneo narodni poslanik Jovan Palalić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandmane, a Zakonodavni odbor smatra da su amandmani pravno mogući, pa konstatujem da su ovi amandmani postali sastavni deo Predloga zakona.
Narodni poslanik Petar Cvetković podneo je amandmane na član 211, na naslov Odeljka 1. Glave devete, na član 219, na naslov Odeljka 3. Glave devete, na član 229, na član 230, na naslov Odeljka 5. Glave devete, na naslov Glave 10. i član 232, na član 233, na član 235, na član 237, na član 250, na član 254, na član 260, na član 267, na član 276, na član 278, sa ispravkom, na član 281.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandmane, a Zakonodavni odbor smatra da su amandmani pravno mogući, pa konstatujem da su ovi amandmani postali sastavni deo Predloga zakona.
Na član 282. amandman je podneo poslanik Miloš Aligrudić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača Zoran Stojković, ministar pravde, želi povodom ovog zakona završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O PROGRAMU ZAŠTITE UČESNIKA U KRIVIČNOM POSTUPKU (pojedinosti)
Budući da na 10. tačku dnevnog reda nema amandmana, pa nema samim tim ni rasprave o amandmanima, završetkom rada na ovim amandmanima ćemo završiti današnju sednicu.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku podneli narodni poslanici: Slobodan Vučković, Slobodan Pajović, zajedno Ljiljana Nestorović i Meho Omerović, zajedno Slobodan Vučković i Slobodan Pajović, Zoran Krasić, Vjerica Radeta, Nemanja Šarović, Sreto Perić, Petar Jojić i Božidar Koprivica.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
Na sednici Odbora za pravosuđe i upravu amandmane su povukli narodni poslanik Slobodan Vučković na član 6, koji je podneo zajedno da narodnim poslanikom Slobodanom Pajovićem, i narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović na član 43.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naziv Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

 Mi smo i u načelnoj raspravi ukazali na principijelno neslaganje sa ovakvim predlogom zakona. Ne bih hteo da ponavljam tu diskusiju pošto smo krenuli na raspravu o amandmanima.
Vlada predlaže da ovaj zakon ima naziv - Predlog zakona o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku, kao da donosimo zakon o nekom programu, program je neki dokument, neki opšti akt, nešto što liči na to. Mi tražimo da se naziv promeni i da glasi - Predlog zakona o pružanju zaštite učesnicima u krivičnom postupku.
Pogotovo ako se ima u vidu koga ste sve definisali kao učesnika u krivičnom postupku, pa ste stavili osumnjičenog, okrivljenog, svedoka saradnika, svedoka oštećenog, veštaka, stručno lice, pa onda blisko lice, zaštićeno lice. Sve je to nepotrebno. Ako neko ne može da svedoči ne može da kaže istinu, a svedok je dužan da iznese ono što je njemu poznato.
Ovaj zakon je praktično nepotreban, a ako već hoćete da ga izglasate, da biste se priključili zemljama koje takođe imaju neki sličan zakon, kojim se navodno garantuje, radi istine i pravde, svima u postupku neka bezbednost i neka sigurnost, evo vidite i sami kako to u našoj režiji na teritoriji Republike Srbije izgleda. Imali ste svedoka saradnika, potencijalnog, čovek ispričao šta je imao, nije mu priznat status svedoka saradnika i postavlja se pitanje šta se to radi.
Ako u nekom postupku postoje dve-tri strane, pa je jedna zaštićenija od druge strane, to izaziva neku sumnju. Znači, ovde se radi pre svega o amandmanu koji smo iz principijelnih razloga podneli, zato što je program neki papir, neki dokument i ako već želite da pružite zaštitu onda donesite zakon o pružanju zaštite licima koja učestvuju u postupku. Ovako možete da stvorite zabunu.
Moram da kažem da se koncepcijski razlikujemo u pogledu rešenja iz ovog zakona. Mi smo protiv ovog zakona, ali koncepcijski se razlikujemo u delu kako je ovde izloženo. Ovde se program zaštite tumači kao skup mera, akcija i radnji koje preduzimaju posebni organi koji treba da štite, a da se unapred zna nomenklatura tih radnji i mera.
Ako već treba da pružite nekome zaštitu na ovaj način, onda za svako lice kome pružate zaštitu ili kako god da to delite, prema predmetu ili prema konkretnom licu, onda treba da se donese konkretan program. Vi ovde programu dajete širi značaj, a mi ukoliko se nešto priča o programu želimo da ima uži i konkretni značaj za neko lice.
Mi smo to na Odboru razmatrali pre 7-8 meseci i tada su bili prisutni amandmani, obrazložili smo zašto smo protiv ovog koncepta i ukoliko želite zaštitu mislim da postoje druga sredstva. Danas se pruža zaštita licima koja učestvuju u krivičnom postupku. Slabo. Vi pružate zaštitu roditeljima nekih lica koja na neki način učestvuju u krivičnom postupku.
Batić vas je prozivao skoro kako mu ne dajete zaštitu, povukli ste mu zaštitu, a on navodno trpi pretnje sa teritorije Kosova i Metohije. Postavljam pitanje, zašto neko uživa zaštitu policije, a neko ne uživa zaštitu policije? Ovo se odnosi na policiju, ne odnosi se na vatrogasnu službu ili na poštare.
Imamo sada situaciju da ljudi zbog toga što su visoki državni funkcioneri imaju zaštitu. Vi ste se pre dva meseca smejali ovde kada sam rekao da se ne bi ta deca koja čuvaju te kuće mrznula po onom snegu, Tadića, Markovića i sve ove strpajte u CZ, jedan može da ih čuva. Em će država da bude mirna, em neće da se svađaju preko medija.
Vi od svega pravite cirkus. Sada svako svakoga čuva. Svaka šuša može da se javi policiji i da kaže - meni je život ugrožen, molim vas dajte mi zaštitu. Onda procenu vrši Jočić ili neko drugi, pa nekome daje zaštitu, nekome ne daje, a ovaj preko puta ima tri stepena zaštite, Kobre, obre, ovi i oni. Znate i sami kada se krene ulicom samo prave udese, te kuče htelo da izvrši atentat, te stradao taksista.
Nemojte, molim vas, država je ozbiljna stvar. Ako treba da se pruži zaštita, daje neka se pruži zaštita, i to licima kojima je ugrožena bezbednost bila, koja nisu tražili zaštitu od države, već su na neki način sami organizovali da zaštite sebe. Vi imate dokaze i izjave gde su Vuk i Danica Drašković naručili atentat na Vojislava Šešelja. Šta ste uradili? Ništa. Čim je Mihajlović došao na vlast prvo što je uzeo, oteo je džip onaj, da bi poslednju branu odbrane Vojislava Šešelja od atentatora uklonio, kako bi bilo - izvolite, na tacni. I još ne vraćate džip, a o oružju da ne pričam, to se zna. O kojoj zaštiti vi pričate, Batića treba neko da štiti, a od koga? Molim vas, napravili ste scenu, ajde sad da ne trošim vreme.

Reč ima poslanik Tomislav Nikolić.