Konstatujem da su amandmani na član 26. i na član 28. narodnog poslanika Vitomira Plužarevića prihvaćeni i da su postali sastavni deo Predloga zakona.
Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.
Vlada predlaže da se amandman odbije. Odbor za poljoprivredu nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin.

Ispred poslaničke grupe Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na Predlog zakona o veterinarstvu na član 30. Ovim amandmanom predlažem da se posle stava 2. doda stav 3. koji glasi: "Laboratorija Fakulteta veterinarske medicine mora da bude akreditovana od organizacije nadležne za akreditaciju."
Ovim amandmanom stavljaju se u istu ravan sve laboratorije, i to u Veterinarsko-specijalističkom zavodu, Veterinarskom institutu i Fakultetu veterinarske medicine.
Ovo je važno zbog činjenice da bi se tako postigli standardi koji proizilaze iz programa JUAT-a, odnosno Jugoslovenskog akreditacionog tela ili drugih akreditacionih tela koja potiču iz međunarodnih akreditacionih tela.
Sertifikatom ISO 9001, laboratorije namenjene za stručne analize moraju da imaju sertifikat 17250, što predstavlja standard za njihov rad. Sami standardi determinišu metode rada u samim laboratorijama, čineći da njihove analize i rezultati samih analiza budu validne na međunarodnom nivou.
Postojanjem opreme koja se koristi u pomenutim analizama, standardima koje propisuje akreditaciono telo, sam rad na analizama postaje strogo kontrolisan, tačno se određuje ko u laboratorijama vrši određene analize, kojim sredstvima se vrši rad i standardizuju se metodi rada. Ako se neka metoda u laboratorijskim ispitivanjima standardizuje, to praktično znači da rezultat dobijen u laboratoriji koja je stekla ovakav standard ima validnost u čitavom svetu.
Uvođenjem standarda omogućuje se svim pomenutim naučnim institucijama, odnosno Veterinarsko-specijalističkom zavodu, Veterinarskom institutu i Fakultetu veterinarske medicine ravnopravno mesto na međunarodnom tržištu laboratorijskih analiza.
Akreditaciono telo nekoliko puta tokom godine vrši proveru ISO standarda, omogućavajući na taj način da nivo analiza bude visok i međunarodno priznat.
Cilj ovog amandmana je da uvođenjem akreditacionih tela u laboratorije Fakulteta veterinarske medicine, kao što je to već slučaj u drugim naučnim institucijama, kao što su veterinarski instituti i zavodi, i rezultati njihovih naučnih ispitivanja dobiju na značaju što ima za cilj da i rezultati analiza dobijeni u laboratorijama Veterinarskog fakulteta međunarodne veličine.
Svi ovi predlozi koje mi dostavljamo na sam Predlog zakona o veterinarstvu mogu imati smisla samo ako se i situacija na samom terenu reguliše, odnosno kada ti propisi počnu da se i u praksi sprovode, što je iz mog ugla za sada neostvarljivo, sve dok postoje naseljena mesta u kojima se ne sprovode obavezne vakcinacije, sve dok postoje naseljena mesta poput mog Taraša koji nema prisutnu veterinarsku ekipu u selu, već službe kojima je Uprava za veterinu dodelila teren dođu, urade šta moraju i odu iz sela ostavljajući meštane na milost i nemilost kada im zatreba pomoć veterinara koji je, po zamisli Uprave za veterinu, 20-tak kilometara udaljen, a neka naseljena mesta i 40 kilometara.
Da ne bude nedoumice, službe su uvek tu kada se radi posao iz programa mera, ali ih ostali poslovi, koji su po meni mnogo bitniji, uopšte ne zanimaju, jer su materijalne dobiti tu mnogo manje, nego kod poslova iz programa mera koje ova država finansira.
Da li za svaku intervenciju vlasnik životinje iz mog naseljenog mesta treba da pređe 20-tak kilometara da ode do veterinara ili je bolje da nazove službu koja ima rešenje za sprovođenje programa za to naseljeno mesto, pa da mirno čeka oko sat vremena da se ista služba i pojavi, imajući na umu da su ponekad i minuti presudni da se spase život neke životinje.
Da li prilikom, sada sve češćeg, uzorkovanja mesa na trihinoskopski pregled treba da sopstvenim vozilima pređu put do najbližeg mesta koje je udaljeno 20 kilometara i da im tamošnja služba uradi taj pregled, iako je selo iz svojih skromnih sredstava kupilo trihinoskopski aparat?
Razgovaralo se nešto i o naseljenom mestu gde je po njihovim rečima situacija još gora, jer kako kažu, tamo ima jedna služba koja je 24 časa prisutna, ali joj je po odluci Uprave za veterinu zabranjen rad po programu mera, dok je isti dodeljen službi koja ne sprovodi, a i to što uradi uradi van zakona, što je već konstatovano. Konstatovano je da se uzorkovanje krvi radilo kod jagnjadi i jaradi ispod šest meseci, a to je zakonom zabranjeno. Trenutno u tom naseljenom mestu nije urađena ni vakcinacija. Jesen je prošla sa katastrofalnim učinkom, ostaviće iza sebe na desetine domaćinstava gde životinje nisu zaštićene. Ja sam lično video spisak ljudi koji su napisali peticiju.
Ulje na vatru doliva i nezvanična informacija da će sada javna služba dobiti rad na programu mera. Ne govorim o njihovoj stručnosti, ne govorim o tome koliko imaju mogućnosti i sredstava što se tiče prevoznih sredstava da dođu do tih naseljenih mesta gde će se vršiti program mera. Samo da rezimiram, javna služba je služba koja raspolaže sa takvim brojem ljudstva da jedva pokrivaju teren. Nema registrovanog objekta u selu, nema tačnog uvida u brojno stanje. Za meštane su tu neki novi ljudi koje ne poznaju i koje će teško pustiti u svoja domaćinstva.
Ta služba je po mom mišljenju prekršila naredbu gospođe ministarke i uzorkovala krv jagnjadi i jaradi mlađih od šest meseci, što sam malopre i rekao, za šta postoji pismeni dokaz. To su dva primera iz mog bližeg okruženja sa kojima sam vrlo dobro upoznat, ali se bojim da to nisu jedini primeri o funkcionisanju veterinarske službe.
Ovim još jednom ukazujemo na probleme na samom terenu i ako se uspešno reše mogu otvoriti vrata primeni novog zakona, odnosno svega onoga što se odnosi na veterinarstvo, ali ako se ne reše problemi, već krenu nekim drugim putem, mogu nas udaljiti od puta međunarodne integracije, jer ljudi na terenu sprovode zakon i staraju se da on zaživi i to treba da nam bude odrednica za dalji rad na izradi ovako strateški važnog zakona za sve nas.

Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić.

Gospodine potpredsedniče, gospođo ministre, kolege iz Uprave za veterinarstvo, javljam se povodom amandmana koji je podneo gospodin Krstin u želji da podržim ovaj amandman, jer smo mi iz Srpske radikalne stranke, što je gospodin Krstin i rekao, upravo podneli ovaj amandman u želji i nameri da se sve veterinarske institucije koje će vršiti laboratorijska ispitivanja, pre svega sa aspekta zaštite zdravlja životinja, stave u ravnopravan položaj.
Ovim predlogom zakona se za sve laboratorije u budućim specijalističkim zavodima i veterinarskim naučnim institutima, a po ovom zakonu su to veterinarski instituti, traži obavezno akreditacija laboratorija. U članu 30. stoji da fakultet vrši laboratorijska ispitivanja, a u stavu 2. stoji da Ministarstvo može ugovoriti određene poslove sa nekim laboratorijama Veterinarskog fakulteta.
Na kraju, po postojećem zakonu neke laboratorije fakulteta su referentne laboratorije, tako da je laboratorija katedre za zarazu referentna, a za dijagnostiku slinavke i šapa, i pre šest ili sedam godina imali smo epizodu ove bolesti na području Kosova i Metohije i bilo je prilično problema upravo u postupku dijagnostike i potvrđivanja te zarazne bolesti. Tu se nalazi i katedra za mikrobiologiju, to je takođe referentna laboratorija, dakle, laboratorija za dijagnostiku bruceloze životinja, tu se potvrđuje ta bolest.
Znači, ako neki od tih instituta dijagnostikuje, materijal se šalje u te laboratorije Fakulteta veterinarske medicine gde treba da se postavi konačna dijagnoza. Ako je to tako, bez obzira na osnivanje agencije, o čemu ćemo raspravljati u okviru sledeće tačke dnevnog reda, gde se osniva i nacionalna laboratorija za dijagnostiku zaraznih bolesti, ali nažalost, tim predlogom zakona takođe nije data obaveza da se te laboratorije akredituju. Mislim da bi to trebalo da podrazumeva, jer nije džabe uveden standard ISO 17025, nego upravo da bi te laboratorije koje vrše laboratorijska ispitivanja bile u jednoj ravni, u skladu sa međunarodnim standardima koji podrazumevaju pre svega uvođenje reda, znači, od prijema materijala, toka laboratorijskog ispitivanja, do izdavanja rezultata.
Prema tome, može se desiti u narednom periodu da Fakultet veterinarske medicine u Beogradu, a sutra i fakultet veterinarske medicine u Novom Sadu, jer za sada je to samo kao studijski smer u okviru Poljoprivrednog fakulteta, ali nadamo se da će već ove ili tokom sledeće godine to takođe biti fakultet veterinarske medicine i da će imati svoje laboratorije... Stvarno ne vidim zašto Vlada i Ministarstvo nisu prihvatili da i te laboratorije budu obavezno akreditovane, jer to može biti od koristi fakultetu, jer pouzdano znam da ima nekih fakulteta koji već sada imaju svoja akreditovane laboratorije za određene poslove laboratorijskog ispitivanja.
Prema tome, u želji da unapredimo laboratorije koje će vršiti laboratorijska ispitivanja u okviru veterinarske medicine, mi smo predložili ovaj amandman da i fakultet, barem one laboratorije koje će ugovarati sa Ministarstvom treba da budu akreditovane i ne vidim da to može biti neki veliki problem i za fakultet, jer njima će biti od koristi da uvedu red u te laboratorije, a Ministarstvo će imati zvanično verifikovanu laboratoriju čiji će rezultati biti priznavani i u zemljama evropske zajednice i šire od toga.
Ja molim ponovo gospođu ministra i kolege iz Uprave da razmotre i prihvate predlog našeg amandmana.

Na član 38. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mićović.
Vlada predlaže da se amandman odbije. Odbor za poljoprivredu nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mićović.
Vlada predlaže da se amandman odbije. Odbor za poljoprivredu nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mićović.
Vlada predlaže da se amandman odbije. Odbor za poljoprivredu nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 50. i član 50. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mašić.
Pošto su Vlada i Odbor za poljoprivredu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 82. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Petrović.
Pošto su Vlada i Odbor za poljoprivredu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 82. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mićović.
Vlada predlaže da se amandman odbije. Odbor za poljoprivredu nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 86. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mićović.
Vlada predlaže da se amandman odbije. Odbor za poljoprivredu nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 93. amandman je podneo narodni poslanik Stojan Cvetković.
Pošto su Vlada i Odbor za poljoprivredu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 96. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mašić.
Vlada predlaže da se amandman odbije. Odbor za poljoprivredu nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da.
Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić.

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 96. je regulisan prevoz životinja i u stavu 1. ovog člana se predlaže da se prevoz životinja vrši vozilima koja ispunjavaju tehničke i higijenske uslove i koja su evidentirana u Ministarstvu.
Ovako decidno tumačeći stav 1. ovog člana podrazumeva se da u budućnosti, nakon usvajanja ovog zakona, faktički sva prevozna sredstva kojim će se prevoziti životinje moraju biti registrovana kod Ministarstva za poljoprivredu.
Istina je, u poslednjem stavu ovog člana stoji da ministar bliže propisuje tehničke i higijenske uslove koje moraju da ispunjavaju vozila iz stava 1. ovog člana i način njihovog evidentiranja, kao i veterinarsko-sanitarne uslove za objekte iz stava 3.
Znači, posebnim podzakonskim aktom, najverovatnije nekim pravilnikom, biće preciznije regulisano kako će se vršiti evidentiranje, podnošenje zahteva, izdavanje neke potvrde ili sertifikata o registraciji tog prevoznog sredstva kod Ministarstva i najverovatnije koja prevozna sredstva se mogu registrovati za prevoz životinja.
Međutim, smatrao sam da dopunom ovog člana malo preciznije definišemo u kojim prostorima moraju biti evidentirana prevozna sredstva za prevoz životinja.
Konkretno, prevoz iz jednog u drugo epizootiološko područje trebalo bi da podrazumeva obavezno evidentiranje prevoznog sredstva, a prevoz unutar epizootiološke jedinice...
A epizootiološka jedinica, prema predlogu ovog zakona, otprilike je područje jedne opštine ili možda dve do tri opštine najviše.
Predlog ovog amandmana je upravo da se unutar tog manjeg areala, znači jedne opštine, ili te epizootiološke jedinice, ta prevozna sredstva kojima će se prevoziti životinje (konkretno, seljaci će dovoziti na pijace nekoliko životinja, i to traktorskim prikolicama, čak i zaprežnim sredstvima ili nekim drugim prevoznim sredstvima manjeg gabarita da kažem) ne moraju posebno evidentirati kod Ministarstva, nego moraju samo ispunjavati tehničke i higijenske uslove. Znači, moraju biti propisno dezinfikovana i moraju biti takve konstrukcije da se sekreti i ekskreti koje životinja tokom transporta ispušta ne šire tokom tog transporta i ne zagađuju eventualno put, da se ne stvore uslovi za širenje infekcije ili bolesti životinja u slučaju da se transportuju bolesne životinje.
Kao što ste mogli čuti, Odbor za poljoprivredu je podržao ovaj amandman. Međutim, Vlada i Ministarstvo nisu prihvatili amandman, sa obrazloženjem da će se tim podzakonskim aktom to preciznije definisati. Bojim se da već usvajanjem ovog zakona i stupanjem na snagu u roku od osam dana, ako policija i veterinarska inspekcija budu doslovno primenjivale ovaj novousvojeni zakon, može biti problem, znači kod transporta životinja i da može neko ko transportuje životinje, a da nije evidentirao prevozno sredstvo, eventualno biti prekršajno kažnjen i platiti određenu kaznu.
Ovim amandmanom dala bi se mogućnost da se unutar jedne opštine, na manjem prostornom arealu, životinje transportuju prevoznim sredstvima bez evidentiranja kod Ministarstva. Znači, ako se transportuju na neki duži put, iz jednog okruga u drugi, ili jednog epizootiološkog područja, a epizootiološko područje predstavlja više epizootioloških jedinica, da u tim slučajevima onda prevozna sredstva budu obavezno evidentirana kod Ministarstva za poljoprivredu.
Moram reći i priznati istinu da se najveći broj zaraza širi upravo nekontrolisanim transportom životinja i transportom neadekvatnim prevoznim sredstvima. Sa te strane, podržavam predlog da se izvrši evidentiranje prevoznih sredstava na neku dužu transportnu distancu, kako bih rekao.
Mi znamo iz iskustva da za transport na stočne pijace naši zemljoradnici, seljaci koriste priručna prevozna sredstva. Često ona ne ispunjavaju čak ni tehničke, a ni higijenske uslove. To moramo priznati. Jednostavno, da bi što jeftinije koštao taj transport, koriste svoja sopstvena sredstva. Smatrao sam da takva prevozna sredstva ne treba da budu posebno evidentirana.
Amandman nije prihvaćen, pa ostaje kolegama, a i našim zemljoradnicima i drugim koji se bave stočarskom proizvodnjom, da sami izanaliziraju da li je bilo uputno jedan ovakav amandman prihvatiti ili ostati decidno na stavu da ostane ovako kako je formulisano, a da će podzakonskim aktom to biti bliže regulisano.
Smatram da bi i usvajanje ovog amandmana podrazumevalo svakako da tim pravilnikom ili podzakonskim aktom bude preciznije regulisan način i postupak evidentiranja, a pogotovo šta su tehnički i higijenski uslovi koje moraju da ispune prevozna sredstva kojim će se transportovati životinje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković, a potom narodni poslanik Branče Stojanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko bi ostalo rešenje predloženo u zakonu i ukoliko se ne bi usvojio ovaj amandman, Ministarstvo bi moglo vrlo jednostavno da dođe do evidencije sredstava za prevoz, tako što bi od MUP-a preuzelo sve registrovane traktore, registrovane kamione, registrovana zaprežna vozila, jer tim sredstvima se transportuju životinje.
Razumem da se radi o klaničnoj industriji, gde se velika količina životinja prevozi od sabirne stanice do klanice itd, pa da Ministarstvo mora da ima tu evidenciju. Međutim, ovako seljake dovodimo u jednu vrlo nezahvalnu i nezavidnu situaciju.
Želeo bih da pročitam i predlog, bar ovaj deo Predloga zakona, i amandman i obrazloženje Vlade, da bi građanima Srbije, pre svega, bilo jasno o čemu se radi – prevoz životinja vrši se vozilima koja ispunjavaju tehničke i higijenske uslove. To je normalno.
Sva vozila, ukoliko je to kavez, pa ima dole, pa to ispunjava uslove za transport sitne stoke, ukoliko je prikolica sa velikim stranicama, pa ispunjava uslove za prevoz krupne stoke... To naši ljudi znaju.
Suština je u tome što će naš seljak sada morati u Ministarstvu da registruje i svaku prikolicu; ako mu se prikolica pokvari, pa uzme od komšije, moraće da vidi da li je komšijina prikolica registrovana da odveze od mesta do vašara par brava stoke.
Prema tome, amandmanom se ne traži ništa drugo, nego da ne mora da bude registrovano u Ministarstvu. Dakle, da ispunjava sve ove higijenske i tehničke uslove, ali da ne mora da bude registrovano u Ministarstvu.
Na kraju, kod zadnjeg stava – ministar bliže propisuje tehničke i higijenske uslove koje moraju da ispunjavaju vozila iz stava 1. ovog člana. I to je u redu.
Ne samo iz stava 1, nego i iz stava 2, koji bi glasio, prema amandmanu: "Prevoz životinja unutar epizootiološke jedinice vrši se vozilima koja ispunjavaju tehničke i higijenske uslove", što je normalno. Prema tome, zašto se opterećuje služba Ministarstva sa još jednom evidencijom koja je apsolutno nepotrebna?
S druge strane, sasvim drugačije se postavlja Ministarstvo kada je ovo u pitanju i kada je u pitanju amandman gospodina Krstina. Predlažem da se amandman profesora doktora Zorana Mašića usvoji i u danu za glasanje mislim da ćete svi glasati.

Reč ima narodni poslanik Branče Stojanović.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ja razumem zašto je predlog ovakav. Želja je bila da se spreči mogućnost prenošenja zaraznih bolesti putem prevoza životinja i to je jasno. Međutim, moramo da pogledamo istini u oči: kakva je situacija u ovoj ovakvoj našoj Srbiji, ukoliko se ne prihvati ovaj amandman biće onemogućeno da ljudi sa onim brojem stoke koliko imaju po Srbiji, po malim mestima, po malim selima izvezu svoju stoku na pijacu. Znači, na ovakav način kako je zakonom predviđeno, to je praktično nemoguće.
Samo da kažem, i gospodin Mika Vlaović je svojevremeno ovde za ovom govornicom rekao, zamolio Vladu, odnosno MUP da u vreme velikih akcija u poljoprivredi, kada je setva, žetva itd., saobraćajna policija ne bude toliko rigorozna u smislu kontrole saobraćaja, jer nama, nažalost, traktori i poljoprivredna mehanizacija, poljoprivredne mašine nisu registrovane, ni ono što je neophodno po zakonu.
Na ovakav način mislim da parališemo mogućnost da uopšte dolazi do prometa stoke, a mislim da u stručnost gospodina Mašića i njegovog predloga da to bude bar jedna opština... Mada će i tu biti problema, jer ima dosta situacija u Srbiji da je glavna pijaca na području jedne opštine, a nekoliko opština gravitira prema ovoj pijaci, vašaru ili gde se već vrši prodaja stoke i gde dovoze seljaci svoju stoku.
Prema tome, s obzirom da je Odbor za poljoprivredu prihvatio ovaj amandman, poslanička grupa SPS će glasati za ovaj amandman. Još jednom apelujem, ukoliko Vlada već ne želi da prihvati, da poslanici podrže ovaj amandman u danu za glasanje.