Na član 124. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mašić.
Vlada predlaže da se amandman odbije. Odbor za poljoprivredu nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić.

Gospodine potpredsedniče, uvažena gospođo ministre, kolege iz Uprave za veterinarstvo, u članu 124, u kome se govori o izdavanju dozvola za uvoz i za provoz životinja, u petom stavu stoji: "Dozvolom za uvoz može se odrediti da se naknadno sprovede laboratorijsko i dijagnostičko ispitivanje životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla, hrane za životinje i pratećih predmeta."
U sledećem stavu stoji: "Ako se veterinarsko-sanitarnom kontrolom utvrdi da su prethodne pošiljke iz zemlje izvoznice, odnosno iz određenog objekta porekla bile bezbedne za upotrebu i praćene ispravnim međunarodnim veterinarskim potvrdama, dozvola za uvoz i promet izdaje se bez laboratorijske kontrole pošiljki proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla ili hrane za životinje."
Ovim podnetim amandmanom sam želeo da se decidno u prethodnom članu definiše da postoji obaveza obavezne kontrole, odnosno da se ova odrednica "može" promeni i da se obavezno određuje da se naknadno sprovodi laboratorijsko i dijagnostičko ispitivanje živih životinja itd.
Svrha ovog amandmana upravo je u tome da ako bismo ispoštovali ovo što je u sledećem amandmanu, znači da nekog ne kontrolišemo, pa da nakon tih kontrola utvrdimo da iz određenih objekata gde se proizvode proizvodi životinjskog porekla, hrana životinjskog porekla ili hrana za životinje, ili jednostavno iz neke države, sa određenog područja, a odakle uvozimo žive životinje, utvrdimo da te životinje ispunjavaju veterinarsko-sanitarne uslove i da su slobodne od zaraznih bolesti koje su zabranjene da se unose u našu zemlju.
Kako bismo to utvrdili, logično je da treba da stoji obaveza obaveznog ispitivanja, a u nekom vremenu onda primeniti ovu sledeću odrednicu zakona da neki od tih budu izuzeti kada im se bude davalo rešenje.
Ovo za šta se zalažem upravo potvrđuje činjenica da je tokom ove godine uvezen priličan broj goveda u našu zemlju, i to najvećim delom iz Holandije. Holandija je veliki proizvođač mleka, goveda, goveđeg mesa, proizvoda od goveda. Cenjena je u svetu kao proizvođač goveda.
Goveda koja su ušla u našu zemlju iz te države su prilično zaražena bolestima, a radilo se o priplodnim govedima; zaražena su bolestima kojima priplodne životinje, prema našim propisima, ne bi smele da budu zaražene. To je otkriveno upravo zato što je nalagano obavezno dijagnostičko ispitivanje.
Hajde da pođemo od pretpostavke da je neko tumačeći ovu odrednicu rekao – može se ispitati, i rekao – nećemo ovaj kontingent ispitati; uneli bi, da kažem, u akutnoj infekciji virusnu dijareju koja je utvrđena kod tih goveda, uneli bi infektivni bovirinotritraheit, jednu isto tako virusnu bolest koja ne sme da bude kod priplodnih životinja; čak i leukozna grla su nađena kod tih uvezenih životinja.
Poseban je problem kome se sve daju dozvole za uvoz. Nažalost, moram ovde za ovom govornicom reći da je jedan od uvoznika upravo tih goveda i gospodin Saša Vitošević, bivši savezni ministar za poljoprivredu i savetnik gospodina Labusa za oblast poljoprivrede. On, koji je završio zaštitu bilja, bavi se sada prometom goveda i uvozom goveda.
I, želim da postavim u okviru ove rasprave i poslaničko pitanje i da dobijem informaciju – koliko je firma gospodina Vitoševića uvezla goveda i da li su sva grla koja su uvezena bila zdrava i prema našim zakonskim propisima ispunjavala one zahteve i propise, tj. da nisu bila zaražena bolestima koje ne bi smela da imaju priplodna grla.
Imali smo u ranijem periodu određenih problema kod uvoza proizvoda životinjskog porekla i hrane životinjskog porekla, kako smo to ranije u prethodnom zakonu zvali - namirnica životinjskog porekla.
Da je uvezeno, opet od strane određenih klaničara, meso koje je bilo zaraženo određenim bakterijama koje su štetne po zdravlje ljudi ili je uvezena hrana za životinje gde su nalažene određene štetne materije ili opet bakterije ili drugi hemijski produkti koji ne bi smeli da se nalaze u hrani.
Zato ovaj amandman ima za cilj da se obaveže svaki uvoznik, bar dok smo zemlja u tranziciji, dok uvozimo i dajemo mogućnost da uvozi ko hoće i šta hoće, jer imamo slobodno tržište.
Ono treba da postoji kao takvo, ali da imamo poštene trgovce, onda bi bilo u redu; imamo i nepoštene trgovce, a imamo i one koji nam prodaju i znaju da možemo da primimo sve i proturimo sve, i što vredi i što ne vredi.
Zato sam smatrao da treba da stoji ne da može, nego da se mora vršiti dijagnostičko ispitivanje svih uvezenih životinja koje borave u karantinu, i proizvoda, pa onda u nekom kasnijem periodu koristiti ovu drugu mogućnost, koja je pre svega u skladu sa zahtevima Svetske trgovinske organizacije, kada se stekne poverenje i u isporučioce i u naše uvoznike.
Do tada treba obavezati svakog uvoznika da se svaka pošiljka živih životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla i hrane za životinje ispituje u ovim laboratorijama koje ćemo osnovati ovom agencijom.
Šta će te laboratorije raditi ako neće kontrolisati upravo ono što ulazi preko granice u našu zemlju? Od toga oni treba da se izdržavaju i, normalno, ovo što će raditi u okviru programa mera.
Prema tome, osnivamo nešto što smatramo da je nužno i neophodno, a sa druge strane zakonom ne obavezujemo da sve to što ulazi preko granice mora da se kontroliše za sada, a eventualno kasnije, u nekim drugim uslovima i okolnostima, onda selektirati i neke proizvode ili hranu za životinje puštati u promet i bez detaljnih analiza kakve se inače rade.
Želim još da kažem, imamo osposobljene laboratorije, imamo i kadrove da mogu da urade sva savremena laboratorijska ispitivanja, a pre svega dijagnostička ispitivanja kod životinja, od PCR tehnike, preko seroloških metoda, preko metoda kulture tkiva, što se tiče virusnih bolesti životinja; imamo i savremene analitičke laboratorije koje mogu utvrditi sve štetne materije, hemijske toksikante, isto tako utvrditi razna bakterijska zagađenja.
Prema tome, ako već sve to imamo, onda treba i tim trgovcima, a moram reći i lopovima koji nam podmeću svašta, pokazati da ne mogu baš sve da nam prodaju.
Ovako, Holandija vrši eradikaciju određenih zaraznih bolesti kod svojih goveda i ono što po njihovim kriterijumima ne zadovoljava, oni to eksportuju u Srbiju i najverovatnije još u neke države slične Srbiji.
Mi uvozimo neke bolesti koje ili nismo imali ili smo na nekim farmama već radili eradikaciju tog IBR-a, a to je jedna herpes virusna infekcija, a leukozu pogotovo, a i bovina dijareja ona je, samo su utvrđivani titrovi, ali sada je određeni broj životinja pobacio i došlo je čak i do uginuća, što se dovodi u vezu sa bovino virusnom dijarejom.
Molim vas stvarno da se povede ozbiljno računa i o ovom amandmanu i o obavezi kontrole svega onoga što ulazi u našu zemlju, jer u protivnom, stvarno će ispasti da smo mi banana-država i da može da radi šta ko hoće.

Gospodine Mašiću, da li želite da ovo što ste pitali bude kao poslaničko pitanje i kome je upućeno?

Upućeno je Ministarstvu za poljoprivredu, izdaje dozvole za uvoz, da izvesti koliko je firma gospodina Vitoševića uvezla do sada krava, jer se on na jednom mestu hvalio da planira da uveze 16.000 grla krava. Da li je to istina ili nije, upravo da bih sebe i javnost razuverio želim da dobijemo preciznu informaciju.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine Zankov, dobro ste podsetili narodne poslanike i ove iz ove tzv. pozicije na poslanička pitanja, jer to praktično ne postoji od petooktobarskog puča u Narodnoj skupštini Republike Srbije kao mogućnost da se poslanici interesuju za određene oblasti. Mogli bismo da razgovaramo na tu temu ili zdrave ishrane ili onoga što je pogubno za zdravlje ljudi u našoj zemlji i što je preteća opasnost svakako, kao i na mnoge druge od vitalnog značaja za narod i državu.
Najpre, ovaj amandman na koji je profesor doktor Zoran Mašić podneo primedbu, odnosno amandman na član 124. je loše napisan. Nije u skladu sa čitkim i jasnim srpskim jezikom, napisan je u infinitivu i neprihvatljiv je prvo iz razloga što se to nerado izgovara u srpskom narodu, a sa druge strane, što je rogobatno i zato što je fakultativno određeno.
Nešto što može da, odnosno kako je to ovde napisano - može se odrediti, ne znači ništa, naročito zbog toga što je i profesor Mašić samo neke od primera, ako pogledate i dnevnu i nedeljnu štampu i specijalne emisije na našim elektronskim medijima, govorio o raznoraznim zloupotrebama kod uvoza kontingenata robe životinjskog porekla.
Mnogobrojni su primeri, pored ovog Vitoševića, ima tu i raznih drugih lobista za ovog Lijanovića, koji je preplavio megamarkete u Srbiji, za raznorazne druge proizvođače koji su u najmanju ruku sumnjivog porekla, naročito kada su u pitanju proizvodi životinjskog porekla od tzv. pernatih životinja i naročito zbog činjenice da se uglavnom otpad i ono što je, kako bi to rekli ljudi koji se bave tom oblašću, živinska konfekcija kod obrade mesa, onaj ostatak i oni restlovi nešto najopasnije u toj mašinskoj obradi mesa, a nalazi se u smrznutom stanju ili prerađeno u neke salame, u razne paštete i čuda po našim samoposlugama i marketima.
Ako želite da se suočite sa realnošću i da vidite koliko je potcenjena i sistematski uništena naša mesna prerađivačka industrija, ne sva, ali recimo, to je očigledno na primeru potpune pljačke i otimanja imovine kod Fabrike "Crvena zvezda" u Kragujevcu, nekada najpoznatije fabrike mesnih prerađevina, a kada sa druge strane vidite šta taj uvoznički lobi sve plasira na domaće tržište i kakva je opasnost i kakav je opravdani strah naroda i zbog bolesti ludih krava, i zbog ptičjeg gripa i zbog svega onoga o čemu je govorio profesor Mašić, onda je opravdano da tražimo jedan ovakav amandman.
Jer, ako neko već obezbedi devizna sredstva, ako obezbedi validan spoljnotrgovinski, odnosno ugovor o uvozu (nažalost, kod nas se radi uglavnom po sistemu nelojalne konkurencije i uvozničkih lobista), ako je spreman da određeni kontingent ponudi domaćem tržištu, zašto beži od toga da se na graničnom prelazu, odnosno prilikom odobravanja kontingenta izvrši potreban laboratorijski nalaz i da to bude obavezno kako je to u svom amandmanu predložio doktor Mašić.
Iako je postalo popularno u Srbiji, što bi rekli pojedini - "in", da se govori o zdravoj hrani i zdravom životu, elementarni uslovi za to nisu ostvareni u ovoj zemlji, zato što (evo videli ste i kada smo računali šta sve sadrži jedna potrošačka korpa) teško da će neki penzioner ili neki nezaposleni građanin Srbije da dođe do mesnih prerađevina.
Po onoj računici i kalkulaciji, domaćinskoj, gospođe Radete iz one potrošačke korpe 23 jela, ali samo onako klot, što bi se reklo, bez ulja, kuvano povrće, malo posoljeno, i to je pitanje.
Kada već govorite o mogućnosti da se neko bavi uvozom ovih proizvoda, što je nedostižno za mnoge građane, onda ga lepo obavežite ovako prihvatanjem amandmana profesora Mašića da mora da bude podložan kontroli, jer velika opasnost se krije kod tih proizvoda koji su i te kako zastupljeni na našem tržištu.
Pogledajte u tom poražavajućem podatku, kada je u pitanju spoljnotrgovinski deficit naše zemlje, u susret ovom danu "D" za vas koji mnogo žurite u Evropu i čeka vas Studija izvodljivosti, pa se neki sapliću ovde između skupštinskih klupa, kakav je odnos kada je u pitanju uvoz proizvoda životinjskog porekla u odnosu na promet u našoj zemlji domaćih proizvoda. Razmislite još jednom, a pre svega pozivam narodne poslanike, ovo su samo neki od razloga, jer je pored svega toga za pojedine... A danas sam slučajno bila svedok tome na putu do Skupštine. Profesor Poskurica i ja smo na, ne bih da reklamiram tu radio stanicu, pošto inače nemam dobro mišljenje o toj medijskoj kući; pojavila se, zaboga, jedna gospođa koja je promoter zdravlja i zdravog načina života. Ako je to za neke postalo unosno zanimanje i ako su spremni svakoga dana da građanima, koji su jadni, gladni i bedni, ispiraju mozak o tome kakvu kvalitetnu hranu treba da jedu, baš zbog toga da biste sprečili da se, ne daj Bože, desi nekakvo trovanje ili da nastradaju decu po obdaništima i po školama ili uopšte porodica u Srbiji, uvedite ovo kao obavezan način i prihvatite amandman kolege profesora doktora Zorana Mašića.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 126. amandman je podneo narodni poslanik Dragoslav Milković.
Vlada predlaže da se amandman odbije. Odbor za poljoprivredu nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragoslav Milković.

U ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 126. koji reguliše zabranu uvoza. U članu 126. u stavu 1. posle reči "životinje" briše se tačka i dodaju se reči "i kloniranih embriona". U stavu 2. posle reči "životinje" dodaju se reči "i kloniranih embriona".
Ne smemo dozvoliti da se u Srbiju uvozi sve i svašta, da Srbija bude evropska deponija. Srbija mora da bude zdrava, ekološka država, da proizvodi zdravu hranu, jer je dosta zagađena. NATO alijansa 1999. godine nam je zagadila zemlju. Na jugu Srbije se suši šuma. Pitaj Boga šta je sve bačeno, i još nam fali da sve i svašta uvozimo. Ne smemo dozvoliti da Srbija bude ekološki zagađena, da postane evropska deponija.
Srbija mora da postane prirodna oaza za proizvodnju zdrave hrane, da privuče veliki broj turista. Imamo sve preduslove, imamo banje, planine, kulturno-istorijske spomenike, da ne idu naši građani u druge zemlje da ostavljaju devizna sredstva, kao sada što idu u Tursku, Bugarsku, Grčku, nego da tu odmaraju, kod svoje kuće. Pošto je Odbor za poljoprivredu prihvatio, mislim da bi trebalo i Vlada da prihvati.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, kako pogledate ovaj zakon, gde god se nalazi mogućnost da se zabrani uvoz kloniranih embriona, uvek je to izbegnuto. Prosto je neverovatno, a pitam se zašto. Ne postoji li nekakvo interesovanje da se sutradan, čim ovaj zakon usvojimo, i kroz nekakvo zločinačko udruženje...
Ne ugradimo li, dame i gospodo narodni poslanici, ovo u zakon - zabranu svega ovoga, doći ćemo u situaciju da nam se svaka druga ovca u Srbiji zove Doli. Članom 126. kaže se: "Zabranjen je uvoz živih mikroorganizama patogenih za životinje. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, Ministarstvo može da izda dozvolu...". Radi se otprilike o mikroorganizmima kojima bi se pravile vakcine za zaštitu životinja, koliko sam mogao da shvatim.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne samo u ovom članu, u članovima napred, u članu sledećem imamo amandman, takođe, mora da se naglasi - zabranjen uvoz kloniranih embriona. Predlažem da u danu za glasanje narodni poslanici još malo vladajuće koalicije pritisnu zeleno dugme i zaštite državu Srbiju od svega onoga što nam se priprema.